Poštovani gospodine potpredsedniče, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, mislim da nije potrebno posebno govoriti o značaju političkih partija u političkom sistemu našeg društva, jer je on svima jasan i razumljiv i to se potencira u jučerašnjoj i današnjoj raspravi posebno.
Međutim, za pitanje političke organizovanosti građana su pored političara zainteresovani i pravni teoretičari, odnosno naučni radnici, zakonodavac i građani. Mislim da svi imaju dobre namere i jasne ciljeve.
Teoretičari žele da se utvrdi što bolji koncept, zakonodavac da pravno uredi ovu oblast poštujući Ustav i proklamovana prava građana i savremena iskustva u tom smislu, a građani žele da preko političkih partija što efikasnije ostvaruju svoja prava u institucijama sistema, odnosno kroz organe vlasti, iako, čini mi se, postoji podatak da je svega 3% građana organizovano kroz političke stranke.
Svi ovi subjekti se na političkom prostoru Srbije bave političkim partijama veoma dugo. Godine 1881, kao što se zna, formirane su prve autentične političke stranke u Srbiji, a evo, sada, posle 120 godina, ima ih 570. Imamo velikog iskustva u ovom respektabilnom periodu, koje je potrebno analizirati prilikom donošenja ovog zakona. Posle toliko vremena, uveren sam da danas donosimo jedan moderan zakon o političkim strankama.
Ne bih govorio o političkim motivima za donošenje tog zakona. Zadržao bih se na koncepcijskim i pravnim razlozima zašto se danas donosi zakon o političkim strankama, jer je u malopređašnjim diskusijama bilo reči o tome. Ovom prilikom ću samo sedam takvih razloga izneti.
Prvo, raniji zakon je donet 1990. godine. Bio sam i tada narodni poslanik u ovoj skupštini i sećam se kada je donet taj Zakon o političkim organizacijama u Srbiji.
Zadovoljstvo mi je što smo ovde imali priliku da čujemo da je taj zakon izdržao proveru političke prakse i da postoje i u njemu dobra rešenja. Zahvaljujući njemu je došlo do razvoja višestranačkog sistema u Srbiji i do formiranja ovoliko političkih stranaka. Taj zakon je u ovom trenutku na određeni način prevaziđen, jer su se promenile političke prilike, društveni uslovi, političke okolnosti u kojima je taj zakon realizovan. I sociolozi, i politikolozi i svi drugi znaju da novi društveni odnosi moraju da se urede novim pravnim normama. Naravno, došlo je do velikih promena u društvenim odnosima i evo novog zakona o političkim strankama.
Drugo, po nekim pitanjima je u pogledu političke organizacije društva primenjivan raniji savezni zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana. Imali smo u pravnom sistemu Srbije jedan svojevrstan pravni nonsens da se na pravne odnose u jednoj državi primenjuje zakon nepostojeće države. To je verovatno bio naš specijalitet. Naravno, to je takođe jedan od bitnih razloga zašto se donosi novi zakon.
Pod tri, donet je novi Ustav Republike Srbije. Potrebno je postojeću regulativu u svim oblastima, pa i u ovoj oblasti, uskladiti i urediti poštujući te ustavne norme i ustavne principe. To je sasvim razumljivo i normalno.
Četvrto, tokom ovih 18-19 godina donošeni su neki posebni propisi koji na drugačiji način uređuju pitanja koja tangiraju i poziciju političkih stranaka, tako da je potrebno u tom smislu izvršiti određene promene u zakonu i usaglasiti to sa novim zakonskim rešenjem.
Peto, neki odnosi, kao što se moglo čuti, uopšte nisu mogli biti regulisani, pa postoji obaveza i potreba da se te pravne praznine u ovoj oblasti urede novim zakonom.
Šesto, potrebno je izvršiti harmonizaciju našeg nacionalnog zakonodavstva sa evropskim principima i standardima iz ove oblasti, što se kroz ovaj zakon čini.
Sedmo, na kraju, u ovom periodu je došlo do dalje demokratizacije društvenih odnosa i jačanja pozicije građana u našem društvu, pa je tu realnost trebalo izraziti kroz novi zakon o političkim organizacijama.
Može se, naravno, govoriti o drugim razlozima, može se govoriti o političkim motivima, ali ja sam se Zadržao sam se na koncepcijskim i pravnim razlozima. Mislim da je veoma dobro što Skupština Srbije ima na dnevnom redu zakon o političkim strankama.
Ako smo utvrdili potrebu da se na jedan drugačiji način utvrdi i organizuje politički život u Srbiji, uvaži pozicija građana, onda bih sa nekoliko argumenata, i to sa nekoliko ključnih argumenata, govorio o tome zašto je ovo dobar i moderan zakon, naravno, uvažavajući pri tom da se o detaljima može razgovarati i da se u vezi s nekim pravno-tehničkim formulacijama može reagovati, o čemu je i ministar govorio.
Prvo, po mom mišljenju, zakon nije restriktivan, nije rigidan, on ne sputava, niti ograničava nijedno od utvrđenih prava građana, niti bilo koje pravo iz ranijeg ustava. Mislim da daje najšire mogućnosti za političko organizovanje građana u skladu sa njihovim političkim ciljevima i političkim motivima.
Drugo, mislim da zakon napušta lošu praksu atomizacije našeg društvenog i političkog prostora, gde je bilo moguće da sto građana obrazuje jednu političku stranku. Tada se smatralo da to predstavlja dokaz najvišeg nivoa, vrhunac demokratskih prava, vrhunac demokratije ako se dopusti mogućnost da najmanji broj građana može da organizuje političku stranku. Naprotiv, mislim da danas možemo govoriti o tome da je dokaz političke i demokratske zrelosti jednog društva upravo povećanje ovog broja ljudi koji mogu da organizuju političku stranku. Lično sam veoma blizak ideji da to bude 10.000 građana. Mislim da bismo tu atomizaciju političike scene Srbije relativizirali i na takav način ulazimo u fazu da se možemo okarakterisati kao demokratsko društvo koje dostiže te najviše demokratske standarde u ovom smislu.
Treće, u zakonu se daje, po mom mišljenju, korektna definicija političke stranke. Ona jeste ustavna, ali ona jeste i teorijski opravdana, a postoje čak 94 različite definicije političkih stranaka. Ko se ovim pitanjima bavi, on je to mogao da vidi. Ovo je definicija koja je na nivou ustavnog načela. Mislim da način na koji se definiše politička stranka u Predlogu ovog zakona upravo treba da omogući ostvarivanje političkih ciljeva građana. To je oblikovanje političke volje i to je učešće na izborima. Političke stranke, ako hoćemo da budemo iskreni, postoje da bi izašle na izbore i da bi ostvarile izborne rezultate. U međuvremenu je politički život kroz različite druge forme, a ne samo kroz političke stranke.
Četvrto, ograničenja za rad ili za zabranu rada političke stranke su skoro identična po ranijem ustavu, ili su možda potpuno identična. Svode se samo na tri slučaja. Mislim da je to normalno. Moram da podsetim šta je to: prvo, delovanje političke stranke ne može biti usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka (to se podrazumeva) i narušavanje teritorijalne celovitosti jednog društva i jedne države. To je cilj. Ovo je jedan osnovni element postojanja jedne države - da se sačuva teritorijalna sveukupnost. Drugo, ne smeju se kršiti zajamčena ljudska i manjinska prava. Naravno, i to se podrazumeva. Treće, ne sme se izazivati i podsticati nacionalna, verska i rasna mržnja. To je sasvim razumljivo. Van toga nema nikakvih ograničenja, niti bilo kojih zabrana.
Peto, u zakonu se daje normativno-pravni okvir za organizovanje jedne političke stranke: osnivačka skupština, osnivački akt, statut, program, izjave onih koji formiraju stranku. Normalno je da se na zakonskoj osnovi da mogućnost organizovanja jedne političke stranke. Ovde se ne ulazi u to kakav će biti statut, program, osnivački akt, kojim će se pitanjima baviti politička stranka. Ovo su normalni elementi organizacije bilo kog sistema, bio on mali ili veliki. Dakle, politička stranka, ako pretenduje da bude politička stranka, mora da ima sve ovo. Ako govorimo da i udruženja građana i društvene organizacije koje se dobrovoljno obrazuju, sa mnogo manje građana, treba da imaju sve ovo, zašto to ne bi imala politička stranka i zašto to ne bi bilo na jedan uniforman način sagledano.
Šesto, političke stranke se po ovom zakonu obrazuju isključivo na teritorijalnoj osnovi. Oni koji se sećaju kada je devedesetih godina razgovarano o formiranju političkih stranaka znaju da je bilo ideja o formiranju političkih partija i na proizvoljnom principu, što bi imalo velikih negativnih posledica. Dakle, ovo je primereno rešenje, normalno i logično. Može se razgovarati unutar toga o ovim detaljima o kojima je bilo govora, ali osnovni princip mora da bude taj.
Sedmo, registracija političkih stranaka je na principu prijave, a ne odobrenja, ne određenih drugih ograničenja, da neko dopusti ili ne. Prijava, ukoliko nema reakcije, ćutanje administracije, stranka je formirana; dakle, najliberalniji uslovi za formiranje jedne političke stranke.
Može se govoriti o nekim drugim detaljima, čak se može razgovarati i o krupnijim pitanjima. Lično bih zamolio ministra da veoma dobro prouči predlog koji je, čini mi se, dao sinoć gospodin Šami. To sam video na televiziji, jer nisam bio ovde zbog obaveza na fakultetu. Meni je ta ideja bliska, da registrovane političke stranke ne treba za bilo koje izbore, od lokalnih do predsedničkih, da ponovo prikupljaju potpise radi podrške svojim kandidatima. Bez obzira na to što to dolazi iz opozicione stranke, mislim da veoma ozbiljno treba razmisliti o tome. Mislim da taj pristup treba prihvatiti.
Naravno, može se govoriti, kao što sam rekao, i o nekim drugim pojašnjenjima, poboljšanjima ovoga zakona, ali zbog ovih koncepcijskih, pravnih razloga i određenih rešenja koja su definisana na način kako je to u ovom predlogu zakona, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS-JS podržati ovaj zakon i glasati za njega. Bilo bi još bolje da se ugrade i neki elementi nekih amandmana, da on bude još bolji. Imam utisak da ministar sa velikim respektom prilazi analizi svih tih amandmana.