Zahvaljujem, prošlo je dva minuta.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, nisam videla. Niste se na uobičajen način javili, podizanjem ruke.

Znate da imam simpatije prema vama, pa računam da je normalno da se ovako javljam. Izvinjavam se svojoj supruzi, ali šta ću, imam simpatije. Imam pravo da imam simpatije.

Molim vas, ponašajte se pristojno za govornicom, gospodine Krstin. Izreći ću vam opomenu.

Uzeli ste mi već 24 sekunde.
Kratko ću, s obzirom da imam tih dva minuta, sada još minut i 30 sekundi, da kažem da je Nada Kolundžija u svom ranijem izlasku rekla da je ovo jedan u poslednjih pet godina najbitniji zakon koji se našao pred ovim parlamentom, ali gospođo Kolundžija, zamolio bih vas, da li je ovaj zakon toliko bitniji od Zakona o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta, gde ste izgubili ogromne milijarde dinara, zato što vam tajkuni i moćnici nisu plaćali u 2008. godini? Pored one silne dokumentacije koju sam donosio i iznosio činjenice, da li vam je bitniji ovaj zakon?
Nisu vam bitne izmene i dopune Zakona o zadrugarstvu, o zadrugama, izvinjavam se što ne znate šta su zadruge, ali je to još jedan od zakona koji će pomoći da se više ne dešavaju stvari koje se dešavaju oko zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, gde su baš iz "žutog" preduzeća imali prioritet oko kupovine tj. zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta. Na hiljade hektara, nije uplaćeno u kase, opštinske, na poseban račun, što je posle išlo, znajući da 40% ide opštini, a 30% pokrajini, 30% Republici Srbiji? To su bitni zakoni, a ne ovaj zakon.

Zahvaljujem.
Gospodin Todorović, po Poslovniku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104, gde se kaže da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Gospođo Dejanović, opomenuli ste gospodina Milorada Krstina zato što je rekao da prema vama uživa određene simpatije. Nekoliko puta sam, takođe, izrazio da prema gospođi Gordani Čomić gajim određene simpatije i ne samo da nisam naišao na opomenu, nego čini mi se da su te simpatije obostrane. Molim vas, meni se čini. Ne mora da sam u pravu. I dalje ostajem pri svojim tvrdnjama.
Razumem, gospođo Dejanović, da je eventualno neko, pošto zakon još nije donet, pripadnica istog pola izrazila neko svoje zapažanje, pa da se vi eventualno pre donošenja zakona nađete povređenom, pa da izreknete opomenu, ali posle donošenja ovog zakona vi ni to nećete imati pravo. Neće imati pravo matičar da odbije da venča dvoje muških ili dvoje ženskih, kasnije da usvoje dečicu itd.
To je ovaj zakon, gospođo Dejanović, i ne možete da imate dvostruke aršine. Kada je u pitanju Evropa i kada su u pitanju "žuti", onda vi sve možete da tolerišete. Kada su u pitanju radikali, ne možete čak ni pojedinačne simpatije.
Nemojte molim vas, gospođo Dejanović. Uopšte ne gajimo simpatije prema načinu kako vodite ovu skupštinu, kakav teror sprovodite nad poslanicima SRS, ali to je vaša politička odluka i moraćete zbog toga...
(Isključen mikrofon.)

Pošto nema povrede Poslovnika, izričem vam opomenu.
Na član 4. amandman je podnela poslanica Gordana Pop-Lazić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Po Poslovniku, gospodin Nikolić.

Gospođo Dejanović, povredili ste član 104. Poslovnika Narodne skupštine, kada ste dozvolili da se ovde pogrešno tumači pravo na sklapanje braka i kada niste upozorili prethodnika da treba da pročita bar neki akt, a posebno najviši državni akt kojim se to reguliše.
Dakle, član 62. stav 2. Ustava kaže: Brak se zaključuje na osnovu slobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. Možda bi neko od vas voleo da mogu muškarci sa muškarcima da sklapaju brak i žene sa ženama, neko i u vrhu stranke, ali Ustav Republike Srbije pod brakom podrazumeva bračnu zajednicu isključivo muškarca i žene.

Nema povrede Poslovnika. Upozoravam vas da ste zloupotrebili javljanje po povredi. Dakle, upozoravam vas.
Na člana 4. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Želite reč?
Sve sam već pročitala, pogledajte stenogram. Niste čuli?
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite da obrazložite amandman?
Izvolite, gospođo Pop-Lazić.

Poštovani poslanici, podsetiću vas na reči francuskog generala Galoa... jeste li me uključili, jeste, dobro.
Krajem sedamdesetih godina u blizini Minhena predstavnici Španije, Francuske, Velike Britanije i Vatikana ocenili su da posle Tita Jugoslavija ne treba da postoji.
Kao argument, između ostalog, iskorišćene su jezičke barijere između srpskog, hrvatskog, slovenačkog, makedonskog, albanskog, mađarskog jezika.
Iznad svega, međutim, kako je smatrao kancelar Kol, razbijanje Jugoslavije bila bi velika pobeda za Nemačku. Srbi, koji bi bili razjureni sa njihovih zemalja, bombardovani, proterani sa Kosova, pazite sada, potenciram i na ovome, ostavljeni bez njihove civilizacije, što znači onih tradicionalnih društvenih vrednosti, kao osnove njihove budućnosti, trebalo bi na taj način kazniti, po mišljenju Nemačke, zbog njihovog doprinosa i borbe rame uz rame sa saveznicima. Razmontiranje Jugoslavije omogućilo bi Nemačkoj da se oduži Hrvatima i muslimanima iz Bosne kao svojim saveznicima u Drugom svetskom ratu.
Ovo što su oni započeli, vidite, sedamdesetih godina, to danas vi dovršavate ovim zakonom koji usvajate.
I ne samo ovim zakonom, nego i mnogim drugim zakonskim rešenjima koja nam nudite ovde, da bi se navodno pridružili EU, da bismo dobili šengen listu, a u stvari da bismo uništili sve što je srpsko, što je tradicionalno.
Dakle, ne smete da kažete patriota, ne smete da kažete Srbin, ali da kažete peder možete. Neki sebi dozvoljavaju čak i da nazovu neke ljude ovde pederima...
(Isključen mikrofon.)