Dame i gospodo narodni poslanici, posle nepune četiri godine ponovo imamo novi zakon o turizmu. Cenim to što su moje kolege narodni poslanici hteli svojim amandmanima da poprave sam tekst, da urede zakon, da iznesu svoje primedbe sa njihove tačke gledišta, bez obzira iz koje političke stranke su te primedbe bile. Međutim, može nama Vlada da predloži i najbolji zakon na ovom svetu, možemo mi takav najbolji zakon i da usvojimo, nije problem u zakonima, nije problem u Narodnoj skupštini, nego je problem u onima koji sprovode zakon.
Čini mi se da Srbijom gospodari jedna mala politička stranka iza koje ne stoji volja naroda, bar ne ona potrebna i kvalifikovana da bi ta politička stranka imala toliku moć u Srbiji da kontroliše svaku poru života, da kontroliše sve finansijske tokove u Srbiji.
To ću samo na nekoliko primera, kada je u pitanju Turistička organizacija Srbije, da pokušam da dokažem da je moja tvrdnja potpuno ispravna. Turistička organizacija Srbije ima svog zamenika direktora, izvesnu gospođu Vesnu Radisavljević. Kada neko kaže – zamenik direktora, verovatno niko ne smatra da je to nešto strašno, pa jeste, jer Turistička organizacija Srbije u svojoj sistematizaciji nema zamenika direktora. Pokušao je Upravni odbor da sistematizuje to radno mesto, ali još uvek nema saglasnost Vlade, a gospođa Vesna radi kao zamenik i za to prima platu. I to ne bi bilo strašno.
Problem je u tome što G17, kao politička stranka koja je predložila gospođu Vesnu Radisavljević za zamenika direktora, nema želju da u bilo kom delu života Republike Srbije radi za građane i državu. Turizam je biznis, ali biznis u kome treba da zarađuju privredni subjekti koji se bave turizmom, a ne Vlada, članovi Vlade ili organi pri Vladi, ali ne, opet, u korist Vlade – nego se turizmom bave kao sopstvenim biznisom u kome treba da zarade, a na štetu i građana i privrednih subjekata. Gospođa Vesna Radisavljević od kada je na mestu zamenika direktora Turističke organizacije Srbije štampa u svojoj privatnoj štampariji sve publikacije koje štampa Turistička organizacija Srbije. I to joj je malo! Nego, sva ozbiljnija privredna društva koja se bave turizmom moraju, da ne bi pod pritiskom, prinudom i pretnjama, da štampaju sve svoje brošure i publikacije u njenoj privatnoj štampariji.
Ajde, da kažemo da je to biznis i da neko treba i da zaradi, ne slažem se i ne pravdam, to je po meni kriminal i ona treba da odgovara za to, ali šta ćemo sa činjenicom da je, recimo, opet pod pritiskom, štampana jedna publikacija koja se zove "52 vikenda u Srbiji", pa su motivi iz opština pomešani u odnosu na tekst koji se nalazi u toj brošuri. Navešću, a vi slobodno možete da proverite, tamo gde se nalazi tekst o Velikom Gradištu, nalaze se motivi iz opštine Golubac.
Veliko Gradište, dame i gospodo, osim što je na Dunavu, nema nikakvu vezu sa Đerdapskom klisurom i takvih motiva ima. Što se tiče Golupca, u njegovom tekstu se nalaze motivi iz Velikog Gradišta, pa tako ukrug, verovatno od opštine do opštine.
Za štampanje te publikacije novac Turističke organizacije Srbije je bačen! Štamparija gospođe zamenika direktora i vlasnika štamparije, Vesne Radisavljević, nije obeštetila Turističku organizaciju Srbije, koja je platila štampanje jednog ovakvog lista.
Dalje, kada je u pitanju Turistička organizacija Srbije, čiji upravni odbor, po ovom predlogu zakona, u najvećem delu treba da bude sastavljen na predlog Vlade Republike Srbije, postavljam pitanje – a, zašto ni na jednom međunarodnom sajmu turizma naša Turistička organizacija Srbije nije nastupila jedinstveno sa čitavom teritorijom Republike Srbije?! Naša Turistička organizacija Srbije nastupala je bez Kosova! I to je ozbiljna primedba ne samo nas političara, nego i profesionalaca koji se bave turizmom.
Kada je u pitanju naša turistička organizacija, na svim međunarodnim sajmovima štandove nije organizovala sama, nego su naše štandove organizovali Slovenci. Hvala lepo, mnogi koji su videli te štandove poručili su – bolje da nismo ni učestvovali na tim sajmovima, takvi kakvi smo bili!
Izgleda da je ovde želja da preko Turističke organizacije Srbije, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja sve one subvencije koje smo izdvajali iz budžeta i koje su namenjene za razvoj turizma potpuno kontroliše jedan političar, ovi ostali oko njega, sitni, da se pomalo ogrebu, kao što je to Vesna Radisavljević, a pravi gospodar u Srbiji nije niko drugi nego Mlađan Dinkić.
Mislim da i ova vlada u ovim vremenima treba da shvati da je njena uloga da radi u interesu građana, da radi u interesu države, a ne da pojedinci, na štetu građana i štetu države, rade samo za sebe i za svoj džep! (Aplauz.)

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Zoran Babić podneo je amandman kojim je predložio da se posle člana 38. doda član 38a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u ime Poslaničke grupe Napred, Srbijo – Srpske napredne stranke podneo sam amandman na član 38. Predloga zakona o turizmu.
Naime, ovim amandmanom se predviđa osnivanje regionalnih turističkih organizacija za teritoriju upravnih okruga. Razlog za prihvatanje ovog amandmana postoji u činjenici da sada u vreme svetske ekonomske krize naročito treba vršiti racionalizaciju troškova i maksimalne uštede, a to jednim delom možemo da uradimo kroz regionalizaciju turističke promocije.
Raški upravni okrug, iz kojeg ja dolazim, deo je Srbije sa veoma raznovrsnom turističkom ponudom – od nadaleko poznatog skijanja na Kopaoniku, a u poslednje vreme i na Goču i Goliji, preko hodočasnog turizma Žiče, Studenice i manastira sveta Petka, preko poznatih manifestacija kao što su ''Vrnjački karneval'' i ''Veseli ibarski spust'', sve do zdravstvenog turizma, starih dama turizma, Jošanička, Bogutovačka, Mataruška i naravno, najveća i najlepša, Vrnjačka Banja.
U ovim banjama, a naročito u Vrnjačkoj Banji, snažnim ulaganjem u preventivni zdravstveni turizam, velnes i akva centre, sportske objekte, starosna struktura posetilaca se promenila i podmladila. Ovakvi upravni okruzi i regije zaslužuju zajedničku promociju i nastupe kroz regionalne turističke organizacije i zato vas pozivam da prihvatite ovaj amandman. (Aplauz.)

Na član 39. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Poslanici DSS-a podneli su amandman kojim predlažemo da se turističke organizacije jedinica lokalne samouprave pozabave i organizacijom skupova koji će ispitivati upotrebu spomenika kulture u turističke svrhe.
Kaže: ''Amandman se ne prihvata zato što nije pravno-tehnički moguć, jer se tačka 6) odnosi na organizovanje skupova i manifestacija u koje ne spada obilaženje spomenika kulture." Predlagač zakona pravi istu logičku grešku kao u članu 33, na koji smo već podneli amandman. Kulturni skupovi i manifestacije su nematerijalna kulturna dobra, a amandmanom se predlažu skupovi koji bi se bavili naučnim istraživanjem upotrebom spomenika kulture u turističke svrhe. To bi bili naučni stručni simpozijumi, koji bi doprineli razvoju kulturnog turizma.
Ne vidimo zašto pravno-tehnički nije moguće organizovati skupove koji bi obrađivali temu – upotreba spomenika kulture u turističke svrhe? U ovoj oblasti problema ima bezbroj. Ni da se ovakvi skupovi organizuju svakog dan ne bismo ih sve mogli rešiti. Šteta što su pravno-tehnički nemogući. Predlažem da glasate za ovaj amandman. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Gospođo Čomić, dame i gospodo, bez obzira što je sala ovog parlamenta poluprazna, zaista je veliko interesovanje ljudi koji smatraju da lokalnim zajednicama i upravama treba ostaviti ono što je u njihovoj nadležnosti, a tiče se održivog razvoja turizma, jer nekako na taj način oni vide i rešenje svojih užasnih ekonomskih i socijalnih problema, a samim tim, tako misle, s obzirom na to, da nedostaje i konkretna strategija sa centralnog nivoa, da utiču na konkretan regionalan razvoj u okviru države Srbije.
Tako smo mi dobili nekoliko primera, jedan je iz Aranđelovca a drugi se odnosi na Ovčarsko-Kablarsku klisuru. Radi se o ljudima koji su članovi i aktivisti SRS-a, a i svima onima koji su zainteresovani, naravno, za očuvanje kulturne baštine i na pravi način korišćenje spomenika kulture koji su devastirani.
Ovde se konkretno radi o propadanju zadužbine Miloša Obrenovića, a u susret proslavi 150 godina aranđelovačke opštine, koja se bori svim sredstvima da se do tog vrlo bitnog datuma reši problem propadanja ove dragocene zadužbine. Reč je o Starom zdanju koji je jedan od najčuvenijih primera srpske arhitekture romantizma, dakle, građevina kneza Mihaila Obrenovića i poslednje neimarsko delo Koste Šreplovića, tragičnog graditelja, saradnika i prijatelja znamenitog češkog arhitekte Jana Nevole. Nalik je na Kapetan Mišinu građevinu u Beogradu, Staro zdanje, u čarobnom parku Bukovičke banje, kroz svoje trajanje, menjalo je izgled, odolevajući zubu vremena, sve do prekretnice vekova našeg doba, kada njegova sudbina postaje jedan od najtragičnijih znamenja materijalne kulture srpskog naroda. Ovo zdanje je bez krova, oronulo, napušteno i poharano.
– Staro zdanje postalo je simbol naše duhovne osiromašenosti, nebrige i moralnog uniženja.
Ono što je zahtev, ne samo ljudi koji učestvuju u radu SRS-a, već i svih žitelja Aranđelovca i svih onih koji su dovoljno odgovorni prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini, jeste da se uradi sve ono što je prekopotrebno i što je moguće da se vrati stari sjaj ovom zdanju, za koje verujem da će se svi složiti da je od izuzetnog značaja za Aranđelovac, od izuzetnog značaja za Šumadiju i od vrlo velike važnosti za celu državu Srbiju.
Zašto? Zato što bi se tim konkretnim primerom i konkretnim ulaganjem, koje za državu Srbiju i ne bi trebalo da znači puno, pokazao odnos prema onome što je naše istorijsko nasleđe, prema zadužbinarstvu. Danas, sutra, neki od nas će, takođe, pomisliti da ostave onima koji dolaze iza nas neku građevinu kao simbol jednog postojanja i eventualno mesto okupljanja generacije, koje će opet sebe utkati u temelje i istorije i duhovnosti i kulture, u najširem smislu te reči, a najgore što svima nama može da se desi da država ignoriše svaki sličan pokušaj.
Inače, mislimo da je nedopustiv odnos prema spomenicima kulture, koji bi trebalo da budu na ponos jednoj naciji. Nadamo se da će oni ući u prioritete, ako ne ove vlasti, a onda sasvim sigurno neke odgovorne vlasti, koja će se na poseban način sa ogromnom istorijskom odgovornošću odnositi prema srpskom intelektualnom, kulturnom, duhovnom i verskom kapacitetu i potencijalu. Šta to znači? Možda ne znači puno za generacije koje sada stasavaju i koje se sukobljavaju sa svakodnevnim egzistencijalnim problemima, pokušavajući da obezbede sebi mentalno zdravlje, i da prežive jedan jedini dan u državi Srbiji i u ovom besmislu, ali sasvim sigurno će značiti za one generaciji boljih građana Srbije, koji će evidentno moći na pravi, objektivan, ne ostrašćen način da cene sve ono što su neke umne glave i značajni ljudi ostavili iza sebe.
Ono što je potpuno neprihvatljivo jeste da se mi prema svemu onome što nosi srpske atribute ili atribute bilo kog naroda ili narodnosti ili nacionalne manjine koje je državu Srbiju ipak označilo kao svoju majčicu odnosima sa nipodaštavanjem. Dakle, pre ćemo prigrliti ono što nam dolazi iz nekih drugih kultura, dići to na pijedestal, nego što ćemo negovati ono što su generacije pre nas dovele do savršenstva.
Kada je reč o tome, tokom ove rasprave u pojedinostima i u načelu, ljudi koji gravitiraju Ovčarsko-Kablarskoj klisuri, da li sa namerom ili bez namere, nekada kada žele da pobegnu od civilizacijskog dodira, priredili su nam informaciju, koja je od izuzetnog značaja, samo podsećanja radi – da u toj klisuri zaista postoji jedan izuzetan duhovni potencijal, koji bi trebalo da posluži državi Srbiji kao turistički resor ukoliko ikada pomisli da treba da razvija i ovu granu izuzetno značajnog turizma, koju je ceo civilizovan svet prepoznao, ali Srbija sa srednjovekovnom i tako dugom tradicijom, nažalost, nije.
Ona je prepoznatljivija između ostalog i po manastirima, koji su, Bogu hvala, u većem broju obnovljeni, za razliku od Fruške Gore, ali mislimo da je to potpuno nedopustivo i da i u Frušku Goru mora da se ulaže. Tih manastira ima oko desetak, skoncentrisani su na malom prostoru.
Neko je to davno pre nas osmislio da postoje vrlo značajne duhovne, kulturne, istorijske tačke oko kojih srpski narod okrenut sabornosti treba da se okuplja, odatle kreće i tu se diže.
Međutim, bez obzira na to što postoje izvanredni uslovi za razvoj turizma, ono što su osnovni nedostaci u koje treba ulagati, to su smeštajni kapaciteti, svega je 70 ležajeva u tri objekta, tako da u slučaju većih grupa nema uslova za zajednički smeštaj. To je posebno pitanje. Dakle, postoje interesovanja, postoji mogućnost organizovanja, ali nema kapaciteta da podrži nešto što bi trebalo da bude za određeni region, za određenu oblast, a tiče se desetina hiljada žitelja te oblasti i na kraju, države Srbije. Dakle, organ upravljanja ili država na centrali nema sluha.
Danas govorimo o Predlogu zakona o turizma, koji bi jednom čoveku trebalo da da tolike nadležnosti da unapredi turizam. Nama apsolutno nije jasno na koji će način, sa kojim finansijskim sredstvima, resorno ministarstvo uspeti, prvo, da obnovi ono što je devastirano, a posebno, kako će sve nas da ubedi da sve ono što nije radilo godinama misli da uradi u narednih nekoliko godina.
Zaista bih bila volela da vidim sve Vojvođane koji će biti presrećni činjenicom da je Fruška Gora obnovljena i da je Fruška Gora ono što bi trebalo da bude svetionik jednog prelepog dela Srbije. Nažalost, u Frušku Goru se godinama nije ulagalo, bez ijednog razloga, bez ijednog opravdanja. Znamo da su postojala interesovanja, znamo da su postojali određeni projekti, ali znamo kada uđete u bilo koji fruškogorski manastir noga vam propadne kroz pod koji je potpuno devastiran.
To je tek jedan od primera. Šta je sa saobraćajem, šta je sa infrastrukturom i šta je to u suštini sa svima nama? To je ono što nama svedoči o sledećem – nema strategije razvoja u državi Srbiji, i ako je ima, onda je negde problem u planu aktivnosti sprovođenja tih strategija. Ono što jeste prava slika i prilika, jeste da država Srbija propada u nečijim lažnim obećanjima. Hvala.

Na član 39. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Aleksandar Pejčić i Dragan Šormaz.
Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavi deo Predloga zakona.
Narodni poslanik Dragan Stevanović, podneo je amandman kojim je predložio dodavanje člana 43a.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 44. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman, sa ispravkom, na člana 45.
Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 51. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 52. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 54. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 55. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 60. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Miroslav Petković i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Poštovana potpredsednice, gospođo Matić, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je nedopustivo da ministar Dinkić ne prisustvuje današnjoj raspravi o pojedinostima, kada se govori o ovako važnom zakonu. Siguran sam, pogotovo, mogu da potpišem, da uvažena gospođa Matić neće reagovati do kraja rasprave i prihvatiti bilo koji amandman.
Takođe, moram da istaknem da je postojala dobra saradnja i razumevanje od strane Vlade Poslaničke grupe DSS, jer je veliki broj suštinskih amandmana na ovaj zakon prihvaćen i na taj način smo zaista kvalitativno popravili ovaj zakon. Ono gde je izostala ta saradnja i to razumevanje, jeste upravo ova oblast koja reguliše ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti. Naime, ovim amandmanom smo pokušali da promenimo član 72, koji glasi: ''Fizičko lice može da pruža turističke ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanje i usluživanje obroka u kući, apartmanu i sobi čiji je vlasnik u objektima smeštajnih kapaciteta do 30 ležajeva.''
Amandmanom koji smo podneli kao DSS tražimo da se briše deo ovog člana koji je vezan za pripremu hrane ili pružanje usluga u sobama ili apartmanima, ali je očigledno da Vlada u svom obrazloženju nije shvatila našu nameru na pravi način jer kaže da bi se time onemogućila fizička lica da pružaju ugostiteljske usluge u domaćoj radinosti. Naša intencija je bila suprotna, da seoska turistička domaćinstva imaju mogućnost da u svojim objektima pripremaju hranu upravo od onih proizvoda koje sami proizvode u tom domaćinstvu.
Ukoliko bi ostala ovakva odredba smatramo da bi se pojavila mogućnost zloupotrebe od pojedinih lica koja se bave turističkom delatnošću, da će to dovesti neminovno do pripremanja hrane za treća lica koja nisu gosti njihovih pansiona i njihovih objekata, već će sa strane dolaziti i koristiti njihove usluge i činjenica je da turistička inspekcija neće biti u mogućnosti da sprovede adekvatnu kontrolu svih tih objekata i na pravi način spreči ovakvo delovanje.
Pošto je sledeći amandman o kome ću govoriti usko povezan sa ovim, samo želim da se nadovežem na izlaganje koleginice Raguš. Pored ''male Svete Gore'' na Fruškoj Gori, koja pleni svojim turističkim lepotama, moram da istaknem i svu lepotu kulturno-istorijske vrednosti i prirodne lepote ''srpske Svete Gore'', a to jeste Ovčarsko-Kablarska klisura koja zaista ima mnogo toga da pruži i domaćim i stranim gostima. Turističke organizacije Čačka će se svakako potruditi da još više otvore vrata i privuku veći broj turista u ovu našu lepoticu, jer to što može tamo da se vidi time zaista možemo da se ponosimo i retko koji deo Srbije ima takvo pre svega duhovno, kulturno i istorijsko bogatstvo (Aplauz.).

Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković i Miloš Radulović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.