Reč ima narodna poslanica Miroslava Pejica, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe G17 plus.

Poštova gospođo potpredsednice, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana pred nama se nalazi set zakona iz oblasti zaštite životne sredine za koje smo se svi složili da su među najvažnijim zakonima. Razlog za donošenje ovih zakona nije samo usaglašavanje našeg zakonodavstva i pravne regulative sa EU iz ove oblasti, već i naša potreba za usvajanjem i implementacijom ovih zakona, jer smo konačno postali svesni od čega zavisi naša budućnost i budućnost naših potomaka i ove zemlje.
Zakon na koji ću se posebno osvrnuti su izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine, kojima se otklanjaju nedostaci ovog zakona usvojenog 2004. godine i vrši usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na vazduh, vodu, buku, prirodu, hemikalije i drugo.
Ovo je zakon koji je, rekla bih, objedinio sve prethodne zakone jer brine o zaštiti tla, vode, vazduha, ljudi, životinja, biljaka, ukratko, cele životne sredine.
Postavlja se pitanje – koje su to aktivnosti koje utiču na promenu stanja i uslova životne sredine?
To su, pre svega, korišćenje resursa i prirodnih dobara, proces proizvodnje i prometa, ispuštanje zagađujućih materija u vodu, vazduh i zemljište, upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama, štetnim materijama, buka, vibracije, jonizujuća i nejonizujuća zračenja i udesi.
Malo bih se zadržala na korišćenju resursa i prirodnih dobara. Svedoci smo vrlo često legalne i nelegalne eksploatacije šljunka i peska u priobalju naših reka, kojom se narušava i uništava životna sredina i menja tok reka.
Dolazim iz grada Loznice, bila sam zamenik predsednika Skupštine grada, i jako dobro poznajem prilike te sredine. Suočeni smo sa mnogobrojnim problemima zbog nelegalnog i legalnog korišćenja šljunka i peska u priobalju reke Drine.
Nije to veliki problem samo grada Loznice, već i drugih opština, kao što su Bogatić i Ljubovija.
Do sada je ovu materiju uređivao uglavnom Zakon o rudarstvu i energetici, a delimično i Zakon o zaštiti životne sredine, međutim, članovi 15. i 16. ovog zakona sada preciznije govore kome i kako nadležni organ može izdati odobrenje za korišćenje prirodnih resursa i dobara. Član 16. kaže, citiram: "Pravno i fizičko lice koje degradira životnu sredinu dužno je da izvrši remedijaciju ili na drugi način sanira degradiranu životnu sredinu, u skladu sa projektima sanacije i remedijacije. Na projekte iz stava 1. ovog člana Ministarstvo daje saglasnost. Ministar nadležan za poslove životne sredine propisuje metodologiju za izradu projekata sanacije i remedijacije, osim za projekte eksploatacije mineralnih sirovina koji su uređeni posebnim propisima."
Poboljšanje u odnosu na prethodnu verziju ovog zakona je to što sada Ministarstvo propisuje metodologiju za izradu projekata sanacije i remedijacije, a ne ostavlja se mogućnost pravnim i fizičkim licima da popravljaju i saniraju tu uništenu sredinu onako kako oni smatraju da je to najbolje.
Takođe, članom 116. predviđene su novčane kazne za pravna lica, od milion i po do tri miliona dinara, za one koji, citiram: "1) koriste prirodne resurse ili dobra bez saglasnosti Ministarstva, 2) ne izvrše remedijaciju ili na drugi način ne saniraju degradiranu životnu sredinu, 3) vrše remedijaciju ili na drugi način saniraju degradiranu životnu sredinu bez saglasnosti Ministarstva".
Kaznena politika je znatno oštrija jer predviđa zabranu obavljanja delatnosti u trajanju od pet do deset godina, zabranu odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od tri do deset godina i oduzimanje predmeta, ali se pitam, s obzirom na to da će se odredbe člana 16. primenjivati tek od 2016. godine, a to je za pet i po godina, šta će se dotle dogoditi sa našim prirodnim dobrima, obalama naših reka, rečnim tokovima i da li ćemo tada imati šta više da zaštitimo, saniramo i kako će tada izgledati priobalje naših reka?
Takođe, veliku polemiku u javnosti izazvao je i član 85. koji se odnosi na određivanje naknade koju plaća zagađivač životne sredine. Sredstva ostvarena od naknade iz ovog člana u visini od 60% su prihod budžeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave, što je bilo obrnuto u Zakonu iz 2004. godine. Sredstva ostvarena od ove naknade se koriste za zaštitu i unapređenje životne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom.
Vlada takođe propisuje kriterijume i određuje područja od posebnog interesa, a s tim u vezi i naknade za ova područja, i to 80% kao prihod Republike Srbije, a 20% su prihodi jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji zagađivač nalazi.
Upravo ovaj odnos raspodele prihoda od naknada za jedinice lokalne samouprave i za budžet Republike Srbije izazvao je najveće polemike u javnosti. Ipak sam mišljenja da je neophodno da se u budžet sliju nešto veća sredstva, jer često opština (ili grad) nije sposobna da reši neku akcidentnu situaciju. Problemi su često toliko veliki da i stručno i materijalno prevazilaze mogućnost lokalne samouprave, pa je neophodna intervencija resornog ministarstva i budžeta Republike Srbije, odnosno Fonda za zaštitu životne sredine.
Tako je, na primer, u Holding kompaniji "Viskoza" Loznica, 8. decembra 2008. godine, u toku sečenja delova opreme došlo do požara koji je zahvatio dve fabrike i pretio je da ugrozi 500 tona ugljendisulfida. To je izuzetno toksična, otrovna, zapaljiva i eksplozivna materija, čija bi eksplozija izazvala ne samo ekološku katastrofu u gradu Loznici, već i u dobrom delu zapadne Srbije i, bogami, Republike Srpske. Međutim, izuzetnim zalaganjem vatrogasnih ekipa iz Loznice, Šapca, Sremske Mitrovice, Bajine Bašte, Valjeva i Beograda, jedinica MUP-a, Ministarstva za zaštitu životne sredine, požar je posle dva dana saniran.
Dana 22. decembra rešenjem je naloženo izmeštanje 500 tona ugljendisulfida iz skladišta Holding kompanije "Viskoza" u prisustvu inspektora i vatrogasne ekipe. Za realizaciju ovih hitnih interventnih mera u Holding kompaniji "Viskoza" bilo je neophodno obezbediti iz budžeta, jer lokalna samouprava tada nije bila spremna, 1.100.000 dinara.
Koliko znam, ta sredstva su odobrena, ali do danas još uvek nisu prebačena. Iskoristila bih ovu priliku da zamolim gospodina ministra i predstavnike resornog ministarstva da grad Loznica konačno dobije ova sredstva da bi se ova opasna materija što pre izmestila iz Loznice.
Zbog ovakvih situacija, kada lokalna zajednica nije predvidela sredstva ili nema tehničke mogućnosti za rešavanje kompleksnih problema, neophodna je pomoć Fonda za zaštitu životne sredine resornog ministarstva, koji će se finansirati na osnovu članova 27, 45, 85. i 85a. Zato smatram da sredstva ostvarena od zagađivača životne sredine treba da pripadnu budžetu Republike Srbije u većem delu, a to je 60% u odnosu na jedinice lokalne samouprave.
Član 87. daje mogućnost lokalnim samoupravama za propisivanje naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, što čine skupštine grada ili skupštine opština, tzv. lokalne takse. U vreme svetske ekonomske krize ovakvi porezi i izdvajanja nisu popularni, ali dugoročno ekonomski efekti ulaganja u životnu sredinu proizvode direktne i indirektne koristi.
Ukinuta su prava lokalnim samoupravama, kao što su Paraćin, Pančevo, Beočin, Kosjerić, Bor, koje trpe i najveće štete u pogledu zagađivanja. Smatram da je ipak izbegnuto dvostruko oporezivanje zagađivača, ali mislim da je oštećena lokalna samouprava, opština ili grad, što bismo možda mogli popraviti amandmanima u raspravi u pojedinostima.
Kratko bih se osvrnula na izmene i dopune Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, kojima su uređena pitanja koja se odnose na procenu uticaja planiranih projekata iz oblasti turizma, industrije, poljoprivrede, vodoprivrede na životnu sredinu. Ovim zakonom je, u stvari, skraćena procedura procene uticaja sa 262 dana na maksimalno 108 dana, bez žalbenog roka. Takođe, izvršeno je i usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Član 19. stav 2. kaže da su pravno lice i preduzetnik dužni da za izradu ove studije obrazuju multidisciplinarni tim sastavljen od lica kvalifikovanih za izradu studije, što do sada nije bio slučaj. Po prethodnom zakonu mogao je, ali nije morao da se obrazuje stručan tim za tu oblast.
Smatram da će donošenje ovih zakona i njihova primena doprineti održavanju ekološke ravnoteže, sprečiti dalje zagađivanje, dati doprinos poboljšanju zdravlja ljudi i otklanjanju već nanetih šteta ekosistemu u prošlosti. Ako se zna da je tek svaki deseti građanin spreman na neku ekološku akciju, mislim da tek posle usvajanja ovih zakona nas očekuje veoma ozbiljan posao, a to je njihova implementacija i primena. Kod nas se najteže menjaju svest, navike i razmišljanja.
Poslanička grupa G17 plus će u danu za glasanje dati svoju podršku i glasati za set ovih zakona.

Da li se javlja još neko od predsednika poslaničkih grupa? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, danas vodimo objedinjenu načelnu raspravu o izuzetno važnim zakonskim predlozima, a od svih ponuđenih zakonskih predloga u tačkama 2 - 14. dnevnog reda posebno ističemo važnost krovnog zakona, a to je zakon o zaštiti prirode. Po našem mišljenju, on bi trebalo da bude na prvom mestu, jer iz njega proističu ostali zakoni koje danas razmatramo u ovom setu zakona, a koji se bave sistemom zaštite očuvanja životne sredine, očuvanja prirode i njene biološke i predeone raznovrsnosti.
PUPS smatra da svi ponuđeni zakoni iz oblasti zaštite životne sredine i prirode nameću potrebu da se noveliraju pravne norme koje uređuju ovu oblast. Sa druge strane, deo su procesa obaveznog usaglašavanja sa međunarodnim normama. To bi zajedno trebalo da da kvalitetne i jasne, na nauci utemeljene zakone o upravljanju, zaštiti, očuvanju i racionalnom korišćenju prirode i resursa Republike Srbije.
Predloženi nacrti zakona iz ovog seta o zaštiti prirode zasnovani su na dobroj promisli da se njima utvrdi daleko veći broj izvora prava korisnika i upravljača svih prirodnih resursa Srbije, a pre svega zemljišta, vode, vazduha, domaće i divlje flore i faune.
Privredno i ekonomski nedovoljno funkcionalna država, kakva je naša, stavljena je pred ogroman i težak izazov da u svoje najvrednije resurse, na osnovu međunarodno utvrđenih obaveza i ratifikovanih ugovora u oblasti zaštite biodiverziteta, sa skromnim potencijalima vlastitih sredstava, opravda dostignuti stepen zaštite i očuvanja prirode. Dostignuti stepen demokratskog i tehničko-tehnološkog razvoja, u svim različitostima, a u specifičnom prostoru Republike Srbije zahteva novu i bolju pravnu regulativu od postojeće.
Parlamentarna uloga u ovom najvećem izazovu za opstanak, održivi razvoj, unapređenje i korišćenje naše prirode, kao i naše okoline, sastoji se u kontroli izvršavanja direktiva, uredbi, agendi i konvencija koje zajedno sa domaćim zakonima, uredbama, propisima i pravilnicima treba da omoguće da na celovit i strogo kontrolisan način bude regulisan odnos prema očuvanju staništa, predela i biološke raznovrsnosti naše zemlje. Parlament mora da se stara i da zahteva od Vlade, ministarstava i drugih organa da ne ugroze složenost, kompleksnost, međuzavisnost pojava i procesa u životnoj sredini i da istovremeno ostvare integrisani pristup i definisanje uslova za normativno uređivanje svih načela u oblasti upravljanja prirodnim vrednostima, pre svega u zaštiti biološke i predeone raznovrsnosti.
Parlament ima ulogu i dužnost da, kao pravni staratelj nad nacionalnim blagom, resursima i prirodnim dobrima od posebne važnosti, zaštiti zakonima koje donosi jedan od najvećih i najlepših biodiverziteta Evrope.
Naš biodiverzitet je uslovljen biogeografskim položajem koji omogućuje rasprostranjenje različitih elemenata flore i faune i geno elemenata; velikom raznovrsnošću ekoloških, klimatskih, orografskih i geoloških uslova; mozaičnim rasporedom staništa; razvođem tri velika morska sliva (Crnomorskog, Jadranskog i Egejskog); posebno važnim položajem na svim faunističkim migratornim rutama ptica i divljih riba; refugijalnim prostorima kanjona, klisura i pećina u krasu.
Posebno treba istaći da se ovim setom zakona, pre svega zakonom o zaštiti prirode, parlament Srbije obavezuje da dobro usaglasi pravnu regulativu koja će unaprediti jedan od najvećih vaskularnih sistema flore u Evropi, sa koeficijentom 0,718, koji se nalazi ispred Grčke, Bugarske, Rumunije i drugih mnogo razvijenijih zemalja. O vrstama je govorio ministar.
PUPS smatra da je zaštita, očuvanje i korišćenje ovako bogatih prirodnih resursa, koji čine 43,4% ukupnog broja od svih grupa životinja u Evropi, od izuzetne važnosti. Dobrim zakonskim okvirom i regulativom koja je u nadležnosti ovog parlamenta treba da se ostvari važna i odgovorna kontrolna uloga nad ministarstvom koje izvršava njegove zadatke.
Ekonomski smisao i veoma visoka vrednost bioloških resursa naše zemlje za socijalni i ekonomski razvoj životno su značajni za populaciju koja je nosilac i izvršilac ekonomsko-društvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata za održivo korišćenje obnovljivih prirodnih resursa naše zemlje.
Ustav naše zemlje je precizno definisao da su sve te vrednosti državna svojina, nacionalno blago kojim upravlja parlament zemlje, a zakone sprovode nadležna ministarstva i organi.
Ponuđeni set zakona urađen je u osnovi na bazi propisanih sistema mera iz programa "Natura 2000", Emerald mreža, a usaglašen je sa direktivom Saveta od 21. 5. 1992. godine 9243, pa do direktiva i konvencija 0024 do 220 iz 2006. godine.
Nacrti zakona uglavnom su obuhvatili sve propise i definicije koje eliminišu prazninu u pravnom vakuumu nastalom raspadom prethodnih državnih uređenja, dugogodišnjim sankcijama i u tranzicionom periodu. Bilo je nemoguće donositi pozitivne zakonske propise, a još je manje bilo moguće bilo šta od toga u praksi primeniti u takvom okruženju.
Nedostatke u predlozima zakona iz ovog seta pokušaće da otkloni ogroman broj amandmana koje je svaka politička opcija podnela i koji bi trebalo da budu pozitivan prilog prilagođavanju stvarnih subjekata pravne odgovornosti ponuđenim zakonima. Na primer, samo propis iz HASAP sistema obavezuje naše proizvođače da izvrše tehnološko-tehničke pripreme za primenu propisa, koja košta između 10.000 i 15.000 evra. Naš pojedinac, naša država ne raspolože tim sredstvima, kao ni naši pravni subjekti koji su izloženi osposobljavanju uz ogromne materijalne troškove.
Zakon o zaštiti prirode, kao krovni zakon iz ovog paketa, kojim se bliže reguliše zaštita, očuvanje i korišćenje prirode i prirodnih resursa, predvideo je glavne tokove i uslove za izradu i donošenje zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, kao posebnog zakona, koji zbog toga što je 90% preuzeto iz zakona u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede neminovno upućuje na načelnu raspravu sa ozbiljnim pristupom.
Nameće se odmah mišljenje da nisu sveobuhvatno sagledani problemi ribolova, niti su otklonjene bitne primedbe na dosadašnji Zakon o ribarstvu, a nisu kompletno sagledana ni zakonska rešenja kako su ispraćena u direktivama i konvencijama, tako i u praktičnoj primeni ovog zakona.
Osnovno načelo o preciznom utvrđivanju veličine, kvaliteta i kvantiteta ribljeg fonda Srbije u oblasti divljih i gajenih vrsta je neutvrđen uslov, koji je Ustavom u članu 87. definisan kao državna svojina i nacionalni resurs. Utvrđivanje ribarskih područja radi održivog korišćenja ribljeg fonda na ribarskim vodama Srbije ovim predlogom zakona ponovo se, sa predlogom ovlašćenja, neustavno pripisuje i dodeljuje ministarstvu.
Nacionalnim resursom i zaštićenim prirodnim dobrom ZPD-a, preko zakona o održivom razvoju, korišćenju i zaštiti, može upravljati i raspolagati samo parlament, koji je lice države, a ne ministar po slobodnoj volji i nahođenju, koji je službenik te države i tog parlamenta.
PUPS smatra da se kontrolna uloga parlamenta ogleda upravo u tome da dodeljivanje i ustupanje ribarskih područja na korišćenje, kao i svakog drugog područja sa nacionalnim resursima, mora biti raspoređeno zakonskom regulativom, koja mora biti primenjena bez odlaganja. Ribarska područja su sada dodeljena javnim preduzećima, udruženjima sportskih ribolovaca, koja nisu privredna društva, i privrednim društvima kao što su "Grand kafa" ili "Rivers gard", koja sigurno nisu tehnički i stručno opremljena za obavljanje delatnosti, već su iste dobile iz sasvim drugih razloga.
Predlagač ovog zakona smatra je uvođenjem privrednog društva ili javnog preduzeća u kategoriju budućih korisnika ribarskih područja rešio problem, ne ulazeći u osnovnu formu, načelo i primenu člana 84. Ustava koji određuje da svi imaju jednak položaj u konkurentnosti na tržištu, pa i na ovom tržištu. Korisnici moraju biti pravna lica, pa i javna preduzeća, ali nikako ne mogu biti nosioci pravnih normi osnovne organizacije sportskih ribolovaca, koje su udruženja građana.
Bliža određenja dužnosti i materijalnih odgovornosti korisnika ribarskih područja u realizaciji mera i očuvanja ribljeg fonda Srbije su data konfuzno. Nisu precizirane ni po nomenklaturi, ni po stepenu prioriteta, ni po stepenu odgovornosti za njihovo izvršenje ili neizvršenje.
PUPS smatra da zakon koji ne sadrži jasno definisane mere očuvanja, zaštite i korišćenja prirodnog resursa postaje samo jedino pravo ministra kao pojedinca da o tome odlučuje, ugovara i određuje visinu naknada, da određuje privremene mere.
Uvođenje obaveze polaganja ispita za sportske ribolovce, privredne ribolovce i ribočuvarsku službu je u delimičnoj nadležnosti predlagača ovog zakona, koji samo treba da predloži programe za obuku i polaganje kod stručnih komora.
Mere za zaštitu održivog korišćenja ribljeg fonda nisu jasno nominovane ni po titularima nosioca, ni po depozitorima odgovornosti. Korisnik ribarskog područja nema stručnu službu ni kapacitete da odredi i proglasi riblje plodište, te njegov pravni okvir treba zadržati u sferi predlagača, dok bi Ministarstvo bilo obavezno da izradi stručnu ekspertizu i proglasi riblje plodište. Obaveza poribljavanja u ribolovnim vodama, kao i translokacija riba koju mora da obavlja korisnik, predložena je veoma labavo i deklarativno i potpuno je prepuštena korisnicima ribarskog područja koji svojim planom gazdovanja sami za sebe određuju kada, gde i sa čime će poribljavati, dok će Ministarstvo kabinetski davati saglasnost na njihov plan poribljavanja.
Smatramo da za vidno degradirani i osiromašeni riblji fond Srbije Ministarstvo mora čvrsto propisati količine, vrste, vreme i način poribljavanja samo autohtonim vrstama riba. U sklopu siromašnih mera zaštite i održivog razvoja ribljeg fonda, Ministarstvo je predložilo amnestiju velikih hidroenergetskih sistema preko jednog megavata snage od odgovornosti za negativan uticaj na floru i faunu usled eksploatacije i dnevnih poremećaja u vodostaju.
Kontrolna uloga parlamenta se sastoji u tome da ne dozvoli Ministarstvu usvajanje ovakvog člana koji bi onemogućio negativno upravljanje i stvorio negativne posledice na ovako važan resurs kao što je riblji fond.
Obavezivanje korisnika dovodnih, turbinskih i drugih kanala, kao i korisnika brana, da obezbede adekvatne riblje prolazne staze je više deklarativno i proizvod je usaglašavanja naših akata sa evropskim aktom, umesto da je limitirajuća mera do krivične odgovornosti odgovornih lica, pa i do odgovornosti oduzimanja ribarskog područja, za sprovođenje ove mere.
Nedostatak kontrolne uloge parlamenta je evidentan, te se predlaže uvođenje saveta za ribarstvo sa jasno definisanim ovlašćenjima i odgovornostima.
U ovom nacrtu zakona posebnu nedorečenost izazivaju odredbe o dozvolama za privredni i sportski ribolov i o dozvolama korisnika ribarskog područja. Zakon mora da definiše unapred znani osnov plaćanja naknade koju privredni i sportski ribolovac plaća za dobijanje jedinstvene dozvole Ministarstvu na ime naknade za korišćenje ribljeg fonda Srbije. Naknada treba da se uplaćuje Ministarstvu, dozvole treba da budu jedinstvene za Srbiju i da ih uslužno distribuiraju korisnici ribarskog područja. Ideja Ministarstva da dozvole za privredni i sportski ribolov i naknadu koja se plaća korisniku ribarskog područja treba izdavati i naplaćivati preko organa lokalne samouprave neodrživa je, jer je skupa, pošto zahteva potpuno novu infrastrukturu.
Ribarska karta za privredni ili sportski ribolov je pravo korisnika ribarskog područja i on će određivati cenu i način distribucije, a svako ko ima interese izdavaće ih što više i približiće ih onima kojima ih izdaje.
Veliki problem i nedorečenost u ovom zakonu predstavlja to što promet riba nije definisan ni u sferi izlova i pripreme za prodaju, niti u sferi zoohigijene, sanitarno-tehničkih, tržišnih, a posebno ne finansijskih uslova. Ovaj zakon nije nadležan da odredi i formuliše poreske obaveze preduzetnika koji ribu pod bilo kakvim uslovima stavljaju u promet direktno sa čamca u objekte za konzumiranje, bez kontrole veterinara, inspektora ili bilo kog drugog predstavnika organa.
Poštovani gospodine ministre, na predlog zakona o održivom razvoju i očuvanju ribljeg fonda podneli smo 40 amandmana. Ukoliko se kroz amandmane i raspravu o njima prihvate oni koji bitno uređuju ovaj zakon i doprinose tome da se postigne zadovoljstvo 150.000 - 300.000 sportskih ribolovaca i 2.000 privrednih ribolovaca, kao i svih naučnih institucija koje su se bavile ovim pitanjima, mi ćemo podržati ovaj zakon. U suprotnom, ne možemo ga podržati. Hvala na pažnji.

Za danas smo završili rad. Nastavljamo 6. aprila u 10.00 časova. Zahvaljujem.