Dakle, član 4. Predloga zakona o političkim strankama, u delu o načinu organizovanja i delovanja političke stranke, glasi: "Politička stranka se organizuje i deluje isključivo na teritorijalnom principu. Delovanje političke stranke ne može biti usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Politička stranka ne može neposredno rušiti vlast, niti je potčiniti sebi".
Ono što je SRS, rukovođena primerima koji su se dešavali u poslednje vreme, ali skoro i tradicionalno, vezano za stranku koju ja ovde trenutno predstavljam, imala za cilj, jeste da se u članu 4. posle stava 3. dodaje novi član 4. koji glasi: "Političkim strankama je zabranjeno da kupuju glasove na izborima, da otimaju mandate drugih političkih stranaka, neposredno ili posredno".
Dakle, ono što je u skladu sa očuvanjem demokratski izražene volje na izborima, pa samim tim i sa onim što jeste srž demokratije, ako ne i samo srce, jesu procedura i načela, i mislimo da je ovaj dodati stav člana 4. bio neophodan da apsolutno precizira volju predlagača, ako je cilj uvođenje normalnog političkog života i rezona u politički život Srbije, samostalno i potpuno nezavisno od bilo kakvih spoljnih ili unutrašnjih uticaja sumnjivog kapitala.
Zaista želimo da zakon o finansiranju stranaka što pre dođe na dnevni red, ali imamo svakodnevne primere da se na određene načine finansijskim sredstvima utiče na donošenje političkih odluka, a to jeste vezano za legitimitet i funkcionisanje političkih stranaka, da se konkretno vratim na temu dnevnog reda.
Mislimo da je tako nešto nedopustivo, da u tom kontekstu i nema svrhe da političke stranke postoje na način na koji postoje, ukoliko će oni koji grupišu kapital u svoje ruke uticati na određenu strukturu i političku akciju, a danas-sutra i na način donošenja političkih odluka koje će ići u korist onoga ko daje i finansira.
Takođe, nešto što je potpuno i politički neprihvatljivo, ne zato što se to nama desilo, već zato što to ne sme da bude praksa, jer direktno znači prekrajanje izborne volje a onda se postavlja pitanje čemu izbori, to je upravo vrlo jasna zakonska definicija tretmana političkih mandata.
Možda to nije tema usko vezana za ovaj Predlog zakona o političkim strankama, ali se i te kako odnosi (nadalje koristim vreme predviđeno za Poslaničku grupu SRS) na strukturu političke stranke, način delovanja, a na prvom mestu na njen legitimitet.
Mislimo da je potpuno urušavanje političke kulture i parlamentarne demokratije ako politička stranka sebi dozvoli da na takav način odstupi od programa, dakle, slaže svoje birače ne bi li ostvarila što veći broj glasova. U poziciji kada ostvari vlast tako što će ući u koaliciju ona apsolutno zaboravi na sve ono što jesu bila izborna ili predizborna obećanja.
Dakle, ovo je vrlo važna tema, o kojoj treba javno govoriti ne bi li došlo do konsenzusa među političkim strankama o tome koji je najbolji način da se uredi politički život u Srbiji. Mi smo pokušali da tokom prepodnevnog zasedanja... u direktnoj je vezi, ispostavilo se tako, premda nam nije bilo najjasnije čemu ta tema sada kada sam ispred Poslaničke grupe SRS prisutna, ali nekako se uklopilo da su teme kompatibilne.
Međutim, nismo imali prilike da diskutujemo na tu temu, a tiče se SRS, zašto je podnela ovaj amandman, šta je bio cilj, zašto je podnela još neke amandmane, koje moje kolege neće moći da predstave. Upravo ono što se desilo kao pozadina uvođenja privremenih mera u opštinu Zemun jeste primer koji ne bi trebao da bude praksa. Trudim se da govorim koristeći racionalne argumente i da bilo kakvu emotivnu reakciju izostavim, jer mislim da je vrlo važno da se izborimo za princip.
Ono što je bila pozadina, a tiče se odborničkih mandata koje su osvojili pripadnici SRS na lokalnim izborima, jeste prekrajanje izborne volje u okviru opštine Zemun. Tu bi mi zaista bio preko potreban ministar Marković, jer jeste vlastan da ovo prokomentariše i odgovori.
Dakle, samo da vas podsetim, ovo se tiče legitimiteta svih nas, na bilo kom nivou političkog organizovanja i na bilo kom nivou politički izražavane volje građana koji nas biraju i stavljaju na određene pozicije da odlučujemo o njihovim životima, da li je reč o lokalnim parlamentima, o republičkom parlamentu ili o nekom drugom mestu, sasvim sigurno, ovo je princip koji treba da se poštuje, a ova praksa ne sme da bude nadalje primer.
Pri tom moram da kažem da će SRS poštovati odluku većine, da jedini način suprotstavljanja toj odluci jesu legitimna sredstva, tako što ćemo se obratiti Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i gospodinu Markoviću, tako što ćemo praviti amandmane koji bi trebalo da poboljšaju zakon o političkim strankama ne bi li se ovakvi primeri što ređe dešavali ili, daće bog, da se više ne ponove.
Mi smo ih osetili na svojoj koži. To bi trebalo nas najviše da boli. Pokušavamo da izađemo iz lične frustracije i da govorimo jezikom argumenata.
Ono što je zapanjilo čak i građane Zemuna koji su dali svoje poverenje i glasali za stranku koja je trebalo da obezbedi ispunjenje svih predizbornih obećanja, a bila je sprečena u tome, jeste čemu privremene mere u opštini Zemun. Na prvom mestu, tako je medijski bilo predstavljeno da više niko nije znao o čemu se tu radi, a to jeste slika političkog života u Srbiji.
Ono što jeste bio pravni osnov, i ovo moram da kažem da bih apostrofirala legitimitet odluka u kakvom mi to kontekstu pokušavamo da delujemo ravnopravno kao političke stranke i zašto ovaj amandman ima svoju izuzetnu težinu, mi cenimo, predlagač nije smatrao da to treba da bude sastavni deo zakona i mi to poštujemo, to će biti odluka većine, moći ćemo samo da poštujemo ovaj predlog zakona kao doneto zakonsko rešenje.
Ali, nadam se da shvatate da danas-sutra ovo svakom može da se desi i da danas-sutra svako može činiti vlast. Verujem da bi ovaj primer trebalo da bude primer svima, da pravila koja donosi vladajuća većina (pozdravljam gospodina ministra koji sada ulazi u salu, drago mi je što ću moći da vam postavim par pitanja, jer mislim da ste ovaj put vlasni da odgovorite na to) važe za tu vladajuću većinu i onog momenta kada vladajuća većina postane opozicija. Zato je važno da se izborimo za princip, bez obzira na to što trenutno SRS najteže prolazi, sticajem određenih okolnosti.
Gospodine ministre, ono što je bio pravni osnov za uvođenje i uspostavljanje privremenih mera u opštini Zemun, a danas sam na početku ovog dela rekla da se slažem sa konstatacijom u podnesku gospodina Nemanje Šarovića, to mogu da podržim kao jedino istinito... Vi ste rekli da po donošenju odluke Ustavnog suda Srbije vaše ministarstvo može da preduzme konkretne mere. Dok se ta odluka Ustavnog suda ne donese, naravno, bez namere da se utiče na bilo koji način na rad sudskih organa ili na kvalifikaciju sudskih organa, mogli bismo štošta da kažemo, vezano za donošenje odluka u ovom konkretnom slučaju.
Šta je suština problema koji se vezuje za opštinu Zemun? Biće izbori i mi ćemo poštovati izborno izraženu volju, saopštiti rezultate i svima čestitati na ostvarenim rezultatima. Nadam se da to nije sporno i to radimo svaki put, bez obzira na to da li prolazimo jako dobro ili lošije nego što smo očekivali. Naprosto, to je politički život. Izbori su uvek odličan mehanizam da svaka stranka proveri svoju jačinu ili slabost, šta treba da popravi, šta treba da izmeni. To nije sporno.
Morala sam da napravim ovu ogradu zbog toga da se ono što pokušavam da predstavim kao argumentaciju ne doživi na bilo koji drugi način, osim kao borba za princip.
Odluke i odredbe statuta... A čemu određeni pravni akti ako se oni tumače na način koji je potpuno suprotan onome što jeste namera predlagača? Tako možemo da smatramo da će i ovaj predlog zakona biti teško sprovodljiv u ovoj političkoj klimi. Voleli bismo da vrati normalnu atmosferu u politički život u Srbiji, isključivo i jedino zbog građana Srbije.
Kada već pominjemo akte koji bi trebalo da prate i štite sve institucije, Statutom grada Beograda u članu 94. predviđeno je da Skupština grada može uvesti prinudnu upravu u gradske opštine samo ako opština ne zaseda duže od tri meseca, ne izabere predsednika gradske opštine u roku od mesec dana od dana konstituisanja, ne donese statut u utvrđenom roku (u ovom slučaju je rok bio 17. novembar 2008. godine), ne donese budžet u roku utvrđenom zakonom.
Skupština gradske opštine Zemun je 17. novembra 2008. godine usvojila statut i poslovnik. Ovaj statut i poslovnik, koji je mogao da predstavlja i pravni osnov za uvođenje privremenih mera... Upravo pokušavam da oponašam vas u sličnoj situaciji, konkretno DS, kada je prekrajana izborna volja i kada su, uslovno rečeno, vrlo široko ili vrlo pogrešno tumačene odredbe određenih pravnih akata.
Pošto su statut i poslovnik doneti pravovremeno, a jedino je to trebalo da bude osnov za uvođenje i uspostavljanje privremenih mera u opštini Zemun, statut i poslovnik, gospodine ministre, do dana današnjeg nisu osporeni. Nisu bili predmet spora i nije postojao pravni osnov za uvođenje privremenih mera.
Šta je bilo sporno? Sporni su bili mandati. Tu dolazimo do potpuno pogrešne medijske slike koja je stvorena u vezi sa celokupnom pričom, sa namerom da građane Srbije, građane Zemuna odvede u potpuno pogrešnom pravcu.
Ono što je vrlo značajno da se zna, držaću se samo argumenata, činjenica koje su proverljive i gospodin ministar to ima u podnesku koji mu je uputio gospodin Nemanja Šarović, SO Zemun je jednim rešenjem sa dva stava donela odluku. Reč je o jednom rešenju. Mi smo ostali bez šest odbornika, oni su jednostavno prešli u neki drugi tabor. Mislimo da je sve to bilo sinhronizovano i dobro osmišljeno, a argumenti će to potvrditi.
Dakle, tim jednim rešenjem se konstatuje da se oduzimaju mandati odbornicima koji su prešli u drugu stranku i tim istim rešenjem se konstatovalo davanje mandata drugim odbornicima koji njih menjaju. Za to rešenje je glasalo 33 odbornika. Ovo je fantastičan primer u duhu ovog zakona, da vidimo na koji način mi govorimo o političkom legitimitetu i poštovanju slova zakona. Dakle, uključujući novih šest odbornika...
Zašto je važno da se ovo pomene? Zakon o lokalnim izborima, član 56. stav 4, izričito daje pravo odbornicima kojima se dodeljuju mandati da glasaju o toj odluci. Pošto je bio sporan kvorum za donošenje pravnih akata, kao što vidimo iz ovoga, kvorum je postojao i opština Zemun je jedinim rešenjem oduzela i potvrdila mandate. Tu zapravo dolazi do potpunog obesmišljavanja celokupne procedure poštovanja Zakona o lokalnim izborima i prekrajanja izborne volje izražene na poslednjim lokalnim izborima.
Šta je suština? Dakle, upućuju se dve žalbe na rešenja, kao da postoje dva rešenja, jedno je za oduzimanje mandata, drugo je za dodeljivanje mandata. Naravno, sud se bavi upravo predmetom žalbe i time se potpuno izobličuje ono što jeste bila istina – da je sve vreme reč samo o jednom rešenju koje daje i oduzima mandate, da bi ostvarilo kvorum, da bi donelo statut i pravilnik i time ostvarilo normalno funkcionisanje jedne opštine na teritoriji grada, a sve u okviru i pod okriljem Zakona o lokalnim izborima. To je prekrojeno.
Dakle, sud je doneo odluku na osnovu predmetne žalbe, nastale zapravo dan za danom, fantastično sinhronizovano. Toliko o uticajima na političku scenu Srbije, u ovom slučaju na lokalnom nivou. Sud je doneo odluku koja faktički ne odgovara pravom stanju stvari, ali on nije mogao da raspravlja drukčije, u skladu je sa zakonom, nego po predmetnoj žalbi. To je sva istina.
Dakle, Ustavni sud će doneti odluku onakvu kakvu donese, mi ćemo to poštovati, ali ovo je istina. Jednostavno, uvođenje privremenih mera u opštinu Zemun je nezakonit čin. Nije bilo pravnog osnova da se tako nešto uradi. Vrhunac bestijalnosti je bio kada je ocenu zakonitosti procedure donošenja akata opštine Zemun sebi u nadležnost stavila gradska vlast, umesto Ustavnog suda Srbije. Mi smo očekivali da će tu nadležno ministarstvo da reaguje, jer je bilo nedopustivo da prema postojećem zakonu, prema postojećem Statutu grada Beograda gradska vlast stavlja sebe u ulogu Ustavnog suda Srbije i daje ocenu zakonitosti donošenja određenih akata.
Ako je to sporno, a svako ima pravo da smatra da je to sporno, očekivali smo da gradska vlast kaže – stanite, to je sporno, mi moramo ovo da razrešimo i da ti akti na ocenu zakonitosti idu na Ustavni sud Srbije. Tada mi ne bismo imali argument da govorimo ovo na način na koji govorimo. Tada bismo vrlo verovatno čekali odluku Ustavnog suda Srbije i bila bi ispoštovana procedura. Možda bi odluka bila vrlo nepovoljna, ali mi ne bismo imali argumenata da sumnjamo da neko prekraja političku scenu Srbije. Ovde je lokalna, gradska vlast preuzela sudsku i uradila nešto što je potpuno nedopustivo.
Svakako, ovo će biti primer, kao što mi sada čitamo primere ljudi koji su bili mnogo mudriji, mnogo upućeniji, ljudi od autoriteta, kakvi mi možda nikada nećemo biti za života, tako će i ovaj primer da uđe u anale za neka pokolenja koja će možda na smisleniji način da osmisle politički život u Srbiji. Zato se mi i trudimo da amandmanima popravimo određena zakonska rešenja, ne zbog nas samih, jer smo zaista pioniri u demokratiji, učimo se demokratskoj proceduri i demokratskom načinu rešavanja problema. Onoga momenta kada vlast ne posegne za represijom, tog momenta ona polaže ispit i može sebe da nazove demokratskom.
Ova vlast to nije i evo primera. Mi smo očekivali reakciju koja bi trebalo da nas ubedi da će i ovaj Predlog zakona o političkim strankama da ojača ulogu stranke, da ona zna da će ravnopravno moći da ostvaruje svoja prava, ali i da svakako ima određene obaveze i ogromnu odgovornost, jer svaka stranka u nekom momentu može da čini vlast.
S tim u vezi, mi se nadamo da će ovaj primer vrlo loše prakse... Čekamo odluku Ustavnog suda Srbije, mislim da će ona razrešiti mnoge dileme. Znamo za većinu sudija da su časni profesionalci, ne dao Bog da bude političkog uticaja u pogrešnom smeru, ali zaista samo očekujemo da se prati slovo zakona i ništa više.
Možda zakoni nisu najbolji, možda su oni loši, ali zakoni su zakoni, pravila su pravila i važe za sve. Tako mislimo da će ono što će posle toga da usledi od strane resornog ministarstva i gospodina Markovića biti u duhu ovog zakona, koji bi trebalo da uredi politički život u Srbiji.
Kada već govorimo o članu 4, posebno o stavu 2. člana 4, koji je takođe za nas vrlo značajan jer mislimo da je jedan od najtežih delikata napad na ustavni poredak jedne zemlje, ono što nam je vrlo značajno jeste da nam gospodin Marković odgovori – upravo se nadovezuje na stav 2. člana 4. koji kaže da delovanje političke stranke ne može biti usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka i narušavanje terotirijalne celokupnosti Republike Srbije – kako će stav 2. člana 4, gospodine Markoviću, da se sprovede na suverenom delu srpske teritorije Kosovu i Metohiji kada su sve stranke tamo, pogotovo vladajuća stranka, direktno urušile ustavni poredak države Srbije na teritoriji Kosova i Metohije? Volela bih da znam na koji način ćete sankcionisati delovanje tih partija. Hoćete li zabraniti njihov rad? Ovo je, faktički, prepisano ustavno načelo.
U odnosu na vaš odgovor mi ćemo zaista razumeti da smo, ukoliko to znači sankcionisanje partija koje deluju protiv ustavnog poretka države Srbije, na dobrom putu da napravimo demokratsku državu.
Ukoliko ne, onda sve ovo što smo čuli danas, kako od mene, tako i od ostalih predstavnika opozicije, ipak jeste okupacija na delu i prekrajanje sistema, očigledno po nacrtima onih koji dobro plivaju u anglosaksonskim političkim sistemima. Hvala.