Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZIMA NA DOHODAK GRAĐANA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Marina Raguš, Veroljub Arsić, Dragan Aćimović, Milorad Buha, Zoran Babić, Zoran Mašić, Elena Božić-Talijan, Lidija Vukićević, Branimir Đokić, Jorgovanka Tabaković, Radiša Ilić, Milan M. Nikolić, Zoran Antić, Mirko Munjić, Dejan Mirović, Vjerica Radeta, Zoran Krasić, Paja Momčilov, Saša Maksimović, Milan Avramović, Bojan Mladenović, Gordana Pop-Lazić i Vladan Jeremić.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je, kao nepotpun, odbacio amandman koji je na član 1. Predloga zakona podneo narodni poslanik Veroljub Arsić, a odbačeni amandman ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč poslanica Marina Raguš.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, gospođo Dragutinović, SRS, a prosto da građanima bude jasno, ovde se vrši izmena člana 9. stav 1, pa nekoliko tačaka, pa između ostalog, tačka 20) glasi – novčane naknade koje se isplaćuju licu kome prestaje radni odnos u procesu racionalizacije, restrukturiranja, pripreme za privatizaciju u skladu sa aktom Vlade kojim se utvrđuje program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije i pripreme za privatizaciju do iznosa utvrđenog tim programom, a  za lica starija od 50 godina bez ograničenja iznosa.
U tački 2) se predviđa ovim predloga zakona izmena posle reči – nadležni državni organ isplaćuje, zamenjuje se rečima – se isplaćuju. Tačka 20) menja se i glasi – u odnosu na prethodno zakonsko rešenje, dakle, premije, subvencije, regresi i druga sredstva koja se u svrhu podsticanja razvoja poljoprivrede iz budžeta Republike, AP ili lokalne samouprave plaćaju, odnosno isplaćuju na poseban namenski račun, obveznicima poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, odnosno poljoprivrednicima upisanih u Registar poljoprivrednih gazdinstava, u skladu sa posebnim propisima.
Tačka 25) menja se i glasi – PDV nadoknada u skladu sa zakonom kojim se uređuje PDV, koja se isplaćuje licima koja su obveznici poreza na prihode od poljoprivrede, šumarstva na katastarski prihod nosioci ili članovi poljoprivrednog gazdinstva.
SRS smatra da je postojeće zakonsko rešenje bolje, te da ga ne treba menjati. Ovaj amandman nije prihvaćen. Mislim da treba pomenuti da ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, a mi raspravljamo u pojedinostima u momentu kada Nacionalna služba za zapošljavanje registruje 720-skoro 800.0000 nezaposlenih…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… izvinjavam se, nisam najavila, koristila bih vreme poslaničke grupe, moj propust.
Takođe, ono što je činjenica i uostalom mediji su pisali u poslednje vreme da Fondu za PIO nedostaje 133 milijarde. Kada je reč o dosadašnjoj privatizaciji, koja mora u jednom momentu da se preispita i privatizacionim prihodima, ono što guverner NBS govori jeste da su privatizacioni prihodi iz prethodnog perioda potrošeni. I to gde su potrošeni, upravo na način održavanja makroekonomske stabilnosti, odnosno na tekuću potrošnju i prevelika tekuća potrošnja na prvom mestu se finansirala iz prihoda od privatizacije i zaduživanja.
Nije jasno kako će Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, s obzirom na dosadašnja iskustva, da se provodi u praksi, ali pretpostavljam da ćemo do kraja današnje rasprave u pojedinostima i dobiti obrazloženja u smislu realnih okvira, dakle efekata provodivosti ovog zakonskog predloga. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Babić i Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke, odnosno poslaničke grupe Napred Srbijo podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana.
Ovim amandmanom se predviđa neoporezivanje građana na novčano primanje po osnovu naknada iz kupoprodajne cene ostvarene prodajom kapitala u postupku privatizacije društvenog i državnog kapitala koji se isplaćuje fizičkom licu u skladu sa zakonom u iznosu do 200 evra, u dinarskoj protivvrednosti, za svaku punu godinu radnog staža u subjektu privatizacije.
Predlagaču zakona, odnosno Vladi Republike Srbije jedino mogu da poručim - sram vas bilo. Sram vas bilo u ime zaposlenih "Fontane", "Vitojevca", "Poteksa", "Autoprevoza" iz Vrnjačke Banje, sram vas bilo u ime zaposlenih "Magnohroma", "Prve petoletke" iz Trstenika, "22. decembra" i "Partizana" iz Kragujevca.
Koja je to privatizacija u Srbiji uspešna? U koliko firmi u Srbiji trenutno zaposleni štrajkuju glađu? Gospodin Zoran Bulatović iz Novog Pazara pre par dana je odsekao sebi prst da bi vam poručio da ste radnicima Srbije uzeli sve, i posao, i budućnost, i egzistenciju i da im je ostao jedino go život izmučen štrajkovima glađu.
Vi sada od tih ljudi želite da naplatite dodatni porez. Zašto ga ne naplatite od kupca kapitala u postupku privatizacije, već od onih koji imaju najmanje. Zato vas molim da ovaj amandman prihvatite.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Mašić.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ispred poslaničke grupe Napred Srbijo amandman na član 5, u kome predlagač poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva predlaže da sa 14% se smanji na 10%, međutim, mi u našoj poslaničkoj grupi smatramo da je i to prevelik porez u odnosu na trenutno stanje i ekonomske i finansijske mogućnosti poljoprivrednih proizvođača, i predlažemo da se taj porez smanji na svega 5%.
Smatramo da je i to čak opterećenje veliko, obzirom na ukupnu brigu države prema poljoprivrednim proizvođačima i pogotovo u odnosu na ono što država kroz budžet omogućuje kao podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji. I danas je gospođa ministar obrazlažući rebalans budžeta priznala da su sredstva za poljoprivrednu proizvodnju, ono što ide iz budžeta, smanjena u odnosu na sam budžet, a pogotovo su ta sredstva značajno smanjena u odnosu na neke prethodne godine.
Upravo obrazlažući amandman na rebalans budžeta rekao sam da ukupno učešće agrarnog budžeta u budžetu Republike Srbije na nivou 2,22%, a do samo pre dve-tri godine to učešće je bilo negde oko četiri, pa čak i preko četiri procenta. Prema tome, ako država na adekvatan način ne pomaže, ne uzvraća poljoprivrednoj proizvodnji, onda država nema pravo ni da uzima porez tim istim poljoprivrednim proizvođačima.
Iskoristiću još jedan minut od našeg vremena koje imamo na raspolaganju. Pogotovo razlog više za naš zahtev za smanjenje ovog poreza sa 10 na pet procenata je to što početkom ove godine je bilo preko četiri milijarde dinara neizmirenih obaveza poljoprivrednim proizvođačima za subvencije i ono što je faktički obećano od strane države kao podsticaj poljoprivrednoj proizvodnji, tako da je i danas-dan oko dve milijarde neizmirenih obaveza i to je još razlog više da prihvatite ovaj naš predlog i da se faktički porez na prihode od poljoprivrede i šumarstva smanji kroz izmene ovog zakona na svega 5%.

Na član 5. amandman je podnela narodna poslanica Elena Božić Talijan.
Da li neko želi reč? Imam prijavu narodnog poslanika Miroslava Markićevića. Da li želite da govorite u okviru vremena svoje poslaničke grupe ili je greška? (Da.)
Reč ima poslanik Miroslav Markićević. Vreme na raspolaganju, kao zameniku predsednika poslaničke grupe NS, 11 minuta.

Poštovana potpredsednice, poštovana gospođa ministarko, u okviru ovog vremena koje mi Poslovnik omogućava kao zameniku šefa Poslaničke grupe, želim da vam odgovorim i da postavim neka dodatna pitanja pošto nisam zadovoljan onim odgovorima koje ste mi dali u prepodnevnom vašem izlaganju, iako vrlo, verujte mi na reč, uvažavam što ste se osvrnuli na ono što sam rekao.
Nisam od vas očekivao da ćete vi da komentarišete ličnost profesora koji je i vaš profesor bio, to nisam znao, nego da polemišete sa njegovim stavovima.
Tamo jasno piše da je MMF, u tom njegovom intervju, u oktobru rekao da će u Srbiji biti rast proizvodnje za 7%, a sad imamo rast od minus dva, kako vi kažete. Na to se niste osvrnuli.
Niste se osvrnuli ni na to što država ili grad Beograd nisu naplatili nekih dve i po milijarde evra, to niko nije demantovao, to svako veče gledamo u emisijama, pa sam rekao da to znači da mi onda ne bismo morali da uzimamo i pod ovim uslovima pare od MMF.
Želim da vam dam jedno dobronamerno obaveštenje. Ministar finansija koji je bio pre vas pre dve ili tri godine, isto smo imali neki aranžman sa MMF i isto je dolazio po poslaničkim grupama da nam objašnjava šta smo prinuđeni da prihvatimo. Ima ovde još kolega koji su tad bili narodni poslanici. Tadašnji ministar finansija nam je govorio da je svaki aranžman sa MMF konopac oko vrata. Šta se sad u međuvremenu promenilo, da li je taj MMF postao humaniji, voleo bih da znam.
Inače, najdobronamernije bih vam preporučio da ipak neki put treba roditelje i profesora poslušati, ako sam dobro shvatio šta vi govorite, da vi vašeg profesora ne slušate, ja sam moje profesore uvek uvažavao.
Ako nije tako, onda ću da pomislim, koga onda vi u Vladi slušate, s obzirom da imam podatke da vas je skoro trećina iz jedne firme koja vlada ovom zemljom, vlada Srbijom, kojoj ne može ni Komisija za borbu protiv monopola ništa, jer se pojedini ministri kojih se to tiče, kao ministra trgovine, odriču te komisije i kažu da nisu nadležni.
Da li biste vi mogli da nam date jedan podatak, koliko vas od ministara, savetnika, pomoćnika, državnih sekretara je radilo kod gospodina Miškovića? Baš bih to voleo da znam, a čini mi se da to interesuje i javnost Srbije.

Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Podnela sam amandman na član 8. kojim se menja poreska osnovica i po kojem sada oporezivi prihod čini 80% od iznosa isplaćenog, odnosno raspodeljenog obvezniku.
Amandmanom, tražeći da se ovaj član zakona briše, htela sam u stvari da ostane ranije važeće rešenje, da ta poreska osnovica iznosi 50% iznosa isplaćenog, odnosno raspodeljenog obvezniku. Pedeset posto koliko je i bilo, pa zar je to malo?
Pitanje kojim bih mogla da okarakterišem ovaj zakon mogao da bi da se definiše ovako: koja je korist od zakona kojim nas izjednačavate u nemaštini?
Koja je korist od zakona kojim se izjednačavate u svojoj nemoći sa poreskim obveznicima? Ili, koja je korist od zakona kojim ćete podsticati poresku utaju? Onog trenutka kada poresku osnovicu povećate sa 50% na 80%, pitanje je da li će i koliko njih uopšte i prikazati dobit, dividendu i ono što će se deliti.
U objašnjenju koje vi dajete u odbijanju amandmana se kaže – povećanje poreske osnovice, odnosno oporezivog prihoda na 80% predstavlja, i ovo je sad sva licemernost Vlade, izjednačavanje fiskalnog opterećenja sa drugim vrstama prihoda fizičkih lica po osnovu prihoda od nepokretnosti, ugovora o delu i slično.
Ne treba nama, gospodo iz Vlade, izjednačavanje u poreskim opterećenjima. Ne treba nam poresko izjednačavanje uopšte u onom što država zahvata, oporezuje i oduzima nam, ostavljajući nam sve manje za trošenje.
Izjednačite vi kao država poreske obveznike pred zakonom, izjednačite poreske obveznike pred sudom, na konkursima kada se zapošljavaju, kada se upisuju u škole i na fakultete, kada delite subvencije, kada dajete kredite po ovlašćenim uslovima, i to subvencije, na primer, koje se finansiraju iz tog istog budžeta koji pune ovi građani koje izjednačavate po poreskom opterećenju.
Osnovni budžetski princip, da uzmete od svih jednako, 80 % osnovica za sve prihode, a da dajete samo nekima, nije nepoznato, ali je kod nas i suviše često definisano da se daje onima koji znaju lepo da se zahvale za taj povlašćeni pristup.
Neki materijalno odužujući se, neki partijskom lojalnošću, a neki u svojoj nadi skloni da veruju u prazna obećanja, odužuju se glasanjem na izborima, kasno uviđajući svoju zabludu.
Još jedno pitanje koje otvara ovako zakonsko rešenje da li ste svesni da će ovakvo povećanje poreske osnovice stvoriti kod veštih računovođa potrebu i mogućnost da, ostajući u okvirima zakona, ono svoje kreativno tumačenje propisa, ciljno i svesno, usmere na neprikazivanje dobiti da bi izbegli ovako visoke poreske obaveze.
Do čega će to dovesti? Onaj ko ne prikaže dobit, znači ne nezakonitim nego veštim, kreativnim i agresivnim tumačenjem finansijskih propisa računovodstvenih standarda i knjiženjem će, po vašem shvatanju, oštetiti državu, državu koju predstavljate vi.
Vi ćete onda, nazivajući to odgovornom državom, ulagati sve više sredstava da jačate poreski aparat koji će se truditi da to otkriva, to da otkriva to je trajno stanje koje košta i ne znači isto što i otkrije i spreči zloupotrebe, sa druge strane sve više pare trošeći da sebi obezbedite prihode, što radite i na ovaj način.
Vi ćete verovati da je to u interesu svih, pa postavljam pitanje koliko vredi država u kojoj su poreske utaje dostigle na desetine milijardi dinara po vašem priznanju?
Osnovno pitanje koje postavljam – koja je korist od ovog zakona u kojem izjednačavanje u nemaštini i poreskih obveznika i države u međusobnom prikrivanju poreske osnovice i utaje poreza, od koje ćemo štetu imati mi danas direktno, a vi, nadam se, što skorije na nekim skorim izborima, takođe, direktno.