Četvrta sednica, Prvog redovnog zasedanja, 04.05.2009.

17. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na naslov iznad člana 42. amandman je podnela narodna poslanica Elena Božić - Talijan.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milan Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 43. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 43. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Nenad Popović i Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 52. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Nikola Savić i Zoran Antić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 23. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O STANDARDIZACIJI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Savić, Milovan Radovanović, Dušan Marić, Vlada Milojković, Tomislav Ljubenović, Lidija Dimitrijević, Dragan Stevanović, Marko Milenković, Radica Jocić, Dušanka Plećević, Radiša Ilić, Zoran Popović, Milan M. Nikolić, Milan Škrbić, Mirko Munjić, Milan Veselinović, Sreto Perić, Milorad Buha, Sulejman Spaho, Goran Mihajlović, Momčilo Duvnjak, Petar Jojić, Slađan Mijaljević, Dobrislav Prelić, Milorad Krstin, Aleksandar Martinović, Milan Avramović, Vladan Jeremić, Bojan Mladenović, Vitomir Plužarević i Zoran Antić.

Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora i Odbora za nauku i tehnološki razvoj, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić..

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić .

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević..

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 24. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TEHNIČKIM ZAHTEVIMA ZA PROIZVODE I OCENjIVANjU USAGLAŠENOSTI (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Savić, Srboljub Živanović i Dragan Aćimović.

Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za nauku i tehnološki razvoj, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio kao nepotpun amandman narodnog poslanika Dragana Aćimovića na član 3, zbog čega ovaj amandman, saglasno članu 148. stav 3. Poslovnika, ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnica predlagača želi završnu reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 25. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TURIZMU (pojedinosti)

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Srđan Spasojević, Zlata Đerić, Svetlana Stojanović, Milan Dimitrijević, Zoran Nikolić, Milica Vojić - Marković, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić, Arsen Đurić, Jovan Palalić, Dragan Šormaz, Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Radulović, Vladimir Milentijević, Donka Banović, Mićo Rogović, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Dejan Nikolić, Bojana Stanojević, Momir Marković, Nataša Jovanović, Vladan Jeremić, Zoran Krasić, Vjerica Radeta, Petar Jojić, Dušan Marić, Milovan Radovanović, Lidija Dimitrijević, Dragan Stevanović, Mirko Munjić, Tomislav Ljubenović, Ljubiša Petković, Milorad Buha, Nikola Savić, Filip Stojanović, Ljubomir Kragović, Gordana Paunović - Milosavljević, Bojan Mladenović, Dejan Mirović, Slobodan Vuković, Dragan Aćimović i Dušanka Plećević.

Primili ste amandmane Odbora za trgovinu i turizam, kao i amandmane Vlade.

Narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milica Vojić - Marković, pismom od 8. aprila 2009. godine, povukli su amandman na član 107. Predloga zakona.

Narodni poslanik Dejan Nikolić, pismom od 23. aprila 2009. godine, povukao je amandman na član 14. Predloga zakona.

Primili ste izveštaje Odbora za trgovinu i turizam i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman na član 1.

Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na osnovu člana 142. Poslovnika Narodne skupštine Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman na član 3.

Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić..

Vlada i Odbor za trgovinu i turizam prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Izvinjavam se, nisam baš najbrža bila kada je reč o ovoj tehnici, ali svejedno, ne mogu o amandmanu konkretno da pričam. Nažalost, koleginica Jovanović nije u mogućnosti da ga predstavi, međutim, SRS je dosta razmišljala na temu predloženog zakona. Konsultovali smo, naravno, sve one koji su u turizmu toliko dugo, turističku ponudu i turistička kretanja dobro prepoznaju i zaključak je jedinstven i jednostavan – da je zapravo predloženi zakon ipak gore rešenje u odnosu na postojeće.
Ono što SRS smatra jeste da je u ovom predlogu zakona očigledna namera Ministarstva, pod koji je potpao turizam, da se kroz kategorizaciju turističkih područja i davanje na upravljanje kategorisanih celina, a kasnije kroz takozvano pravo preče kupovine, izvrši monopolizacija turističkih područja od strane tajkuna bliskih vlasti. Ovo možemo da tvrdimo sa potpunom odgovornošću, zapravo, na osnovu same prakse koja je na snazi već nekoliko godina, a jeste monopolizacija od strane svih onih koji su se u pravo vreme, vrlo verovatno, u nekim prethodnim režimima vrlo dobro snašli, profitirali na račun sveukupne nesreće, a sada pokušavaju da ogromna finansijska sredstva, uz podršku vlasti, pretvore, u legitiman biznis. Naprosto, to je postalo javna tajna.
Međutim, sa druge strane, imamo nešto što se zove turistički razvoj Srbije. Činjenica je da bi od tog turizma trebalo da žive mnogi krajevi u lepe nam Srbije, od tog turizma je trebalo već nekoliko domaćinstava i desetina hiljada porodica da živi na način dostojan čoveka, ali nažalost, nije tako.
Nije nam jasno zašto je do sada ova oblast zapostavljena, tako značajna za Srbiju, kada je, recimo, reč o banjskom, planinskom ili seoskom turizmu, kulturnom ili verskom, ali pretpostavljam da ćemo da čujemo od nekoga ko je ovlašćen na ovu temu da govori.
SRS smatra da je neophodno da se donese, recimo, zakon o banjama i o rehabilitacionim centrima, a ne da sa novom formom regulišu već regulisane oblasti, predstavi nekakva aktivnost, ipak, videli smo da vlast nekako najčešće kasni u odgovoru na određena kretanja.
Isto je vrlo značajno, kada je reč o kapacitetima i onome što je potpuno zapostavljeno, primera radi, Beograd kao naša prestonica ima manjak od najmanje 5.000 ležajeva. Koliko je vlast nesposobna da odgovori na ovakav problem, kako vlast o kojoj je trenutno reč, tako i u prethodnom sazivu, kada je resor turizma pripao G17, govori činjenica da je država, recimo, prezentaciju na CNN platila budžetskim sredstvima. U spotu je predstavljen manastir sa druge strane Dunava, odnosno u susednoj Rumuniji.
Ovo je jedan od podataka koji govori, o zaista, nepromišljanju tako važne oblasti, vrlo čestim autogolovima, kada je reč o marketinškim kampanjama i o strateškom planiranju. Stiče se utisak, govorimo jednostavnim jezikom naših građana države Srbije, da je sve ono što se provodilo u okviru države, a ticalo se osmišljavanja, uređenja određenih oblasti, ipak služilo na korist samo određenim pojedincima, koji su dolazili do užasne količine finansijskih sredstava, tako se bogatili, stvarali monopol, a od pravog razvoja određenih oblasti, zapravo, nije ostalo ništa.
Da je ovo činjenica, dovoljno nam pokazuje podatak da svako ko želi da se uveri u ovo, može da sedne u automobil i prođe širom Srbije i da vidi na kojem je nivou razvoja seoski, banjski, planinski, verski ili kulturni turizam. Imate savršene srednjevekovne građevine koje su devastirane, koje su prepuštene snalažljivosti monaških zajednica da ih postave u ono stanje koje bi trebalo da predstavlja izrazito jaku, snažnu i prepoznatljivu srednjovekovnu umetnost i kulturu. Što se tiče države Srbije, retki su primeri gde je država pokazala interesovanje za investiranje u ovakva rešenja, koja bi se višestruko vratila.
Dakle, niti ima planskog, niti strateškog planiranja, niti ima dovoljnog interesovanja u investiranje, a sumnjamo da će to biti provođeno ovim predloženim zakonom o turizmu, iz jednog prostog razloga, okruženje i finansijsko i ekonomsko, i spoljno i unutrašnje, dakle, momenat u kome mi donosimo i govorimo o ovom zakonu, apsolutno ne odgovara nameri predlagača da se ulaže u razvoj turizma koji bi trebalo državi Srbiji višestruko da vrati.
Srpska radikalna stranka ima problem da prihvati činjenicu koja je ovde izneta pre nekoliko nedelja, kada se govorilo u objedinjenoj raspravi o ovom predloženom zakonu, da predlagač ima nameru da uredi ovu oblasti i da nivo turizma stavi na izuzetno visok nivo. Prvo pitanje je, zašto to nije urađeno do sada, kada je bilo toliko prilike, kada su bile mnogo bolje i ekonomske i sve druge okolnosti? A, drugo, kako namerava da uradi sada, kada znamo da podizanje bilo koje oblasti na određen zavidan nivo to znači direktna ulaganja, direktne investicije, odnosno direktna finansijska sredstva?
Mi imamo problem sa održavanjem onoga što jesu budžetski korisnici socijalnog mira i ekonomske stabilnosti građana Srbije. Nije jasno, na osnovu koje će finansijske konstrukcije predlagač provesti ovaj predlog zakona? Takođe, svedoče i ostale činjenice.
Govorimo o turizmu u momentu kada razmišljamo o onome što jesu smernice MMF-a, a tiče se makroekonomske stabilnosti države Srbije, smanjenje javne potrošnje i naravno, garantovana stabilnost ekonomskog sektora unutar same države Srbije. Mi nemamo nijedno pojašnjenje, imamo samo maglinu, kako bi to trebalo da izgleda do kraja godine, a samim tim, to nam je i tako dovoljan i jak argument, da će biti problema da se provedu svi oni projekti koji su planirani za razvoj turizma u državi Srbiji. Ali, pre svega toga, vrlo nam je značajno da čujemo na koji način su projekti koji su do sada bili provođeni dali rezultate i imali efekta na razvoj turizma, kada je reč o turističkoj ponudi države Srbije.
Nažalost, bojim se da to tokom današnje rasprave nećemo moći da čujemo. Ovlašćeni predstavnik, koji je trebalo da nam odgovori na sva ova pitanja, a naravno, i na druga pitanja koja se dodiruju sa razvojem turizma, jeste gospodin Mlađan Dinkić, koji, nažalost, nije tu.
Kada je reč o razvoju turizma, i te kako da je reč o ekonomskom i regionalnom razvoju, i tu bismo imali mali milion pitanja u ime svih onih koji su nas postavili ovde da pitamo ovlašćenog predstavnika, ali samim tim, što ovlašćeni predstavnik nije tu nama je to dovoljan odgovor i potvrda onoga u šta sumnja Srpska radikalna stranka, da će predviđena zakonska rešenja moći da se provedu, iz nekoliko razloga, prvo, nema para za to. Pitanje je kakve su materijalno-tehničke pretpostavke, a da ne govorimo o ljudskim resursima. Još kada bismo znali šta je strategijsko planiranje i kako ćete podržati jedan plan aktivnosti na godišnjem nivou, u 2009. godini, onda bismo vrlo verovatno dobili odgovor da je to tek još jedno samo mrtvo slovo na papiru, ovaj predlog zakona o turizmu.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milan Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Svetlana Stojanović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Na član 3. tačka 17) poslanici DSS podneli su amandman kojim predlažu da se pojmom turistička suprastruktura, nije reč o infrastrukturi, obuhvate kulturna dobra. Vlada je amandman odbila, pod jedan, zato što je nepotpun, pod dva, zato što je suprotan pojmu turističke suprastrukture. Da je potpun, zar ne bi i dalje ostao suprotan?
Vlada je u ovom obrazloženju navela da suprastrukturu čine isključivo objekti koji se podižu radi obavljanja turističke delatnosti. Mada, kulturna dobra zaista nisu građena i stvarana za turističke namene i moramo strogo poštovati njihovu osnovnu namenu, pogotovo kada je reč o crkvama i manastirima, turizam ih koristi. U praksi, kulturna dobra jesu turistička suprastruktura.
Turizam, nažalost ne koristi kulturu za održivi razvoj, što bi bio slučaj da ovaj predlog zakona kulturna dobra prepoznaje kao svoju suprastrukturu i precizno, zakonski definiše obaveze koje turizam ima prema kulturi. Održivi razvoj da je kao cilj prisutan u predloženom zakonu, a nije, ljudi koji žive u relativnoj blizini spomenika kulture imali bi više koristi od turizma.
U ustanovama kulture vraćala bi se sredstva koja su već uložena, da bi se prilagodila potrebama turista. Mogli bi i da se stvore fondovi iz kojih bi se finansirale zaštita kulturnih dobara i druge delatnosti u kulturi.
U nakaradnom rebalansu budžeta koji je usvojen, u odeljku Ministarstvo kulture najviše su smanjena sredstva za tzv. specijalizovane usluge. Nikada poslanici nisu saznali kako se ova najveća budžetska sredstva, stavka, tačno raspodeljuje. Odgovor ministara obično je glasio – za projekte. Za koje, kakve i čije projekte, ostala je tajna.
Sa ovakvom kulturnom politikom ustanove kulture će se boriti za golo preživljavanje, a za posao koji im je država poverila nekako će se dovijati. Turizam bi morao deo svoje zarade da izdvoji za kulturna dobra, koja inače koristi kao svoju suprastrukturu. Pozivamo poslanike da glasaju za ovaj amandman. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč je tražila i narodna poslanica Marina Raguš.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Upravo to i jeste problem. Mi smo kao ovlašćeni predstavnici građana, koji su nas glasali na majskim izborima, zaista slepi na način da ne znamo na koje načine se troše budžetska sredstva, ko učestvuje u trošenju para svih poreskih obveznika, iz prostog razloga, jer nemamo završni račun, nemamo reviziju završnog računa, nemamo uspešno ostvaren dijalog u smislu da na određena pitanja dobijemo kvalifikovane odgovore. Najčešće se izveštavamo na osnovu pisanja sredstava javnog informisanja.
Znamo da određeni timovi koji se bave istraživanjima na koji način se troše budžetska sredstva imaju probleme zato što najčešće vlast ne nalazi za shodno da daje pravovremene informacije koje smatra informacijama od sopstvenog poverenja.
Kao što je prethodno koleginica rekla, to je vrlo značajan problem. Ne znamo koliko donacija, na ime kojih institucija i na koje načine su se trošile, recimo, u oblasti turizma, koji projekti, ko su nosioci tih projekata, koji su efekti tih projekata. Ali, znamo da se ogromna sredstva troše na tzv. specijalizovane usluge i na određene projekte.
Turizam nikada gori! Razvoj turizma ne postoji! Kapaciteti su katastrofalni! To je generalni zaključak. Čast izuzecima, ali ti izuzeci ne potvrđuju da imamo uspešnu turističku ponudu, već, naprotiv.
Takođe, značajno je da se pomene i trebalo bi da bude predmet vrlo ozbiljne rasprave jeste tema kulturnog turizma, koji je u Srbiji, nažalost, na najnižim mogućim granama.
Da vas podsetim, u Srbiji postoji veći broj objekata koji su pod zaštitom UNESKO-a, među njima su i spomenici na Kosovu i Metohiji. Ne smatramo da je to najbolje moguće rešenje, ali situacija je nalagala tako. Možda je to jedini mogući put da se srednjevekovne zadužbine zaštite od divljanja šiptarskih terorista: manastir Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, manastir Gračanica u Prizrenu, crkva Bogorodice Ljeviške u Prištini, manastir Studenica, Stari Ras i Sopoćani.
Podsećanja radi, na Kosovu i Metohiji ima više od 1.500 manastira i crkava isposnica. Informativna služba Eparhije raško-prizrenske objavila je 27. marta 2004. godine dopunjenu, ispravljenu, ali ne i konačnu listu srpskih pravoslavnih crkava i manastira koji su potpuno uništene ili teško oštećene tokom martovskog progona od 17. do 20. marta.
Među njima su, a moramo da ih navedemo, u obavezi smo i prema sopstvenoj istoriji, a i prema našim građanima koji to očekuju od nas, spaljeni su ili minirani hram: Bogorodice Ljeviške iz 14. veka, hram Hrista Spasa iz 14. veka, Saborni hram Svetog velikomučenika Georgija iz 1856. godine, crkva Svetog Nikolaja iz 14. veka, crkva Svetog Nikolaja-Runovićeva iz 16. veka, crkva Svete nedelje, naselje Potkaljaja, iz 14. veka, crkva Svetog Pantelejmona iz 14. veka, crkva Svetog Kozma i Damjana iz 14. veka, crkva Svete nedelje u selu Živinjane kod Prizrena i manastir Svetih Arhangela iz 14. veka.
Direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture je najavila da će Zavod vrlo brzo da dostavi detaljan izveštaj o obnovi crkava na Kosovu i Metohiji i ona je rekla, a tiče se kulturnog nasleđa Srbije, da država Srbija i Republički zavod imaju obavezu da iznesu potpunu istinu o obnovi koja je prema načinu na koji se obavlja, i to je vrlo važna činjenica koja je u kontekstu ovog što je prethodno rečeno i razvoja kulturnog i duhovnog turizma, pri čemu sve ozbiljne zemlje zaista inkasiraju ozbiljna sredstva osim Srbije, dakle, ta obnova se odvija u potpunoj suprotnosti sa stručnim principima koji se primenjuju u državi Srbiji.
Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture i član Komisije za obnovu je konstatovala da je memorandum o obnovi već prekršen, jer se u izveštaju Komisije već nalazi niz nepravilnosti. Služba za zaštitu spomenika smatra da je važna održivost obnove, dok, sa druge strane, Savet Evrope smatra da je samo važno obnavljati, pa makar i više puta. Prema podacima SPC na Kosovu i Metohiji od juna 1999. godine sve do 17. marta 2004. je porušeno i oštećeno 115 manastira i crkava, dok je tokom martovskog progona 34 oskrnavljeno.
Ono što je vezano za kulturni turizam u Srbiji, postoje i druge lokacije od značaja. Što se tiče duhovnog turizma osim Raško-prizrenske eparhije, imate primere iz Žičke eparhije ili Ovčarsko-Kablarske klisure u kojoj su manastiri u većoj meri obnovljeni, ali ne vidimo šta se dalje radi na određenoj turističkoj ponudi kada su u pitanju ovako značajna mesta. Pretpostavljam da ćemo čuti kakav je plan za ubuduće, ali vezano za kulturni turizam u Srbiji postoje druge lokacije od značaja, ovo na prvom mestu zbog javnosti u Srbiji, kao što je Gamzigrad ili Romulijana. To je arheološko nalazište blizu Zaječara, u istočnoj Srbiji, antičke rimske carske palate Feliks Romulijana, koje se od 29. juna 2007. godine nalaze na UNESKO-voj listi svetske baštine.
Gamzigrad, takođe, predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija Maksimilijana Galarija, Dioklecijanovog zeta. Onda, Viminacijum, lokalitet Pirivoj, deo je velikog arheološkog nalazišta antičkog logora Viminacijum, sa otkopanim grobovima različitih tipova gradnje i mauzolejem u centralnom delu. Takođe, Fruška Gora ili Mala Sveta Gora jedan je od posebno zapostavljenih vrlo značajnih segmenata ne samo turističke ponude, već istorijskog, kulturnog i duhovnog nasleđa.
Ono što bi trebalo da bude od izuzetnog značaja za sve nas jeste da čujemo šta država Srbija ima u planu kada je reč o Fruškoj Gori i kolika su finansijska sredstva potrebna da se Fruška Gora dovede u red onih sadržaja koji bi trebalo da na dostojan način, kako to i zaslužuju, predstavljaju državu Srbiju.
Ono što moramo da kažemo jeste da se na Fruškoj Gori nalazi 16 pravoslavnih manastira i zato postoji još jedan od naziva Mala Sveta Gora, poznatih po specifičnoj arhitekturi, bogatim riznicama, bibliotekama i freskama.
Fruška Gora krije i brojne arheološke lokalitete iz praistorijskog i kasnijeg perioda, ali bi, recimo, za građane Srbije bilo vrlo značajno da čujemo koliko se do sad ulagalo u Frušku Goru, a koliko će od sada. Da li je neki od značajnijih projekata bio provođen na ovom delu koji je skoro u najvećoj meri i potpuno devastiran?
Takođe, jedno od najvećih i najznačajnijih arheoloških nalazišta je nalazište Lepenski vir, smešteno je na desnoj obali Dunava u Đerdapskoj klisuri u Srbiji, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Ovaj lokalitet je ime dobio po dunavskom viru bio je sedište jedne od najvažnijih i najsloženijih kultura praistorije. Dakle, između 1965. i 1970. godine otkriveno je ribarsko-lovačko naselje sa začecima kultivacije, tokom iskopavanja otkriveno je sedam sukcesivnih naselja i 136 objekata.
Trebalo bi da znamo da li će se Lepenski vir naći u turističkoj ponudi i da li će država Srbija da radi na ovakvim lokacijama, za koje mislimo da bi državi Srbiji doneli značajne prihode. Ono što je i te kako značajno, a tiče se kulturnog turizma je još jedna stavka, a to je vinčanska kultura ili Vinča, koja predstavlja rano neolitsku kulturu Evrope između prvih vekova petog milenijuma pre nove ere i prvih vekova četvrtog milenijuma pre nove ere. Prostirala se od srednjeg Potisja na severu do Skopske kotline na jugu, i od reka Usore i Bosne na zapadu do Sofijskog basena na jugu, odnosno obuhvatala je teritorije današnje Srbije, Rumunije, Makedonije, Bosne i Hercegovine.
Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura u svetu, najranija metalurgija bakra u Evropi potiče sa vinčanskog lokaliteta Belovode u istočnoj Srbiji.
Na osnovu svega ovoga, a konsultovali smo tu i ljude koji su radili na ovome, to su gospođa Nataša Prćić i Dino Rac, opšti zaključak je da Srbija ima značajne resurse, ali da u Srbiji ne postoji kulturni turizam. Postoje pojedinačni pokušaji, vrlo verovatno mnogi projekti, ali o kulturnom turizmu Srbije mi više možemo da ne govorimo nego da govorimo. Voleli bismo da čujemo razloge zašto je to tako.
Pored ove identifikacije, sa namerom, samo određenih lokaliteta koje je svetska zajednica prepoznala kao lokacije od izuzetnog značaja pa ih stavila pod svoju zaštitu, trebalo bi, da ne bude samo kritike radi, da bolje funkcionišu te međuresorne relacije. Zato je bilo važno da po ovako objedinjenim tačkama, koje zahvataju više oblasti, mi ovde imamo makar ministra ekonomije i regionalnog razvoja, koji u okviru svog resornog ministarstva ima toliko vrlo značajnih oblasti za Srbiju.
Bojimo se da tako značajne oblasti za Srbiju, pod rukovođenjem jednog čoveka i njegovog tima, ipak ne dođu u ruke monopola određenih grupacija, a onda ćete imati problem sa dobrim delom opozicije, a onda – problem sa preko milion ljudi u Srbiji. Iz jednog prostog razloga, svi koji žele ravnomerni regionalni razvoj, poboljšanje razvoja i kvalitetnu ponudu kada je reč o turizmu, direktno su protiv monopola.
Ali, da se vratimo na konkretne predloge, SRS smatra da bi, kada je reč o kulturnom turizmu, trebalo da se, a to je ono na čemu posebno mora da se radi i pokušavali smo i sami da istražujemo, napravi vrlo značajna i baza i berza kulturno-turističke ponude Srbije. Lokalne zajednice treba da donesu svoje razvojne strategije kulturnog turizma. To ne treba uzimati iz nadležnosti lokalnih zajednica, što će definitivno doprineti boljem definisanju državne strategije u ovoj oblasti.
Mi ne mislimo da je obrnut red bolji, od centrale, od globalnog ka lokalnom, nego obrnuto, od lokalnog ka globalnom. Lokalnim zajednicama ne sme da se uzima iz nadležnosti da određuju koji su to turistički sadržaji, kakva turistička ponuda mora da bude. To se direktno tiče razvoja lokalne zajednice, na prvom mestu unapređenje života svih onih koji su stanovnici gradova i opština. Ukoliko je bilo zloupotrebe u nekom ranijem periodu, a ticalo se lokalnog nivoa, ti koji su zloupotrebljavali finansijske ili bilo koje druge resurse moraju da odgovaraju za to, ali centralizam u ovom smislu je poguban za razvoj lokalnih sredina.
Takođe, ono što SRS smatra da bi trebalo preispitati i preciznije definisati, a to je upravo uloga lokalnih turističkih organizacija u oblikovanju kulturno-turističke ponude Srbije. Naš je utisak da su se lokalne organizacije, kao i svaki put, nažalost, preskočile i da se pravi okvir, kišobran i strategija sa centralnog nivoa, koji treba da se prihvati bez pogovora na lokalnom nivou. Mislimo da je to nedopustivo.
Vrlo je značajno multidisciplinarno obrazovanje kadrova i stanovništva u skladu sa potrebama održivog razvoja kulturnog turizma. Obrazovanje treba provoditi kroz školske i vanškolske forme. Ne vidimo da je to urađeno do sada.
Kao primer uspešne prakse trebalo bi da bude makar izdvajanje nekoliko projekata koji bi trebalo da nam posluže kao projekti uspešne prakse i projekti održivog razvoja, makar u nekim oblastima razvoja turizma. Voleli bismo, bar kada je reč o kulturnom ili verskom turizmu u Srbiji, da znamo koji su to projekti, ko su bili nosioci tih projekata.
I, iznad svega značajno je, nažalost, na to pitanje neće imati ko da odgovori, ostaće samo strankama da pretpostave kako će da izgleda turizam u Srbiji i, na kraju ili na početku, vreme koje dolazi vrlo brzo će da potvrdi ili demantuje sve nas koji učestvujemo u ovoj raspravi, mislimo da je način na koji je predlagač mislio da uredi oblast turizma pogrešan. Mislimo da će u konačnom zbiru da bude vrlo poguban za turističku ponudu i razvoj turizma uopšte. Kada je reč o ovakvim zakonskim predlozima, ono što je bilo neminovno da se dostavi svim poslaničkim grupama jeste informacija koju tražimo kroz određena poslanička pitanja, a to je, na koji način mislite da sprovedete održiv razvoj turizma u Srbiji, sa kojim finansijskim sredstvima i sa kojim projektima?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Milica Vojić-Marković.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.
Vreme na raspolaganju Poslaničke grupe DSS je 24.5 minuta.

Svetlana Stojanović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Na član 3. tačka 21) poslanici DSS podneli su još jedan amandman kojim predlažemo da turistički proizvod, kao skup međuzavisnih elemenata koji se u praksi organizuje kao poseban vrednosni lanac, uključi kulturna dobra, kako materijalna, tako i nematerijalna. 
Vlada ovaj amandman nije prihvatila uz apsurdno obrazloženje da nedostaje pojam – turistička atrakcija. Nematerijalna kulturna dobra su festivali, muzički, filmski, pozorišni, način života i običaj nekog kraja, folklor u najširem smislu reči, način i pripremanje hrane i pića, stari zanati.
Nematerijalna kulturna dobra su po definiciji turistička atrakcija. Turizam to odlično zna, jer ih uveliko koristi. Egzit i Guča privuku milione turista. Šta kulturna dobra, pokretna i nepokretna, materijalna i nematerijalna, dakle, turističke atrakcije, imaju od turizma? Jako malo ili ništa. Turizam gleda svoje interese, a kulturnu baštinu moramo štititi nepostojećim sredstvima iz rebalansiranog budžeta.
Pravi razlog odbijanja ovog amandmana DSS je nezainteresovanost Vlade za kulturu srpskog naroda. Novca za kulturu nema. Nema ga ni za šta. Sistemskih rešenja za kulturu nema. Plana kulturnog razvoja i kulturne politike nema. Zakona o kulturi još nema. Trošićemo i arčiti ovo što su nam dedovi ostavili, bez ikakvog osećanja da imamo obavezu da i sami nešto doprinesemo, sačuvamo ili uvećamo. Državu bi morali voditi ljudi koji imaju dovoljno časti da zaštite nacionalne interese u kulturi i šire. Tada bi pojam turistički proizvod, obuhvatio kulturna dobra. Pozivam poslanike da glasaju za ovaj amandman. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Milan Lapčević.
Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Svetlana Stojanović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Na član 11. poslanici DSS podneli su amandman kojim predlažemo da program razvoja turističkog proizvoda obuhvati i kulturni turizam. Vlada je amandman odbila zato što su prioritetni turistički proizvodi već utvrđeni Strategijom razvoja turizma Republike Srbije, a prioritetni oblici turizma ove vlade su poslovni, zdravstveni, planinski, jezerski, nautički, kongresni i seoski turizam, a kulturnom turizmu nema mesta u strategiji našeg turizma. Ima ga u praksi. Ima ga kada turizam poželi da upotrebi kulturu. Nema zakonske obaveze da turizam kulturi nešto vrati.
Hoteli sa pet zvezdica i fitnes centri isti su u svim zemljama, lanci hotela ''Hilton'' i ''Šeraton'' isti su svuda u svetu. Turista koji uživa u njihovom komforu ne mora znati u kojoj se zemlji nalazi. Zemlja se jedna od druge razlikuje po svojoj kulturi, istoriji, spomenicima kulture, nacionalnoj umetnosti, običajima, zanatima, verovanjima, načinu života. Posebnost turističke ponude jedne zemlje, regije ili lokalne zajednice, prepoznatljivost njenog kulturnog identiteta, ono što je specifično lokalno privlači turiste. Srbija bi imala šta da im ponudi kada bi Zakon o turizmu srpsku kulturu video kao vrednost veću od turizma.
Kada bi naša Vlada uopšte držala do kulturnog identiteta srpskog naroda i drugih naroda koji u Srbiji žive, ali ne drži, poštovanje kulture većinskog i manjinskih naroda nije samo marketing za spoljnu upotrebu. To je i obaveza da se obezbede sredstva za očuvanje baštine srpske, evropske, pravoslavne, vizantijske, istočne, jevrejske, islamske, mađarske, slovačke, naše.
Program razvoja turističkog proizvoda ne bi smeo izostaviti kulturni turizam. Ni zbog kulture, ni zbog turizma. Predlažem narodnim poslanicima da glasaju za ovaj amandman. (Aplauz.)