Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela poslanik Lidija Vukićević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Vukićević.

Dragi građani, da ne bih citirala, kratko je vreme, sve ovo smo čuli, ove rečenice, kao floskule - pred Ustavom, pred zakonom svi su jednaki, jednaka zakonska zaštita, bez diskriminacije itd. Mislim da je ovo jedna apsolutno prazna priča.
Hoćete da mi kažete čiju zaštitu imaju maloletnici u zemlji Srbiji? Juče je silovana devojčica od 15 godina od trojice, da ih tako nazovem, huligana.
Dakle, nismo zaštitili maloletnike. Na fejsbuku ste mogli da pročitate, opet grupica huligana, koju inače finansira Ministarstvo kulture, "Vazelin za Uroša". Prema tome, o čemu mi govorimo, o kakvoj zaštiti? O čemu mi pričamo? Danas i ovih dana raspravljamo o tome kako bi trebalo legalizovati brak između dva muškarca i dve žene. Pitam se da li će Vlada Republike Srbije menjati Zakonik o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na krivična dela propisana u glavi 18, i to kao krivična dela protiv polne slobode, konkretno član 178 – silovanje, jer ovo što se radi u zemlji Srbiji je nedopustivo, apsolutno. Pogotovo ako je lice maloletno i ako je silovano na svirep i ponižavajući način.
Molim vas, ako je Srbija pravna država, a trebalo bi da jeste, Vlada bi morala da da konkretan odgovor na ovo što se dešava. Prema tome, molila bih vas da malo skratimo raspravu o pravima osoba istog pola i da povedemo računa šta nam se dešava sa omladinom.
Kako je zlostavljana devojčica od 15 godina i kako je njoj i njenoj porodici juče uništen život, tako bismo isto trebalo da razmislimo o mladićima koji su to učinili.

Zahvaljujem.
Gospodin Maksimović Saša ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednik, gospodine ministre, poslanici poslaničke grupe Napred Srbijo – Tomislav Nikolić su podneli veći broj amandmana na zakon o zabrani diskriminacije.
Konkretno, ono što se odnosi na član 4, moram ga pročitati jer je vezan sa članom 7, odnosno u suprotnosti je sa članom 7. ovog zakona: "Svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Svako je dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabranu diskriminacije".
Što se tiče člana 4, tu se u potpunosti slažem. Međutim, već član 7, koji govori o definiciji i obliku posredne diskriminacije, dozvoljava diskriminaciju, kako u članu 7. piše: ''Posredna diskriminacija postoji ako se lice ili grupa lica, zbog njegovog odnosno njihovog ličnog svojstva, stavlja u nepovoljniji položaj aktom, radnjom ili propuštanjem koje je prividno zasnovano na načelu jednakosti i zabrane diskriminacije (e sad ono bitno), osim ako je to opravdano zakonitim ciljem, a sredstva za postizanje tog cilja su primerena i nužna.''
U daljem tekstu zakona nijednim članom i nijednom rečju nije definisano kada je to dozvoljena diskriminacija.
Veliku manjkavost ovog zakona, dame i gospodo narodni poslanici, ne može da opravda ni uslov za belu šengen listu, pogotovo što i pojedine države EU nemaju ovaj zakon, odnosno nemaju ga barem u ovakvom obliku.
Po meni, u članu 7. ako je u vezi sa članom 5. ostavili ste mala vrata za diskriminaciju, i to npr. invalida. Recimo, ako invalidi konkurišu za neko radno mesto i poslodavcu se ne sviđaju iako ispunjavaju uslove, na ovaj način, čini mi se, ovim članom 7. ste dozvolili praktično diskriminaciju tih invalida.
Da biste popravili ovaj zakon, iskreno se nadam da će vladajuća većina usvojiti amandmane SNS odnosno poslaničke grupe Napred Srbijo-Tomislava Nikolića. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Gospodin Predrag Mijatović se javio. Izvolite, imate reč.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, javio sam se povodom amandmana 4. iako nemam amandman na ovo, ali hteo bih jedno pitanje da postavim ministru u vezi sa ovim amandmanom.
Stav 2. kaže da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti odnosno zabranu diskriminacije. Ono što mene brine u ovom celom zakonu, slažem se da smo svi jednaki u tome da smo jednaki pred zakonom, jednaki smo u polu, jednaki smo u bolesti, jednaki smo po svim drugim pravima, ali ne bih se složio sa tim da smo jednaki po seksualnoj orijentaciji. O čemu se radi? Mislim da ste član 21. potpuno nepotrebno u ovoj situaciji uveli kao kukavičje jaje u ovaj zakon. Zašto?
Intencija je da se u školama uvede seksualno obrazovanje. U pojedinim školama, i u jednom trenutku predavao sam seksualno obrazovanje, kakvu orijentaciju seksualnu treba da ima čovek koji će predavati seksualno obrazovanje? Da li će roditelji prihvatiti, bez obzira na zakonsku formulaciju da smo jednaki, da seksualno obrazovanje predaje čovek koji ima druge seksualne sklonosti tj. lezbijske ili homoseksualne sklonosti?
Da li smatrate da će to izazvati popriličan odijum roditelja i šta u takvoj situaciji uraditi? Ako se taj profesor prozove za zakonsku odredbu, normalno ne može biti diskriminisan, pošto će verovatno ovaj zakon skupštinska većina izglasati, znači može da se pozove na taj zakon. Ali, ne mogu se složiti, niti mislim da će se veliki broj roditelja složiti sa tim, da u školi predaje seksualno obrazovanje neko ko ima lezbijske ili homoseksualne sklonosti.
Zato vas pitam zašto je bilo potrebno da se u ovaj zakon uvede i član 21, sada u ovom trenutku, kao kukavičje jaje da ga izglasamo sa svim ostalim zakonima o ravnopravnosti? Hvala lepo.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman na član 4. i u svom obrazloženju što ste odbili amandman napisali ste da on ne narušava suštinu predloženog člana. Neka elementarna logika nalaže da bi to možda moglo da bude obrazloženje da prihvatite, ali svakako ne da odbijete moj amandman. Naravno, to je samo potvrda onoga o čemu smo govorili da je zakon apsolutno besmislen i bespotreban.
Ono što svakako može da se nazove licemerjem jeste i činjenica da ste, obrazlažući član 4. ovoga zakona, rekli da se ovde princip jednakosti definiše kao imperativ. Vidite, o principu jednakosti govorite danas vi koji predstavljate izvršnu vlast, vi koji ste napravili jednu potpuno diskriminatorsku atmosferu u ovom parlamentu, atmosferu u kojoj su svi principi nejednakosti promovisani i sve se to preslikalo na sve državne institucije danas u Srbiji.
Za SRS problem sa percepcijom jednakosti danas imate vi koji činite vlast, a svakako ne oni koje ćete obavezivati odredbama ovog zakona. Ovaj zakon je za SRS neprihvatljiv apsolutno, i sa verskog, i sa biološkog, i sa moralnog i sa svakog drugog aspekta, i jedino sa čime se ovaj zakon može dovesti u vezu, odnosno jedino sa čime je ovaj zakon kompatibilan danas jesu politički principi nemorala i razvrata koje promoviše skupštinska većina odnosno DS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.        
Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan Škrbić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Škrbić. Izvolite.

Pošto vreme teče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre svega, moj amandman se odnosi na deo koji govori o načelu jednakosti.
U stavu 1. člana 4. ovog zakona stoji: Svi su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Hteo sam da preciziram nešto i u ovom amandmanu kažem da su pravni subjekti jednaki i ravnopravni pred sudovima i organima državne uprave, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima.
Amandmanom se nešto precizira u članu 4. stav 1. i ne menja suštinu, ali očigledno da ni to ne valja samo zato što dolazi iz redova poslaničke grupe SRS, a građani Srbije moraju da znaju da se amandmanom predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. To smo ponavljali skoro svi poslanici koji su imali amandmane.
Međutim, želim da obavestim, pre svega vas, građane Srbije, koji ćete ipak na kraju biti ti koji će da sude svima, pa i onima koji će glasati za ovaj zakon. Da podsetim, ovaj predlog zakona protiv diskriminacije upućen je u skupštinsku proceduru bez suštinskih izmena i prihvaćene su samo primedbe koje su se odnosile na preciziranje termina i otklanjanje nejasnoća.
Primedbe verskih zajednica, poštovani građani Srbije, zbog kojih je ovaj zakon prošle nedelje bio povučen iz skupštinske procedure, koji bi promenio suštinski zakon, nisu prihvaćene.
Pošto malo vremena ima, mislim da je bitno da kažem zbog vas, građani, sporne odredbe o seksualnoj orijentaciji je nešto što je međunarodni standard, rekao je ministar Rasim Ljajić. Sve vam je jasno, međunarodni standardi i ucene su jači i vredniji od srpskog naroda...