Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, mišljenje naše poslaničke grupe G17 plus jeste da je u vreme ovakve svetske ekonomske krize, dakle, u momentu kada kriza sve jače i sve dublje potresa i našu državu Srbiju, veoma hrabro, ali u isto vreme i neophodno, kao i odgovorno, baš sada doneti novi zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
U Srbiji tržište rada karakteriše formalno visoka nezaposlenost, formalno visoka zaposlenost, svedoci smo ovih dana da se to u državnoj administraciji na pravi način evidentira, nisko učešće zaposlenosti u privatnom sektoru, možete uzeti sve statistike Nacionalne službe za zapošljavanje, a takođe, i široko prisustvo sive ekonomije.
Jedan od ciljeva evropskog partnerstva u oblasti politike zapošljavanja je potreba da se razvije i sprovede promocija zapošljavanja, kao i borba protiv nezaposlenosti.
Sećamo se da smo 14. aprila 2005. godine doneli Nacionalnu strategiju o zapošljavanju od 2005 – 2010. godine, koja, u suštini, predstavlja i predstavljala je jasnu ideju ka evropskoj strategiji zapošljavanja, ali uz nužno drugačiji pristup zbog naših specifičnih uslova i problema na tržištu rada.
Ovaj predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, u suštini, predstavlja promenu politike zapošljavanja, prelazak politike zapošljavanja sa pasivne na aktivnu. Kao što je već rečeno, do sada smo imali, u prilog merama pasivne politike zapošljavanja, biću precizna, odnosno u prilog korisnika novčane nadoknade i ostalih prava osiguranja za slučaj nezaposlenosti, 80% sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje, alociranih iz budžeta za tu namenu, u korist korisnika novčane naknade, u odnosu na one ostale kojih ima, uzgred budi rečeno, na kraju 2008. godine, 755.000 ukupno nezaposlenih, a korisnika novčane nadoknade 72.000. Dakle, čak je stopa korisnika novčane nadoknade manja od 10%.
Sama sam imala sreće da dugo godina obavljam poslove zapošljavanja u Hemijskoj industriji "Hipol" u Odžacima, u njeno zlatno doba. Dakle, učestvovala sam u poslovima zapošljavanja preko 500 radnika te hemijske industrije sa visokim rizikom poslovanja. Isto tako, imala sam, da kažem i sreću i veliko iskustvo, ali na neki način i nesreću da se svega tri meseca bavim upravo poslovima osiguranja nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, u Filijali Novi Sad, koja je, za one koji to ne znaju, jedna od najvećih Filijala u Republici Srbiji.
Kao što sam sa puno elana radila one poslove koji su u sebi tada sadržali, ali se nisu tako zvali, ali aktivne mere zapošljavanja, u sebi su sadržavali i psihotestiranje i dodatne obuke obrazovanja i za one koje zapošljavamo i za one koji su zaposleni i sticanje novih radnih veština i iskustava, sa puno empatije sam imala prilike da razgovaram sa ljudima koji dolaze kao korisnici novčane nadoknade u Nacionalnu službu za zapošljavanje, gde deset diplomiranih pravnika po ceo dan kuca samo ta rešenja. Mogu da vam kažem da je, nažalost, tu bilo i dosta zloupotreba.
Naravno da je najveći broj ljudi koji su korisnici novčanih nadoknada potpuno opravdano bio tu, ali nažalost, među njima smo imali slučajeva da su ljudi dobijali otpremnine koje nisu bile male, sa jasno izraženom voljom poslodavaca koji govore o tome da su oni tehnološki višak, a te otpremnine su, na njihovu sreću, a na žalost države, bile daleko veće od onih koje je propisivao zakon. To ne govorim zbog toga što mislim da je to poenta cele priče, ali hoću da kažem da je bilo zaista puno zloupotreba.
Restrukturiranje naše privrede je učinilo svoje, tako da je velika većina ljudi koja se nalazi na tržištu rada, ona koja ima preko 45, odnosno 50 godina. Zato smatram da je jako bitan zakon koji smo skoro usvojili, Zakon o zabrani diskriminacije, koji je u delu radnih odnosa, takođe, regulisao i pitanje diskriminacije po osnovu starosnog doba, po osnovu lica sa invaliditetom, po osnovu svih onih mera koje smo doneli.
Mislim da je to prava stvar, zato što će se i ovaj zakon primenjivati, koji se zasniva na načelima rodne ravnopravnosti, nepristrasnosti u poslovima zapošljavanja, besplatnosti usluga koje Nacionalna služba čini, zabrani diskriminacije, javnih radova i svega ostalog. Sva ta načela su, da tako kažem fluktuirajuća, ona su podložna evoluciji, pošto znamo da vreme kao što je naše i razvoj privrede donosi promenu uslova na tržištu rada, a samim tim i promenu zakonskih propisa.
Godine 2007. mi smo imali stopu nezaposlenosti 18,8%, a zaposlenosti 51,5%, što je bilo veoma nepovoljno i to je jedan od osnovnih uslova zbog kojih donosimo ovakav zakon. Glavni razlog se nalazi u činjenici da zaista postojeća regulativa ne prati aktivnu politiku zapošljavanja, niti obezbeđuje ravnotežu aktivne i pasivne politike zapošljavanja.
Moram da kažem da se Srbija nalazi na procesu evropskih integracija. Naravno da su u pripremi ovog predloga korišćene sve, kao što je gospođa ministarka rekla, preporuke direktiva i rezolucija EU i Saveta Evrope, sve relevantne konvencije međunarodnih organizacija iz oblasti rada, kao i najviši standardi uporednog prava iz oblasti zapošljavanja.
Otprilike, glavni razlozi koji opredeljuju donošenje ovog novog zakona, pre svega što ovaj zakon ne pruža adekvatan okvir za aktivnu politiku zapošljavanja, a drugo je što su apsolutno nefleksibilno postavljene u njemu mere aktivne politike zapošljavanja. Takođe, ne postoje individualni planovi zapošljavanja, ne postoji akt o uređenju planiranog učinka nacionalne službe i ne postoji ono što je jako važno sistem praćenja kontrole nad vršenjem i ocenom aktivne politike zapošljavanja. Da ne bih pričala o celom predmetu regulisanja, navešću samo nešto.
Predmet regulisanja predloženog zakona, koji je vrlo čitko i objedinjeno prikazan u ovom tekstu, jesu poslovi zapošljavanja u Republici Srbiji, prava i obavezi nezaposlenog i poslodavaca, aktivna politika zapošljavanja, osiguranje za slučaj nezaposlenosti i druga pitanja od značaja za zapošljavanje. Cilj je dvostruko postavljen, u svakom slučaju, da se stvore uslovi da se smanji nezaposlenost ili preduzmu sve mere koje su potrebne za to, uz primenu aktivnih mera zapošljavanja, kao i da se stvore uslovi za povećanje zaposlenosti. Menja se definicija nezaposlenog lica koje je svako ono lice koje ima od petnaest godina života do sticanja prvog uslova za odlazak u penziju, odnosno do šezdeset pete godine života, što je napredak u odnosu na važeći zakon koji kaže da su to samo lica od petnaest do šezdeset pet godine života.
Kako se, otprilike, definišu poslovi zapošljavanja i tu ću sa kolegom Palalićem malo da polemišem. Nemaju istu nadležnost agencije za zapošljavanje i Nacionalna služba za zapošljavanje. Uopšteno, poslovi zapošljavanja su obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje o zapošljavanju u zemlji i inostranstvu, profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja i izdavanje dozvola za rad strancu i licu bez državljanstva ili apatridima.
Ove poslove obavljaju nosioci poslova zapošljavanja, u Predlogu ovog zakona to su Nacionalna služba za zapošljavanje i Agencija za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje ima status pravnog lica sa statusom lica za obavezno socijalno osiguranje. Ona obavlja poslove zapošljavanja, osiguranja za slučaj nezaposlenosti i ostala prava koja po tom pravu proističu, a takođe, vodi i evidencije u oblasti zapošljavanja. Tu imamo promene u odnosu na postojeći zakon o evidencijama.
Što se tiče Nacionalne službe za zapošljavanje, mislim da je ona u ovom predloženom aktu jasno definisana i da je sasvim logično što nema nadzornog odbora, jer je zaista besmisleno da postoji nadzorni odbor nad radom jedne javne službe, čije organe imenuje i upravni odbor i direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, Vlada Republike Srbije na predlog ministarstva nadležnog, u ovom slučaju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Upravni odbor do sada, po važećem zakonu, Nacionalne službe za zapošljavanje ima 15 članova, a od toga samo su dvoje ili jedan predstavnik radnika i jedan poslodavaca.
Sada se ovde uvodi sistem tripartitne strukture upravnog odbora, smanjuju se troškovi, a ono što je bitno za strukturu upravnog odbora četiri člana upravnog odbora imenuje Vlada na predlog ministarstva, četiri člana, takođe, imenuje Vlada na predlog Ekonomsko-socijalnog saveta u Republici Srbiji i to dva predstavnika poslodavaca i dva predstavnika, nazvaću ih, radnika, i deveti član po funkciji je direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, što je potpuno logično, jer je on čovek koji je dužan da se stara o zakonitosti rada ove službe, da rukovodi ovom službom i po ovom institutu koji je uveden, a to je sporazum o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje, i odgovara za planirani, a realizovani učinak Nacionalne službe za zapošljavanje.
Agencija za zapošljavanje ima funkciju posredovanja u zapošljavanju, ima funkciju planiranja karijere i profesionalne orijentacije. Mogu joj biti poverene neke mere iz aktivne politike zapošljavanja, ali samo, ukoliko tako odluči Nacionalna služba za zapošljavanje, uz prethodnu saglasnost ministarstva i uz sproveden postupak javnih nabavki. Zašto se to radi? Da bi se resursi Nacionalne službe za zapošljavanje rasteretili, s jedne strane, a s druge strane, da bi se te iste agencije podstakle da se bave zapošljavanjem teže zapošljivih lica. To je efekat, ustupanje određenog dela mera njima.
Takođe, imamo eliminatore koji su ustanovljeni vrlo precizno za ljude ili pravna i fizička lica koja mogu biti osnivači ovih agencija. Prvi eliminatorni faktor jeste, da osnivač nikako ne može biti lice koje je osuđeno na bezuslovnu kaznu zatvora duže od šest meseci i to do tri godine posle izdržavanja te kazne zatvora.
Drugi uslov je, da lice koje je osnivač takve agencije, a u prethodne tri godine mu je oduzeta dozvola zato što nije obavljao te poslove u skladu sa zakonom, takođe, ne može biti osnivač te agencije. Treće, još jedan uslov koji je vrlo bitno istaći, a to je, da sada bar jedno zaposleno lice u agencijama za zapošljavanje mora biti sa visokom stručnom spremom. Do sada je bio slučaj da je moglo da bude zaposleno lice sa srednjom stručnom spremom.
Još nešto bih dodala, dozvolu za rad ovim agencijama izdaje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, izdaje se na period od pet godina, umesto na dosadašnje tri godine, a nadzor nad njima sprovodi, takođe, Vlada, odnosno resorno ministarstvo, koji može biti prethodni i naknadni. Zašto je bitno da se ove agencije razvijaju? Zato što one postoje u celom razvijenom svetu. Zato što se time podstiče na neki način i konkurencija te takve javne Nacionalne službe za zapošljavanje i zato što se u tim agencijama za zapošljavanje zapošljavaju ljudi i na taj način podstičemo jačanje privrednih subjekata i dalje. Osim toga, javni interes je zaštićen, jer smo imali pojedinih negativnih iskustava, i samim tim ovim što sam navela, eliminatornim faktorima i nadzorom koji se nad njima vrši.
Po prvi put direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, dakle, lice koje imenuje Vlada, može biti imenovano na period od četiri godine, a ne može biti imenovan duže od dva puta. On mora imati devet godina radnog iskustva, mora imati visoku stručnu spremu i ono što je novina, prethodno iskustvo u oblasti zapošljavanja. Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, tako da kažem republičke, imenuje direktore filijala koje se osnivaju na celoj teritoriji Republike. Pokrajinska služba za zapošljavanje već postoji, ali joj se sada proširuju nadležnosti. Direktora Pokrajinske službe za zapošljavanje imenuje upravni odbor Nacionalne službe za zapošljavanje na predlog nadležnog organa teritorijalne autonomije.
Mislim da je dosta govoreno o aktivnim merama zapošljavanja, rekla bih da je ceo ovaj koncept zakona koncipiran na obaveznosti akcije i aktivnosti. Prvo, država je obavezna da donese nacionalni akcioni plan zapošljavanja, odnosno Vlada, odnosno resorno ministarstvo. Takođe, isto tako pokrajina, odnosno lokalna samouprava, fakultativna je mogućnost da li će osnovati svoje savete za zapošljavanje, pokrajinske, odnosno lokalne ili čak za više opština više lokalnih saveta, ali da bi učestvovala u sufinansiranju programa i mera koji su utvrđeni republičkim akcionim planom u iznosu od 50% obavezno je da ima i savete i akcione planove. Znači tu se podstiče aktivnost i lokalne samouprave i pokrajine.
Osim toga Nacionalna služba se podstiče na aktivnost samim tim što dobija konkurenciju, samim tim što postoji sporazum koji je zaključen između njenog direktora i nadležnog ministra i na osnovu koga se ona ocenjuje, ocenjuje se realizacija planiranih programa i mera za tu godinu, praktično, oni služe za ocenu njenog rada. Naravno, najvažnije je da se nezaposleno lice i lice koje traži zaposlenje zaista na neki način podstiče na akciju, jer nezaposleno lice ima pravo da učestvuje u individualnom planu zapošljavanja i isto tako ima i obavezu da učestvuje u individualnom planu zapošljavanja.
Nacionalni akcioni plan zapošljavanja je najvažniji planski instrument, kao što je to rekao moj kolega Petronijević, on je taj koji određuje prioritete i ciljeve politike zapošljavanja, on je taj koji određuje finansijske okvire, izvore finansiranja i svake godine određuje kategoriju teže zapošljivih lica, a takođe, utvrđuje i programe i mere aktivne politike zapošljavanja za tu godinu. Zaključuje se najkasnije do 31. jula tekuće godine za narednu godinu i on je taj koji praktično opredeljuje alokaciju budžetskih sredstava namenjenih za politiku zapošljavanja.
Jako je važno što se ovim zakonom dozvoljava i mogućnost pozitivne diskriminacije nezaposlenih lica koja se nalaze u najtežem položaju na tržištu rada. Kao što sam već rekla, svake godine se akcionim planom teže zapošljiva lica utvrđuju i to, što je za mene jako bitno, posebno uvažavajući teritoriju. Jako je bitan i ravnomerni regionalni razvoj i u suštini lokalni interes svake sredine.
Ne bih govorila o obavezama nezaposlenih i o ovim ostalim stvarima, koje su maltene identične. Novina je, recimo, pravo poslodavca, a ima mogućnost i ne mora da prijavi potrebu za zapošljavanje nacionalnoj službi za zapošljavanje, da može aktivno da učestvuje u programima sprovođenja aktivnih mera zapošljavanja. Njegove obaveze su bile kao i do sada.
Rekla sam, otprilike, šta je to aktivna politika zapošljavanja i šta je sporazum o učinku Nacionalne službe, ministarstva – to je osnov za ocenu realizacije aktivne politike zapošljavanja od strane Nacionalne službe. Mere aktivne politike u zapošljavanju su posredovanje u zapošljavanju, profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere, subvencije za zapošljavanje koje se daju poslodavcima za podršku zapošljavanja, dodatno obrazovanje i obuka, kod koje, takođe, postoji novina, a to je da se uvode godišnji planovi dodatnih obrazovanja i obuka i ono, javni radovi.
Da ne bih ja dalje pričala o ovome, u nedostatku nedostatka vremena, mogu da kažem da mi i sada u svim ovim merama koje smo već pomenuli sprovodimo i javne radove i podrške poslodavcima za zapošljavanje i, naravno, tu imamo načelo pozitivne diskriminacije.
U vezi novčane nadoknade, oko 10% ljudi, mislim da će finansijski efekti od 1.550 milijardi dinara iz budžeta u suštini biti u korist korisnika novčane nadoknade, zato što će oni biti u privilegovanom položaju u odnosu na ostala lica.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, iskorišćeno je vreme za ovlašćenog predstavnika, od 20 minuta.)
Nastaviću u onom vremenu koje nam preostaje. U svakom slučaju, mi ćemo glasati za donošenje ovog zakona. Hvala. (Aplauz.)

Pravo na repliku tražila su dva narodna poslanika: Milisav Petronijević, replika na izlaganje ministarke Verice Kalanović i narodni poslanik Jovan Palalić, replika na izlaganje ovlašćene predstavnice Poslaničke grupe G17 plus Snežane Sedlar-Kenig.
Reč ima gospodin Milisav Petronijević.

Dame i gospodo, izvinjavam se prisutnim narodnim poslanicima, nisam se sada setio za repliku, odmah sam se javio, ali očigledno ova tehnika mi nije jača strana. Samo jedan razlog postoji zbog čega sam se javio, kako se to zove, replika na izlaganje gospođe ministarke – da se pogrešno ne razumemo.
Bojim se da sam u odgovoru, gospođe ministarke, pogrešno shvaćen.
Nisam insistirao na tome da će milijardu i po da ode u budžet, jer se tako u odgovoru kaže. Uostalom ovde i piše da će to da ide na osnaživanje aktivnih programa tržišta rada. Dakle, nije meni ideja – gde će pare da idu, već insistiram na tome od koga se pare uzimaju, dakle, ne kome se daju, nego od koga se uzimaju. Po osnovu ušteda milijardu i po je smanjenih naknada.
Moje insistiranje je na tome, ajde još da razgovaramo o tome, da vidimo da li baš tako mora? Da li je dobro da to finansiraju oni koji će umesto minimalne primiti 80% od minimalne – oni finansiraju tih milijardu i po.
Dakle, ponavljam moja ideja nije u tome da li će u budžet da ode, nego odakle će da dođe – mislim onda to nije dobro.
Smatramo zbog toga da treba zadržati nivo postojeće zaštite nezaposlenih, baš u uslovima ekonomske krize. Uostalom i politika Vlade jeste da se zaštite najugroženiji. Jednostavno, mi insistiramo samo na tome da nastavimo razgovore u vezi sa tim – postoje li mogućnosti da ostanu rešenja koja su bila do sada ?
Kada sam govorio o drugim mogućnostima koje se javljaju, ovih dana su prisutni, govorio sam u smislu da ima na drugim mestima odakle može da se uzme, da bi se pospešila aktivna politika zapošljavanja. Dakle, hteo sam samo, prosto da se razjasnimo. Nije mi ideja bile gde će da ide, nego od koga će da se uzme!
I zato ponovo, prosto pozivamo, na dalji razgovor, na raspravu, jer nam je cilj i jednima i drugima, da dođemo do najboljih rešenja – da zadržimo nivo postojeće zaštite tih ljudi baš u uslovima ekonomske krize. Hvala vam lepo. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić i pravo na repliku u trajanju od tri minuta.

Ja i dalje smatram – predlaganje da se mogu osnivati agencije za zapošljavanje je potpuno suvišna stvar. Pokušaću to da potkrepim citiranjem članova zakona.
U članu 6. se kaže: ''Poslovi zapošljavanje, u smislu ovog zakona, jesu: 1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje; 2. posredovanje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranju karijere; 4. sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja; 5. izdavanje dozvola za rad strancu i licu bez državljanstva, u skladu sa zakonom.
Dalje kaže – poslove zapošljavanja obavlja Nacionalna služba zapošljavanja.
A u članu 20. kaže se da Agencija za zapošljavanje obavlja poslove zapošljavanja, i to: ''1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja; 2. posreduje u zapošljavanju u zemlji i inostranstvu; 3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere; 4. sprovođenja pojedinih mera aktivne politike zapošljavanja, na osnovu Ugovora sa Nacionalnom službom.''
Dakle, postoji jedna razlika – agencije ne mogu da izdaju dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva.
Prema tome, tu su potpuno identične nadležnosti i poslovi!
Sasvim je nepotrebno da se osnivaju agencije, u situaciji kada se priča o štednji, kada se govori da Nacionalna služba treba da u još tešnjoj vezi, na osnovu ovih zakonskih rešenja, sprovodi aktivnu politiku zapošljavanja. Ako je pitanje – gde će da ide tih milijardu i po dinara, koje ćemo da zakinemo našim građanima koji imaju preko 25 godina staža, a ostaju bez posla – upravo će ići licima koja će zaključivati ugovore sa Nacionalnom službom i obavljati poslove za koje u isto vreme plaćamo Nacionalnu službu za zapošljavanje, da se bavi i da sprovodi aktivne mere politike zapošljavanja.
To je taj problem u ovom zakonu. S jedne strane, uzimamo pare našim građanima, a sa druge strane, te pare usmeravamo u poslove koji u isto vreme i jedan i drugi državni organ mora da obavlja. Dakle, apsolutno nepotrebno! Neka sve ove poslove obavi Nacionalna služba za zapošljavanje, plaćena je, ima podršku Ministarstva, sad je deo Ministarstva, neka odgovara za ove poslove za koje je plaćena, a ne da se daje prostor drugim licima da uzimaju pare.
Pa će sutra reći ministar koji postavlja agenciju, koji postavlja upravni odbor, direktora, kontroliše i nadzire njegov rad, daje poslove agenciji – ja nisam odgovoran što nema pomaka u zapošljavanju, odgovoran je neki direktor Nacionalne službe, neki upravni odbor, pa je odgovorno neko lice koje je osnovalo agenciju, ja s tim nema nikakve veze.
Prema tome, mora se personalizovati odgovornost ako je već tako, ako je takav koncept predviđen u ovom zakonu, koji je loš, da Nacionalna služba za zapošljavanje bude deo Ministarstva, neka onda ona obavlja ove poslove i neka bude odgovorna za te poslove, a ne da prepušta poslove drugima i da opet izdvaja budžetska sredstva da bi bili plaćeni. Hvala.

Pravo na repliku ima ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe G17 plus Snežana Sedlar-Kenig i to je zatvaranje kruga o razjašnjenjima i pogrešnim tumačenjima.

Da se obratim opet mom uvaženom kolegi Palaliću, koga stvarno izuzetno cenim, da kažem da uopšte ne rade iste poslove Agencija i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Pre svega, Nacionalna služba za zapošljavanje jedina vrši osiguranje za slučaj nezaposlenosti, sva prava koja izlaze iz tog prava, da kažem, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, isplaćivanje novčane nadoknade i ostalih prava, kao i vođenje evidencije iz oblasti rada, to uopšte ne radi Agencija za zapošljavanje.
Drugo, apsolutno precizno su navedena prava i obaveze Nacionalne službe za zapošljavanje i ona je budžetska ustanova, a Agencija nije. Zašto bi Vlada, Ministarstvo i Nacionalna služba za zapošljavanje snosili odgovornost za rad privatnih agencija, ali konkurentnost se povećava. Smatram da će to doprineti stručnijem, efikasnijem i efektivnijem radu Nacionalne službe za zapošljavanje koja je ipak, priznaćete, do sad imala monopol. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, pravo na repliku.

Upravo sam citirao odredbe Predloga zakona koje ovo potvrđuju. Nisam rekao da ove ostale poslove rade agencije, govorio sam o poslovima zapošljavanja.
– Poslovi zapošljavanja koje obavlja Nacionalna služba jesu: ''1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje.''
– Poslovi agencije: ''1. obaveštavanje o mogućnostima i uslovima zapošljavanja.''
– Poslovi zapošljavanja koje obavlja Nacionalna služba jesu: ''3. profesionalna orijentacija i savetovanje o planiranje karijere.''
– Poslovi agencije: ''3. profesionalne orijentacije i savetovanja o planiranju karijere.''
Dakle, potpuno identični poslovi zapošljavanja. Nisam govorio o poslovima o osiguranju u slučaju nezaposlenosti, ostvarivanja prava, to su poslovi koje radi Nacionalna služba, ne rade agencije, ali ove poslove zapošljavanja identično rade i Nacionalna služba i Agencija za zapošljavanje. Hvala.

Razmenom ovih replika okončavamo prepodnevni rad i nastavljamo popodne u 15.05 časova. Prvi na redu za reč je narodni poslanik Nikola Krpić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe PUPS, a prijave su dali i narodna poslanica Marina Raguš i narodni poslanik Meho Omerović. Hvala vam.
(Posle pauze –15.20 )