Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno je razumljiv amandman koji je podneo kolega potpredsednik Skupštine, odnosno kolega poslanik, gospodin Radojko Obradović.
Sam je lepo rekao šta je memorandum i šta treba da stoji u memorandumu, ali problem je u tome, gospodine Obradoviću, što ekonomske politike se kod nas menjaju svakog dana četiri puta. Šta će biti? Kako možete da očekujete memorandum od ove vlade, koja je sama sebi skočila u stomak na osnovu onoga što je rekla bar 30 puta u poslednjih mesec dana? Imam razumevanja tu za vas, jedino nemam razumevanja zašto se ne pokaže malo više odgovornosti, zašto se ne potraži saradnja, zašto se ne potraže saradnici i u opoziciji, zašto ne možemo zajedno da sednemo, jer svi imamo isti cilj, pretpostavljam, a to je da ova kriza, koja još punim intenzitetom nije došla, tzv. svetska ekonomska kriza, u ovu zemlju, bude prevladana i prebrođena na najbolji mogući način, na najbezbolniji način i sa što manje štete.
Svi se odričemo, neka se odrekne i Vlada, u krajnjoj liniji, neka se odrekne Vlada tog monopola da jedina sve zna, dođite da razgovaramo. Imali ste kada vam je trebalo da se obezbedi većina po bilo kom zakonu, kad kažem vi, Vlada, a i vi konkretno, običaj dođete pa porazgovarate sa poslaničkim grupama.
Hajde da nastavimo tu saradnju, pa možda jednog dana bude taj memorandum, u kome ćemo videti koja je ekonomska politika za ovu zemlju, što bi rekao jedan od kolega iz Odbora za finansije – memorandum jeste spisak lepih želja, ali memorandum je nešto što nama govori koji putem idemo.
Stalno podvlačimo, mi iz LDP, moramo da znamo put kojim idemo. Svi smo spremni da se odreknemo, svi i u svim političkim partijama, i svi građani su spremni da se odreknu, ako treba tri godine i pet godina, zbog onih koji dolaze za nama i zbog nas samih, ali da znamo gde to idemo. Hvala.