Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Mijaljević nije u sali.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.

Vlada nije prihvatila amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Munjić ima reč.

Amandman glasi: ''Pravo na efikasnu zaštitu od svih oblika diskriminacije na teritoriji Republike Srbije imaju pravna i fizička lica''.
U izveštaju vaših prijatelja iz Evropske komisije stoji da okvirni zakon o zabrani diskriminacije u Srbiji još nije usvojen, pa onda kažu – u praksi postoji široko rasprostranjena diskriminacija protiv nacionalnih manjina, romske populacije i žena, kao i osoba sa posebnom seksualnom orijentacijom.
Dalje, oni kažu u dokumentu evropskog partnerstva – usvojiti sveobuhvatan zakon protiv diskriminacije i obezbediti odgovarajuću institucionalnu podršku žrtvama. Pazite, oni kažu žrtvama. Za njih, a i za vas koji ih podržavate, žrtve nisu nevina deca i civili koji su poginuli u besomučnom i divljačkom bombardovanju Srbije pre 10 godina.
Za vas, kao i za njih, žrtve nisu ni oni koji danas posle 10 godina u najtežim mukama umiru od osiromašenog uranijuma, koji su vaši prijatelji prosipali nad Srbijom.
Za vas, kao i za njih, žrtve nisu ni oni koji, pored toga što umiru od osiromašenog uranijuma, takođe umiru od mnogih drugih bolesti, a pored toga pri bombardovanju nastale su ogromne posledice u toku razaranja Srbije.
Za njih, a i za vas koji ih podržavate, žrtve nisu ni nesrećni Srbi sa Kosova i Metohije, koji su u raljama ekstremista i za koje je Njegoš rekao da su zaista ... (isključen mikrofon.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, po amandmanu gospodina Munjića.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu obzirom da je u stavu 1. člana 3. rečeno da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
Obzirom da je ovde u stavu 1. ukazano na to da se očekuje da nadležni sudovi u Republici Srbiji efikasno štite prava zajemčena Ustavom i ovim zakonom, postavlja se pitanje na koji način Vlada Republike Srbije, u svetlu ovih događaja koji se odnose na nalog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, vidi pravosuđe u Srbiji, kako uopšte vidi situaciju da nadležni sudovi postupaju u slučaju kršenja ljudskih prava?
Imamo neverovatnu stvar da jedno ministarstvo Vlade nalaže sudovima da ne postupaju, nalaže sudovima da građani nemaju mogućnost u izvršnom postupku da ostvare svoja prava koja su dobili u redovnom sudskom postupku.
Postavlja se pitanje da li su zaposleni koji su tužili i dobili na sudu u ovom slučaju diskriminisani i kakve su to kontradiktornosti, kakve su to, da ne kažem, hipokrizije u kojima se ova vlada nalazi? Očekuje se da sudovi efikasno rade i štite ljudska prava, a s druge strane se sudovima nalaže da ne rade ništa.
Podsećam vas, ovde smo slušali predstavnike Vlade koji su pompezno najavili reformu pravosuđa, napominjući jedan jedini veliki razlog da su sudovi neefikasni i sada ćemo tumbe-naglavce da okrenemo čitav pravosudni sistem u Srbiji zato što sudovi ne rade efikasno, a onda imamo Vladu koja nalaže sudovima da ne rade efikasno.
To je jedna kontradikcija s kojom se suočavamo i zaista je teško objasniti ikome u Srbiji, pogotovo hiljadama zaposlenih koji su tužili i dobili presude, da se sada suočavaju s činjenicom da Vlada nalaže da im se ta prava i ta sredstva koja su dobili pred sudovima ne realizuju.
Ova vlada je vlada naopakih prioriteta, o čemu smo govorili na početku, kada je predsednik izložio svoj ekspoze.
I umesto danas, kada ulazimo u sve dublju recesiju, kada ulazimo u sve dublju ekonomsku krizu, kada su građani u strahu da li će moći da otplaćuju svoje kredite, kada smo u situaciji da mnogi preduzetnici i fizička lica zatvaraju svoje preduzetničke radnje, mi raspravljamo o jednom zakonu koji ima samo jedan cilj, da na sve moguće načine omogući promociju homoseksualizma, primera radi, u obdaništima, vrtićima ili u osnovnim školama.
Pitanje je da li je Vlada dobro promislila posledice ovakvog jednog zakona i kakve su posledice u situaciji da se to upravo događa u takvim ustanovama kao što su obdaništa, vrtići i osnovne škole?
Želim ovde da kažem još jednu stvar koja upravo ukazuje da raspravljamo o nečemu što u ovom trenutku nikako ne može biti prioritet. Pa, zar nije sramota srpsku Skupštinu da Ruska duma raspravlja i donosi deklaraciju povodom 10 godina bombardovanja Srbije, da srpski parlament o tome ćuti i da naše kolege i braća u Ruskoj dumi zauzimaju stavove povodom tog zločina nad Srbijom, a mi raspravljamo o ovoj temi koja, verujte, u Srbiji nikoga ne zanima.
Pritisnuta Srbija ekonomskom krizom, pritisnuta neizvesnostima, sećanjima na stradanja, raspravljamo o zakonu koji ima samo jedan cilj, da omogući nekome i da taj sutra promoviše nešto što nije u duhu morala i tradicije srpskog naroda već jedan milenijum.
Podsećam još jednom, pravosuđe u Srbiji posle ovakvog čina Vlade sigurno ne može biti garant sigurnosti građana, pogotovo ne može biti jemac realizacije i zaštite ovakvih prava. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Radiša Ilić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, gospodin Radiša Ilić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 3. stav 1. predlaže se brisanje reči ''efikasno'' u rečenici koja govori o zaštiti od svih oblika diskriminacije preko nadležnih sudova i drugih organa javne vlasti Republike Srbije.
Što bi neko u zakonu naglašavao da se sada u nekim situacijama treba efikasno štiti nečija prava? Valjda se podrazumeva da se moraju na osnovu zakona štititi prava građana.
Kako to da se sada nečija prava štite efikasno, a nečija neefikasno? To ćemo objasniti na jednom primeru.
Ko je taj ko treba da proceni da efikasno primeni ovaj zakon u smislu zaštite, recimo, homoseksualca profesora, koji zbog svoje umobolne sklonosti maltretira, a to je teško dokazati, svog učenika i onda otac tog učenika odluči da svog sina uzme u zaštitu tako što će tog bolesnika jednostavno propustiti kroz šake, ne bi li ga naučio nešto o zaštiti ljudskih prava.
Prema roditelju koji je navodno prekršio član 21. i ugrozio prava tog umobolnika na slobodu izražavanja njegove seksualne orijentacije efikasno se preduzimaju mere na osnovu ovog zakona kojim bi se podičila i Sodoma i Gomora.
Kada neko nekog ubije, kada neko, recimo, opljačka benzinsku pumpu ili državnu kasu, kada neko prospe tone otrovnih hemikalija, tada treba neefikasno štititi prava građana i... (isključen mikrofon.)

Hvala.
Na član 3. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, poslanica Dušanka Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 3. i tražim da se stav 1. ovog člana ''Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije'' menja i glasi: ''Svako ima pravo pred nadležnim sudovima i drugim organima javne vlasti Republike Srbije na efikasnu zaštitu od diskriminacije''.
Ovom izmenom se akcenat stavlja na pravo na efikasnu zaštitu od diskriminacije, umesto na nadležne sudove, druge organe javne vlasti Srbije, kako stoji u ovom članu, jer to je inače njihov posao.
Suština je u pravu na zaštitu, a ne na organima koji zaštitu sprovode. Inače, ovim se ističu prava i pojašnjavaju pojmovi u duhu srpskog jezika umesto nedefinisanih uopštenih fraza i jezičkih nedoumica, kojih ima dosta u raznim članovima Predloga zakona, kao što su govor mržnje, floskula smišljena u ko zna čijoj fantaziji, zatim postupanja koja uopšte ne precizira inkriminišuću radnju, pa će stoga biti predmet česte zloupotrebe.
Zatim, pojam neopravdano pravljenje razlike, gde se ne precizira šta je opravdano pravljenje razlike, odnosno da li je svako pravljenje razlike diskriminacija, obzirom da je Ustavom zabranjena po bilo kom osnovu.
Zatim, pojam seksualna orijentacija, što valjda predstavlja i postojanje seksualne dezorijentacije.
Pozivam predlagača zakona da, pored suštinskih, usvoji sve jezičke korekcije, jer je srpski jezik jasan, direktan i precizan, pa nema potrebe ni za kakvim jezičkim nedoumicama, posrbljenim inokovanicama i drugim jezičkim egzibicijama.

Da li još neko želi reč? Gospodin Srđan Spasojević, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, gospodine predsedavajući, prekršili ste član 27. Poslovnika, jer posle izlaganja narodnog poslanika Radiše Ilića mi niste dali mogućnost da se o ovom amandmanu, u okviru vremena poslaničkih grupa, a podigao sam ruku, niste mi dozvolili da se povodom ovog amandmana javim. Mislim da to nije korektno. Razumem potrebu da vi trčite kada su u pitanju ovi amandmani.
Em je, što bi narod rekao, ovim poslovnikom poslanicima uskraćeno pravo da diskutuju o amandmanima i potpuno je nekorektno da, ako se neko javi po amandmanu, a činjenica je da neke poslaničke grupe zbog obilja amandmana i skraćenog vremena neće ni stići da komentarišu i diskutuju o ovim amandmanima.
Dakle, zaista vas molim da ubuduće obratite pažnju na salu, da je podignuta ruka, jer sam povodom amandmana Radiše Ilića hteo da se javim. Ovo je zaista presedan. Potpuno je neprihvatljivo ovakvo ponašanje. U Srbiji se stvarno dešavaju čudne stvari. Čudo neviđeno je sve ovo što se dešava sa apelima sudovima da se radni sporovi, gospodine predsedavajući, jednostavno stave po strani.
Šta ćemo sa sudskom zaštitom? Šta ćemo sa radnim pravom? Šta ćemo uopšte sa ljudima koji će ostati bez posla? Ovo je poruka za ljude koji su pravosnažnim presudama ostvarili svoje pravo, a i velika poruka svim budućim radnicima, koji će sigurno u ovoj krizi ostati bez posla, da nemaju šta da traže u sudskoj zaštiti.
Prema tome, molim vas, ako se ne poštuju prava radnika, ako se ne poštuju prava građana, ako se ne poštuju prava narodnih poslanika, o čemu mi pričamo ovde, gospodine ministre, o diskriminaciji? Diskriminisani su svi ljudi u Srbiji koji neće imati pravo na sudsku zaštitu i narodni poslanici koji ne mogu da dobiju reč.