DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 23.03.2009.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

23.03.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 18:25

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li želite da govorite o amandmanu. Moguće je da nisam primetio, nikakve namere nema. Izvinjavam vam se, ako ste vi u pravu. Ako sam uspeo i ako sam vas primetio sada kada ste reklamirali Poslovnik, zašto ne bi, izvinjavam se ako vas nisam video.
Da li želite reč o amandmanu Radiše Ilića, gospodine Spasojeviću? (Ne.)
Da li još neko želi reč o amandmanu gospođe Dušanke Plećević? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Vladan Jeremić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Jadranko Vuković. Izvolite.

Jadranko Vuković

Srpska radikalna stranka
Uvaženi gospodine Novakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. stav 1. Predlagač zakona u članu 3. stav 1. ističe da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
Predlažemo da se član 3. stav 1. menja i da glasi: ''Svako ima pravo na efikasnu zaštitu od svih vidova diskriminacije''. Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije, koji glasi: ''Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije. Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koje su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima''. Zahvaljujem.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Gordana Paunović-Milosavljević.

Gordana Paunović-Milosavljević

Srpska radikalna stranka
U ime poslaničke grupe SRS, podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, tako da se stav 1. menja i glasi: ''Organi javne vlasti Republike Srbije dužni su da građanima i pravnim licima pruže zaštitu od svakog vida diskriminacije''.
SRS se uvek zalaže za ravnopravnost svih polova, muškaraca, žena i dece. Ono što se ovih dana desilo u Kraljevu, u vreme kada se ovoj skupštini predlaže Predlog zakona protiv diskriminacije, želela bih da saopštim preko ove govornice. Znači, desio se incident u zgradi Skupštine grada Kraljeva.
Tada je, 20. marta 2009. godine, u sedam časova i 45 minuta, napadnuta naša koleginica Vesna Vukajlović-Nikolić od strane doktora Ljubiše Jovaševića, koji je zamenik gradonačelnika u Kraljevu i pri tom je dobila teške telesne povrede.
Imamo ovde saopštenje iz Zdravstvenog centra ''Studenica'' Kraljevo, gde se ona odmah posle tih povreda javila na Hirurško odeljenje. Povređena je kaže, u tuči, od strane drugog lica, zadobila je povredu desne podlaktice i šake, i objektivnim pregledom konstatovano je da postoji izuzetno jaka bolna osetljivost i, takođe, postoji i fizička i psihička... (Predsedavajuća: Hvala.). Šta će te vi kao ministar da preduzmete...

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Vreme vam je isteklo.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Filip Stojanović.
Vlada nije prihvatila amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Filip Stojanović.
...
Srpska radikalna stranka

Filip Stojanović

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, podneo sam amandman na član 3. stav 1. Predloga zakona o diskriminaciji i predložio sam da se on promeni tako da glasi: ''Građani i pravna lica imaju pravo pred nadležnim organima javne vlasti Republike Srbije na efikasnu zaštitu o diskriminaciji''.
Dame i gospodo, zaštita od diskriminacije nije šala, to nije dečija igra. Ljudska prava su ustavna kategorija, nema više kategorije od te. Mi imamo obaveze da jasno i precizno odredimo ko je nadležan da štiti fizička i pravna lica građana Srbije na efikasan način od diskriminacije. To ne mogu svi da rade, moraju to da čine oni koji su osposobljeni za tako nešto. Da li u organima javne vlasti imate proceduru za zaštitu građana od diskriminacije? Ili će oni tu zaštitu obavljati slobodnim stilom.
Dame i gospodo, proizvoljnost ne može da postoji za ovako važnu kategoriju. Zato vas pozivam da prihvatite moj amandman. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala i vama.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Reč ima gospodin Milorad Buha.

Milorad Buha

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pročitaću odredbu člana 3. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, zato što je ona esencija ovog zakona, a odnosi se na obavezu državnih organa, pravosudnih organa, da štite svakog ko ima pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije.
Naime, u više navrata sam se obraćao brojnim državnim organima, prevashodno ministarstvima, koja imaju zakonska ovlašćenja u smislu zaštite od diskriminacije, pa sam tako uputio nekoliko poslaničkih pitanja Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu za dijasporu, Ministarstvu rada i socijalne politike, Komesarijatu za izbeglice i drugim državnim organima, i tražio intervenciju od diskriminacije koja se provodi nad Srbima iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, u smislu oživotvorenja prava koja su hrvatski organi oduzeli, uskratili u periodu od 1991. do 1995. godine, a posebno u periodu posle 1995. godine, posle genocidne politike hrvatske vlasti i etničkog čišćenja prostora na kojima su Srbi živeli od pamtiveka.
U svim odgovorima na poslanička pitanja može se izvesti jedan zaključak, da hrvatski organi, tako bar stoji u odgovorima, hrvatski organi ne žele da izvršavaju odredbe međunarodnog prava, njihovog unutrašnjeg prava i potpisanih multilateralnih i bilateralnih sporazuma između Hrvatske i Srbije.
Šta čine državni organi da se spreči ta pasivnost hrvatskih organa? Šta čine državni organi Republike Srbije da se spreči otvorena diskriminacija prema Srbima koji su danas državljani Republike Srbije i koji prema odredbama člana 3. ovog predloga, prema članu 13. Ustava, moraju zaštiti građane u smislu oživotvorenja njihovih prava i prava njihovih interesa.
(Predsedavajući: Hvala.)
Ne čine ništa. Hvala vam.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Paja Momčilov.

Paja Momčilov

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, stvarno sam začuđen odgovorima koje dobijam od Vlade. Šta stoji u članu 3. u prvom stavu? ''Svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije''.
Šta smo predložili mi ispred SRS? Mi kažemo – organi javne vlasti Republike Srbije dužni su da građanima pruže zaštitu od svakog vida diskriminacije. Znači, Vlada kaže, građani imaju pravo, a mi kažemo ne, država ima dužnost da pruži zaštitu.
Šta se odgovara meni? Odgovara mi se ovako, kaže – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 119.
Amandman pod brojem 119. je dobio ovakvo obrazloženje – Amandman se ne prihvata, sudska zaštita je oblik zaštite od diskriminacije, a pravo pristupa suda jedno je od osnovnih ljudskih prava. Bože, koja nepismenost. Nisam pravnik, pitao sam pravnike, da li kada mi kažemo da organi javne vlasti, to podrazumeva i sudove, a meni pravnici kažu da. Pa šta mi onda ovakve gluposti odgovarate. Što se brukate? Ovo vređa inteligenciju prosečnog čoveka. Nemojte tako. Izađite i dajte mi ovde obrazloženje.
Naravno, mi smatramo da pored sudova ima mesta i za zaštitnika prava građana. Vi tako ne smatrate, dali ste svoje obrazloženje, pa nikom ništa.
Ovako smešna obrazloženja koja vi dajete meni, a ponovo se vraćam na prvi član koji sam uputio, gde tražim da vi poštujete Ustav, a vi kažete odbijate mi zato što nisam poštovao Ustav. Nemojte to da radite.