Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima koje pripada našoj poslaničkoj grupi, u okviru ovog amandman na član 4. iznosim da ću, zajedno sa ostalim poslanicima naše poslaničke grupe, podržati ovaj zakon, jer je ne samo formalno, nego i suštinski neophodan za podizanje nivoa ostvarivanja ravnopravnosti i sprečavanja prisutne diskriminacije u našem društvu.
Naravno, kao pripadnik nacionalne manjine, ne potcenjujući druge oblasti koje su obuhvaćene ovim zakonom, ističem ogroman značaj ovog zakona u pravcu sprečavanja dalje diskriminacije po nacionalnom osnovu i obezbeđivanju pune ravnopravnosti u daljem periodu.
Zato smatram veoma važnim odredbe zakona kojima se uvodi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao i odredbu kojom se predviđaju posebne mere radi postizanja pune ravnopravnosti grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
I do sada sam ukazivao na veoma osetljive životne probleme sa kojima se suočavaju stanovnici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa zbog drastične ekonomske nerazvijenosti, a posebno pripadnici albanske nacionalne manjine ovog područja, koji su veoma dugo bili diskriminisani.
Međutim, veoma je uznemiravajuće da se u određenim vidovima diskriminacija i dalje nastavlja. Pre tri nedelje sam postavio pismeno poslaničko pitanje o tome kako će se sprečiti diskriminacija preko javne aukcije, kojom u drugom krugu treba privatizovati Trgovinske preduzeće "Bratstvo", koje ima prodavnice u glavnim ulicama Preševa.
Ovo preduzeće bi se privatizovalo još u prvom krugu da nije postavljen diskriminatorni i monopolistički uslov od strane Agencije za privatizaciju, da kandidati koji se prijavljuju na aukciju moraju da imaju ostvaren prihod u prošloj godine od najmanje dva miliona evra i, što je još čudnije, moraju da imaju hotel sa četiri zvezdice.
U najnerazvijenijoj opštini u državi, gde nema uopšte hotela, preduzeće je trgovinsko, nije ugostiteljsko, mora taj kandidat koji će da kupi to preduzeće, da ima hotel sa četiri zvezdice.
Znači, prvo, snižava se cena veštački. Već 31 milion dinara je cena za petnaestak lokala ili uopšte prodavnica poslovnog prostora. Samo za jedan od tih poslovnih prostora, prvi stepen i drugi u Vranju, okružni sud, o tome sam već pričao ovde, doneli su bili odluke, nezakonite, ali one su još važeće, da opština mora da nadoknadi negde u visini od najmanje 300.000 evra samo za jedan lokal, koji je u neko vreme bio od Islamske zajednice nacionalizovan i u nekom nameštenom postupku treba sad to opština da plati.
Gde ima sad logike: 15 lokala koji se sada daju u prodaju, zna se, samo što nije tačno rečeno ko će da kupi. Time se unapred odbacuju oni koji su se do sada bavili trgovinom u ovoj opštini. Znači, njima se unapred uskraćuje ta mogućnost, jer oni nemaju hotel sa četiri zvezdice. To mora da bude neko od Niša, pa dalje do Beograda.
Mislim da se ovde radi o klasičnoj diskriminaciji, kao što je, takođe, diskriminacija napravljena od strane ministra poljoprivrede, koji je uredbom, mislim početkom prošle godine, da je to "Službeni glasnik" broj 8 od 2008. godine, objavljena Uredba o premiji za duvan u listu za 2008. godinu. Zamislite, tamo su predviđena sva tri tipa duvana: virdžinija, orijental i berlej, ali je ostvarena samo za virdžiniju, a ne i za ove druge vrste, a orijental se gaji samo na jugu, pogotovo u Bujanovcu i Preševu.
I, šta sad? Dok virdžiniju mogu da obrađuju imućniji ljudi, koji mogu da dođu i do sušare, i onda se njima ova trenuta premija od 32.000 po ha isplati, a neće da se isplati nikako onom siromašnom obrađivaču ili uopšte poljoprivredniku koji je do sada živeo od duvana i angažovao je celu porodicu, jer orijental se suši u kućnim uslovima, angažuju se svi članovi porodice i onda u otkupu ide suv duvan.
Onda je jasno da se 32.000 po hektaru isplati krupnijoj virdžiniji, gde oko 20-25.000 struka po ha ide, a ne može se isplatiti ovome koji se bavio orijentalom, gde treba 200.000 strukova po hektaru. Znači, negde oko osam do devet puta su otežaniji uslovi, neisplativiji uslovi pod ovim kako ministarstvo sad primenjuje, i to do 2012. godine.
Zamislite, opet monopol. Jedino preduzeće koje se bavi otkupom duvana, kada je opet dato u drugom krugu, može da kupi samo neko ko se bavi duvanom, a sprečavaju se druge vrste poljoprivrede i druga preduzeća koja bi mogla u tom području nešto da rade. Proći će drugi krug, treći krug i za ovo trgovinsko preduzeće i, u ovom slučaju, preduzeće za otkup duvana, i kupiće ih monopolisti.
Kod duvana ima tri-četiri firme, nema više, koje mogu da ispune uslove da ih otkupe.
Oni se sada ne prijavljuju, očekuju najjeftiniju cenu, da bi za bagatelu otkupili, jer se unapred postavljaju monopolistički diskriminatorni uslovi.
Siguran sam da će Albanci da dođu do izražaja, da kupe poslovni prostor od ovog trgovinskog preduzeća, ali po deset puta skupljoj ceni nego što će neko iz Beograda ili Niša kupiti to trgovinsko preduzeća.
Kada ovome dodam i situaciju sa Koridorom 10 i sa zapošljavanjem u državnim organima, gospodo kažem vam da je na delu nastavljanje debele diskriminacije, oko koje očekujem i novo ministarstvo za zaštitu nacionalnih manjina, ali i ovaj zakon sa poverenikom da se ozbiljnije pozabave ovom problematikom.