Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, možda bi bilo dobro da ministar uđe, bližimo se kraju i bilo bi interesantno da čujemo i njegove reakcije, možda neformalnih 30 sekundi pauze, mislim da je on u restoranu.
(Predsedavajući: Ono što ja mogu sa ovog mesta jeste da zamolim ministra, ukoliko me čuje i ukoliko je blizu, da uđe u salu i zauzme svoje mesto i zahvaljujem unapred.)
Zahvaljujem. Dok ministar ne dođe mogu da kažem da smo mi, upravo ovaj saziv Skupštine, pre sedam meseci imali jednu čudnu situaciju, ne znam kako je ona pravnički razrešena: Vlada je prihvatila amandman jednog narodnog poslanika, a odbila istovetan amandman drugog. Onda je u tehnologiji glasanja, kakvu mi svi poznajemo (naravno, kad glasate petsto puta više ne znate za šta glasate), taj isti amandman bio odbijen. S jedne strane je amandman postao deo zakona, a s druge strane je odbijen. Kako je ta pravnička zavrzlama razrešena, ja ne znam.
U svakom slučaju, gospođa Radović je kazala, nije nama važno, važno je da je amandman prošao, da li je prošao pod imenom ovog ili onog autora nije važno, ali mislim da bi bilo najjednostavnije da gospodin ministar (zahvaljujem mu se što je ušao) formalno prihvati sve ove amandmane koji su dati u istovetnom tekstu.
Da ne bih ponovo govorio, to se odnosi i na amandmane nekih drugih poslanika na član 9, gde se broj 500 zamenjuje brojem 1000.
Kad smo već kod brojeva, samo da kažem poslanicima, neki od ovih amandmana se razlikuju u tome što neki koriste reč "cifra", a neki "broj". 500 i 5.000 nisu cifre. To su brojevi. Cifre su samo one od nula do devet. Ubuduće, kad sutra budemo govorili o iznosima, milijardama, trilijardama i svemu ostalom, ni to nisu cifre, to su brojevi ili, pošto se radi o parama, iznosi.
Hteo sam da kažem još nešto u vezi sa ovim amandmanom. Mislim da to zaslužuje da se kaže. Naime, šta je bio motiv poslanika Demokratske stranke Srbije, u čije ime smo gospođa Radović i ja podneli amandman, da se broj 5.000 potpisa zameni brojem 10.000? Nije bila naša želja da otežamo registraciju neke stranke, naprotiv, želja nam je bila da sa tih 10.000 potpisa stranka stekne neka svoja nova prava. U skladu sa tim smo predložili novi član 26a, o kome ću kasnije da pričam, koji je nažalost odbijen, pa ću onda da obrazložim našu osnovnu motivaciju zašto smo bili za to da se 5.000 podigne na 10.000. Inače, ako nema garantovanih prava registrovanoj stranci, onda možemo raspravljati i o tome da ovaj broj potpisa može biti zanemarljivo mali, 200, 300, 500, onda uopšte nije potrebno ići na hiljade potpisa.
Toliko ovom prilikom, a kad bude reči o članu 26a izneću argumentaciju u prilog tom amandmanu.
