Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što se može videti, narodni poslanici poslaničkog kluba SRS podneli su veliki broj amandmana na Predlog zakona o zabrani diskriminacije.
Podnela sam amandman na član 1. stav 1. i predložila da se posle reči ''zabrana'' reč ''diskriminacije'' briše.
Po ko zna koji put ponoviću naš stav da je SRS protiv svakog vida diskriminacije, a za izričito poštovanje ljudskih prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom. Srpski radikali ne opravdavaju pravljenje bilo kakve razlike i nejednako postupanje s ljudima.
Naprotiv, smatramo da, pored toga što je potrebno poštovati Ustav kao najviši pravni akt, potrebno je i ponašati se u skladu sa moralnim principima i vrednostima. Protiv smo svakog postupanja koje može povrediti ljudsko dostojanstvo, uznemiriti i poniziti neko lice, izazvati mržnju, neravnopravnost ili netrpeljivost po bilo kom osnovu.
Želim da napomenem da SRS, ukazujući na negativnosti u ovom predlogu zakona, nikako time ne pruža otpor prema garantovanju nečijih prava. Više puta smo istakli da prioritet u ovom društvu u pogledu ostvarivanja svih svojih prava moraju imati osobe sa invaliditetom, pripadnici nacionalnih manjina, deca, stara lica. Njima se mora obezbediti zaštita svih opštepriznatih ljudskih prava i u odnosu na njih mora se postupati na način kojim se poštuje načelo jednakosti.
S druge strane, kada govorimo o odredbama ovog predloga zakona koje se odnose na zabranu verske diskriminacije i diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, i dalje kod ovih oblasti postoje neprecizne formulacije... (Predsedavajuća: Dva minuta.) Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Dragan Živkov.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. ovog zakona o zabrani diskriminacije, stav 1, koji glasi da u članu 1. stav 1. posle reči ''zabrana'', ''diskriminacije'' i ''oblici i'' – brišu se.
U obrazloženju amandmana se predlaže da Predlog zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije koja glasi: ''Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog i drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.“
U odgovoru Vlade zašto se ne prihvata amandman koji sam podneo stoji – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženom odredbom utvrđena sadržina zakona, a Predlog zakona sadrži, između ostalog, i odredbe o oblicima diskriminacije.
S obzirom da je na ovakav način odgovoreno, da se ne bi na bilo koji način prihvatio bilo koji amandman koji je podnela SRS, u našim izlaganjima u raspravi oko ovog zakona izneli smo mnoge stvari koje ovaj zakon spotiče i smatramo da se ovim zakonom neće smanjiti diskriminacija, već će se još više povećati tj. doći će do većeg broja diskriminacije u Srbiji nego što je bilo do sada.
Ovaj predlog zakona je protivustavan, pravnički besmislen i nepraktičan. Vređa tradicionalno moralna shvatanja ne samo srpskog naroda, već svih građana Republike Srbije, što smo pokazali kroz svoja izlaganja, sigurno svojim dobrim i preciznim objašnjenjima koja su naši poslanici ispred SRS izneli. Ali, Vlada i ministar ostaju gluvi na sve ovo i smatram da nijedan amandman koji je SRS podnela neće prihvatiti samo iz razloga zato što ih je upravo ona podnela. Hvala lepo.

Hvala i vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da u okviru ova dva minuta koliko mi stoji na raspolaganju za obrazlaganje amandmana pokušam da problematizujem jednu tvrdnju koju smo čuli od gospodina Čiplića, a to je da je o ovom predlogu zakona vođena jedna vrlo kvalitetna javna rasprava, da su konsultovani svi, sve odgovarajuće državne i društvene institucije i da što se tiče Predloga zakona ništa nije sporno.
Pre svega, očigledno je da u samoj vladajućoj koaliciji ta javna rasprava nije vođena. Očigledno je da u vladajućoj koaliciji i te kako postoje disonantni tonovi, da jedan deo vladajuće koalicije predlaže ovaj predlog zakona i brani ga, neki iskreno, većina neiskreno, većina po službenoj dužnosti, zato što to tako moraju. Onaj drugi deo vladajuće koalicije je jasno stavio do znanja i narodnim poslanicima i građanima Srbije da ni pod kakvim uslovima neće glasati za ovaj predlog zakona.
Sama činjenica jasno govori o tome ne da nije vođena javna rasprava, nego ta rasprava nije vođena čak ni unutar vladajuće koalicije, jer da je vođena ne bismo došli u situaciju da jedan deo vladajuće koalicije podržava ovaj zakon, a da drugi deo vladajuće koalicije ustaje protiv tog zakona.
Ako je vođena javna rasprava i ako je u vladajućoj koaliciji sve jasno, a nije jasno mnogo toga, postavlja se pitanje – kako je moguće da na Predlog zakona o zabrani diskriminacije, koji je prošao vrlo kvalitetnu, uspešnu javnu raspravu, konsultovani svi društveni činioci, sve političke partije koje čine vladajuću koaliciju, imate amandman na predlog vladajuće koalicije koju su podneli, recimo, Gordana Rajkov, Snežana Stojanović-Plavšić, Zoran Bortić i mnogi drugi poslanici vladajuće koalicije? Dakle, ni vama samima nije jasno o čemu se radi i za čega ćete u danu za glasanje morati da glasate.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Donka Banović i Željko Tomić.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Donka Banović.

U ime poslaničke grupe DSS, zajedno sa još dvojicom kolega, podnela amandman na član 1. i amandman je prilično jednostavan i jasan.
Ovim amandmanom predlažemo da u Predlogu ovog zakona, gde je predviđeno da se formira posebna služba poverenika za zaštitu ravnopravnosti, pošto smatramo da je to nepotrebno, stoji da sve ovo što zakon predviđa da se radi obavlja već sada postojeći Zaštitnik građana.
To može da bude i po analogiji, jer kada smo usvojili Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, pošto smo već imali i imamo Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja, on je i čitava njegova služba dobila zadatak da i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti sprovodi. Smatramo da je ovo bespotrebno povećavanje administracije. Nije potrebno osnivati novu službu i poverenika za zaštitu ravnopravnosti, nego taj posao treba da obavlja Zaštitnik građana.
Predviđeno je ovim zakonom da ta buduća služba ima čak od 30 do 40 radnika. To je apsolutno nepotrebno, pogotovo ako su nam puna usta priče o tome kako država mora da štedi. Imali smo ovih dana priliku da čujemo kako jedno ministarstvo preporučuje sudovima, čak šalje dopis i Vrhovnom sudu i okružnim sudovima, da se obustave svi postupci iz oblasti radnih sporova, kako bi država uštedela i kako neka preduzeća ne bi bila ugrožena. Mislim da je taj dopis sramota i sramota je na koji način se izvršna vlast ove zemlje meša u rad sudova i sudske vlasti. Hvala.

Hvala i vama. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Marina Raguš.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Goran Mihajlović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Goran Mihajlović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 1. stav 2. Pročitaću prvo izvornu verziju člana: ''Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalan državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.''
Naša poslanička grupa smatra da reč – nezavisan mora da se briše iz ovog predloga i da član 1. u novoj verziji glasi : Ovim zakonom ustanovljava se Poverenik kao samostalan državni organ u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom. Ne može biti poverenik nezavisan iz prostog razloga što je njegov zadatak upravo da sprovodi članove zakona koji su ovde predloženi i zakon je sam po sebi pun mnogo nedoumica i logičkih nejasnoća, i u koliziji je sa više članova.
Recimo, član 33. stav 2. kaže – da poverenik jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Ako gospođa Dejanović ili vi gospodine ministre zatražite od poverenika da vam podnese izveštaj, on će se jednostavno pozvati na član 1. i reći da je nezavisan. Nevisnost ne može da se shvati u bukvalnom smislu reči, jer je sigurno da čim odgovara Narodnoj skupštini taj poverenik ne može da bude nezavisan.
Isto tako, u članu 33. tačka 9. data je mogućnost Povereniku da preporučuje organima javne vlasti i drugim licima mere za ostvarivanje ravnopravnosti. U tom članu 33... (Predsedavajući: Vreme.) iskoristiću samo tridesetak sekundi od poslaničke grupe... znači, ne postoji obrnuta mogućnost da neko utiče na rad poverenika, što znači da ova reč ''nezavisan'' u svakom slučaju mora da se briše iz ovog člana. To sada dalje otvara niz ostalih pitanja vezanih za ličnost poverenika.
Znači, rečeno je tamo da, pored toga što mora da bude pravnik, treba da ima deset godina radnog iskustva u oblasti zaštite ljudskih prava, pa vi na taj način diskriminišete ostale pravnike koji nisu bili u ovom domenu da ne mogu da konkurišu za mesto poverenika, to je jedan tipičan vid diskriminacije prilikom zapošljavanja.
Postavio bih onda jedno logično pitanje – šta će onda raditi gospođa Nataša Kandić, gospođa Biserko i ostali dušebrižnici srpskog naroda, jer oni su sada nevladine organizacije? Ako Vlada uspostavi instituciju poverenika, onda je logično da se postavi pitanje da li uopšte treba da postoje ove nevladine organizacije i čime se one bave, jer ako postoji institucija, onda će one biti potpuno suvišne.