Zahvaljujem.
Da li još neko želi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Mladenoviću, imate reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman na član 3. stav 3. da glasi: "Zabranjeno je vršenje prava utvrđenim ovim zakonom suprotno cilju u kojem su priznata".
Nakon usvajanja ovog zakona o diskriminaciji, doći će do još šire propagande homoseksualnosti, a broj homoseksualaca i lezbijki biće u konstantnom porastu. Dolaziće do pada nataliteta, do novih nenormalnih i neprirodnih veza, brakova, koji mogu samo negativno uticati na naše društvo.
Šta je sledeći korak? Sledeći korak je verovatno i omogućavanje usvajanja dece takvim brakovima. Šta će ih naučiti – da je normalan brak između dva muškarca, da je normalan brak između dve žene. Ne daj bože da nam se ovakve stvari dešavaju u našoj Srbiji.
Zamislite slučaj da deca ostanu bez roditelja zbog njihove prerane smrti, zbog neke, ne daj bože, saobraćajne nesreće ili slično, deca koja su rođena u normalnom braku, bili su plod rođenja ljubavi između muškarca i žene, imali su ljubav majke, imali su ljubav oca.
Šta će biti sa tom decom, ako nema nekoga od bližih rođaka da ih usvoji? Otići će u dom.
Šta dalje može da se desi? Može da se desi da iz doma oni budu ustupljeni homoseksualnim brakovima. Šta će se desiti sa tom decom? Roditelji te dece će se prevrtati u grobovima, da će tu decu vaspitavati dva muškarca ili dve žene. To je ono što preti našoj Srbiji i što preti ovim novim zakonom.
Deca se moraju vaspitavati u duhu pravoslavlja, deca moraju da imaju i oca i majku, a nikako dve majke ili dva oca. Na roditeljske sastanke, ako ovako nastavite, dolaziće po dva oca ili dve majke. To je neprirodna pojava u današnje vreme, a nadam se da nećemo dozvoliti da se ona pojavi u budućnosti.
Da li je normalno da deca odrastaju u takvom ambijentu, u takvoj sredini i takvim brakovima? Dete koje će imati dve majke neće imati stričeva, to će izgleda biti nova pojava u Srbiji.

Vreme, zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Mihajloviću, imate reč. Izvolite.

Nama je kroz navodnu raspravu o ovom zakonu o diskriminaciji nametnuta priča o jednoj apsolutno marginalnoj nastranoj grupi, čisto da se zamaže vidik javnosti, da se  vidi ko je, u stvari, u ovoj Srbiji diskriminisan.
Diskriminisana je cela radnička klasa, diskriminisana je kroz izjavu Nebojše Ćirića, čoveka koji je najobičnija lutka Mlađana Dinkića, koji je svojim dopisom dezavuisao Ministarstvo pravde, kompletnu sudsku strukturu.
Diskriminisana je SRS. Juče smo imali najubedljiviji primer. Povodom 10 godina NATO agresije na našu zemlju sve smo videli, videli smo Šutanovca kako polaže vence na spomenik pilotima, videli smo čak i onog Kamerona Mantera, američkog ambasadora, koji kao hulja u ranu zoru dolazi da postavi nekakvo cveće, neke vence na spomenik deci koju je upravo on pobio. Kakav bezobrazluk. U šest sati ujutru, kada nema ni mlekadžija, kada nema više ni čistača na beogradskim ulicama, on dolazi i postavlja taj svoj sramni venac i niko ne reaguje.
Videli smo i izvesnu gospođu Hrustanović, koja je došla na Batajničko groblje i postavila venac na grob male Milice Rakić. Sve smo videli, ali nismo videli da su na taj isti grob male Milice, ubijene u NATO bombardovanju, postavili vence i poslanici SRS.
Ali zato odmah jutros smo čuli da je na mitingu koji je održan na Trgu Republike bila i jedna radikalska zastava.
Zar to nije dovoljno da se, zaista odgovorno tvrdim, sa puno pravih argumenata, vrši diskriminacija protiv SRS? Toliko, jer ne želim da me prekinete.

Na član 3. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Đokić nije u sali.
Da li neko drugi želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Ljubiša Petković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođa Marić želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine, podnosim sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. U članu 3. stav 3. reč "uskrate" zamenjuje se rečju "onemoguće".
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. Ustava Republike Srbije o zabrani diskriminacije. Neke društvene grupacije su u naletu traženja svojih prava počele da ugrožavaju prava drugih građana. Zbog toga je potrebno, ne da se njihova prava uskrate, već da se onemogući njihovo prekoračenje prava i sloboda garantovanih Ustavom i zakonima.
Namera ovog amandmana je da se uskrati svaka mogućnost da se zakonom ozvaniče prava koja će biti u funkciji promocije onih kategorija i modela ponašanja koji nisu u skladu sa verskim i naučnim principima kojima se uređuje život. Znači, mi nismo protiv uskraćivanja prava, već za ograničavanje prekoračenja nečijih sloboda.
Dame i gospodo, ovim amandmanom sam predložila da se reč "uskrate" zameni rečju "onemoguće". Mišljenja sam da je reč "onemoguće" potpunija i da će obezbediti bolju i sveobuhvatniju zaštitu od diskriminacije.

Na naslov iznad  člana 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović..
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Martinoviću, izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, evo možete sami da vidite, i pre nego što je donet zakon o zabrani diskriminacije drastično se krše prava narodnih poslanika SRS.
Kao dobar poznavalac ustavnog prava, mislim da ćete se složiti sa mnom, u Srbiji se ponavlja situacija koja je bila u Turskoj, odnosno u vreme Otomanske imperije krajem 19. veka, kada je u Turskoj uveden ćut-parlamentarizam. Čim poslanik kaže nešto što ne odgovara predsedniku Skupštine, a to znači Borisu Tadiću, isključuje se mikrofon. Nekada je predsednik turskog parlamenta govorio - suz, što znači - ćut, sad se ne kaže baš ćut, ali se isključuju mikrofoni i poslanici dobijaju opomene.
U ovoj skupštini, gospodine ministre, pokradeni su mandati SRS. SRS je faktički stavljena van zakona. Ustav se ne primenjuje kada je u pitanju SRS, zakoni se ne primenjuju kada je u pitanju SRS, međunarodne konvencije, sva demokratska načela koja važe u svim civilizovanim državama, ovde ne važe ako su u pitanju poslanici SRS.
Ovde zaštitu uživaju ljudi koji su na sednici Izvršnog odbora SRS, koja je održana 13. juna 2008. godine, rekli sledeće - dr Šešelj je zvao i Acu Vučića i Dragana Todorovića i zahtevao da budem poslanik.
Pristao sam i zadnjega dana, Todorović mi je svedok, predao sam dokumentaciju, protiv moje želje, protiv moje volje, ali sam prihvatio zato što ne mogu da odbije Vojislava Šešelja, zbog situacije u kojoj se nalazi.
Ono što mogu da vam kažem je da zaista držim svoju reč...(Predsednik: Zahvaljujem.)… da nikada nikog nisam izdao.

Inače ne obrazlažete amandman. Vreme je isteklo. Zahvaljujem.
Na člana 4. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Kolega Raduloviću, vi ćete preneti našim narodnim poslanicima, odnosno poslanicima DSS: u malopređašnjem obraćanju nisam mislio na DSS. Sinonim za sve loše, za tužno, za jadno, opljačkano, oteto jeste DS, tako da možete to da im kažete.
Podneo sam amandman na član 4. stav 1. Gospodine ministre, poslušajte malo ovo - svi su jednaki i uživaju jednak položaj, kaže se u Predlogu zakona, a ja predlažem svi građani Republike Srbije, to su reči koje se menjaju. Vlada kaže - ne prihvata se amandman iz razloga što je pojam ''građanin'' uži.
Za poslanike SRS i za javnost u Srbiji i pederi su građani Srbije, nemamo ništa protiv tih ljudi, nemamo ništa ni protiv alkoholičara, ali ih treba lečiti. Ovde treba povući neke paralele, pa vi razmislite šta, kako i na koji način da se uradi.
Dve stvari ste želeli da postignete ovim zakonom. Prva stvar, da uvedete poverenika, da zaposlite nove ljude. To što ste vi izjavljivali da će biti preraspodela, znači da je do sada u tim službama, u tim ministarstvima bilo viška, pa ćete vi sad da raspodelite. Kao, neće se primati neki novi.
Drugi razlog je da izvršite manipulaciju verskih zajednica, pre svega Srpske pravoslavne crkve. To je bila osnovna tema nekoliko dana o kojoj se pričalo, a sada se pokazuje da se uopšte niste pripremali za raspravu po amandmanima.
Videli ste malopre, gospođa predsedavajuća me sve više podseća na Natašu Mićić iz svojih sjajnih vremena, gleda u Zorana Krasića, proziva Dragana Todorovića, vi povremeno nešto pratite, nešto tu gledate.
Vama ovaj zakon ima cilj da odvrati pažnju građana Srbije od svega što nas je snašlo, kako je ova vlada propasti došla na čelo Republike Srbije i da usmere pažnju na ovo. Inače kolokvijalno, to nisu izmislili poslanici SRS, građani Srbije ovaj zakon nazivaju zakon o pederima ili pederski zakon. Nadam se da on nije duga veka. Ukoliko bi sagledali malo šta su interesi građana Srbije, ni poslanici DS... (Predsednik: Vreme)... i drugi ne bi glasali...