PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 24.04.2009.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PETA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

1. dan rada

24.04.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:15

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić Dejanović

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija | Predsedava
Zahvaljujem gospođi ministru, dr Diani Dragutinović, ministru finansija.
Da li još neko od predstavnika predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za finansije, narodni poslanik Branka Ljiljak želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe želi reč? (Ne.)
Da li narodni poslanik Slobodan Maraš, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za finansije prilikom razmatranja Predloga zakona, želi reč?
Da, izvolite, samo se prijavite.

Slobodan Maraš

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, ovo što smo čuli u proteklih 20 i nekoliko minuta deluje neozbiljno. Naravno, ne želim da uvredim vas, gospođo ministarka, zaista imam poštovanje za trud i imam veru da radite sve iz najbolje namere.
Međutim, mi ovde nismo u prilici da vidimo premijera, nismo u prilici da vidimo ministra ekonomije, za koje mislim da bi bilo neophodno da sede ovde.
Šta je najveći problem? Nismo videli politiku, iako ovaj rebalans budžeta mora da bude politički objašnjen, a reći ću vam i zbog čega. Građani ovde očekuju i optimizam. Ovo što smo malopre čuli ne verujem da je u bilo kog građanina ove države, a i ni u jednog poslanika ovde ulilo optimizam.
Šta se dešavalo u proteklo vreme? Nedeljno ste menjali vaše predloge kako da Srbija preživi ovu ekonomsku krizu koju ste mesecima, pogotovo pred kraj prošle godine, ignorisali. Slušali smo kako optužujete MMF, ne konkretno vi, ali predstavnici Vlade, odnosno portparol Vlade, da je MMF pravio greške dok ste vodili razgovore sa njima.
Šta je meni ovde najviše problematično? Jedini koga ne dirate ste vi, Vlada. Sve može da se promeni, ali broj ministarstva ne može da se smanji. Mi smo juče, želeo bih da to pogledate pažljivo, predali zakon u proceduru, Predlog zakona o ministarstvima, gde predlažemo da se broj ministarstava prilagodi situaciji u kojoj jesmo. Nije isto kao 11. maja. Smanjite broj ministarstava, dajte pravi signal građanima da prvo krećete od sebe.
Mi smo čuli jednog ministra kako je rekao da će smanjiti za petinu svoje ministarstvo, kaže 7.000 ljudi će ostati bez posla. Čovek ima 35.000 ljudi u svom ministarstvu, odnosno u agencijama.
Njegovo ministarstvo je recimo ovim rebalansom smanjeno za 20%, budžet Republičke skupštine za 30%, a BIA za 10%. Šta radi ta BIA? Zašto nije uhapsila Mladića i Hadžića i oslobodila Srbiju tereta? Njoj ne smete da dirate budžet.
Veliki problem je što ne postoji spremnost kod vas iz Vlade da razgovarate sa opozicijom da podelimo odgovornost. Koliko puta je LDP bila spremna da razgovara s vama? Nudili smo ideje, nudili smo programe za ekonomski razvoj ove zemlje, gde mi vidimo probleme u ovom budžetu.
Ako smo govorili za rebalans 2008. i budžet za 2009. godinu da su rasipnički, da nisu razvojni, sada moramo da kažemo da je ovo recesivni budžet. Vi ćete ubiti srednju klasu na ovaj način. Sav teret ste prebacili na srdnju klasu ovog društva. Vi terate, vi destimulišete male i srednje privrednike. Terate ih jednostavno u sivu zonu na ovaj način. Bojimo se da ćete gurnuti zemlju u žestoku recesiju.
Vi ste, recimo, sada podigli akcize na gorivo. Zašto niste podigli akcize na cigarete. Srbija je zemlja u kojoj su cigarete najjeftinije. Je l' treba da se bojimo Filip Morisa ili bilo kog proizvođača cigareta. Podignite akcize na cigarete, nemojte se pravdati time da veliki broj građana puši. Pušiće manje, biće zdravije društvo. Podignite akcize.
Šta je sa Ustavom, članom 184, ako se dobro sećam, koji kaže najmanje 7% budžet Vojvodine? Pažljivo sam slušao šta ste vi juče govorili, nakon toga to i potvrdio u medijima štampanim, kako ste se vi izrazili kada je u pitanju budžet Pokrajine Vojvodina. Vi možete da živite u bajci i dalje, ali Ustav mora da se poštuje.
Mi smo se borili protiv ovog ustava, ali moramo na kraju da ga branimo od vas koji ste ga izglasali, 7% je obaveza po Ustavu, da iznosi budžet Pokrajina Vojvodina u odnosu na republički budžet. Vi kažete – u toku je prenos nadležnosti. Nije, gospođo ministarka, nema prenosa nadležnosti, nema Zakona o prenosu nadležnosti, nema statuta, nema vraćanja imovine.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Samo ako dozvolite, još 30 sekundi.
Zašto su nam javna preduzeća u gubitku?
Šta je sa završnim računom NIS-a? Zašto se nije dobit iz NIS-a slila u republički budžet. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanici Mladen Grujić i Radojko Obradović, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za finansije prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, žele reč? (Da.)

Molim vas da se prijavite.

Radojko Obradović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Kolege narodni poslanici, gospođo ministarka, gospodine Obradoviću, čuli smo vaše izlaganje i verovatno bi ova rasprava bila mnogo prijatnija kada bismo mi bili podjednako zaboravni kao što ste vi.
Kada bismo zaboravili šta ste nam govorili u oktobru, kada bismo zaboravili šta ste nam govorili u decembru, kada bismo zaboravili šta smo mi govorili u to vreme, verovatno bi danas sve izgledalo drugačije.
Na kraju krajeva, ni svetska ekonomska kriza u Srbiju nije došla dok nije stigla misija MMF-a. Tek kada su oni stigli priznali smo da kriza postoji. Tek kada su nam rekli da je ukupan deficit 190 milijardi, priznali smo da je to tako.
Govoriću o onoj prvoj strani, kao i prošlog puta. Predviđate da će BDP biti oko 3.000 milijardi. Predviđate pad BDP od 2%, pad izvoza od 14,8% i pad uvoza od 21,8%. Kada pogledate samo statističke podatke za prva tri meseca, vidite da je pad prihoda više od 12%, da je industrijska proizvodnja u padu od 20%, kada pogledate prihode budžeta, u zvaničnom dokumentu piše 88,1%.
Industrijska proizvodnja u februaru je 20% manja nego u februaru prošle godine. Kada pogledate strukturu uvoza, jasno je da industrijska proizvodnja neće moći da beleži rast, izvoz je manji za 27%, a uvoz za 28%.
Kako ćete vi ostvariti ove pretpostavke onog memoranduma koje niste izmenili, to apsolutno nije jasno. Apsolutno se ne postavlja pitanje da li će biti još jednog rebalansa, nego samo kada ćemo u Skupštini ponovo raspravljati o istom ovom dokumentu.
Projektovali ste budžet na 698 milijardi, sada nam kažete da, kada bi sve ostalo kao što je danas, prihodi bi bili 619 milijardi. Ovu razliku do 650 popunjavate sa 30 milijardi dodatnih prihoda. To bi bilo u redu kada bi linearna algebra važila u ekonomiji. Kad opteretite poreze, nove namete, apsolutno uzimajući u obzir sve druge parametre, prihodi neće biti onakvi kakve vi predviđate.
Kako ćemo pomoći privredi, kako ćemo pokušati da smanjimo i umanjimo pad BDP? Rekli ste da će se investirati u infrastrukturu, da će biti značajni prihodi dati poljoprivredi. Kada pogledate, ukupna promena budžeta je sa 748 na 719 milijardi, znači 5% je manji budžet nego što je bio pre nekoliko meseci.
Kada pogledate koliko su smanjeni budžeti ministarstava koja upravo brinu o infrastrukturi i o privredi, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja je 22% manji budžet, Ministarstvu za infrastrukturu 21% manji budžet, Ministarstvu poljoprivrede 24% manji budžet i Ministarstvu za NIP 26%.
Osnovno pitanje, koliki je nama deficit. Deficit budžeta jeste 70 milijardi, ali konsolidovani deficit o kome ste malopre govorili je 90 milijardi. Valjda je i to država Srbija. Kako će se popuniti ta rupa u budžetu? Kažete nam - privatizacionim prihodima, kreditima, donacijama, kroz emitovanje državnih zapisa.
Šta to u ovoj situaciji možemo da prodamo, ako u isto vreme Vlada donosi odluku gde konvertuje potraživanja u državno vlasništvo? Šta je ostalo neprodato osim „Telekoma“?
Na koje kredite računate, koje su to donacije? Što se tiče emitovanja državnih zapisa, ne bih podsećao kako odlično ide prodaja tih hartija i po kojim kamatnim stopama.
U budžetu, ako ste primetili, kolege poslanici, nigde nema aranžmana sa MMF. Ove tri milijarde nema nigde. Zašto? Da li je to uopšte javni dug ili nije? Nema zato što će to biti na stavci NBS.
Da li je NBS deo Srbije? Pa, kada se smanjuje plata guvernera i kada se utiče na to jeste, a kada treba da se pojavi kao javni dug, onda to očigledno nije.
Ono što je potpuno jasno, to je da budžet nije ostvariv i da nije na realnim osnovama. Zbog toga DSS za ovaj budžet glasati neće.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanici Milan Dimitrijević i Žarko Korać, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, a prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, žele reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Milan Dimitrijević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo ministre, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za zdravlje i porodicu sam izdvojio mišljenje povodom usvajanja finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i budžeta Ministarstva zdravlja. U ovom vremenu ću objasniti zbog čega sam to uradio.
Dakle, za nas je potpuno neprihvatljiv Predlog finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Mislimo da je taj finansijski plan potpuno netransparentan. Netransparentan je u tom obliku zato što u memorandumu o fiskalnoj i ekonomskoj politici od 2009. do 2011. godine proizilazi da postoji deficit u finansiranju srpskog zdravstva.
O tome su pisale i dnevne novine, pomenuću samo jedan članak iz dnevnog lista „Politika“ od 4. februara: „Međutim, ako se sabere svaka stavka sopstvenih prihoda koje ostvaruju državne bolnice i domovi zdravlja, preko naplaćivanja vanstandardnih usluga, onda se javlja suficit u 2008. godini od blizu 400 miliona evra“.
Kada se pogleda finansijski plan Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, to nigde ne stoji i ne piše. Dakle, to je pitanje za ministra finansija: Zašto se kod usvajanja finansijskog plana Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje taj prihod od vanstandardnih usluga, koji je bio u 2008. godini blizu 400 miliona evra, ne pojavljuje u finansijskom planu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje?
Dakle, to je jedan ozbiljan problem i zato mislimo da je taj finansijski plan potpuno netransparentan, jer mi ne znamo šta je sa tim novcem, na koji način se koristi.
Što se tiče budžeta Ministarstva zdravlja, on je za nas takođe neprihvatljiv. Neprihvatljiv je u tom smislu zato što je Srbija suočena sa jednim vrlo ozbiljnim problemom, nepostojanje ili potpuno mali udeo srpske farmaceutike u proizvodima kao što su serumi, vakcine i drugi proizvodi koje proizvodi Institut za virusologiju „Torlak“. Kada se pogleda razdeo u Ministarstvu zdravlja na koji način se to finansira, vidi se da je to mizerna suma.
Svedoci smo da se po Srbiji zadnjih meseci javljaju slučajevi, o tome piše i dnevna štampa, da se kupuju neispravne vakcine kojima je prošao rok važnosti, da roditelji koji su primorani da vakcinišu svoju decu kupuju strane proizvode, ne čuvaju ih adekvatno i kada se pojave da se te vakcine aplikuju, onda se ispostavi da su te vakcine potpuno neispravne. Da li je moguće da država nema interes za tu vrstu delatnosti svoje farmaceutike? Kako ima interes da ne smanji broj ministarstava, da ima stotine državnih sekretara, da se troši na putovanja, na ugovore o delu, na raznorazno arčenje ovog budžeta iz poreza građana, a da za ovakve stvari nema dovoljno novca.
Još jedna stvar koja se odnosi na Ministarstvo zdravlja, i ne samo na Ministarstvo zdravlja nego i na Republički zavod za zdravstveno osiguranje. Smanjuje se stavka za nabavku lekova. Hajde da se podsetimo jedne priče, o kojoj sam govorio još u decembru, sećate se, kada sam pomenuo kako Republički zavod nabavlja lekove na teret Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Na osnovu toga što se ta prosečna cena lekova formira iz prosečne cene tri države, dakle, Italije, Hrvatske i Slovenije. Da vidimo kolika je stopa doprinosa po glavi stanovnika koja se u tim zemljama izdvaja. To prelazi 1.500 evra po glavi stanovnika.
Kolika je stopa doprinosa koja se izdvaja po glavi stanovnika za naše zdravstvo? Nepunih 230 evra. Da li je moguće da se mi ravnamo prema toj prosečnoj ceni sa onim zemljama gde je ta stopa doprinosa daleko veća i da plaćamo tu prosečnu cenu lekova? Mislim da je to za nas neprihvatljivo. Kada bi se to promenilo, svakako bi se našlo prostora za tu vrstu uštede.
To su neki suštinski razlozi, ali u pojedinostima i o amandmanima koje sam podneo još ću podrobnije te stvari objasniti. Zahvaljujem.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanici Zoran Šami, Riza Halimi i Žarko Korać, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za prosvetu, a prilikom razmatranja Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu, žele reč? (Da.)

Molio narodnog poslanika Zoran Šamija da se registruje u elektronski sistem.

Zoran Šami

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospođo potpredsednice, dame i gospodo poslanici, gospođo i gospodo ministri, na Odboru za prosvetu izdvojio sam mišljenje za deo budžeta vezan za prosvetu. Činjenica je da je u budžetu za prosvetu opao njegov udeo sa 3,8% u prošloj godini na 3,59 u ovoj. Ne sporeći potrebu za štednjom, nekako se uvek na prosveti ili eventualno nauci pravi štednja.
Naravno, pošto štednje ne može da bude na platama i onim najneophodnijim troškovima za škole, onda je štednja uvek na onom kreativnom delu novca koji se troši u prosveti, a on je već pao na ispod 1%.
Jednom prilikom sam rekao i sve mi više liči da će to tako da bude, kada se na troškove bude izdvajalo 100% budžeta za prosvetu, da onda Ministarstvo prosvete valja ukinuti, jer su dovoljna dva službenika da ukucavaju isplate.
No, sa žaljenjem moram da konstatujem da je budžet u razdelu za prosvetu bajan u odnosu na budžet u celini. Kada se raspravlja o budžetu ili rebalansu budžeta, onda obično oni koji sede u opoziciji imaju neke svoje političke razloge zbog kojih su protiv predloga budžeta.
Međutim, verujte mi, ovoga puta meni predloženi rebalans budžeta, najblaže rečeno, vređa inteligenciju. Naime, toliko pogrešnih logičkih pretpostavki je napravljeno, da se bojim, za razliku od mog kolege Obradovića, ne mislim da ćemo mi praviti rebalans, bojim se da ćemo mi na jesen proglasiti opšti bankrot.
Mogao bih satima da vam pojedinačno nabrajam pogrešne načine razmišljanja, pogrešne postupke, štednju tamo gde ne treba štedeti, a rasipanje tamo gde ne treba rasipati, ali pokušaću u ovo malo vremena da vam navedem samo jedan primer.
U budžetu za 2009. godinu je bilo odvojeno pet milijardi dinara za izgradnju Koridora 10. Sada je odvojeno nula dinara. Pazite, u vreme ranijih ekonomskih kriza, pa to i vrapci na krovu znaju, obično države posežu za javnim radovima. Sve da u Srbiji ima hiljade kilometara autoputeva, a nema, sve da nam ti autoputevi i pruge ne trebaju, valjalo bi u njih ulagati.
Objasniću vam logiku. Svaki dinar uložen u taj posao, od svakog dinara državi se vraća najmanje 80%, jer u startu, pare se troše u državi, onaj ko je na tom poslu zaradio plaća državi poreze, od ostatka para neće ih nositi na Kajmanska ostrva, već će ih potrošiti ovde. Država će da uzme porez na PDV i druge akcize. Kada sve saberete i oduzmete, skoro da ništa para niste ni dali, a imate dobit i te kako veliku. To vam je jedan primer najdirektniji, gde je valjalo nešto uraditi.
Umesto toga, vi ponovo primenjujete logiku dići ću neki porez od 10% na 20%, pa ću onda automatski imati duplo više prihoda, eventualno ću nešto malo da odračunam itd. Ne znam na koji način je Vlada došla do procene koliko će zaraditi na povećanju akciza za benzin. Naravno da će pasti potrošnja.
Da izvinite, svakog meseca trošim tri hiljade dinara za benzin i toliko ću i dalje da trošim. Reći ćete uvešćemo manje nafte. To je tačno. S druge strane…
(Predsedavajuća: Pet minuta.) završavam, cena benzina se odražava i na cenu krompira i luka na pijaci. Znam da mi je isteklo vreme, ali sa velikim žaljenjem moram da istaknem da se bojim da Srbiji pod ovakvom Vladom vrlo ubrzano ističe vreme. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li narodni poslanik Riza Halimi želi reč? (Da.)

Riza Halimi

Grupa manjina
Gospođo predsedavajuća, izdvojio sam svoje mišljenje u Odboru za prosvetu iz istih razloga kao i prilikom usvajanja budžeta za 2009. godinu. Naime, i tada sam proverio kod predstavnika Ministarstva prosvete da u pozicijama Ministarstva prosvete ni u budžetu za 2009. godinu, ni u ovom predlogu za izmene i dopune ne figurišu pozicije oko odseka Niškog univerziteta koji su od strane Vlade najavljeni da će biti otvoreni još u ovoj akademskoj godini u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Znači da mi imamo tu veoma težak, osetljiv problem, iz političkih motiva nepriznavanje diploma Prištinskog univerziteta, veoma drastično otežavajuće procedure u nostrifikaciji diploma univerziteta u Tirani i Tetovu.
Kada smo već počeli ozbiljnije da razgovaramo o mogućnosti otvaranja određenih odseka Niškog univerziteta na ovom području i na albanskom jeziku, kao što se vidi, od toga trenutno ničeg konkretnog nema. Bojim se da će se u okviru ove drastične krize po običaju racionalizovati ili uglavnom smanjiti sredstva baš u ovoj najosetljivijoj problematici, pa će po svemu sudeći samo ostati u retorici, a u praksi od ove najave i ministra prosvete i drugih predstavnika Vlade, po svemu sudeći, neće biti ništa. Zato izdvajam svoje mišljenje na isti način kao što sam to uradio i u decembru kada smo pripremali budžet za 2009. godinu.