Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dušan Marić
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članovima 32. i 36. Ustava Republike Srbije.
Reč ima gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo, pošto se sutra navršava deset godina od agresije NATO-a na SRJ, koristim priliku da podsetim da su srpski narod i Republika Srbija već 20 godina izloženi agresiji od strane SAD i EU.
Koristim priliku da podsetim na neke od rezultata te diskriminacije – nasilno razbijanje SFRJ, zajedničke države srpskog naroda na sedam zasebnih država, izazivanje ratova u kojima je ubijeno više od 40.000 i ranjeno više od 95.000 pripadnika srpskog naroda, progon više od pola miliona Srba iz Hrvatske i Republike Srpske Krajine, okupacija Republike Srpske Krajine, progon više od 160.000 Srba iz Sarajeva i više od 400.000 Srba iz drugih delova BiH, izazivanje rata na KiM i bombardovanje SRS, u kojima je ubijeno i ranjeno skoro 10.000 ljudi, okupacija KiM i progon 250.000 Srba iz južne pokrajine.
Stvaranje druge šiptarske države na teritoriji Srbije, rušenje više od 400 pravoslavnih manastira i crkva u Hrvatskoj, BiH i na KiM, rušenje više od 1.850 pravoslavnih grobalja; etničko čišćenje više od 1.500 srpskih sela i zaseoka.
Samo u BiH više ne postoji 427 srpskih sela, koja su pre rata bila većinska srpska naselja. I na kraju, pošto mi vreme ističe, osnivanje zločinačke tvorevine Haškog tribunala, koja pokušava da krivicu i odgovornost za sve ove nabrojane i ne nabrojane zločine pripiše Srbiji i srpskom narodu.

Hvala.
Molim sve narodne poslanike da se koncentrišu na amandmane koje su sami podneli, jer izlaganje prethodnika nije bilo u skladu sa dnevnim redom.
Povredu Poslovnika reklamira gospođica Raguš. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Javljam se po osnovu članova 27, 100. i 104. U članu 27, a tiče se vođenja Skupštine, naravno, gde se predviđa da se starate o primeni Poslovnika narodne skupštine. Danas smo dokazali zapravo potpunu diskriminaciju baš na osnovu potpuno restriktivnog Poslovnika.
Htela bih, gospodine Novakoviću, da mi odgovorite koji član ovog poslovnika predviđa da vi govornika usred rečenice, pre završetka misli, prekidate. To je na prvom mestu.
Drugo, ono što bi trebalo javnost u Srbiji zaista da zna i da bude potpuno jasno, ovde je reč o diskriminaciji prava opozicionih poslanika da slobodno izražavaju svoja politička uverenja i ništa više.
Stoga, gospodine ministre, svaka priča, svaka rasprava na temu zakona o borbi protiv diskriminacije danas pada baš ovde. Hvala.

Dakle, objašnjenje dajem u smislu odredbe člana 100. stav 4, gde lepo piše da je narodni poslanik u vremenu do dva minuta vlastan da obrazloži i povredu Poslovnika i amandman na osnovu člana 143. stav 4.
Gospodin Aleksandar Martinović, takođe, reklamira povredu Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Novakoviću, prekršili ste odredbu člana 104, koja govori o dostojanstvu, ali i odredbu člana 31, koja kaže da potpredsednici, a vi ste potpredsednik, pomažu u radu predsedniku Narodne skupštine.
Nije vaše da komentarišete stil izlaganja pojedinih narodnih poslanika. Vi ste jedan, ipak, uvaženi pravnik, advokat ste i dozvolite da vam kao mlađi kolega dam jedan dobronameran savet – kada čitate ovaj predlog zakona, onda morate da čitate njegove redove, ali i između redova.
Gospodin Dušan Marić je pokušao da vam objasni da se između redova ovog zakona krije i NATO pakt, i SAD, i EU, i svi oni koji su 1999. godine započeli agresiju protiv srpskog naroda i sada je ovim zakonom nastavljaju. Znate, gospodine Novakoviću, kada biste samo malo uzeli tekst zakona, pa pogledali između redova, našli biste tu i Havijera Solanu, koji je naredio bombardovanje, i Kamerona Mantera i razne druge zlikovce, koji nastavljaju posao koji nisu završili 1999. godine.
Znate šta oni hoće? Oni su 99. godine ubili malu Milicu Rakić i sada ovim zakonom hoće da ubiju na hiljade malih Milica Rakić u Srbiji, da ne bude više Srba. Oni hoće ovde u Srbiji da promovišu kao društvenu vrednost nešto što je ...
(Isključen mikrofon.)

Nema povrede Poslovnika na koje ste se pozvali.
Između redova ne umem da čitam, nisu me naučili, naprotiv čitam kako je napisano, a ovde, kako sam dao objašnjenje gospođici Raguš, na dve mesta stoji vreme do dva minuta. Zahvaljujem.
Izvinjavam se, gospođica Raguš, po Poslovniku, ponovo. Ako niste zadovoljni mojim objašnjenjem, onda ćemo se u danu za glasanje izjasniti.

Gospodine Novakoviću, teče mi tri sekunde da nisam ni počela da pričam. Zaista uvažavam vaš način vođenja sednice Narodne skupštine. U suštini, zaista nemam prevelike zamerke, jer zaista dopuštate svakome da ipak u granicama normale izađe i kaže ono što misli, odnosno izrazi političko ubeđenje po određenom pitanju.
Ovde se radi, a pozivam se na član 104, o kršenju dostojanstva govornika, koji treba da završi svoju misao, a prećutni dogovor je uvek bio da čekate da govornik završi svoju misao, bez obzira što će prekoračiti, možda, 10 ili 15 sekundi. Valjda je poenta da imamo mogućnost da na što bolji način obrazložimo amandman, ne bi li pomogli gospodinu, uvaženom ministru, da taj zakon izgleda mnogo bolje i funkcionalnije.
Druga stvar, možete, ako vam je zaista do dijaloga i demokratskih načela, govornika da upozorite da se bliži kraju tih dva minuta, jer teško je izlagati i pratiti vreme, pa bi onda zaista svi mi za ovom govornicom, gospodine Novakoviću priznaćete, izgledali sa mnogo više dostojanstva nego da nas prekidate usred misli. To je poenta ovog mog javljanja.
Zaista bih molila kolege iz vladajuće većine da još jednom razmisle o tome da je dva minuta i suviše kratko vreme za obrazlaganje amandmana. Hvala.

Izvinite, da li to znači da niste zadovoljni moji objašnjenjem i insistirate da se Skupština u danu za glasanje izjasni da li je Poslovnik povređen.

Upravo tako.