Na naslov iznad člana 8. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo, naslov iznad člana 8. ovog zakona glasi – Povreda načela jednakih prava i obaveza. Smatram da su riječi "i obaveza" suvišne. Inače, skrećem pažnju da smo prije pola sata bili svedoci jednog teškog oblika diskriminacije. Jedan od narodnih poslanika, neću mu pominjati ime, po profesiji pravnik, očigledno je govoreći o Ratku Mladiću upotrebio izraz – ratni zločinac. Radi se ne samo o teškom obliku diskriminacije, već o teškom krivičnom djelu.
Ovde se odomaćila praksa da se haški optuženici, iako svi znamo da je protiv većine njih podignuta lažna politička optužnica, nazivaju ratnim zločincima, posebno kada su u pitanju bivši predsednik Republike Srpske i načelnik glavnog štaba general Ratko Mladić.
Upozoravam da protiv Ratka Mladića ne postoji nijedna pravosnažna sudska presuda, kojom je on proglašen za ratnog zločinca. Takođe, ne postoji nijedna pravosnažna sudska presuda da je Radovan Karadžić ratni zločinac. Postavljam pitanje - ako ih Haški tribunal osudi, a sigurno će ih osuditi, da li ima ikog normalnog ko prati rad Haškog tribunala, ko drži imalo do prava, ko će samo na osnovu presude Haškog tribunala zaista poverovati u njihovu krivicu?
Poređenja radi da bih dokazao kakva je diskriminacija u pitanju, podsećam vas da postoje pravosnažne sudske presude srpskih sudova protiv Tonija Blera, Žaka Širaka, Havijera Solana, Veslija Klarka, Bila Klintona i sličnih zločinaca, pravosnažne sudske presude kojim su oni proglašeni za ratne zločince, a ovde ih niko ne naziva ratnim zločincima.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Gospodin Avramović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospođo Đukić-Dejanović, molim vas da iskoristite svoje pravo iz člana 27. poslovnika o radu, vezano za član 60. Ustava Republike Srbije, koji kaže: Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor itd.
Podsećam vas da imate pravo, shodno sa članom 98. stav 3, da predsednik Narodne skupštine prekida rad Narodne skupštine i u drugim slučajevima.
Ovde smo, gospođo Đukić-Dejanović, jutros od 10.00 sati, sada je faktički 19.25, što znači da smo devet i po sati u sali. Planirate da radimo do 21.00 čas. To je 11 sati rada. Mislim da je to jedan vid čiste diskriminacije prema ljudima koji treba da obrazlažu kvalitetno svoje amandmane. Molim vas da iskoristite svoje pravo, da napravite pauzu i da sutra pre podne, vedri, sveži, odmorni kvalitetno razmatramo, jer i ministar je već zaspao, narodni poslanici su se umorili izlazeći non-stop za govornicu.
Jednostavno, vid koncentracije je pao i ne možemo kvalitetno obrazlagati sve amandmane. Zato vas molim, iskoristite ovo pravo. Nisam rekao da je ovo povreda, nego vaša mogućnost, a vi kako god hoćete, ja sam se umorio. Hvala.

Gospodine Avramoviću, nema povrede Poslovnika. Na vreme ste bili obavešteni da ćemo produžiti do završetka tačke dnevnog reda, a odnosi se na period kada smo u 18.00 časova bili na određenoj tački dnevnog reda.

Pravo na nedeljni i dnevni odmor garantuje Ustav. Međutim, mi smo se obavezali da donosimo zakone i da radimo.

Na član 8. amandman je podneo poslanik Vlada Milojković.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li gospodin Mijaljević želi reč? Izvolite.

Inače, mogli bismo malo dinamičnije da idemo ka govornici, ako želite da ranije završimo.

Poštovana predsednice, ako bude trebalo i ako bude propisano Poslovnikom da trčimo na 100 metara ili kraće, važi, nema problema, ali trenutno samo izlazimo za govornicu. Tako da ne bih da šprintam od petog reda do govornice. Već 29 sekundi sam potrošio na ovo.
Podneo sam amandman na član 8. gde se traži brisanje reči ''obaveza'', a dobio sam odgovor, amandman ne menja suštinu i sadržinu odredbe. Postojeća odredba nije suprotna pravilima nomotehnike. To smo već imali u prethodnom članu. Kao što sam rekao, bilo bi smešno kada bih rekao pohvalno je ono što je neko napisao član po pravilima nomotehnike. Valjda treba da se napiše svaki član po pravilima nomotehnike.
Što se tiče određenog primera, ovaj član s jedne strane ukoliko se bude pravilno primenjivao prema nekim prepoznatim i definisanim grupama i licima može da bude pozitivno iskorišćen. Međutim, ukoliko se bude zlonamerno i tendenciozno primenjivao, dobićemo upravo ono čega se poslanici opozicije i plaše i govore sa govornice kroz bezbroj primera svih ovih dana.
Ako imamo dve grupe koje demonstriraju, jedna grupa demonstrira zbog nekih političkih ubeđenja, a druga grupa demonstrira zbog svojih ličnih sredstava, odnosno seksualno drugačiji, kako sebe vole da nazivaju, ta takozvana ''LGB'' (el dži bi) populacija, oni će tražiti da budu tretirani i da se prema njima primenjuju ista ona prava kao i prema ovima koji imaju političku demonstraciju, odnosno prema nekom političkom problemu.
Ukoliko neki građanin koji vređa njihovo javno demonstriranje i njihovo lično svojstvo, priđe i nešto im kaže, policija će morati da te građane udalji...
(Isključen mikrofon.)

Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li neko drugi želi reč? Iskoristili ste vreme koje imate na raspolaganju kao podnosilac amandmana. Zahvaljujem.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Narodni poslanici dobacuju da je narodni poslanik Slađan Mijaljević uskraćen. Sa malo više pažnje i koncentracije ako pratimo sednicu videćete da je, u trenutku kada je na časovniku bilo dva minuta i 20 sekundi, narodni poslanik obavešten da je prošlo dva minuta i da je iskoristio vreme. Tako da pre nego što počnete da stavljate primedbe, molim vas da sa malo više pažnje pratimo rad.
Izvolite. Narodni poslanik Aleksandar Martinović ima reč.
Narodni poslanici i dalje dobacuju i podsećam vas na član 104. koji zabranjuje takvo ponašanje i ophođenje jednih prema drugima na sednici Narodne skupštine. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, obećao sam gospodinu ministru da ću nastaviti sa pričom o diskriminaciji invalida.
Ovim zakonom, gospodine ministre, kažete da hoćete da zaštitite invalide. Sada hoću da vas upoznam sa jednom posebnom kategorijom građana koji su malo invalidi, a malo nisu.
Radi se o aktuelnom zameniku gradonačelnika Beograda Milanu Krkobabiću. On je svojevremeno otišao u invalidsku penziju zato što je navodno nesposoban za rad. Godine 2008. postao je zamenik gradonačelnika Beograda. U čemu je problem? Po Zakonu o lokalnoj samoupravi, gradonačelnik i zamenik gradonačelnika su na stalnom radu u gradu, to znači da su u radnom odnosu i gradonačelnik i zamenik gradonačelnika.
Sada se, gospodine ministre, ovde postavlja pitanje - kako je moguće da je neko invalid kada treba da radi u preduzeću, a kada treba da bude zamenik gradonačelnika, onda nije invalid, onda je sposoban da bude u radnom odnosu?
Dakle, vidite, gospodine ministre, kolika je to hipokrizija. Kada treba pošteno da se radi kao što rade hiljade građana u Srbiji, onda sam nesposoban za rad, a kada treba da budem zamenik gradonačelnika Beograda, da o trošku Beograđana, šaljući im uplatnice za Infostan jedem krempite i pijem viski, onda sam i te kako sposoban, onda mogu da budem zamenik gradonačelnika.
Hoće li ovim zakonom ta vrsta diskriminacije biti ukinuta? Neće. Šta mogu da urade pravi invalidi kojima ova država nije obezbedila nikakvu zaštitu? Mogu da se žale povereniku tom vašem za zaštitu od diskriminacije, pa taj koji ih diskriminiše biće opomenut, pa ako ne postupi po opomeni, opomena će biti javno objavljena. Kakva je vrsta zaštite? Nikakva. Oni koji kradu, krašće i dalje, i građanima Srbije biće sve teže i teže.

Dva minuta, zahvaljujem.
Na člana 8. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Milenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 8, koji definiše načelo jednakih prava i obaveza, reči "grupi lica" brišu jer su suvišne, ako imamo u vidu da je već sve dovoljno definisano kroz uskraćivanje prava i sloboda jednom licu, pa nam je zato množina u tekstu zakona nepotrebna jer se nužno podrazumeva.
S tim u vezi, zamislite situaciju u Kuršumliji, gde se vlasnik privatne firme sa 12 radnika, Radivoje Deljanin, bavi proizvodnjom poljomehanizacije za izvoz, i šireći proizvodnju traži saglasnost od Elektrodistribucije da novosagrađenu halu priključi na mrežu. Iako redovno isplaćuje poreze, plate, samodoprinose, uspešno posluje, samovoljom nekog osionog direktora Žarka Mandića, Deljanin dobija negativni odgovor, uz obrazloženje da nema dovoljno struje.
Posao sa inostranstvom je naravno izgubljen, nadležni i opštinska vlast ne reaguju, iako se diskriminacija vrši samo zbog toga što Deljanin nema pravog prijatelja, koji bi posredovao sa tim nesrećnim Mandićem, koji je u proteklom periodu i građane Žitorađe hteo da ostavi bez vode.
Na stranu to što u Kuršumliji fabrike ne rade i što bi država morala učiniti gotovo sve da obezbedi razvoj malih preduzeća, koja mogu biti glavni faktor u razvoju posrnule privrede.
U traganju za razlozima donošenja ovog zakona, svi mi bi trebalo da razumemo želju Vlade Republike Srbije za stabilizaciju i pridruživanje EU, pa makar to bilo i jednostrano, ali ne možemo uzimati njihove zakone, prevoditi ih doslovno ili nekad neadekvatno i stavljati ih u tekst predloga zakona. Hvala lepo.