Hvala. Da li još neko želi reč po amandmanu? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić..
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, toliko priče o štednji Vlade Republike Srbije, a mogu da kažem da je ovo najveća i najskuplja Vlada  koja postoji u novijoj srpskoj demokratskoj istoriji.
Podneo sam amandman na te famozne kabinete potpredsednika Vlade i pokušao sam svojim amandmanom da objedinim troškove koje imaju sva četiri potpredsednika i koje vode svaki za sebe.
Neka građani Srbije znaju da trenutno imamo četiri potpredsednika Vlade. Od ta četiri potpredsednika Vlade, tri su ministri u Vladi Republike Srbije, imaju svoje kabinete, ali im je malo taj kabinet koji imaju u ministarstvima, već žele da imaju poseban kabinet kao potpredsednici Vlade.
Zarad javnosti, prvi potpredsednik Vlade, odnosno ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potrošiće za svoj kabinet 34 miliona 773.000 dinara. Drugi potpredsednik Vlade, čuveni vojvoda od "Meridijan banke", koji je istovremeno i ministar za nauku i tehnološki razvoj, ima i svoj potpredsednički kabinet zadužen za oblast evropskih integracija. On će od građana Srbije da potroši ove godine blizu 40 miliona dinara, nedostaje pet hiljada, da ne grešim dušu.
Najzanimljivija stvar je kod gospodina Dinkića, on je potpredsednik Vlade za privredni razvoj, ali je istovremeno i ministar Vlade za ekonomiju i regionalni razvoj.
Mogu da razumem, ovamo su različite oblasti, pa možda i treba nekome neki savetnik koga nema u svom matičnom ministarstvu, ali me interesuje zašto će gospodin Dinkić da potroši 32 miliona na kabinet potpredsednika Vlade koji je paralelan organ njegovog istog ministarstva.
Da ne pričam o potpredsedniku Vlade koji retko kad govori istinu kada su u pitanju zarade, kada su u pitanju penzije itd, ali svejedno, on će da potroši 20 miliona, on je bio nešto skromniji.
Voleo bih da za ovaj amandman, koji sam podneo u ime poslaničke grupe Napred Srbijo-SNS, ustanu i nadriposlanici, koji nedeljama unazad urušavaju ugled Narodne skupštine i narodnih poslanika, a u ime štednje da ovaj amandman prihvate. Na žalost, oni su i dalje samo nadriposlanici, jer ih ovde u sali nema. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Andrić.
Da li neko želi reč? Gospođa Popović.

U obrazloženju ovog rebalansa budžeta, između ostalog, stoji i to da je ovaj rebalans predviđen u okviru programa mera ublažavanja negativnih efekata svetske ekonomske krize koja je eto dospela i u Srbiju.
Htela bih da podsetim ovu vladu da je država Srbija u veoma ozbiljnoj krizi unazad 20 godina, tako da ova svetska ekonomska kriza samo dopunjuje tu krizu koja je već permanentna toliki niz godina.
LDP predlaže ozbiljnu racionalizaciju što se ministarstava tiče, jer ukoliko mi zaista hoćemo da uradimo uštedu koja će dati rezultate, onda ta ušteda mora biti konkretna i racionalna, a ne samo na ovaj način kako je to Vlada predložila.
Predložili smo da Ministarstvo spoljnih poslova smanji svoje troškove, odnosno da se Ministarstvu smanji ozbiljan iznos, s obzirom da je ovo Ministarstvo spoljnih poslova pokazalo svoju neefikasnost i svoj pogrešan rad time što je ova država bila prinuđena da isplati, zbog Miladina Kovačevića, 900.000 dolara jednoj stranoj državi odnosno porodici koja trpi određene posledice zbog neadekvatnog ponašanja našeg građanina Miladina Kovačevića.
To je 35 miliona dinara. S obzirom da su ta sredstva predviđena da se izdvoje iz našeg budžeta, onda i Ministarstvo spoljnih poslova mora da snosi određene posledice, pa u tom iznosu i da se smanji ono što je namenjeno Ministarstvu spoljnih poslova.
Mi ujedno predlažemo da se racionalizuje i određen iznos koji je predviđen Ministarstvu omladine i sporta, s obzirom da ovo ministarstvo, u današnjem vremenu veoma ozbiljne krize, ne daje efekte, ne daje razloge da se tom ministarstvu izdvoji milijardu 136 miliona dinara. Zato smo predložili da se taj iznos smanji na 800 miliona dinara, i taj iznos je prevelik, ali ako to ministarstvo već postoji, mi u tom iznosu predlažemo da se smanje sredstva predviđena za ovo ministarstvo.
Što se tiče Kancelarije za odnose sa javnošću, postavljamo pitanje čemu ta kancelarija za saradnju, obzirom da drastičan primer kod ove kancelarije predstavlja jedan deo koji predviđa troškove tzv. posebnih usluga po ugovoru, preko kojih se ostvaruje uticaj na medije, tako da nije dovoljno transparentno na šta se troše ta sredstva koja su predviđena za ovu kancelariju. Dakle, to je jedan od načina da se smanje ti troškovi.
Što se tiče Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, i u ovom ministarstvu imamo prilike da napravimo ozbiljnu uštedu, zato što to ministarstvo, recimo, ima neke velike troškove, neke posebne usluge po ugovoru. Nije transparetno, nije jasno za šta su ti troškovi namenjeni, pa ako je to tako, a stvarno se zalažemo za neku uštedu, za smanjenje javnih troškova, onda bi trebalo i da se, u tom smislu, smanje troškovi tog ministarstva.
Pogotovo zato što je ovim članom 2. stav 2. rebalansa budžeta predviđeno da se deficit nikako ne može povećati, a već se šuška da se predviđa rebalans već na jesen, ni u slučaju da se određene nadležnosti ustupe Vojvodini, na osnovu Ustava, odnosno zakona o nadležnostima Vojvodine. Ukoliko smo toliko strogi oko AP Vojvodina, onda bismo mogli biti malo stroži i u pogledu troškova ovih ministarstava koje smo naveli.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. razdele 3. i 21. amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 5. Suština tog amandmana je da se troškovi putovanja Generalnog sekretarijata Vlade smanje za 50 miliona, a da se taj novac prebaci na razdeo Ministarstva za zaštitu životne sredine, zato što u Srbiji postoji nekoliko gradova koji imaju vrlo ozbiljne ekološke probleme.
Znajući da će transferna sredstva lokalnim samoupravama biti smanjena u značajnom obimu i da lokalne samouprave neće biti u mogućnosti da rešavaju te krupne ekološke probleme, smatrao sam za potrebu da se ta sredstva sa troškova putovanja Generalnog sekretarijata Vlade prebace na ovaj razdeo Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Sličan amandman sam podneo i prilikom predlaganja budžeta, znači u decembru 2008. godine. Tada je odgovor bio da će ta sredstva značajno umanjiti, odnosno onesposobiti funkcionisanje Generalnog sekretarijata Vlade.
Dobro, to su vaša obrazloženja, ali je prilika da otvorim i jednu daleku značajniju temu. Dakle, na sednici Odbora za zdravlje je pokrenuto jedno pitanje sudbine i prikaza novca koji se ubere od građana Republike Srbije i taj iznos dostiže 27 milijardi dinara. Ponavljam, dame i gospodo narodni poslanici, 27 milijardi dinara.
Projektovani deficit iznosi 70 milijardi dinara. Dakle, pogledajte koliki je to odnos. Nemoguće je tu stavku naći ni u prihodnoj strani Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, ni u prihodnoj strani Ministarstva zdravlja. Dakle, postavlja se pitanje: koliko mi zaista trošimo u zdravstvu Srbije?
Pored toga, građani Srbije privatnom sektoru plate još oko 330 miliona evra, bez knjižice, tako da ukupna potrošnja u zdravstvu Srbije prelazi sumu od tri milijarde evra. To su vrlo krupni problemi. Mislim da je krajnje vreme da Ministarstvo zdravlja da neko obaveštenje i da kaže ko raspolaže tom sumom od 27 milijardi, na koji način se troši, da li to troše ustanove ili se troši na neki drugi način. Zahvaljujem.

Na član 5. razdele 3, 13, 14, 15, 17, 18, 19, 34, 39. i 55. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević.
Reč ima gospodin Lapčević.

Poštovani predsedavajući, trenutno je u sali petnaestak poslanika iz vladajuće koalicije.
To samo govori koliko je poštovanje vladajućih stranaka prema ovom parlamentu, a nije prvi slučaj da se o ovako važnoj temi raspravlja u Republičkom parlamentu a da poslanici većine nisu prisutni.
Premijer ove zemlje, koji je i ekonomski ekspert, nije došao u Republički skupštinu da pojasni osnovni instrument borbe protiv ekonomske krize, koji se zove budžet, ali je zato došao u svoju poslaničku grupu – DS, da njima pojasni kako će se sprovoditi rebalans budžeta, ali na zasedanje parlamenta nije mogao da dođe.
Ako prvi čovek Vlade ne poštuje parlament, ako poslanica G17 plus ili šef poslaničke grupe sama kaže da Republička vlada kontroliše parlament i urušava ugled parlamenta, onda ga neće poštovati ni poslanici vladajuće većine.
Zato mi iz opozicije želimo da govorimo o ovom osnovnom instrumentu borbe protiv krize na onaj način na koji ga mi vidimo.
Dakle, u članu 5. sam predložio da se na određenim razdelima napravi dodatna ušteda i to uglavnom na onim mestima koja se tiču troškova putovanja i usluga po ugovoru, za koje smo govorili još pri usvajanju budžeta da su enormno visoke.
Sećate se da je, recimo, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja imalo u predlogu budžeta za 2009. godinu na svom razdelu 60 miliona dinara za ovu godinu, sada je to prepolovljeno na nekih 30 miliona, a i u tih 30 miliona ima stavki koje mogu biti mnogo manje.
Po tom osnovu i nekim drugim osnovama napravljene su uštede od nekih šest milijardi dinara, koje se predviđaju za umanjenje deficita, odnosno za povećanje transfera lokalnim samoupravama, u smislu da lokalnim samoupravama ne zakinemo ni jedan dinar.
Takođe se predviđa i povećanje subvencija za isplate zaostalih zarada radnicima elektronske i mašinske industrije, i radnicima "Zastave" se po ko zna koji put predviđa da se isplate zaostale zarade, pa smatram da radnici elektronske, mašinske i drugih fabrika iz Niša nisu radnici drugog reda.
Na ovaj način bi se mogle napraviti uštede, a onima kojima je to najpotrebnije, novac bi bio prosleđen iz budžeta.

Povredu Poslovnika reklamira gospodin Zoran Šami.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, nije mi cilj da vršim bilo kakvu opstrukciju, ali želim da vas podsetim na ono šta piše u članu 85. Poslovnika, gde se definiše u stavu 1. da Narodna skupština radi utorkom, sredom i četvrtkom od 10.00 do 18.00 časova.
Doduše, u članu 4. se kaže da izuzetno predsednik Narodne skupštine može odlučiti da se sednica Narodne skupštine održi i drugim danima, odnosno da Narodna skupština produži rad i posle 18.00 časova, ukoliko za to postoje opravdani razlozi itd.
Odmah da vam kažem, u načelu ne bih imao ništa protiv da danas radimo i duže od 18.00 časova, jer se radi o jednoj veoma važnoj temi koju valja završiti. Ali, nažalost, TV prenosa više nema. Prema maniru naše vajne državne televizije, koja se više ponaša kao privatna televizija, a ne kao državna televizija koju narod plaća, odnosno koju svi mi plaćamo, odloženi snimak ove sednice će početi oko pola dvanaest noću, a završiće se, pretpostavljam, negde u tri ujutru, kada je opštepoznato da svi gledaju televiziju.
S obzirom da ovo nije bilo koji zakon, nego zakon koji je jako važan, da kažem najvažniji zakon koji bilo koja, pa i naša Skupština donosi bar jedanput godišnje, ovo može da znači da se donosi više puta.
Pošto mislim da je to zakon koji direktno tangira sve građane Srbije, naprosto sam slobodan da predložim da, s obzirom da ne postoji očigledno volja da se ovaj nastavak prenosi, da za danas završimo rad i da nastavimo sutra u 10.00 časova.
Samo još jednu rečenicu, ovo tim pre što izveštaje Odbora za finansije u vezi sa amandmanima i Vlade još uvek nismo dobili. Prema tome, eto prilike da se to sve reguliše sutra do 10.00 časova. Zahvaljujem i izvinjavam se na prekoračenju.