Javljam se u svojstvu šefa poslaničke grupe. Kod ovakvih amandmana ne može da se razgovara, a da se ne progovori nešto o načinu na koji je Vlada obrazložila odbijanje ovakvih amandmana. Kako su amandmani kratki, što je prirodno, jer menjaju pojedine delove teksta, što ne zahteva veliku intervenciju, tako imate kratka i glupa obrazloženja Vlade.
Jedan dobar deo ovih obrazloženja kod ovih amandmana, naročito na član 4. i 5, kaže u jednoj rečenici zašto se odbija, da je ponuđeni tekst sasvim nepotreban, a da je predloženi tekst zakona u skladu sa pravilima nomotehnike.
Za one koji ne znaju, nomotehnika je nauka koja proučava način pisanja propisa, samu tehniku izrade pravnog akta. Verovatno je predlagač zakona hteo da nas fascinira takvim izrazima u obrazloženju odgovora na amandmane, što je smatram, kada je reč o pravilima našeg ophođenja i upotrebi srpskog jezika, izlišno i krajnje nepotrebno.
Što se tiče drugih obrazloženja, a govorim sve vreme i o obrazloženju ovog člana zakona, recimo, imate fenomenalnih obrazloženja za član 20. ovog zakona ili za član 13, gde je bilo traženo da se izbriše "rodni identitet" kao reč iz teksta Predloga zakona, prosto zbog toga, podsetiću vas, što je Vlada sama brisala "rodni identitet" u članu 20.
U prethodnom Predlogu zakona, pre nego što je povučen iz procedure, pisalo je "rodni identitet", a onda se to izbrisalo, a zatim je u članu 13. ostalo i objašnjava se šta su teški oblici diskriminacije, pored onog čuvenog aparthejda, genocida i ostalih stvari, ostao je i "rodni identitet".
Problem je što rodni identitet nije pojam koji je objašnjen u našem zakonodavstvu. Mi ne znamo šta to znači.
Znate, i ljudski rod je rod. Šta ako, recimo, hoću da budem krava i ako to kažem da sam, ili kakva druga životinja, ili možda neka biljka ili drvo, da li to znači da ovaj zakon mene štiti od prava da se nazovem kako god želim da budem?
O kakvom rodnom identitetu govorite? Znači, nije u pitanju polni identitet, u pitanju je rodni identitet. Znači, vi niste definisali taj pojam. Prepisivati se može iz raznih konvencija, zakonodavstava drugih zemalja, ali se mora voditi računa o duhu srpskog jezika, o duhu srpskog pravnog jezika. To ne znači ništa. Mi tražimo brisanje, a vi u obrazloženju odbijanja tog amandmana kažete sledeće: "Amandman se ne prihvata. Amandman je protivan svrsi zakona i u suprotnosti je sa pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije".
S kakvim pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije je ovaj amandman je u suprotnosti, gospodine Čipliću? Šta vi pričate? Kako je brisanje termina "rodni identitet" u suprotnosti sa pozitivnim pravom Republike Srbije? Kako je brisanje termina "rodni identitet", koji niste objasnili u ovom zakonu, protivan svrsi zakona? Gde vi u ovom zakonu branite na posebnom mestu, ističući posebne slučajeve diskriminacije, pitanje rodnog identiteta i kako? Nigde.
Znači, vi ovim nipodaštavate narodne poslanike, one koji su podneli amandmane. Prosto se postavlja pitanje: kako je moguće da imate takav odnos? Ako ste imali šta više da kažete o ovome, bilo je lepo da ste to i napisali, a to niste učinili. Da ste to napisali, možda bi i mogli da polemišemo oko toga.
Ista stvar važi za član 20, gde smo mi bili predložili da se promeni čitava stvar, da se i pitanje promene pola ubaci kao osnov diskriminacije, a da se, zatim, pojedine kategorije građana, koje nisu zaštićene, po nama, odredbama člana 3. stava 3, koja je opšta norma o tome da niko ne može koristiti pravo iz ovog zakona, a da oštećuje tuđa prava garantovana Ustavom i zakonom. Vi ste to odbacili i rekli ste da je taj naš predlog suprotan svrsi zakona.
Dakle, to je način na koji ste se vi odnosili prema našim amandmanima. Nije vam palo na pamet u onom danu pauze da izađete na nadležni odbor i da kao Vlada inicirate podnošenje amandmana da se uključi zaštita dece i maloletnika zaraženih HIV infekcijom. O tome smo ovde govorili. To nisam samo ja govorio, govorili su i ljudi iz drugih poslaničkih grupa. To vam nije palo na pamet, ali zato vam je palo na pamet da prihvatite drugi amandman koji eksplicitno stimuliše onu populaciju koja se štiti ovim zakonom o zabrani diskriminacije posebno, koja je izazvala najviše polemike u javnosti, a reč je o onim ljudima koji imaju posebnu seksualnu orijentaciju ili opredeljenje, jer vi, po pravilima nomotehnike, ne umete da se opredelite između toga da li je reč o orijentaciji ili opredeljenju. Eto vam vaša pravila nomotehnike.
Načinom na koji pišete član zakona, zapravo, vi poručujete društvu sledeće: da je nešto što je, ponavljam, devijantno, a ako je devijantno ne znači da te ljude koji imaju tu devijaciju treba diskriminisati, vrlo vodim računa o tome šta pričam i u tom smislu se s vama slažem, vi hoćete to da proglasite, na nečiji zahtev, normalnom pojavom, ravnopravnom pojavom.
Ravnopravni su muškarac i žena u svojim odnosima i s time se slažemo, ali ovde ne može biti esencijalne neravnopravnosti, samo ne sme biti povređivanja ljudskih prava. To je ono što je suština.
To šte ste vi ovde pisali u ovom zakonu i bavili se prepisivanjem, to ste uradili na jako loš način. Ponavljam, imali ste dva načina da ovo pitanje rešite: normiranjem zabrane diskriminacije u različitim sektorima i oblastima života, kao što je to do sada učinjeno kada je reč o seksualnom opredeljenju u četiri zakona ove države, koji su doneti za vreme vlade Vojislava Koštunice.
To samo znači da mi protiv toga nemamo ništa, a to znači nešto drugo – da je ovo što ste vi ovde napisali vanredna glupost, jer da nije, ne bi izazvalo sve ove reakcije koje je izazvalo u javnosti. Prosto se čovek pita šta vama uopšte pada na pamet, ako vam išta pada?