Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marina Raguš.

Kolege mi ne bi oprostile, a trudim se da ih dostojno predstavim, kao što vidite, vrlo je teško snaći se u ovom ogromnom broju materijala, ali takođe jedna od frapantnih stvari, a tiče se još jednog primera, obzirom da ne mogu da govorim konkretno o amandmanu kolege Savića i, na moju veliku žalost, kolege Mirovića.
Takođe jedan od primera, koji nama stvara sumnju da se sredstva koja se slivaju u budžet Republike Srbije troše u skladu sa zakonskim normativima, to je opet državni zvanični podatak, reč je o analizi poljoprivrede Srbije za 2008. godinu. Moj kolega Milorad Krstin je nama svima u poslaničkom klubu izneo frapantne podatke, zbog vremena pokušaću da to bude u nekoliko rečenica.
Iz budžeta za 2008. godinu, a tu vam govorim o zvaničnom izveštaju koji je potpisao dr Saša Dragin, ono što se očekivalo jeste da će u direktne subvencije otići oko 18 milijardi dinara. Dr Dragin kaže ovako, od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, čak 182 je nenamenski potrošeno, deo sredstava će ići na direktna davanja poljoprivrednicima, tako se najavljuju davanja i daljih 100 evra po hektaru, 70 evra za umatičnu kravu, 90 evra za bika, 150 evra za kravu prvoteoku, i procenjuje se da je za jedan hektar setve u 2008. godini bilo potrebno oko 28.000 dinara.
Dalje frapira podatak da je od 334 gazdinstva koja su dobila bespovratna sredstva u 2006. godini, od tih 182 je nenamenski potrošeno, a da mi nismo dobili nijednu reakciju od strane nadležnih državnih institucija.
Ovo može da se razume na način da se nenamensko i nezakonito trošenje sredstava građana Srbije stimuliše i to je zaista ozbiljan problem.
Voleli bismo da znamo na koji način će ovo biti transparentno i da li to znači da ćemo mi dobiti sve prethodne završne račune ili bar u perspektivi za ovu godinu dobiti završni račun i reviziju završnog računa. Možda bismo počeli sasvim drugu raspravu. Vrlo verovatno, na čemu će SRS da istraje, da se pokrene odgovornost ljudi koji su direktno, i nije teška reč, pokrali pare poreskih obveznika države Srbije. Hvala.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo Milovan Radovanović.
Vlada je prihvatila amandman, Odbor za finansije je prihvatio ovaj amandman, pa je amandman postao sastavni deo teksta.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Slobodan Vuković.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Marina Raguš. Izvolite.

Vrlo verovatno da ću vam svima dosaditi. Naprosto, u obavezi sam prema mojim kolegama koji su sprečeni da prisustvuju raspravi o rebalansu budžeta, mislimo da za opoziciju, a posebno SRS, nema značajnije teme. Da se ne bi zaboravio kontinuitet primera koje sam počela da ovde predstavljam srpskoj javnosti i time odgovaram na dileme da li ćemo da istrajemo na ovom putu, podnošenje računa.
Jedan od primera koji je bio za nas frapantan, opet je plastičan primer nenamenskog trošenja sredstava i odnosa grana vlasti izvršne u odnosu na sudsku, moj kolega Nemanja Šarović se potrudio da doprinese ovoj raspravi. Između ostalog, nakon izvršene kontrole korišćenja sredstava budžeta grada Beograda za period 2001-2002. godina sačinjen je zapisnik Ministarstva finansija, Sektora za budžetsku inspekciju i reviziju.
Tačno postoji delovodni broj od 10. maja 2004. godine, kojim je po šest osnova naložen povraćaj sredstava u budžet grada u ukupnom iznosu od 148 miliona dinara.
Kako u ostavljenom roku grad Beograd, gradska uprava nije izvestila da je postupila po naloženim merama iz zapisnika, to je Sektor za budžetsku inspekciju i reviziju Ministarstva finansija naložio rešenjem od 25. avgusta 2004. godine.
Po žalbi izjavljenoj na ovo rešenje ministar finansija je u drugostepenom postupku doneo rešenje od 20. oktobra 2004. godine, potvrđeno je prvostepeno da pet od šest osnova u ukupnom iznosu od 147 miliona dinara. Na rešenje ministra finansija, grad Beograd, odnosno gradska uprava podnela je tužbu Vrhovnom sudu Srbije. S namerom pričam ovu hronologiju.
Tužba je presudom od 13. jula 2006. godine odbijena u celini, čime je iscrpljena i poslednja pravna mogućnost osporavanja rešenja Ministarstva finansija. Ovde je Ministarstvo finansija uradilo svoj posao. Vrhovni sud Srbije je potvrdio. Znači, da su se po šest osnova nenamenski trošila sredstva i da se vrate u iznosu od 147 miliona dinara. To nije izvršeno do dana današnjeg. Govorimo o 2009. godini.
Tih 146 miliona, sa zateznom kamatom, danas iznosi oko 600 miliona dinara. Istovremeno, ono što jeste problem i mi ga detektujemo ovde, Vlada Republike Srbije smanjuje transfere lokalnim samoupravama, a ovde imamo situaciju da 600 miliona dinara stoji u vazduhu, zato što se gradska vlast, odnosno uprava grada Beograda oglušava o rešenje Ministarstva finansija i o rešenje Vrhovnog suda Srbije.
To su vrlo plastični primeri odnosa prema zakonitosti i namenskom trošenju sredstava. Nedopustivo je da je odgovorni državni funkcioner postupao na nezakonit i nenamenski način, a da ga niko nije prozvao za odgovornost. S druge strane, imamo poziciju umanjenu MUP i onda se postavlja logično pitanje, na koji način će se stati na put korupciji i organizovanom kriminalu, ko će za umanjenu platu da rizikuje svoju bezbednost, svoju glavu, ne bi li ušao u obračun sa kriminalcima koji su u sprezi sa državom. Hvala.

Hvala vama. Ne znam odakle vam ideja da ćete nekom dosaditi.
Da li neko želi reč po ovom amandmanu?
Na član 2. amandman je podneo poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela Elena Božić-Talijan.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Popović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Dušanka Plećević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Judita Popović i Slobodan Maraš, i narodni poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč?
Izvolite gospodine Maraš, pa onda gospodin Popović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, koleginica Judita Popović i ja dolazimo iz Vojvodine i morali smo da reagujemo na član 2. stav 2. i predložili smo da se briše.
Naš motiv je bio to što obesmišljavanje autonomije Vojvodine, a pogotovo obesmišljavanje autonomije Vojvodine u finansijskom smislu, ovim se stavom 2. u članu 2. potpuno valorizuje. Iako je ustavnim rešenjima određeno koliki treba da bude budžet AP Vojvodine, kroz ovaj stav 2, a kroz formu zabrane daljeg povećanja deficita, zapravo se onemogućava ispunjenje ustavne obaveze, a na taj način se prolongira donošenje statuta Vojvodine, odnosno usvajanje u Skupštini, kao i zakon o prenosu nadležnosti.
Gospođo ministarka, moram da iskoristim ovu priliku pa da vas podsetim da pre neki dan sam vas citirao šta ste izjavili u medijima, odnosno da ste rekli da 7%, koliko Vojvodini pripada odnosno po Ustavu iz budžeta, može da se nadomesti sopstvenim prihodima. Vi ste takvu izjavu dali u medijima.
Danas ste na Odboru za finansije na direktno pitanje gospodina Pastora – da li će biti amandmana Vlade koji bi rebalans budžeta doveo u sklad sa Ustavom, odgovorili da neće, odnosno da će se kroz memorandum, ako vas dobro citiram, a mislim da dobro citiram, rekli ste kroz memorandum i dva zakona koja će se doneti to pitanje nadomestiti, odnosno ispuniti.
Podsećam vas da sam postavio pitanje – kada će biti donet zakon o prenosu nadležnosti.
Vi ste na Presu, nakon verovatno konsultacija, pošto sam pažljivo slušao, rekli da će njegova primena biti od 1. juna. Potpuno je svejedno da li će biti od 1. maja ili 1. juna, bitno je da kolač, a koristim vaše reči, počne da se troši.
Gospođo ministarka, sa stopostotnom sigurnošću mogu da kažem da nikako neće početi da se primenjuje zakon o prenosu nadležnosti od 1. juna, jer on neće biti donet do tada. Zato postoje razlozi koje verujem da možda vi ni ne znate, ali neko zna i zbog toga se sve vreme prolongira.
Nešto što sam želeo, a opet je usko vezano za Vojvodinu, a što smo mi iz Odbora za finansije dobili danas na odboru, to je pismo koje je stiglo od Privredne komore Vojvodine, gde su na sastanku u Privrednoj komori između ostalih prisustvovali i Asocijacija poljoprivrednika Vojvodine i Centralna asocijacija proizvođača mleka.
Kažu da su sa vama imali sastanak, s vama, s premijerom, gospodinom Dinkićem, odnosno da ste upoznati, izvinjavam se, a da je gospodin Dragin bio s njima na sastanku. Oni su molili da se ovim rebalansom budžet predviđen za poljoprivredu ne dira.
Moram da vas podsetim da ste budžetom za 2009. godinu drastično umanjili budžet poljoprivredi za nekih 20 i nešto procenata. Sada ponovo skidate 4,5 milijarde, koliko znam, ako grešim u kojoj stotini miliona vi ćete me ispraviti. Ne grešim? Dobro je.
Šta je bitno? Stav 3. u tom pismu kaže ovako – oni posebno ističu da je poljoprivreda jedina privredna oblast koja ostvaruje suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni, a da postoje i dalje izrazito velike obaveze budžeta prema poljoprivrednicima iz 2008. godine.
Znam da biste vi želeli svima da udovoljite, u tom smislu da svako ministarstvo, a pogotovo ovo Ministarstvo za poljoprivredu, dobije adekvatna sredstva na osnovu kojih bi moglo da nastave, pa i svaki naš poljoprivrednik sa svojom delatnošću, odnosno da ne bude u teškoj finansijskoj situaciji. Međutim, vi ovde direktno udarate na seljaka, direktno udarate na sve građane kroz ovaj rebalans, ali udarate žestoko i na seljaka.
Ima puno toga o čemu ćemo pričati u vremenu koje je predviđeno za LDP. Samo želim da vas podsetim na nešto. Gubitak Javnog preduzeća NIS za 2008. godinu je preko tri milijarde dinara. Gubitak EPS-a za 2008. godinu je 9,5 milijardi dinara. Gubitak Telekoma, tačnije upola manja dobit u 2008. godini. Zbog čega? Sigurno se sećate da smo kupili Telekom Republike Srpske, pa sad je došlo vreme da se delovi plate.
Gospođo ministarka, problem je u tome što niko ne odgovara za ovakve propuste, što javna preduzeća posluju sa gubitkom, a to se posle prevaljuje na račun građana.
Siguran sam da i vi znate da ovo što pričam nije demagogija i da nije pokušaj zarada nekih političkih poena jeftinih, uvek smo pokušavali da lepo sarađujemo. Više puta sam istakao i sada imam duboku veru da vi želite na najbolji mogući način da obavite posao za koji ste plaćeni i na koji ste izabrani, ali očito to vam ne uspeva, ne samo vama, nego celokupnoj Vladi.
Morate dati odgovore građanima Vojvodine, ne samo kada je u pitanju tih 7%. Tih 7% je nažalost naša tužna činjenica da postoji u Ustavu. Vojvodini pripada, naravno, mnogo više, ne mislim u količini novca, nego u odnosu koji ima republička vlast prema Vojvodini.
Ali, kako se ponašate i prema onim nesretnicima dole u Novom Pazaru, koji seku prste sami sebi, nije ni čudo kako se ponašate i prema onima koji su malo bogatiji. Bojim se da ćemo uskoro svi doći u priliku da imamo veliki problem kako da preživimo.
Ovaj rebalans budžeta će se teško odraziti na sve građane Srbije. Molim vas da u toku rasprave kasnije nam date odgovore na ta pitanja: kako ćete rešiti pitanje ustavno od 7%, šta će biti sa poljoprivrednicima, zbog čega ovo smanjenje, i kada ćete ispuniti svoje obaveze iz 2008. godine prema poljoprivrednicima, kada će neko odgovarati u tom javnom preduzeću, koje je očito sveta krava u ovom društvu pa može da pravi gubitke, iako su potpuni monopolisti.
Naravno, postoje razlozi zbog čega EPS može da ima gubitak zato što mu ne plaćaju neki, ali dokle će i ti da se štite? Moramo ukinuti monopole, mora Državna revizorska institucija da radi svoj posao. Molim vas odgovorite na ova pitanja. Hvala vam.

Hvala, gospodine Maraš.
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, čudno je da se tek posle pritiska poslanika iz Vojvodine menja ovaj princip. Prvo smo rekli – nema dovoljno sredstava da se ispoštuje Ustav da bi 7% budžeta, garantovanih 7% za budžet AP Vojvodine postojalo, a sad postoje.
Šta se to desilo u međuvremenu? Zar je zaista potrebno svaki put da poslanici vrše politički pritisak kako bi se došlo do poštovanja Ustava? To govori o odnosima u Vladi i pokazuje da ova vlada zaista nema nikakvu budućnost, da je i budžet pravljen da bi zadovoljio zahteve koalicionih partnera u vlasti i jedini način da se reši i da se pokrene rešenje izlaska iz ove ekonomske krize je odlazak ove vlade sa političke scene.
Povodom ovog amandmana rekao bih nešto o budžetu AP Vojvodine koji je dosta veliki, 68 milijardi dinara, ali generalno je ogromna administracija i javna potrošnja u Vojvodini.
Samo da kažem da je budžet AP Vojvodine od 68 milijardi dinara veći nego zbir budžeta svih lokalnih samouprava sa teritorije AP Vojvodine. Ako se kreše lokalnim samoupravama, onda ima valjda logike da se kreše i budžetu AP Vojvodine.
Mi ćemo zaista ove lokalne samouprave da dovedemo na prosjački štap, jer ovim skraćivanjem mislim da će biti ugroženi privrednici, pogotovo u lokalnim sredinama. Zašto? Zato što lokalni privrednici jedino gde mogu da rade, ne mogu da učestvuju verovatno na velikim tenderima, govorim o malim i srednjim preduzećima, oni mogu da učestvuju na lokalnim tenderima koje finansira lokalna samouprava. Skraćivanjem ovih sredstava doći će do velikog udara na lokalne privrednike.
Mi nikad još nismo čuli način kako će da se štede sredstva pokrajinskog budžeta. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Milan M. Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Paja Momčilov.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Vitomir Plužarević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Goran Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela Vlada.
Nemam podatak da li je Odbor za finansije prihvatio amandman. Verovatno da. Ako jeste, onda je amandman postao sastavni deo teksta.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Nenad Popović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović.

U ovom članu mi govorimo o povećanju garancija koje će se izdati Narodnoj banci Srbije, povećanje sa 40 na 60 milijardi dinara. Suština ovoga je likvidnost, likvidnost privrede.
Obezbeđenje likvidnosti treba da bude najveći prioritet Vlade u doba ekonomske krize, jer, ponoviću, 60 hiljada preduzeća u Srbiji je pod blokadom, 20 hiljada preduzeća je blizu blokade i ključni problem svim ovim preduzećima, ekonomskim subjektima je likvidnost.
Danas se praktično plaćanje svelo na to da molite nekoga da vam plati, isto tako razgovarate sa svojim dobavljačima, molite ih da budu strpljivi dok se njima plati itd. Zato je postojao predlog da se iznosi za izdate garancije Narodne banke Srbije povećaju sa 40 na 60 milijardi.
Mislim da je suština da moramo otvoriti široki dijalog između Narodne banke Srbije, Vlade Republike Srbije, poslovnih banaka i privrede. Banke su jedino verovatno subjekti ekonomskog sistema Srbije koji su u 2008. godini poslovali sa dobrim profitom.
Njihov kreditni rizik je zaista minimalan. Može se reći da danas svega 2% građana i samo 2,8% preduzetnika kasni u vraćanju kredita, a i dalje imamo najveće kamate u regionu, imamo najveću referentnu kamatnu stopu. Sada je nešto malo smanjena, ali zašto je tolika? Zašto nije na nivou 8% ili 9%?
Banke danas jednostavno nemaju toliki rizik, problem je u privredi, što privreda ne može da dobije kredite. Problem je zato što bi Fond za razvoj morao da igra mnogo jaču ulogu, ali kada bi ostali sa ovim amandmanom samo sa bankama, mislim da je potrebno širok dijalog između NBS, privrede i banaka, jer samo na taj način i banke mogu sebi osigurati sigurnu budućnost, a privredi time bolje. Hvala.