Reč ima potpredsednik Vlade, ministar ekonomije i regionalnog razvoja gospodin Mlađan Dinkić.

Evo par odgovora na vašu diskusiju. Što se tiče osnivanja posebnog ministarstva za turizam, verujte mi, nema potrebe da se osniva, jer samo dve zemlje u Evropi imaju takva ministarstva, Grčka i Hrvatska, s tim što je u Hrvatskoj to ministarstvo turizma i pomorstva zato što imaju more i zato što najveći prihod od turizma ostvaruju na bazi mora. Mi nemamo more i zaista nije potrebno, a i druge zemlje su na isti način rešile pitanje sektora turizma. Dakle, u svim zemljama u Evropi u okviru ministarstva ekonomije je i sektor za turizam.
Slažem se sa vama da je potrebno ići sa većim ulaganjima kako bismo imali veće prihode. Činjenica jeste da trenutno imamo milijardu dolara prihoda od turizma, a da naši turisti troše u inostranstvu, kao što ste rekli, milijardu i dvesta, što znači da imamo deficit.
Međutim, Vlada ne može i neće da sprečava ljude da sami biraju gde će putovati; učinićemo nešto drugo, pokušaćemo da podstaknemo razvoj domaćeg turizma i iz ovog programa Vlade. U četvrtak, želim da vas obavestim, Vlada će usvojiti dopunu Programa za ublažavanje mera svetske ekonomske krize i kod stavke "subvencionisani potrošački krediti", koji su namenjeni za kupovinu robe domaće proizvodnje, biće uvedeno i kreditiranje, po subvencionisanim kamatama, turističkih putovanja u Srbiji u ovoj godini.
Drugim rečima, posle Uskrsa banke će za sve one građane koji žele odmor da provedu u Srbiji, u turističkim mestima Srbije, početi da odobravaju povoljne kredite na rok od šest do dvanaest meseci, sa kamatom koja će biti kao za kupovinu kragujevačkog "punta" - 4,5% godišnje.
Dakle, proširujemo kreditiranje građana sa kupovine domaćih dobara na kupovinu domaćih usluga, jer turističke usluge predstavljaju važne usluge. To će biti dostupno nakon donošenja ove odluke Vlade i odmah nakon toga banke će krenuti sa tim kreditiranjem.
Inače, postavili ste pitanje u vezi sa aerodromom u Nišu.
Zahvaljujući tome što će poslanici Narodne skupštine usvojiti ratifikaciju Sporazuma o slobodnom nebu nad Evropom otvoriće se mogućnost, konačno, da i u Srbiji lete tzv. niskobudžetne avio-kompanije, čime će aerodrom u Nišu, kao i beogradski, biti atraktivniji.
Istovremeno, Vlada je izdvojila za ovu godinu odgovarajuća sredstva za renoviranje piste na niškom aerodromu, kako bi mogli da sleću i veći avioni. To renoviranje bi trebalo da se završi u toku ove i sledeće godine.
Što se tiče Kopaonika, moji saradnici su mi dali podatak – samo u prva tri meseca ove godine ostvareno je 67% više prihoda od turizma na Kopaoniku nego cele 2004. godine. Dakle, za tri meseca ove godine, nakon onih ulaganja države u prethodnih pet godina, rast prihoda i broj turista za 47%. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Đokić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe G17 plus.

Uvaženo predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, pred nama je danas između ostalih zakonskih rešenja i tekst Predloga zakona o turizmu, privrednoj grani koja je u Srbiji poslednjih godina u velikoj ekspanziji.
Kao što je ministar i rekao, ti prihodi su u poslednjih pet godina utrostručeni. Godine 2004, ponovo bih napomenuo, ti prihodi su iznosili samo 300.000.000 dolara. Već u 2008. godini u Srbiji je boravilo 2.200.000 gostiju i ostvareno je blizu sedam i po miliona noćenja, čime je realizovan prihod od blizu milijardu dolara.
Napominjem da je ovo dugoročnim planovima bilo predviđeno tek za 2012. godinu, a evo, već je skoro ostvareno u 2008. godini.
I pored toga, evidentno je da značajni turistički potencijali koje kao država imamo nisu u dovoljnoj meri razvijeni i komercijalizovani na turističkom tržištu i da prostora za dalji napredak turizma kao privredne grane svakako ima.
Upravo je i svrha usvajanja novog zakona o turizmu da stvori uslove za bolji sistem planiranja i upravljanja u turizmu, da poboljša konkurentnost srpskog turističkog proizvoda i da bolje pozicionira Srbiju na globalnom evropskom pa i svetskom tržištu.
Do pre nekoliko godina primeri dobrih i uspešno realizovanih projekata iz oblasti turizma su bili retki i sporadični. Sav turistički potencijal Srbije bio je prepušten lokalnim samoupravama koje, i pored dobre volje, nisu imale dovoljno kapaciteta, niti finansijskih, niti organizacionih, niti kadrovskih, niti institucionalnih, da naprave značajnije pomake u turizmu.
Jasno je da opštine iz svojih budžeta ne mogu da finansiraju niti potrebnu komunalnu infrastrukturu, niti turističku infrastrukturu, ne mogu da finansiraju ni preko potrebnu plansku dokumentaciju, ne mogu da reše, po pravilu, nagomilane probleme sa pravno-imovinskim odnosima.
Na kraju krajeva, ne mogu ni da adekvatno upravljaju i da formiraju modele za upravljanje destinacijama.
Često pominjan primer danas jeste primer Stare planine, koja je nesporno najveći planinski potencijal za razvoj turizma, čak i u Evropi. Taj resurs je stajao neiskorišćen sve dok država nije odlučila da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.
Najpre je urađena planska dokumentacija, investicione studije, zatim su rešeni pravno-imovinski odnosi, na kraju je započet jedan intenzivan investicioni ciklus u kapitalnu komunalnu i turističku infrastrukturu.
Kao posledicu toga, iako je samo par procenata od celokupnih potencijala Stare planine stavljeno u funkciju za sada, imamo da skoro potpuno zamrla staroplaninska sela ponovo oživljavaju, da se u njih vraćaju deca onih kojih su iz tih sela davno otišli, da niču nove kuće sa sobama i apartmanima za izdavanje, otvaraju se ugostiteljski objekti, registruju se poljoprivredna gazdinstva.
Takvi primeri su prisutni i na Kopaoniku, na Goliji, na Tari i svuda gde je država u prethodnom periodu intervenisala na ovakav ili sličan način.
Mnogi žitelji Zaječarskog, Pirotskog i Nišavskog okruga vide neku svoju poslovnu, ali i egzistencijalnu šansu upravo u razvoju turističkog biznisa, recimo, na Staroj planini.
Sve ovo napominjem da bih naglasio da želja države nije da ovim zakonom i formiranjem nacionalne turističke korporacije oduzme ingerencije ili prihode lokalnim samoupravama, što se često imputira, već naprotiv, da stvori mehanizam za efikasno intervenisanje države, i finansijsko, i organizaciono, i stručno, ali i institucionalno. Primeri iz razvijenih turističkih zemalja gde je bilo problema sa razvojem turizma, gde je bila smanjena produktivnost, gde nije bilo dovoljno snage ni u javnom ni u privatnom sektoru govore da država može da vrlo efikasno, kroz formiranje specijalizovanih agencija, kroz formiranje privrednih društava sa većinskim udelom države, priprema investicione projekte, pa čak i sama deluje kao preduzetnik, a sve u cilju boljeg i ubrzanog razvoja turizma.
Korisno je da država delegira svog institucionalnog predstavnika koji će biti ne samo inicijator korisnih projekata, već i stabilan partner i domaćim i međunarodnim investitorima koji žele da ulože novac u razvoj turizma u Srbiji.
Upravo je nacionalna turistička korporacija osnovni, ali ne i jedini, institucionalni predstavnik države koja će, s druge strane, nadoknaditi i vrlo evidentan deficit lokalnih subjekata razvoja kojih u Srbiji, nažalost, još uvek nema u dovoljnoj meri.
Po ovom zakonskom rešenju promocijom turizma se i dalje bave turističke organizacije Srbije i turističke organizacije lokalne samouprave. Takođe, zadržana je i postojeća podela na agencije organizatore putovanja i turističke agencije posrednike u prodaji turističkih putovanja; propisani su tehnički i kadrovski uslovi za formiranje agencija, tako da svaka agencija mora da ima najmanje jednog zaposlenog kao rukovodioca ekspoziture, sa najmanje višom stručnom spremom turističkog, ekonomskog ili bilo kog drugog društvenog smera. Ovo će svakako dati doprinos i upošljavanju stručnog kadra, s jedne strane, ali će sa druge strane izvršiti selekciju ozbiljnih agencija od onih koje to nisu ali se i dalje bave ovim poslom.
Predloženim rešenjima se pooštrava odgovornost agencija organizatora putovanja, kako bi se disciplinovanije pridržavali programa i uslova putovanja.
Novina u ovom zakonu, koja je takođe jako bitna, jeste i uvođenje penala za neadekvatno zaposedanje najvrednijih turističkih destinacija, u iznosu od čak dva miliona evra.
Na samom kraju, nakon izrade Strategije razvoja turizma, koja je definisala osnovne pravce razvoja turizma u Srbiji, nakon izrade mnogih master planova koji su dali precizne smernice razvoja i upravljanja najvrednijim turističkim destinacijama, na korak smo od usvajanja zakona o turizmu koji treba da da pravni okvir za efikasno i racionalno upravljanje razvojem turizma, sa jedne strane, i s druge strane, da izvrši usaglašavanje sa svetskim i evropskim normama i standardima.
Na kraju, ono što je takođe bitno, ovim zakonskim rešenjem je obezbeđena i veća zaštita za korisnike turističkih usluga.
Zbog svega navedenog u svim izlaganjima, Poslanička grupa G17 plus će podržati u danu za glasanje Predlog zakona o turizmu, sa potpunim ubeđenjem da će se njime učiniti značajan iskorak u razvoju turizma u Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog izlaganja želeo bih da izrazim nezadovoljstvo zbog toga što je vladajuća koalicija objedinila raspravu o četiri predloga zakona: o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o turizmu i Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Složićete se da ova četiri zakona nemaju mnogo zajedničkog i na taj način smo onemogućeni da na kvalitetan i valjan način diskutujemo o ovim predloženim tekstovima, zbog nedostatka vremena.
Ali, da ne trošim i ovo malo vremena što imam, Poslanička grupa DSS ima dosta primedaba na Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Podneli smo nekoliko amandmana kako bismo pokušali taj tekst učiniti kvalitetnijim, ali o tome će nešto više govoriti moje kolege u načelnoj raspravi, a ja ću se u svom govoru bazirati na Predlogu zakona o turizmu. Jedna od zamerki kada je reč o Predlogu zakona o turizmu svakako je nedovoljna javna rasprava o tom predlogu, odnosno o ovom predlogu koji se sada nalazi pred nama, s obzirom na to da smo mi imali dva predloga koja nisu došla na dnevni red skupštine. Kada kažem da je nedovoljno rasprave pre svega mislim na nedovoljno konsultacija sa lokalnim turističkim organizacijama, jedinicama lokalne samouprave i nekim drugim strukovnim asocijacijama i udruženjima, jer da je bilo malo više rasprave pretpostavljam da bi tekst bio kvalitetniji i potpuniji.
Ono što me raduje jeste saznanje da je prihvaćeno sedam ili osam amandmana koje je podnela Poslanička grupa DSS. To će svakako popraviti predloženi tekst zakona, odnosno otkloniće neke nedostatke koji su možda u izvornom tekstu postojali.
Naša osnovna zamerka ovom zakonu odnosi se na deo koji se tiče proglašenja, korišćenja i upravljanja turističkim prostorom. Naime, Predlogom zakona je predviđeno da prostor koji zbog svojih vrednosti i karakteristika zaslužuje poseban režim organizacije i upravljanja ili se na njemu planira izgradnja nekih objekata od nacionalnog interesa Vlada, na predlog ministarstva, proglašava turističkim prostorom. Akt o proglašenju sadrži naziv tog turističkog prostora, popis katastarskih parcela, grafički prikaz sa granicama tog turističkog prostora, popis vlasnika parcela, kao i naziv i sedište subjekta kome se prostor poverava na upravljanje.
Nijednom rečju se tu ne pominje jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se prostor nalazi. Znači, osim da učestvuje na javnom uvidu, kao i svaki drugi građanin, jedinica lokalne samouprave nema mogućnost da utiče na proglašenje turističkog prostora i na davanje na upravljanje tim turističkim prostorom. Do sada su opštine, odnosno jedinice lokalnih samouprava upravljale tim prostorom, imale nadležnosti i ogromne prihode ostvarivale na tom prostoru.
Pretpostavljam da se pod turističkim prostorom mislilo na određene delove turističkih destinacija, međutim, u samom pojmovniku u zakonu nije precizno definisano šta to može biti turistički prostor. Postoji bojazan lokalnih samouprava širom Srbije da čitave turističke destinacije mogu biti proglašene turističkim prostorom, izuzete iz nadležnosti opština i date nekom drugom na upravu.
Smatramo da se u ovom vremenu, kada se priča o ravnomernom regionalnom razvoju, kada se priča o neophodnosti decentralizacije, odnosno prenošenju određenih nadležnosti opštinama i odgovornosti istih tih opština, ovim zakonom vrši klasična centralizacija i da se opštinama pokušavaju uzeti određene nadležnosti koje sada imaju. Nisu samo nadležnosti, nego i ogromni prihodi.
Paket mera Vlade koji treba da spreči posledice ekonomske krize takođe će najviše osetiti jedinice lokalnih samouprava, od smanjenja transfernih sredstava, od smanjenja sredstava ministarstava za finansiranje određenih projekata koji je trebalo da budu realizovani širom Srbije u opštinama. Smanjivanjem i ovih prihoda, ako se ovaj zakon u ovakvom obliku usvoji, zaista ne znam kako će opštine po Srbiji moći da funkcionišu.
Mi smo na taj član zakona, član 14, podneli dva amandmana. Jedan se odnosi na to da je neophodno uključiti jedinicu lokalne samouprave u sam postupak proglašenja turističkog prostora, a drugi amandman se odnosi na to ko može upravljati. To je za nas najviše sporno u ovom predlogu zakona. U Predlogu zakona stoji da prostorom može upravljati javno preduzeće ili ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, ili neko drugo privatno preduzeće ili privredno društvo.
S obzirom na nadležnosti i ovlašćenja koja dobija upravljač turističkog prostora, za nas je apsolutno neprihvatljivo da privatno preduzeće može da upravlja prostorom. U nadležnostima upravljača turističkog prostora stoji da ima široka ovlašćenja u pogledu uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta, u pogledu koordinacije i razvoja projekata turističke infrastrukture, turističke suprastrukture, ogromnih prihoda koje ostvaruje od izdavanja lokacija za gradnju objekata, trgovinu, turizam, zabavne parkove, sportsko-rekreativne sadržaje, parking prostore i neke druge sadržaje.
Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo da se privatno preduzeće može baviti tim poslovima, koji treba da budu isključivo u nadležnosti države ili opštine. U tom smislu smo predložili amandmane da upravljač turističkog prostora može biti turistička organizacija, destinacijska menadžment organizacija ili drugo javno preduzeće ili ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Strategijom razvoja turizma Srbije je planirano osnivanje destinacijskih menadžment organizacija po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora. Smatramo da je apsolutno najlogičnije da takve organizacije upravljaju turističkim prostorom. Ovde u zakonu i u obrazloženju predlagača više puta je pomenuto to partnerstvo javnog i privatnog sektora, ali više deklarativno.
Znači, u odredbama zakona nigde nije jasno definisano i precizirano na koji način će to partnerstvo da se realizuje.
Našim amandmanom smo predložili upravo to, da se osnuju destinacijske menadžment organizacije po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora, tako da bi u strukturi vlasništva i u strukturi upravljanja tim organizacijama određeni procenat imala Republika Srbija, određeni procenat jedinica lokalne samouprave i određeni procenat najbitniji privredni subjekti koji se bave turizmom na tom prostoru, tzv. stejkholderi. Na taj način bi svi bitni akteri zainteresovani za razvoj turizma na tom području bili uključeni u upravljanje.
Pozivam ministra da još jednom razmotri ove naše amandmane i da ih do kraja ove rasprave prihvati, s obzirom na to da su slične amandmane podneli poslanici vladajućih stranaka. Mislim da ima prostora da se prihvate i da se na precizniji način definiše upravljanje turističkim prostorom i taj model partnerstva javnog i privatnog sektora, za koji smatramo da je najodrživiji kada je u pitanju upravljanje turističkim prostorom.
S druge strane, slažem se da treba da postoji državna institucija, da li je to nacionalna turistička korporacija ili neka druga institucija, koja će upravljati projektima. Mi smo i tu podneli jedan amandman. Ovde stoji da, između ostalih delatnosti koje treba da obavlja, ta nacionalna turistička korporacija treba da finansira i upravlja projektima turističke suprastrukture. Predložili smo da se to briše, iz razloga što bi to značilo da državna institucija treba da učestvuje u finansiranju ugostiteljskih objekata ili nekih drugih komercijalnih sadržaja. Smatramo da država ili njena institucija zadužena za tu oblast treba da ulaže u infrastrukturu, u razvojne projekte, u master planove, strategije, da stvara ambijent za investicije, a da preduzetništvo ostavimo privatnim investitorima.
Turističke organizacije za promociju turizma – predviđeno je da postoji nacionalna, turistička organizacija autonomne pokrajine i turistička organizacija lokalnih samouprava. Želeo bih da ispravim ministra, nije samo jedna stranka, znači i Poslanička grupa DSS je predložila da ostanu i regionalne turističke organizacije. Taj naš amandman je takođe prihvaćen, koliko sam obavešten.
Dolazim sa Zlatibora, koji aktivno učestvuje u radu regionalne Turističke organizacije regije zapadna Srbija. Planirano je da se osnuje još nekoliko regionalnih turističkih organizacija. Mislim da treba ostaviti mogućnost opštinama da, ukoliko imaju interesa, osnivaju regionalne turističke organizacije i na taj način promovišu svoj zajednički turistički proizvod.
Kada je reč o lokalnim turističkim organizacijama, one su predviđene kao organizacije za promociju turizma, što je i do sada bila njihova osnovna delatnost. Ono što čudi jeste da je jedna od delatnosti koja je sada planirana ovim zakonom posredovanje u pružanju usluga u domaćoj radinosti. Mislim da se na taj način, u neku ruku, stvara nelojalna konkurencija turističkim agencijama, ali mislim da to neće ni zaživeti, da će turističke organizacije da se prvenstveno bave onim zbog čega su i osnovane, a to je informativno-propagandna delatnost.
Ono što je dobro i što je novina u ovom zakonu svakako jeste registar turizma. Agencija za privredne registre će voditi registar i na taj način će biti pojednostavljena i uprošćena registracija privrednih subjekata.
Takođe, jedna od novina u ovom zakonu jesu i penali za korišćenje prioritetnih turističkih destinacija. Podržavam to, jer će Vlada proglašavati prioritetne turističke destinacije i na taj način će propisati kategoriju objekata koji se tu nalaze, uz obavezu vlasnika tih objekata da prilagode kategoriju aktu koji je donesen. Ukoliko to ne učine, dužni su da plaćaju kaznene penale. To je prihod budžeta Republike Srbije.
Podneli smo amandman koji smo tražili da 50% prihoda bude prihod budžeta Republike Srbije, a drugih 50% da bude prihod jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi taj objekat, uz obavezu opštine da ta sredstva namenski iskoristi za dalji razvoj turističke infrastrukture.
Kada je u pitanju seoski turizam, tu je planirano da seoska domaćinstva mogu da vrše izdavanje svojih kapaciteta preko turističkih organizacija, turističkih agencija. To je odredba u zakonu koja je postojala i do sada. Predložili smo amandmanom da se omogući predstavnicima seoskih turističkih domaćinstava da mogu da izdaju svoje kapacitete i preko turističkih udruženja koja su osnovana na toj teritoriji.
To smo predložili iz razloga što turističke agencije nisu dovoljno zainteresovane za prodaju te vrste kapaciteta u seoskom turizmu. Smatramo da je neophodno ostaviti mogućnost domaćinima da se organizuju, da osnuju svoja udruženja i da pod istim uslovima, a to znači na osnovu ugovora, mogu izdavati kapacitete i preko turističkih udruženja. To govorim iz iskustva, jer dolazim iz opštine Čajetina gde imamo devet turističkih udruženja u seoskim mesnim zajednicama koja funkcionišu na taj način.
Na kraju bih želeo da pozovem ministra da prihvati neke od suštinskih amandmana na ovaj predlog zakona. Zaista smo konstruktivno pristupili pisanju tih amandmana. Konstruktivno ćemo učestvovati u raspravi kako bismo popravili predloženi tekst zakona i stvorili uslove za bolje korišćenje potencijala koje Srbija ima. Hvala.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
(Narodni poslanik Tomislav Nikolić dobacuje sa mesta.)
Pitam, da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč?
(Narodni poslanik Tomislav Nikolić dobacuje sa mesta.)
Ako želite reč, izvolite, samo je potrebno da se evidentirate u elektronskom sistemu. Potrebno je da se elektronska jedinica za glasanje pritisne samo jednom. Ukoliko pritisnete dva puta, brišete se iz elektronske evidencije. To je obaveštenje. Zahvaljujem vam na opasci da imamo problem sa elektronskom jedinicom.
Svim narodnim poslanicima – prekidač kojim se prijavljujete u elektronski sistem jer želite reč pritiska se samo jednom. U tom trenutku se ime pojavljuje na ekranu i dajem vam reč; mikrofon se isključuje odavde.
Da li želite reč, pošto je 13.55 časova? Želite. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam znao da ako pritisnem pet puta vi nećete videti, a jednom ćete videti. Zašto niste videli taj prvi put kada sam pritisnuo? Dobro, hajde nećemo o tome, važnije mi je ovo što se konačno pojavio Mlađan Dinkić u Narodnoj skupštini i pošto osećam više simpatija prema njemu nego on prema meni, mogu makar da kažem da nas dvojica i nemamo neku naročitu volju da se srećemo na istom mestu, ali eto, dotera ga funkcija da dođe pred narodne poslanike, a ne samo pred kamere i narod.
Danas sam video jednog novog Mlađana Dinkića – niti je besan, niti je samouveren, deluje malo pokajnički, neće da prizna. Hajde da vidimo šta se to dešava u Srbiji kada sve zakone Mlađana Dinkića razmatramo, bez obzira na to da li su bitni ili nisu, a sve pod sumnjom da on nešto muva, tako da i o ovom zakonu o turizmu, o kome će govoriti stručno naši predstavnici, mislim da nisam dužan da govorim stručno, ni ministar nije stručno uspeo da pročita nekoliko rečenica koje su mu napisane.
Ne potičem iz turističkog mesta. Za moje mesto, mesto porekla mojih Nikolića nije zainteresovan ministar. Nikada nije tamo skijao. Zato tamo nema ni asfaltnog puta, zato ima 17 staračkih domaćinstava kojima, da nije pomoći opštine Kragujevac, nikada niko ne bi očistio ni sneg. Osećam se hendikepiranim u odnosu na one koji znaju kako ministar skija i koliko je spreman da uloži u razvoj njihove sredine samo zato da bi on imao gde da ispituje nove staze i nova skijaška odela.
Gospodine ministre, devet godina odlučujete o sudbini Srbije. Sve je u vašim rukama. Doveli ste nas do toga da više ništa nemamo i da više ništa od svojih resursa ne možemo da upotrebimo, jer ste ih upropaštavali sistematski devet godina.
Počeli ste sa bankama, a dovršavate sada sa skijalištima i našim turističkim centrima. Zašto nemamo svoje banke? Što sada nemamo razvojnu banku? Kako ćemo to da razvijamo turizam? Kojim sredstvima? MMF-a? Zbog toga će penzioneri da ostanu gladni, da bismo mi razvijali turizam.
To ne mogu da podržim, niti mogu da podržim činjenicu da neko harači Srbijom devet godina sa 3% glasova koje može da osvoji na izborima i zato tražim nove izbore, da ne predstavljate više Srbiju kada su ovi zakoni na dnevnom redu, nego da predstavlja neko ko je osvojio glasove. Previše toga ste upropastili da bismo u krizna vremena smeli da se oslonimo da ćete vi moći da nas vodite, da vi znate kako izgleda glad i nemaština, da znate gde to treba da se uštedi.
Plus, dali ste izjavu da će vaša politička stranka izvesti svoju poslaničku grupu iz Skupštine Srbije i da ćete podneti zahtev za razrešenje svih tužilaca u Srbiji, ukoliko ne pokrenu istragu o tome da li je pasoš Republike Srbije u skladu sa etalonom koji je usvojen, prosleđen drugim državama u svetu, ili nije. Zahtevate da bude u zatvoru ili ministar ili onaj ko je proneo lažnu vest.
Samo da vas podsetim, gospodine ministre, na član 5. Zakona o javnom tužilaštvu, poglavlje Samostalnost u radu, stav 2 – zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. Ne govorim o samostalnosti tužilaštva, govorim o samostalnosti koju vi ne želite da obezbedite.
Ko ste vi, gospodine ministre, da kažete tužiocu – moraš da pokreneš istragu? To radite iz kabineta, kao što i radite, ovde zaustavi, ovde pokreni. Ali, vi u medijima govorite to. Toliko ste osioni. Zatvarali ste banku Bogoljubu Kariću sedam-osam puta; kad god mu je zatvorite Vrhovni sud poništi vaše rešenje i vi odmah izdate novo rešenje, dok niste upropastili tu banku. Ne pripadam lozi Karića, pa neću previše da ga branim. Sećam se jedne izjave, koja je vezana za onog drugog Dinkića koji tad progovori iz vas, rekli ste – uzećemo i dušek na kome spava. Izvinite, to normalan čovek ne može da kaže.
Tako ste upropastili srpsko bankarstvo, tako privredu, tako ste nas uputili u obveznice. Nije laž, čuvam sve snimke ministara kada nešto izgovore. Rekli ste nam da ćemo imati hiljadu evra obveznica od prodaje velikih javnih preduzeća, pa ste nam posle nešto smanjivali, još ćemo i da vam doplaćujemo. Prodali ste NIS, i to ćemo da vam doplatimo, samo recite koliko i nemojte da povećavate, nego jednom recite koliko da platimo i mi ćemo da platimo.
Jutros čujem da će biti preregistracije stranih vozila, kaže, iz stranih država. Ljudi pitaju – je l' iz Crne Gore? Kaže, biće iz svih stranih država preregistracija. Kaže predstavnik Ministarstva – zašto da se lišavamo prihoda koji nam pripadaju? Ljudi, deset godina se lišavate tih prihoda, pa zar nije bio greh i prošle, pretprošle i svih ovih godina što niste izvršili tu preregistraciju? Što je neko iz Srbije sedam godina registrovao kola u Crnoj Gori? Sada ste se setili da je to jedan izvor prihoda, koga ste se lišavali. Sada više nećete da se lišite tog prihoda.
Pričate nam o pomorskom turizmu. Kada ste vi postali vlast, mi smo imali more. Celo more ste nam uzeli. Toliko ste učinili za vreme svoje vladavine i haračenja Srbijom.
Danas ste došli da nam predstavljate neki novi zakon, a ja imam informacije iz Fabrike automobila da su od 115 montiranih "punta" samo tri komada prošla italijansku kontrolu i da su u pitanju zazori zbog raubovanosti alata, i da će verovatno "Zastava" doneti odluku da se na ide na odmor, jer se uređuje lakirnica.
Ministre, obećali ste 300.000 automobila godišnje iz Kragujevca. Osvojili ste vlast, vi iz ZES, na Fabrici automobila u Kragujevcu. Sada nam pričate o turizmu, prelazite na druge teme i poslaničke dnevnice, paušali, plate. Skupština je skandal, po vama, a ne Vlada Republike Srbije.
Pogledajte se malo u ogledalu. Vas su izabrali poslanici. Mislite da su vas izabrali srcem i voljom? Mislite da su ovi iz drugih stranaka koji su glasali za vas imali poverenja kad su glasali za vas? Nisu. Znaju vrlo dobro vaše grehe. Ne smeju ništa da preduzmu, jer vi ucenjujete. Ucenjivali ste vladu energetskim sporazumom sa Rusijom i sporazumom o prodaji NIS-a. Dugo se to lomilo dok vas neko nije prelomio da malo ućutite, bar pet dana, da taj sporazum bude potpisan.
Potom ste objavili da pregovarate o prodaji Petrohemije Iranu. Kome sad nabijate prst u oko? Koga to sada ucenjujete? Da vas možda ne puste niz vodu, da vas sačuvaju Amerikanci? Možda ste njima rekli – ako me ne sačuvate, ja ću da prodam Petrohemiju Iranu. Imate veliki ucenjivački kapacitet zato što je Boris Tadić sastavio Vladu od stranaka koje mu prirodno ne pripadaju, koje nisu njegovo prirodno okruženje. Neće da ide na vanredne parlamentarne izbore. Ako nećete vi sami, po pameti, hoće narod po svojoj pameti. Ili mislite da će predugo da vas trpi?
Ne ispričaste mi ovde, ako već toliko ulažete u turizam, koliko ste uložili u setvu ove godine? Šta ćemo da jedemo ove godine? Vi pričate o skijanju, pa će sad država da izgrađuje centre, a privatnici će da drže u tim centrima monopol na svaki dinar koji se zaradi. To vam je sad Kopaonik. To ćete vi još da ulažete u Kopaonik a privatnici će da drže sve objekte u kojima se zarađuje novac.
Vi ćete da ulažete. U šta da ulažete? U elitni turizam? Doći će vam neko ovde u elitni turizam. Lepo je neki prethodnik rekao – gde su naša sela? Što se ne ograničite na ono što je najbolje, seoski turizam, da deca vide šta je selo, da ovi iz inostranstva vide šta je pravo selo, šta je prirodna sredina? Ne, vi ste zapustili ruralne sredine. Ljudima koji su tamo odrasli ne mili se da odu tamo, jer nemaju kuda da prođu. Vi izgrađujete tri-četiri centra. Na njima će da bude skijanja. Možda čak, ko kupi "punto" dobije sedam dana skijanja na Kopaoniku, to da mu bude kao pride. Vama svašta može da padne na pamet, vi ste za sve to sposobni. Mi nemamo poverenja u ovu vlast, ne samo zbog vas, i zbog vas, već i zbog ovih koji vas trpe i zbog ovih koji uz vas čine iste takve greške. Svi ste vi iz istog miljea. Vi ste, ministre, obišli u ovoj Vladi Srbije za devet godina sve što je moglo da se obiđe i haračili svuda gde je moglo da se harači. Doterali ste do toga da vam ovde menjamo zakone, da vam u Ministarstvo za ekonomiju priključujemo turizam, čudi me da vam još nešto nije palo na pamet, samo zato što ste vi lično za to zainteresovani; da menjamo Zakon o privrednim komorama, jer ste vi lično zainteresovani za imovinu privrednih komora.
Inače, baš vas briga za proizvodnju, za komoru koja predstavlja proizvođače. Vi to ni u knjigama niste čitali, vi o tome ništa ne znate, o tome kako izgleda radni dan u jednoj fabrici ili na jednoj njivi, vi o tome ništa ne znate. Čekate da vam neko proizvede na njivi, u fabrici i da vi time raspolažete. Prosipate veliku pamet.
Naš predstavnik će nastaviti, ostalo je još dovoljno vremena. Samo želim da kažem da mi je mnogo drago kada se vi pojavite u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovde nema novinara, ovde ima ljudi koji misle da radite dobro i mnogo više onih koji misle da ne radite dobro, a ne boje se da ćete im poslati razne inspekcije, da ćete im zatvoriti firmu, da ćete im uskratiti pravo da njihovi radnici obavljaju poslove pod istim uslovima kao i drugi. Kad prestane taj sistem vladanja koji ste uveli kada ste upali u Narodnu banku s puškom, možda će Srbija moći da očekuje nešto dobro. Do tada vi ćete biti glavni komandant parade. Ovi veliki će kroz nos, kroz stisnute zube da govore o vama, kao o nekome ko ih je u velikoj meri iscrpeo, ja mislim osramotio, ali vas i dalje vode na svojim listama, kao da ste ih nečim ucenili. Mi ćemo biti protiv svih zakona koje ikada u Skupštini bude branio Mlađan Dinkić.

Ovim završavamo prepodnevni deo rada. Određujem pauzu od sat vremena, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine. Rad nastavljamo u 15.05 časova. Za reč se mogu još javiti predstavnici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa koji nisu koristili svoje pravo i, naravno, predstavnik predlagača, nakon čega ćemo preći na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, počinjemo rad u popodnevnom delu sednice. U prepodnevnom delu zastali smo u raspravi po članu 142 – pravo na reč imaju predsednici, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa i, naravno, predlagači akta koji je na dnevnom redu.
Da li neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović. Izvolite.