Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, završena je ova diskusija u pojedinostima na rebalans budžeta Republike Srbije za 2009. godinu.
Ovom prilikom želim svima da se zahvalim na veoma otvorenoj, ne žučnoj, ali kritičkoj diskusiji.
Dozvolićete mi, isto tako, da otvoreno izrazim svoj lični stav i stav Vlade, da odgovorim na većinu postavljenih pitanja i da u tim odgovorima iznesem zašto pojedine amandmane nisam mogla prihvatiti.
No, pre nego što pređem na diskusiju, želela bih da kažem da sam jedan amandman ipak želela da prihvatim, iako ga tehnički nije bilo moguće prihvatiti. To je amandman Zorana Šamija, a odnosi se na dodatnih 12 miliona dinara za talente. Suštinski ovaj amandman prihvatam. Predlažem da se budžetska rezerva smanji za 12 miliona dinara, a da se izdvajanja za talentovanu decu povećaju za tih 12. Znači, tehnički nisam ga prihvatila, suštinski jesam.
Pošto diskusija u pojedinostima traje već dva dana, opet bih počela od gospođe Jorgovanke Tabaković i opet bih podvukla da se budžet Republike Srbije 2001. i 2002. godine zaista ne može porediti sa budžetom 2008.
Podsećam da se Srbija stvarno mnogo promenila i, ako poredimo nominalne veličine, društveni proizvod nominalno je povećan četiri puta, zarade su povećane šest puta, pa naravno da su i mnogi izdaci povećani višestruko, izdaci za plate, za penzije i socijalna davanja.
Ponavljam da je najbolji način poređenja, poređenje učešća budžeta Republike Srbije u društvenom proizvodu. Kada poredimo učešće budžeta Republike Srbije u društvenom proizvodu 2001. i 2002. godine sa 2008. i 2009, videćemo stvarno da se učešće u društvenom proizvodu povećalo sa 20% na 27%.
Šta leži iza tog povećanja? Ne samo to što Republike Srbija sada ima neke funkcije koje nije imala 2001. i 2002. godine, mislim na vojsku, carinu, diplomatiju.
Ono što je naročito povećano, kada pogledate budžet 2001. i 2002. godine sa 2008. i 2009, jesu transferi iz budžeta Republike Srbije fondovima socijalnog osiguranja. Transfer penzijskom osiguranju, transfer Nacionalnoj službi za zapošljavanje, transferi lokalnim nivoima i to može lako da se proveri.
Za razliku od perioda 2001. i 2002. godine, fondovi socijalnog osiguranja uglavnom su finansiranja doprinosima, ali zato su oni generirali velike docnje, pa je bilo kašnjenja u isplati penzija, pa je postojao veliki i mali dug prema penzionerima, pa je bilo kašnjenja u isplatama novčanih davanja nezaposlenih, kašnjenja su bila po pet od sedam meseci, pa je bilo kašnjenja prema penzionerima poljoprivrednicima, kašnjenje je bilo tri godine.
Upravo zbog toga, sistem finansiranja fondova socijalnog osiguranja se ne oslanja više samo na doprinose, nego i na poreze, odnosno transfer budžeta Republike. Još jednom molim, ta dva budžeta se ne mogu upoređivati.
Slažem se da ovaj budžet nije urađen po standardnoj metodologiji, ali je, verujte, u odnosu na prethodne, najviše sličan standardnoj metodologiji. Ipak, ne slažem se sa onim što gospođa Tabaković govori da ovim budžetom nešto hoćemo da sakrijemo.
Naprotiv, ovim budžetom smo jasno pokazali da se prvi put ovaj budžet oslanja na emisiju hartija od vrednosti. Izdaci Republike Srbije prema rebalansu finansiraće se delimično emisijom kratkoročnih hartija od vrednosti.
Emisija je predviđena za dve namene. Jedna namena je premošćavanje likvidnosti. Druga namena jeste finansiranje deficita. Zbog oslanjanja na kratkoročno zaduživanje, prilivi po osnovu emisija i otplate glavnice iskazuju se u bruto iznosu. Ovo nije standard, ali nije greška.
Htela bih ovo malo da objasnim. Pretpostavimo da u periodu T prihod nije dovoljan da pokrije rashod. Šta radi država? Emituje hartije od vrednosti, prikuplja likvidnost i pokriva rashode. U periodu T+1 država prikuplja novac i vraća dug. U periodu T+3 ona ponovo emituje.
Svaki put kada država emituje hartije od vrednosti to je priliv. Svaki put kada država, to se sve dešava u periodu od jedne godine, vrati glavnicu, to je odliv. Sabiraju se svi prilivi i odlivi. Zato je priliv velik, zato je odliv, odnosno otplate su velike, a stvarna zaduženost jeste razlika između priliva i odliva.
Kada bi se knjižilo po standardnoj metodologiji, onda bi se to knjižilo u neto iznosu. U momentu kada povećavamo kratkoročnu zaduženost otplate bi bile nula, a priliv bi bio jednak razlici bruto priliva i odliva.
Sve u svemu, iako nominalno veliki iznosi maksimalna zaduženost će po ovoj osnovi biti 40 milijardi. Najmanje je tačno da se kriju troškovi tog zaduživanja. Troškovi tog zaduživanja jesu kamate, a kamate su jasno izdvojene kao rashod.
Pretpostavljam da se svi negde slažete da nije sporno zaduživanje per se. Zaduživanje države nije visoko. I ako hoćemo sebe da poredimo sa svetom, mogli bismo reći da spadamo u grupu najmanje zaduženih država. Manje zadužene su samo Baltičke zemlje, Rumunija i Bugarska, sa učešćem javnog duga u društvenom proizvodu od 20%, a mi imamo učešće javnog duga u društvenom proizvodu 29%.
Što se privatnog duga tiče, kada kažem privatni mislim da dug kompanija, banaka, da li neko stvarno misli da je uloga države da zabrani ili da spreči privatni sektor da se zadužuje? Negde mislim da je standard da svako snosi posledice za svoje poslovene odluke. Takođe, mislim da je standard da se krediti odobravaju dobrim klijentima. Uvek se pri odobravanju kredita gleda kreditna istorija.
Nadam se da niko ne misli da država treba da garantuje sav privatan dug, jer ako to država učini, onda je ona generator ogromnog moralnog hazarda. Svako bi se zaduživao, jer zna da ne mora da vrati i da to treba da uradi država. Dakle, učešće javnog druga u društvenom proizvodu zaista nije visoko i država ne treba da garantuje sav privatni dug.
Zaduženost privrede Srbije neće se povećati za tri milijarde evra. Neće se povećati samo zato što će privatni sektor biti u mogućnosti samo da se refinansira, što znači da će učešće duga privatnog sektora u društvenom proizvodu biti konstantan.
Inače, kada govorimo o zaduživanju, moramo govoriti i o činjenici da se krediti uzimaju, ali se i vraćaju, pa je stvarni porast zaduživanja rezultat uzimanja i vraćanja.
Što se tiče kredita MMF, o tome koliko su oni skupi ili ne, to je verovatno najjeftiniji kredit, sa kamatnom stopom od 1,47%, koja se, opet ponavljam, plaća samo na povučena sredstva. Podsećam da prvi program koji smo sklopili i koji je odobren, na 450 miliona evra, nismo povukli ni jedan jedini evro.
Bilo je primedbi da su rashodi verovatno iskazani kao transfer budžeta Republike Srbije penzionom fondu potcenjeni i da će strani rashodi biti veći, zato što su prihodi od doprinosa precenjeni. Mislim da je to bila primedba gospodina Obradovića.
Htela bih da kažem da se dnevno prate prihodi od doprinosa, da svi fiskaliteti koji kao osnovu imaju zarade, porez na zarade, doprinosi socijalnog osiguranje, svi još uvek nominalno rastu i to rastu potpuno nepromenjenom stopom od 5% nominalno.
U projekciji prihoda smo, računajući da će usporavanje aktivnosti uticati na smanjenje ovih prihoda, kalkulisali stopu od 2%. Mislim da smo realno iskazali.
Reč-dve o transferima opštinama. Opet bih ponovila da mislim da je pravično da svi nivoi vlasti, budžet Republike Srbije, ali i lokalni nivoi podnesu teret prilagođavanja.
Smanjenje transfera neće biti linearno. Smanjenje transfera biće izvedeno na takav način da će se zaista zaštiti najsiromašnije opštine. Varijanta koja je opticaj u ovom trenutku, a do polovine maja mislim da ćemo imati pravu ocenu transfera po opštinama, jeste da se ne umanjuje transfer opštinama u iznosu od 7.000 dinara po stanovniku. Prema tome, one najsiromašnije, na njih gotovo da uopšte neće uticati ova odluka, ali na bogatije opštine svakako hoće.
Kada se već kritikuje toliko smanjenje transfera opštinama, istine radi bih htela da iznesem još neke činjenice. Najčešće je kritikovana stavka, otkako sam ministar finansija, već treći budžet, tzv. kupovina robe i usluga, i veliki broj amandmana, gotovo najveći broj amandmana, odnosi se na tu stavku, kao – smanjite tu stavku, a onda ta sredstva stavite za neku drugu namenu.
Opet, istine radi, htela bih da kažem da kada poredite fond zarada i broj zaposlenih u republičkom budžetu i izdatke na kupovinu roba i usluga, videćete da praktično jedan dinar plate znači 0,25 dinara tzv. troškova kupovine roba i usluga.
Pretpostavljam da je nešto stvarno potrebno. Ljudi koriste papir, računare, faks, telefon, struju, vodu itd, potrebna je internet mreža, potrebno je povezivanje, ako hoćemo efikasnu državu, carine, poreske uprave, trezora itd, potreban je neki softver, neki časopis, neke knjige, ako hoćemo da imamo obučene državne službenike.
Kada gledamo republički budžet, 260.000 ljudi, jedan dinar zarada, 0,25 dinara na kupovinu roba i usluga, koju vi svi toliko kritikujete. Kada sa republičkog budžeta krenemo na lokalne nivoe vlasti, videćemo potpuno drugačiju situaciju – jedan dinar zarade na lokalnom nivou, jedan dinar zarade vojvođanskog budžeta, znači jedan dodatni dinar na kupovinu roba i usluga.
Mnogi izdaci, verovali ili ne, nominalno su isti. Recimo, izdaci za kupovinu roba i usluga republičkog budžeta, koji finansira 260.000 ljudi, nominalno su isti kao i izdaci na kupovine roba i usluga u lokalnim samoupravama. Veoma slično važi za subvencije. Veoma slično važi za ostale rashode.
Mislim da je poslanik Lapčević danas skrenuo pažnju da su lokalne samouprave povećale svoje zarade u decembru i januaru. Mogu da kažem da je Vlada ta koja donosi osnovicu za obračun plata i da plate nisu povećane, odnosno Vlada nije povećala osnovicu ni u decembru, ni u januaru, ali to će se definitivno, ako se to desilo bilo je protivzakonito, videti u izvršenju.
Neki poslanici smatraju da su poreski stope visoke, pa da pad poreske stope može povećati prihode i stimulisati rast. Postoji neka veoma jednostavna ekonomska teorija iza toga, da praktično niža poreska stopa ostavlja kompanijama više prostora za investicije, odnosno domaćinstvima ili potrošačima više novca za potrošnju.
Najveći eksperiment ovog tipa, verovatno se mnogi od vas toga sećaju, izveo je Regan, želeći da izvuče američku privredu iz krize, smanjio je sve poreske stope za 25%, ukinuo porez na dobit i kao rezultat dobio četiri puta veći deficit i dva puta veći javni dug.
Pokušali smo, doduše ne sa ovako velikim eksperimentima, sa smanjenjem poreskih stopa i nikada pad poreskih stopa nije bio praćen rastom poreskih prihoda i podsticanjem ekonomske aktivnosti. Volela bih da grešim.
Gospodine Popoviću, mi stvarno nismo rekorderi kada je visina akciza u pitanju, jer ako nemamo, a nemamo najveću maloprodajnu cenu benzina i dizela, onda je logično zaključiti da ne možemo biti rekorderi po visini akciza. Analizirano je 38 evropskih zemalja i sve te zemlje su bile rangirane prema visini maloprodajne cene benzina, od najniže do najviše. Pri tom je najniža cena u Rusiji, iz dobro poznatih razloga.
Ono što smo učinili promenom zakona jeste da Srbiju stavimo na mesto najčešće cene u domenu benzina i u domenu dizela, i u jednom i drugom slučaju naša cena je ispodprosečna, u smislu jednostavne aritmetičke sredine, praktično je modus najčešće pojavljivana cena. Smanjeni su svi diskrecioni rashodi, pa i oni diskrecioni rashodi gde su planirani izdaci za Fijat. U osnovi, u okviru te aproprijacije, nalaze se i mnoge druge stvari i te stvari su povezane sa nekoliko programa Vlade, a odnose se na ublažavanje posledica ekonomske krize.
Sve one mere koje je trebalo da podstaknu kreditni rast, jer složićete se, krediti nam sam nedostaju, krediti su nešto kao krvotok, bez kredita ne može da funkcioniše privreda, krediti su bili gotovo potpuno stali u decembru i januaru, donete su mere koje je trebalo da budu što jeftinije za državu, jer ova država jeste siromašna, da podstaknu i rast tražnje za kredite i rast ponude kredita, i prema poslednjim podacima iz marta stok kredita u martu je za 16 milijardi dinara veća nego stok kredita u decembru. Te mere Vlade uticale su na rast kreditne aktivnosti.
Što se tiče sredstava za veterinu i zahteva pojedinih poslanika da se ta sredstva povećaju, mogu da kažem da su rebalansom, za razliku od mnogih drugih stavki, ta sredstva povećana za 20% u odnosu na budžet, da će prema prvim procenama pojava svinjskog gripa i verovatno veća kontrola, potreba za vakcinacijom itd. uticati na rast izdataka za otprilike 250 miliona dinara. Što mora da se uradi, uradiće se. Za takve stvari koje ne možete da planirate, ne možete da planirate pojavu svinjskog gripa, uvek postoji budžetska rezerva.
Subvencije poljoprivredi nisu smanjene, ali su smanjene ako se gledaju budžetska sredstva. Neko je kritikovao korišćenje sopstvenih prihoda, odnosno fonda za pokrivanje subvencija. Moram reći da je tražnja za subvencijama, to je život, daleko veća od tražnje za kreditima, da u ovom trenutku postoje neutrošene pare tog fonda i poenta je da na subvencije utrošimo nepotrošene pare ovog fonda, pošto tražnja nije bila dovoljna.
U ovom trenutku postoje tri milijarde dinara neutrošenih para, a očekuje se i vidi se da će biti do kraja godine devet milijardi. Dakle, mi nećemo uništiti taj fond. U tom fondu će i dalje biti dovoljno para za kredite.
Da li ucenjujemo ili ne ucenjujemo individualne poljoprivredne proizvođače? Ne bih rekla da je ucena ako od nekoga tražite da izvršava svoje obaveze. Plaćanje doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje je obaveza i na osnovu te obaveze individualni poljoprivredni proizvođač ima pravo na penziju.
Ono što se od njega traži jeste samo da izmiri svoje tekuće obaveze. Ništa ga nismo ucenili eventualnim podmirenjem i vraćanjem dugova, samo tekuće obaveze i, ako po tom osnovu dođe do rasta prihoda od tih doprinosa, a evidentno je da dolazi, 60% će biti vraćeno poljoprivrednicima, odnosno za taj iznos subvencije će biti veće.
Obaveza Vlade je da informiše. Jedan od poslanika je želeo da se uvede tromesečno obaveštavanje Skupštine o načinu na koji Vlada troši pare, i to ne samo budžetska sredstva, nego definitivno i subvencije u okviru budžetskih sredstava, ali i projektne zajmove, izdavanje garancija itd. Važeći član 39. Zakona o budžetu za 2009. godinu, u stvari, ima jednu odredbu koja kaže da je Vlada najkasnije do septembra dužna da podnese parlamentu izveštaj o realizaciji sredstava, programa, projekata, subvencija, NIP-a, garancije i projektnih zajmova. Dakle, nije u tromesečnoj dinamici, ali jeste najkasnije do septembra.
Gospodin Popović je rekao da nije dobro smanjivati podsticaje. Ne može se smanjiti javna potrošnja, a da se nešto ne smanji. Ako želimo da zaštitimo životni standard, onda moramo smanjiti podsticaje.
Gospodin Dimitrijević je imao jednu odličnu ideju i mislim da ćemo u nekoj skorijoj budućnosti pokušati da nađemo rešenje tog problema. Zaista je tačno i takođe mislim da je nedopustivo da ne znamo koliko je sredstava na raspolaganju zdravstvu.
Dakle, šta je ono što mi znamo? Mi samo znamo ono što država izdvaja za zdravstvo. Pored toga što država izdvaja za zdravstvo, postoji neko učešće privatnih sredstava u javnim ustanovama, finansirajući zdravstvene usluge i privatnih sredstava u privatnim ustanovama. Najmanje što možemo da učinimo jeste da kontrolišemo priliv privatnih para u javne ustanove. To ćemo probati da rešimo novim zakonom o budžetskom sistemu, praktično da ih obavežemo da prikazuju, pored javnih, i privatna sredstva.
Nisu ukinuta budžetska sredstva za Koridor 10. Dakle, tačno je da su nekada ta sredstva bila u okviru NIP. Znači, ona nisu ukinuta, ona jesu smanjena, kao što su smanjeni svi diskrecioni izdaci.
Sada u okviru redovnih kapitalnih izdataka postoji 2,2 milijarde dinara namenjenih Koridoru 10 plus, plus ako se sećate, Zakon o eksproprijaciji, koji je Skupština nedavno usvojila, kao prioritetan način eksproprijacije, u suštini, nalaže da to bude naturalna zamena. U suštini, troškovi eksproprijacije, koji su procenjeni na 130 miliona evra, mada ne volim da govorim u evrima, ali to je računica gospodina Mrkonjića, 80% tih sredstava biće pokriveno naturalno.
Imajući to u vidu i 2,2 milijarde dinara koje stoje u budžetu u okviru kategorije – redovni kapitalni izdaci, smatram da budžet za Koridor 10 nije oštećen, plus što je to zaista mnogo manji deo sredstava nego što ćemo dobiti iz drugih izvora.
Htela bih da kažem da od različitih međunarodnih institucija – Evropske institucionalne banke, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, dobijaju se garancije, odnosno projektni zajmovi. Sve to stoji u ovom budžetu. To je red veličine za projektne zajmove 97,8 milijardi dinara ili jedna milijarda evra, odnosno 13,1 milijarda dinara u garancijama. Složićete se da to nije mala cifra.
Gospodin Obradović je imao primedbu da kredit MMF jeste javni dug, a da se, praktično, kao taj javni dug ne registruje. Moram da kažem da sam proverila kako se registruje kredit kod MMF i proverila sam definiciju javnog sektora. Znači, samo javni sektor može imati javni dug, a javni sektor jeste: centralna država, regionalna država, regionalni i lokalni nivoi i fondovi socijalnog osiguranja. Znači, nigde se kao javni sektor ne spominje centralna banka.
(Radojko Obradović, sa mesta: A stara štednja?)
Zato što je država preuzela obavezu da isplati deviznu štednju stanovništvu.
Praktično su banke bile tada u državnim rukama, nisu isplatile štednju, da bi vratila poverenje stanovništva, da bi stanovništvo i dalje ulagalo u štednju, država je to preuzela kao svoju obavezu i zato servisira staru deviznu štednju.
Uvek me iznenada začudi šta sam izjavila. Hoću da kažem da nikada nisam izjavila da će PDV biti povećan u junu ili julu. Ono što sam rekla je da ću, na osnovu raspoloživih podataka u junu ili julu, zato što samo podaci o industrijskoj proizvodnji nisu dovoljni da se zaključi kakvo će biti kretanje ekonomske aktivnosti, da ću tada znati da li će biti potrebne nove dodatne mere Vlade. PDV je samo krajnja mera. Znači, od momenta kada shvatite da su potrebne dodatne mere Vlade, do PDV-a ima još mnogo drugih mera.
Gospodin Markićević nam je pročitao intervju gospodina Kovačevića. Moram da vam kažem da bez obzira što je profesor Kovačević prvo moj profesor, pa onda moj kolega i, naravno kao kolegu, a posebno kao profesora izuzetno poštujem, s njim se uglavnom ni u čemu ne slažem.
Volela bih da je gospodin Maraš mogao da čuje taj intervju. Ne znam da li bi mu moje reči delovale tako pesimistički. Ko pažljivo čita gospodina profesora, zaista dragog mog kolegu Kovačevića, videće da su njegove izjave uglavnom katastrofične. Pratim njegov rad, čak smo često i na komisijama u odbranama diplomskih i magistarskih radova. Jedino u čemu uživam jeste što se njegove prognoze ne ostvare. Kako treba gledati na program i aranžman sa MMF? Potpuno je netačno da ne postoji nijedna zemlja koja je ekonomski narasla, a da nije bila u nekoj vrsti aranžmana sa MMF. Kao što primer Slovenije meni nije dovoljan da mislim da ne treba imati program sa MMF, činjenica jeste da Slovenija nije imala neke aranžmane, ali sve druge zemlje centralne i Istočne Evrope su do sredine 2000. godine bile u pojedinim aranžmanima.
Takođe, ko pažljivo pročita program MMF koji se odnosio na Argentinu i ono što je Argentina zapravo radila, jer ekonomska istorija Argentina je istorija velikog broja populističkih eksperimenata, ono što je MMF predlagao i ono što je Argentina radila su bile potpuno dve različite stvari. Htela bih da kažem da Argentina nije doživela ekonomski krah zato što je sledila savete MMF, nego zato što ih nažalost nije sledila. Da li je kurs, kako kaže profesor Kovačević, realan ili ne, ne volim tu reč, zato što u ekonomskoj teoriji realan kurs nešto sasvim drugo znači od onoga kako ste vi meni pročitali u intervju profesora Kovačevića.
Može se govoriti da li je kurs precenjen ili potcenjen, to može, da li je ravnotežan ili ne, a da li je realan, to nije taj kontekst. Gledati samo koliko su porasle cene, kolika je inflacija u jednoj zemlji, i onda upoređivati da li je u istoj meri porastao, odnosno da li je presiran, odnosno depresiran kurs, to nije dobar metod.
Devizni kurs je rezultanta velikog broja faktora. Promena cena jesu jedan od njih. Iza kursa u jednoj zemlji u jednom trenutku leže fundamentalni razlozi, a pre svega stopa rasta produktivnosti, priliv kapitala, a i očekivanja, psihološki faktor. Postoji nekoliko teorija koje objašnjavaju kurs.
Može govoriti da je kurs bio precenjen. Mislim da je kurs bio tržišni i da takav treba da bude. Činjenica je da smo u dugoj ekonomskoj istoriji imali veoma često potcenjen kurs i visoke deficite platnog bilansa. Sada ne znam šta misle za ovaj nivo deviznog kursa, verovatno misle da je ravnotežan. Nisam sigurna da će ovaj kurs stimulisati izvoznu tražnju kao što on verovatno očekuje.
Da umirim celu javnost, devizne rezerve jedne zemlje ne bi trebalo da budu tajna. Zašto govorim da ne bi trebalo da budu tajna? Zato što je to obično podatak koji je javno dostupan. Kada želim da uporedim Srbiju sa svetom, odmah odem na sajtove različitih institucija i tačno znam kolike su im devizne rezerve.
Postoje dve jako važne stvari, devizne rezerve su, neću da kažem visoke, ali u svakom slučaju izuzetno komforne. Zaduženost države nije visoka. Bankarski sistem je veoma solidan i dobro kapitalizovan. To su dobre osnove za rast.
Ako ste dobili podatke o deviznim rezervama, videli ste da promena deviznih rezervi nije bila dramatična. Devizne rezerve jesu bile korišćene za intervenciju na deviznom tržištu, kako se to kaže u strategiji centralne banke, samo da ublaže prevelike fluktuacije na deviznom tržištu.
Ko može da kupuje te devize na deviznom tržištu? Mogu samo domaće poslovne banke, odnosno lokalne, a te lokalne banke mogu biti i banke sa stranim vlasnikom.
Da završim, gospodin Maraš me je proglasio pesimistom. Rekla bih da ipak nije tačno da u svom ekspozeu nisam nagovestila neke dobre vesti. Ima dobrih vesti, a dobra vest je da se svetska privreda kreće u ciklusima i da će se ovaj trend, globalni pad i efekat na bruto domaći proizvod i poreske prihode preokrenuti. To će se desiti prema najvećem broju prognoza već u 2010. godini.
Do tada opet mislim da je najvažnije reći istinu, a istina je da će ova kriza uticati na rast zapošljavanja i kupovne snage. Ako se nešto krije, onda će sumnja rasti, ako se sumnja rađa, onda raste i panika. Nema mesta za paniku, ima mesta samo za ozbiljnost.
Koliko god se jedna država ili vlada trudili, opet bih ponovila da ne postoji nijedna država na svetu, nijedan ministar finansija i predsednik Vlade, nijedan budžet koji svima može obezbediti sve. Ne možemo promeniti pravac vetra, ali negde mislim da smo ovim budžetom uspeli da mu se prilagodimo. Hvala.
