Hvala, gospođo predsedavajuća. Poštovani narodni poslanici, pošto je bilo pitanje o primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, želim da dam nekoliko činjenica.
Prvo, ne radi se o jednostranoj primeni Sporazuma, jer u onom najvažnijem delu, koji se tiče carina, od novembra 2000. godine EU je ukinula carine prema našoj zemlji. To konkretno znači da imamo pristup najvećem tržištu u svetu, od nekih 500 miliona potrošača, bez ograničenja. Samo u prošloj godini, ako pogledamo ono što je bio izvoz naših proizvođača prema EU, mi bismo, da nismo imali te privilegije, morali da platimo 385 miliona evra carine.
Ako pogledamo efekat na našu privredu, ukidanje carina na proizvode koje Srbija izvozi u EU, to predstavlja nekih dve milijarde evra. To su beneficije koje smo imali poslednjih osam godina. Za to vreme izvoz Republike Srbije u zemlje EU je povećan za 265%.
Naravno, svi bismo voleli da bude mnogo veći, ali sigurno je da su ove beneficije, koje uživamo već od 2000. godine, značajno doprinele da taj izvoz poraste u tom obimu.
Istovremeno, ako sagledamo efekte u prva dva meseca primene SSP od strane naše zemlje, moramo podsetiti da se radi o jednom prelaznom sporazumu od šest godina, koji je predvideo da se u prvoj godini njegove primene ukidaju samo one carine koje su veoma niske, uglavnom industrijske proizvode koji se ne proizvode u našoj zemlji. U proseku, radi se o carinama koje iznose 1,86% i u tom smislu nisu bile carine koje su štitile određenu proizvodnju.
Istovremeno, prema ovim prvim indikacijama, još je rano da dam konačnu cifru za ovu godinu. Želim da upoznam poštovane narodne poslanike s tim da je gubitak carina za prva dva meseca nekih deset miliona evra. U tu cifru ulaze i smanjene cifre na uvoz putničkih automobila, gde je naša zemlja, zarad podrške i opremanja naših domaćinstava, išla i dalje od onoga što je ugovoreno u samom SSP, gde je trebalo da se u prvoj godini ta carina smanji sa 20% na 16,6%, nego smo krenuli od 30. januara ove godine na carinu od 10% na automobile koji dolaze iz EU.
Ne kažem da to treba pomnožiti sa ovih 11 meseci, onda bismo došli do nekih 55 miliona evra gubitka, ali vidimo da su ove cifre, ovo što je realnost, značajno manje od onih o kojima se pričalo.
Istovremeno je, samo u prva tri meseca ove godine, naša zemlja dobila 165 miliona evra direktnih investicija od kompanija iz EU. Ako sagledamo ukupnu cifru investicija u našu zemlju, a one iznose nekih 16 milijardi evra od 2001. godine, treba primetiti da se 75% tih investicija odnosi na preduzeća čija su sedišta u EU.
I tu su stvari povezane. Činjenica je da imamo otvoreno tržište Evropske unije našim proizvođačima. Taj put ka Evropi je istovremeno izuzetno snažan podsticaj za investicije u našu zemlju. Nijedan ozbiljan investitor ne ulaže u Srbiju da bi pokrio njeno tržište, nego da bi pokrio sva tržišta EU i sve one druge zemlje sa kojima imamo zone slobodne trgovine.
Napokon, i u ovim otežanim okolnostima svetske ekonomske krize naša zemlja je nastavila da privlači investicije, jednu investiciju iz Rusije, "Gaspromnjeft" u "NIS". Istovremeno, u tih 165 miliona evra iz EU, o kojima sam govorio, još nisu ušle najavljene investicije. Pomenuo bih nekoliko – iz Holandije kompaniju "Hajneken" i "VDP", nemački "Leoni" i "Reum", koji proizvode automobilske komponente, kao i neke druge investicije koje se trenutno sprovode.
Da rezimiram, primena Sporazuma o stabilizaciji je nešto što, u tom carinskom delu, Evropska unija radi već osam godina. Naše firme su dobile beneficije od dve milijarde evra. Efekat na prihod od carina je nekih deset miliona evra za prva dva meseca, ali istovremeno, jer tu su trgovina i investicije povezane, nastavljamo da privlačimo investicije, naročito iz Evropske unije, i ta logika stvari treba da se nastavi u budućnosti. Hvala puno na vašoj pažnji.
