Da li mogu pre početka rasprave o amandmanu da vas pitam, predsedavajući, pošto nemam dokumenat, ko je ovlašćeni predstavnik za raspravu po amandmanima? U materijalu stoji da su to Mlađan Dinkić i poverenik Dejan Jovanović, da je u načelnoj raspravi takvo ovlašćenje imala i gospođa Verica Kalanović, pa vas molim da me obavestite ko je ovlašćeni predstavnik i date mi o tome pisani dokument.

Potpuno ste u pravu. Pozdravljam gospođicu Jasnu Matić, ministra za telekomunikacije u Vladi Republike Srbije, a pisani dokument sa ovlašćenjem o predstavljanju u toku današnje rasprave ćete dobiti vrlo brzo, upravo je služba pripremila da distribuira taj dokument.

Zahvaljujem se na obaveštenju. To samo potvrđuje da je za raspravu o ovim zakonima koji se tiču vršenja vlasti ministara iz G17 potpuno dovoljno članstvo u G17 za stručnu raspravu, i na to imate pravo, a ja ću pokušati svojom raspravom da dokažem suprotno.
Amandman na član 1. podnela sam u sledećem tekstu – da je ovo, u stvari, zakon kojim se definiše, odnosno uređuje pripajanje Garancijskog fonda Fondu za razvoj Republike Srbije.
U obrazloženju koje mi je Vlada dala kao odgovor na ovo ne spori se činjenica da ovaj zakon tretira pripajanje Garancijskog fonda Fondu za razvoj, ali da to može da stoji negde u prelaznim i završnim odredbama i da ovo jeste jedan potpuno nov zakon koji na savremenim osnovama uređuje poslovanje Fonda za razvoj.
Posao Vlade jeste da skriva ono bitno ako se opredeli za takvo vršenje vlasti, a ova vlast se jeste opredelila za takav način vršenja vlasti, da skriva ono što ne odgovara javnosti, jer bi to umanjilo njen ugled među biračima.
Moj posao, kao opozicionog poslanika SNS i poslaničkog kluba Napred Srbijo, jeste upravo da otkrivam ono sakriveno, zato amandman i glasi tako, jer je čitav zakon napravljen u svrhu pripajanja Garancijskog fonda, koji ima 34 zaposlena koje treba prebaciti u Fond za razvoj, koji sa 50 zaposlenih ostvaruje izuzetno značajne poslove za privredu Srbije finansirajući raznovrsne projekte, investicije, ali i radeći besplatno sve tehničke poslove za Vladu Republike Srbije u kojoj G17, držeći ključne finansijske resore, ogromnu količinu finansijskih sredstava preko subvencija (koje reguliše uredbama, a ne zakonom) dodeljuje po samo njima znanim kriterijumima i nema dovoljno jasan i transparentan način.
Garancijski fond je ostvario gubitak. Na teret sredstava Fonda su pale garancije od preko dve milijarde dinara.
To što će Fond morati da isplati garancije koje su lošim radom Garancijskog fonda pale na teret kapitala Fonda za razvoj u stvari znači da će se u toj meri umanjiti kapital Fonda za ulaganje u privredu Srbije. To je svrha ovog zakona.
Ta nova 34 zaposlena iz Garancijskog fonda koji će doći u Fond za razvoj će verovatno ostati u Fondu po već oprobanom principu psiholoških testova koji su primenjivani od 2001. godine do danas, u javnosti je poznato, u najmanje dva navrata, jednom u Narodnoj banci Jugoslavije, a onda u Poreskoj upravi, gde su se masom psiholoških i uglavnom besmislenih pitanja, sa tajnim i anonimnim testovima za one koji ih rade, ali dobro poznatim i već unapred utvrđenim rezultatima za davanje otkaza ili stavljanje na listu tehnoloških viškova za nepodobne ljude, sigurno lišavali onih koji nisu po meri G17.
Po saznanjima od ozbiljnih ljudi, imam informaciju da je uglavnom reč o vrlo mladim ljudima, koji će možda, i možda bi trebalo, da nađu posao kroz ovaj novi stimulativni fond zapošljavanja pripravnika. Ali, stručne ljude koji su iz Invest banke, jedne od one četiri ugašene banke, koji su vrlo profesionalno obavljali svoj posao u Fondu za razvoj, zameniti ovakvom ekipom mladih ljudi, zaista ne mislim da je korisno u ovakvom trenutku.
Pitanje koje pre svega želim da postavim je sledeće: kako su i kojom stručnošću opredeljene te garancije ako su one pale na teret? Koji pristup povlašćenim kamatama i kreditima su imale firme (i koje) koje su dobijale ove garancije i šta su te firme mogle da daju kao zalog Garancijskom fondu, na primer hipoteku ili bilo šta, a da to nisu mogle da urade same direktno pred bankama i finansijskim organizacijama kod kojih su uz garanciju Garancijskog fonda dobijale povlašćene kredite?
Tajna je u državnom uticaju – onaj ko daje garanciju Garancijskog fonda, i kod neke regularne komercijalne banke može da obezbedi tu prečicu, radi to iz razloga da bi mogao razliku od povlašćene do komercijalne kamate da podeli sa onim ko tu kamatu plaća. Kako je ostvaruje? Državnim uticajem i monopolom, jer Garancijski fond je bio u vlasništvu države i iza njega stoji neki moćnik koji, poput Mlađana Dinkića, može, koliko prekjuče, da prozove banke koje se ne uključuju u program kreditiranja likvidnosti, koji on reklamira kao svoj jer on predstavlja Vladu u ekonomskom i finansijskom delu (znaju to dobro članovi Vlade, a znamo i mi građani pogubne efekte vođenja finansijskih i svih ostalih poslova i institucija), a da druge koje su dobre i uključuju se u ove poslove pohvali za ono što rade.
Znači, razlog zašto u članu 1. piše da je ovo zakon o pripajanju Garancijskog fonda je u tome što je čitav zakon upravo osmišljen tako da onaj ko treba da odgovara za skup projekat ustanovljavanja Garancijskog fonda, zloupotrebu ugleda države i, na kraju, sredstava od preko dve milijarde palih garancija na teret, treba to javnosti i da prizna, onako kako se ovih dana uobičajilo da se greške priznaju, poput ove poslednje kada nam gospodin Jelašić priznaje svoju grešku u izradi pasoša. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? Reč želi narodna poslanica Snežana Sedlar.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege poslanici, gospođo ministarka, osvrnula bih se samo na izlaganje gospođe Jorgovanke Tabaković, vezano za testiranje, primera radi, u Poreskoj upravi. Pošto sam i sama bila radnik Poreske uprave, veoma dobro znam kako se sprovodi testiranje ljudi koji su obučeni za poslove, visokoškolovani kadrovi. Ta testiranja rade atestirane stručne agencije najobrazovanijih psihologa u našoj zemlji. To je prvo.

Drugo, rezultati testova su apsolutno nepoznati. Neću navoditi uopšte o kojoj političkoj stranci je reč, ali bio je jako indikativan primer testiranja gospodina koji je trebalo da bude, da ne kažem, izabran, ali da ne bude u suštini izabran na poslednjem reizboru u jednoj velikoj poreskoj instituciji, neću reći o kojoj teritoriji se radi, koji je najbolje uradio test, pa je zbog toga bio v.d. direktor pet-šest meseci, a sada je izabran za direktora, bez obzira na to što nije pripadnik nijedne političke stranke. To je prvo.

Drugo, šta više reći o napadima Srpske napredne stranke, ona se i ne bavi ničim drugim nego Mlađanom Dinkićem i strankom G17 plus. Kao neko ko se bavi ljudskim resursima lično sam uvek uvažavala struku, naročito struku psihologa. Kao direktor za ljudske resurse Hemijske industrije "Hipol" u Odžacima primenjivala sam to pre 20 godina, rezultati su bili odlični i pokazali su se u praksi uvek kao oni koji su nam zaista davali za pravo da određene ljude rasporedimo na prava radna mesta, bilo da su u pitanju timski ili individualni projekti. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, replika.

Rečeno je da se Srpska napredna stranka bavi isključivo Mlađanom Dinkićem. Prvo, on ne zaslužuje da se ovako velika i ozbiljna politička stranka bavi njime, ali, nažalost, ne bave se drugi organi koji bi trebalo da se bave. Mlađan Dinkić zaslužuje da se ispita sve što je uradio od 5. oktobra 2000. godine do danas na čelu organizovane grupe koja je upropastila Srbiju. U tu grupu računam sve kadrove koje je on izabrao.
Ponižavate nas ovde, za veoma važne zakone dovodite predstavnike svoje stranke da ih brane, a ne stručne ljude. Meni je nezamislivo da vi kao predsedavajući, a pripadate toj grupaciji, prihvatate da ministar telekomunikacija brani zakon koji mu uopšte ne pripada organski. I ona sad nešto tamo računa, piše u neku svoju sveščicu, kao, sprema se da nam odgovori na neko pitanje. To šta ona zna o Srbiji i koliko Srbiju ceni videli smo kad je promovisala onaj časopis kojim se Srbija svrstava u red država koje su izvršile genocid.
Mlađan Dinkić će svakako biti predmet bavljenja članova Srpske napredne stranke onda kad mi budemo mogli da odlučimo da li kriminalci treba da budu u zatvoru ili ne. Sve dok vladajuća većina odlučuje da kriminalci ne budu u zatvoru, da je ovde uspeh kad upropastiš Srbiju, kad je potpuno razbiješ i rasturiš, kad rešavaju mašinske puške ko će da bude na vlasti, kad uništiš domaći finansijski sektor, domaće osiguranje, domaće banke, kad isključivo po podobnosti zapošljavaš ljude po Srbiji, kad sve svoje ljude spasavaš sada da ne dobiju otkaz kad sirotinja dobija otkaz, sve dotle država neće da valja. Sve dotle dok ne smete sami da idete na izbore, nego vas vodi Boris Tadić, pa posle toga mora da vam ponudi resore od kojih se nama krv ledi u žilama, sve dotle u Srbiji neće da valja.
Pravite se vi važni koliko god hoćete. Imate samo mnogo uticaja i mnogo moći. Izmišljate testove kojima ćete svoje ljude da zapošljavate. Jednog dana će se saznati sve šta radite. Sada vas kriju. Sada vidim zašto vas kriju oni koji vas vode kroz Srbiju. Zato što mnogo toga kriju i o sebi. Jednog dana sve će biti otvoreno. Imali ste dovoljno vremena da utvrdite da li se neko od nas bavio poslovima koji su protivzakoniti, nemoralni, kojima se Srbija srozava. Sa istim pravom ćemo i mi da utvrdimo šta ste to sve vi uradili.
Draga moja gospođo, već cvile vaši kadrovi, koji ne mogu da podnesu teret koji ste im natovarili, teret da 20% svoje plate moraju da uplaćuju G17 plus i da im je plata za toliko i povećana da bi mogli da finansiraju jednu ogromnu finansijsku mašineriju koja se zove G17 plus.
(Predsedavajući: Vreme.)
Nemojte, molim vas, da prozivate SNS. Vi ste stranka vlasti već devet godina. Sav novac je u vašim rukama, sve institucije su u vašim rukama. Jednog dana videćete kako je to teško kada shvatite da ste branili ljude koji to ne zaslužuju.

Da se vratimo na dnevni red.
Na član 1. amandmane, koji su po svojoj sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Gordana Pop-Lazić i Marina Raguš.
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Kada je reč o Predlogu zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, vrlo je značajno, pored obrazloženja koje smo dali i pokušaja da učinimo ovaj predlog zakona što preciznijim (a obrazloženje i amandman imate i zaista su u pitanju pravno-tehničke intervencije), da se osvrnemo na situaciju u kojoj donosimo ovako važan predlog zakona, pokušavajući da razumemo da li će Fond za razvoj Srbije uspeti da sprovede sve ono što je ovim zakonom propisano.
Na prvom mestu, ono što nas zatiče svaki dan, a tiče se punjenja Fonda za razvoj, finansijskih sredstava, jesu sve veći efekti finansijske krize koja je zadesila Srbiju. Nije nam jasno, posle ovog poslednjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, na koji će način Fond za razvoj Srbije uspeti da ispuni sve ono što je plan aktivnosti, recimo, za ovu godinu. Nije nam jasno na koji način Vlada Srbije, a opet u kontekstu razvoja Srbije, misli da zadrži nivo zaposlenosti za 2009. godinu, a to je jedan od prioriteta. Voleli bismo da od ovlašćenog predstavnika Vlade čujemo to, kako bi ova rasprava ipak unela i ono što jesu najveća interesovanja građana Srbije, koji se ovakvim temama, moram priznati, raduju, ne bi li saznali kakva ih to budućnost čeka.
Ono što treba da pomenemo jeste da efekti krize na dramatičan način utiču na najugroženije delove stanovništva. Treba imati u vidu da pola miliona ljudi živi ispod donje linije siromaštva, da, ukoliko sam dobro razumela gospodina Dinkića, na mesečnom nivou oko dve i po hiljade ljudi ostane bez posla, da se planira upošljavanje određenog broja pripravnika, s tim da poslodavac nema obavezu da te ljude posle određenog roka ipak zadrži u nekakvom radnom odnosu. Sve su to vrlo važni segmenti, koji bi trebalo da odslikaju sprovodljivost ovog predloga zakona.
Očigledno je da se o zakonu promišljalo onog momenta kada se nije očekivala takva presija, u odnosu na svetsku finansijsku krizu, na samu privredu Srbije, pa je Fond za razvoj izgledao sasvim drugačije, kao ideja, ali za sada, u odnosu na projekcije za 2009. godinu pada proizvodnje, osetnog pada BDP, zaista ozbiljne zaduženosti kod svetskih finansijskih institucija, nije jasno na koji će način Fond za razvoj uspeti da sprovede ono što se ovim zakonom nalaže i što jeste projekcija, kada je reč o objedinjenoj raspravi o ovom zakonu.
Mi smo tada izrazili slične sumnje. Podaci su tada bili malo drugačiji, sada su gori, što će reći da se naša situacija iz dana u dan menja. Jedino što interesuje građane Srbije jeste da li je ova vlada spremna i ima li kapaciteta da obezbedi finansijsku, ekonomsku, socijalnu sigurnost, a to se tiče, u najširoj mogućoj reči, i Fonda za razvoj.
Naravno, koristim priliku da dotaknem i ostale amandmane, s obzirom na to da, sticajem okolnosti, predstavljam celu poslaničku grupu, pa koristim vreme koje je predviđeno za poslaničku grupu.
Ono što mora da se napomene jesu rezultati skorašnjih istraživanja javnog mnjenja. Između ostalog, zabrinjavajuća je činjenica da je u današnjoj situaciji strah od nezaposlenosti postao jači od straha od smrti, ili strah od gubitka posla. Mislim da je ta činjenica dovoljna da svi stanemo i razmislimo kako će to život da izgleda u narednih nekoliko meseci, ne u toku ove godine, za građane Srbije.
Posle rebalansa budžeta, koji je na dnevnom redu sutra, očekujemo još jedan rebalans budžeta za ovu godinu. Naše je uverenje da će budžetski deficit da bude još veći, u situaciji kada su transferi za lokalne samouprave manji, kada se pozicije budžeta za određena ministarstva smanjuju za 20%, a već sada imamo spoljni dug koji iznosi oko trideset milijardi dolara i pre izvesnog vremena smo, u toku ovog redovnog zasedanja, govorili o zajmu banke SE, to je oko dvadeset miliona evra. To su za početak ozbiljne cifre o kojima treba da razmišljamo, da li ćemo biti u mogućnosti da vratimo sve te dugove i kako će izgledati monetarna i finansijska stabilnost države Srbije.
To je pretpostavka bilo kakve priče na temu Fonda za razvoj države Srbije i nadamo se da ćemo tokom rasprave u pojedinostima po ovim objedinjenim tačkama... Pri tom moram da izrazim protest zbog objedinjavanja ovako važnih tema, mislim da se ipak gubi na kvalitetu diskusije i težište se marginalizuje, samim tim što ste u prilici da pričate o različitim temama u okviru jedne tačke dnevnog reda. Nadam se da će biti sluha u nekim redovnim zasedanjima, jer mislim da u ovim trenucima imamo, na prvom mestu, odgovornost prema onim ljudima koji su nas ovde poslali da ovde predstavimo ono što je u njihovom najboljem interesu. Hvala.

Hvala. Na član 1. amandmane, koji su po sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Milorad Buha, Sreto Perić i Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane, koji su po sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Momir Marković, Tomislav Ljubenović, Petar Jojić, Zoran Krasić, Ljubomir Kragović, Dušan Marić, Milorad Krstin, Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane, koji su po sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Slađan Mijaljević, Goran Mihajlović, Milan Nikolić, Gordana Paunović-Milosavljević, Dušanka Plećević, Mirko Munjić, Ognjen Mihajlović, Marko Milenković, Bojan Mladenović, Sreto Perić, Paja Momčilov, Vlada Milojković, Ljubiša Petković, Aleksandar Martinović i Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane, koji su po sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević, Milovan Radovanović, Marina Raguš, Vjerica Radeta, Gordana Pop-Lazić, Zoran Popović i Dobrislav Prelić.
Reč im narodna poslanica Marina Raguš.