Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, shodno članu 86. stav 1, a u skladu sa članom 211. Poslovnika Narodne skupštine, na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da današnjem radu prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Na osnovu predloga poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poslaničke grupe Napred Srbijo i SRS, a u skladu sa članom 204. i članom 206. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, određen je četvrtak, 23. april 2009. godine sa početkom u 10.00 časova kao Dan za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi s aktuelnim temama.
Aktuelne teme u vezi sa kojima će pojedini ministri i drugi funkcioneri u Vladi Republike Srbije odgovarati na poslanička pitanja su sledeće.
Prva tema je – EKONOMSKA POLITIKA (NOVI POREZI, SMANjENjE OBIMA FINANSIRANjA LOKALNIH SAMOUPRAVA itd.), KOJU ĆE VLADA REPUBLIKE SRBIJE VODITI NA ZAHTEV MMF PO OSNOVU DOGOVORA O NOVOM KREDITNOM ARANŽMANU KOJI ĆE TRAJATI DO APRILA 2011. GODINE, koju je predložila poslanička grupa Napred Srbijo.
Podsećam vas da je poslanička grupa Napred Srbijo zatražila da na poslanička pitanja u vezi s ovom aktuelnom temom odgovaraju: Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Diana Dragutinović, ministarka finansija, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade, Mlađan Dinkić, ministar za ekonomiju i regionalni razvoj, Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade.
Druga tema je – ZAKONITOST RASPUŠTANjA SKUPŠTINE GRADSKE OPŠTINE ZEMUN I OBRAZOVANjA PRIVREMENOG ORGANA GRADSKE OPŠTINE ZEMUN, koju je podnela poslanička grupa SRS.
Podsećam vas da je poslanička grupa SRS zatražila da na poslanička pitanja u vezi s ovom aktuelnom temom odgovaraju: Mirko Cvetković, predsednik Vlade, Ivica Dačić, prvi potpredsednik - zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Snežana Malović, ministarka pravde, i Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava.
Takođe vas podsećam da ste primili obaveštenje zamenika generalnog sekretara Vlade Republike Srbije da današnjem radu, zbog unapred zakazanih obaveza, nisu u mogućnosti da prisustvuju prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić, ministarka pravde Snežana Malović i ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić.
Pre nego što pređemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas podsetim na odredbe Poslovnika koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja u vezi s aktuelnom temom.
Ukoliko je podneto više predloga poslaničkih grupa, predsednik Narodne skupštine određuje redosled tema prema vremenu pristizanja urednih predloga, što uređuje član 206. stav 2. Poslovnika.
Pravo da postavljaju pitanja imaju svi narodni poslanici, i to prema redosledu prijavljivanja, a do isteka ukupnog vremena za postavljanje pitanja. Narodni poslanici podnose predsedniku Narodne skupštine prijave za postavljanje pitanja u pisanom obliku do početka odgovaranja, a usmeno u toku trajanja odgovaranja. Narodni poslanik može da postavi najviše tri pitanja, na osnovu člana 208. Poslovnika.
Odgovaranje na poslanička pitanja može trajati najduže 180 minuta i obavlja se bez obzira na broj narodnih poslanika prisutnih u sali, što reguliše član 207. Poslovnika. Vreme u okviru koga narodni poslanik usmeno postavlja pitanje iznosi najduže tri minuta, a odgovor na to pitanje najduže pet minuta.
Posle odgovora, narodni poslanik koji je postavio pitanje može da postavi još najviše dva potpitanja, u ukupnom trajanju do tri minuta, a odgovor na ova potpitanja može da traje ukupno do pet minuta. Nakon toga, pravo na postavljanje pitanja imaju i drugi narodni poslanici, a prema redosledu prijava, što reguliše član 209. Poslovnika.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine, s tim što nisu dozvoljene replike i nije dozvoljeno ukazivanje na povredu Poslovnika, a što je regulisano članom 211. Poslovnika.
U skladu s tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja. Sekretara Narodne skupštine molim da vodi računa o redosledu podnetih prijava.
Pošto je danas radni dan četvrtak, a na osnovu člana 235. četvrtkom i utorkom na početku sednice narodni poslanici, odnosno ovlašćeni predstavnici ili predsednici poslaničkih grupa imaju pravo iz člana 235. da u trajanju od pet minuta traže obaveštenje ili objašnjenje od nadležnih organa ili organizacija, to će u ovom delu sednice prvo imati pravo da traže objašnjenje ili obaveštenje narodni poslanici, predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa koji žele da koriste svoje pravo iz člana 235.
Za to vreme, molim sve poslaničke grupe, odnosno narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja za dve teme posebne sednice, čiji će tok početi nakon što svi koji to žele, iskoriste svoje pravo iz člana 235.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč želi narodna poslanica Aleksandra Janković.

Smatrala sam da bi danas trebalo, a tu su i predstavnici Vlade, predlažem i bilo bi dobro da održimo minut ćutanja i pomolimo se za duše onih koji su nastradali na RTS. Ako se sećate, pre deset godina ti ljudi su poginuli u zgradi RTS u zločinačkom NATO bombardovanju. Noćas u 02.06 sati porodice poginulih održale su pomen. Mislim da ti ljudi zaslužuju da i mi ovde u Skupštini održimo minut ćutanja.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Molim vas, narodni poslanici, da dozvolite da vodim sednicu. Čula sam predlog narodne poslanice Aleksandre Janković.
Molila bih vas da dopustite da minut ćutanja bude održan u trenutku kada počne sednica, da ne prekidamo deo sednice koji podrazumeva korišćenje prava iz člana 235. Da ipak ima nekog reda, poštovanja i samopoštovanja.
Dakle, kada završe svi narodni poslanici koji žele reč na osnovu člana 235, a pre nego što počne posebna sednica, održaćemo minut ćutanja. Zahvaljujem.

Koristim priliku i prisustvo gospodina Cvetkovića, premijera, gospođe Dragutinović, kao ministra finansija,  a žao mi je što nije tu i gospodin Dinkić, da postavim sledeće pitanje. Ako je već na Vladi dogovoreno da Srbija svakog meseca plaća kosovski dug inopoveriocima, a da pri tome, zbog još neviđene otimačine i moderne a protivzakonite okupacije Kosova i Metohije, Srbija ne ubira svoje prihode i poreze, pitam – da li je Srbija za tako plaćeni kosovski dug ispostavljala refundirajuće fakture KFOR-u, Unmiku ili EU, i ako nije, zašto to nije učinila?
Jer, tako bi se jednog dana privoleli pomenuti organi da sednu za pregovarački sto i reše kako da se nadoknadi tako pričinjena šteta Srbiji. To očigledno nisu učinili pre, a ni danas, ni Dinkić, ni gospodin Cvetković, a bili su ministri finansija, niti to danas čini gospođa Dragutinović.
Samo hoću javnost da podsetim da na jedno takvo pitanje, kada su novinari pitali gospodina Dinkića zašto kosovski dug plaća Srbija, a ne Hašim Tači ili Haradinaj, isti je rekao, citiram: ''Zato što smo budale''. Ja to ne bih komentarisala, ali hoću da kažem da je Kosovo još uvek i biće sastavni deo Srbije.
Zato poslanički klub Napred Srbijo SNS-a traži od Vlade Republike Srbije da pod hitno ispostavi refundirajuće fakture Vladi Kosova ili EU za celokupan plaćeni kosovski dug i za štetu koju je Srbija pretrpela i dalje trpi time što ne može da koristi svoje resurse i privredne potencijale na KiM. Ukoliko to Vlada ne učini, naglašavam, njeno zalaganje za KiM je samo deklarativno i daće nam na ovaj način do znanja da u stvari diže ruke od KiM. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri. Predsedniče Vlade, dobro je što ste danas baš vi ovde. Želim da postavim jedno pitanje vama, a drugo se odnosi na predsednicu Skupštine. Videćemo da li gospođa Čomić može da odgovori ili će da joj prosledi pitanje.
U svakom slučaju, prvo pitanje glasi – gospodine predsedniče Vlade, ko je doneo odluku i kad da oficiri Vojske Republike Srbije učestvuju u vojno-tehničkoj vežbi NATO-a u Gruziji, i to u komandnom štabu te vežbe, i to na granicama sa Rusijom, sa državom koja je, inače, protiv održavanja tih vežbi i prestala je u ovom trenutku ponovo razgovore sa NATO o mnogim pitanjima upravo zbog te vežbe i zbog tih pitanja, i to u danima kada se hvalimo kako nas Rusija sada ponovo podržava ispred suda u Hagu u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije?
Da li će neko, barem za najavu, za uopšte razmišljanje o tome da tamo pošalje naše oficire, snositi odgovornost?
Odgovorni ste najviše vi, bez obzira na to što se možda ne osećate odgovornim, što bih razumeo s obzirom na to kako se ponaša ova vlada, ali najviše ste odgovorni vi, pa onda posle vas, naravno, i ministar odbrane i predsednik države, a naročito ako se slučajno dogodi da se neko tamo i pojavi. Pitanja vezana za Narodnu skupštinu, tj. za predsednicu. Poznato je da, kao predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić- Dejanović ima dvostruka merila, jedna za većinu, a druga za nas iz poslaničke manjine, tj. iz opozicije.
Poznato da ovu skupštinu kontroliše Vlada, umesto da Skupština kontroliše Vladu. Poznato je da mesecima nakon isteka ustavnog roka niko živi nema pojma koliko još zakona treba usaglasiti sa najvišim aktom države. Predsednica Skupštine ne zakazuje ni Odbor za ustavna pitanja koji bi se time bavio. Kada će doći na dnevni red statut Vojvodine? Dokazali smo da je predsednica pokušala da prekrši član 107. Ustava Republike Srbije i da brojne zakone koje je poslanička grupa DSS predložila skine iz procedure.
Od narodnih poslanika opozicije i od javnosti Srbije predsednica Skupštine pokušava da prikrije kako se u Skupštini troše pare građana Srbije. Ovo je treći budžet za šest meseci koji usvajamo. Umesto da znamo o čemu glasamo, očigledno da ponovo iza knjigovodstvenih klasifikacija pokušava da se sakrije nešto što je bitno. Pogledajte na šta liči budžet Narodne skupštine Republike Srbije koji nam je predložen, ovo je sve što može da se vidi.
U vreme krize su predviđene nagrade za zaposlene, usluge po ugovoru 55 miliona dinara, mašine i oprema 63 miliona, zgrade i građevinski objekti 55 miliona. Nismo pronašli nijednu stavku po kojoj sekretarica predsednice Skupštine treba da dolazi na posao skupštinskim automobilom. Automobil tablica BG 02-03 je, recimo, 3. aprila 2009. godine sa Vidikovca krenuo u 8.30 časova sa sekretaricom predsednice Narodne skupštine.
Meni je drago da ovo sluša ministarka finansija. Umesto demagoških priča o uštedama obaveštavate nas još u nekim vašim obrazloženjima, evo u ekonomskoj klasifikaciji 423, da postoje i usluge izrade presklipinga. Mi ga nikad nismo dobili. Dobijamo one novine, preskliping ne.
Mi smo vam dostavili valjan predlog mera i molimo vas da nam dostavite planirane troškove za 2009. godinu za budžet Skupštine, ali po svim ekonomskim klasifikacijama. Neophodno je da to bude pre početka rasprave o budžetu, da bismo kvalifikovano mogli da raspravljamo o tom aktu, a naravno i da uzmete u obzir naš predlog mera koje smo dali za uštede u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, gospodine prvi ministre Cvetkoviću, pre nego što konkretizujem pitanja, za koja se nadam da ćemo čuti odgovore vrlo brzo, moram zaista da izrazim i veliko nezadovoljstvo što nije prisutna gospođa Malović, ministar pravde, jer se veći deo pitanja, vezano za zahtev koji je podnela SRS, odnosi isključivo na njenu nadležnost.
Da ne trošim više vreme, ono što poslanički klub SRS zanima jeste detaljna informacija o sledećem događaju. Dakle, došli smo u posed informacije da je 12. oktobra 2008. godine u 11.00 časova u Bujanovcu održan okrugli sto, koji su organizovale organizacije "Help" i "UNDP", na kome su, pored ostalih, učestvovali Vilijam Montgomeri i Nebojša Čović. Tema ovog okruglog stola bila je uspostavljanje čvršćih veza između Kosova i regiona Preševa i Bujanovca, što bi po njima podrazumevalo jačanje ekonomskih veza, otvaranje kulturnih i prosvetnih centara na Kosovu i obrnuto. Takođe se insistiralo na priznavanju diploma koje su izdane od strane kosovskih institucija.
Ukoliko ovo zaista jeste tačno, a mi znamo da Vlada i nadležne institucije koje se bave obaveštajnim i kontraobaveštajnim radom imaju ovu informaciju i mi tražimo zvaničnu detaljnu informaciju o ovome i smatramo da je ovo nečuveni skandal, a samim tim i dokaz odnosa srpske vlade prema nezavisnosti KiM. Dakle, očekujemo detaljnu informaciju povodom ovoga u najskorijem mogućem roku, kao i, naravno, informaciju šta će Vlada Srbije preduzeti po ovom pitanju.
Sledeće pitanje koje želimo da uputimo prvom ministru, s obzirom da ostali predstavnici Vlade nisu tu, recimo gospodin ministar unutrašnjih poslova, jeste status privatnih obezbeđenja na teritoriji države Srbije.
Mi znamo da u okviru "Strakon sekjuritija" određeni broj akcija imaju gospodin Vilijam Montgomeri i njegova supruga Lind Montgomeri. Reč je o 60.000 ljudi koji su uposleni u okviru ovih privatnih preduzeća. Negde oko 40.000 ljudi je pod oružjem. Složićete se da je to ozbiljan broj ljudi pod oružjem koji nisu u okviru sistema unutrašnjih poslova.
Očekujemo odgovor na ovo naše saznanje, ali zvaničan odgovor Vlade Srbije. Takođe očekujemo odgovor na pitanje kako je moguće da sistem privatnog obezbeđenja ne bude u okviru sistema unutrašnjih poslova i da MUP ne vrši nadzor nad radom ovih ljudi.
Ono što je takođe izuzetno značajno, a tiče se sastanka koji je moj kolega Milorad Buha, i to je treće pitanje za prisutne predstavnike Vlade, imao juče.
Dakle, on je primio delegaciju radnika "Prve Petoletke". Reč je o 600 radnika iz Trstenika koji su protestovali ispred Vlade i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja zbog štetnog ugovora koji je sklopljen između Agencije za privatizaciju i ukrajinske firme iz Lavova. Osnovni problemi su bili u odredbama ugovora koji ne garantuju radnicima ostvarenje prava iz radnog odnosa i održavanje proizvodnje i osnovne delatnosti.
Oni su mom kolegi Buhi rekli da zaista niko nije imao sluha, te ih niko nije ni primio od onih od kojih su tražili prijem na razgovor, što takođe smatramo skandalom par ekselans. Reč je o 600 ljudi kojima se uskraćuju određena prava. Oni zahtevaju raskid ugovora o privatizaciji, a mi tražimo detaljnu informaciju povodom privatizacije "Prve Petoletke" i da se preispitaju sve odredbe ovog spornog ugovora koje se tiču ostvarivanja radnopravnih odnosa, dakle, 600 radnika "Prve Petoletke" iz Trstenika. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS.

Gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, imam jedno pitanje Vladi, a vezano je za 65 porodica vojnih penzionera.
Naime, ko je nadležan i kada će biti rešen problem 65 porodica vojnih penzionera koji su ostali bez penzija zbog toga što ih je Crna Gora skinula sa svoje evidencije? Koliko znam, to bi trebalo da bude u nadležnosti ministra odbrane, međutim, prema nekim informacijama koje imam, dolazi do nejasnoća ko je nadležan da ovaj problem razreši.
Radi se o porodicama koje skoro već dve godine ne primaju penzije i nalaze se na ivici životne egzistencije. To su im skoro jedini izvori prihoda, a među njima postoje i penzioneri koji žive u Srbiji od 1990. godine, pa je i inače nejasno zbog čega su oni bili prebačeni u Penzioni fond Republike Crne Gore.
Radi se o ozbiljnom pitanju i mislim da je red da se nakon dve godine ovaj problem konačno razreši i da se ovim porodicama omogući život, da ostvaruju ona prava koja su svojim radom zaslužili. Hvala vam.