Četvrta sednica, Prvog redovnog zasedanja, 04.05.2009.

17. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 112. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Arsen Đurić, Milica Vojić-Marković i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 112. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 115. amandman je podnela Vlada, za koji Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman, sa ispravkom, na član 115, koji je Vlada prihvatila, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 115. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandman je podnela Vlada, za koji Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 118. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman, sa ispravkom, na član 118.
Vlada je prihvatila amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 119. amandman je podnela Vlada, za koji Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam, podneo je amandman, sa ispravkom, na član 119, koji je Vlada prihvatila, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 119. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 120. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman, sa ispravkom, na član 120, koji je Vlada prihvatila, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 120. amandman je podnela narodna poslanica Bojana Stanojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 121. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 141. Poslovnika Narodne skupštine, Odbor za trgovinu i turizam podneo je amandman, sa ispravkom, na član 121, koji je Vlada prihvatila, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 122. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević. Vlada nije prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 122. amandman je podnela narodna poslanica Bojana Stanojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima da li predstavnici predlagača žele završnu reč o pojedinostima? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje će odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 26. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI (pojedinosti)
S obzirom na to da su tačke 26. i 27. bile predmet glasanja Narodne skupštine o objedinjenoj raspravi, vreme za poslaničke grupe za ova dva zakona je objedinjeno vreme. Ovlašćeni predstavnici ostaju kao i u slučaju rasprave u načelu, osim u slučaju ako predsednik poslaničke grupe ili zamenik predsednika poslaničke grupe zamenjuje ovlašćenog predstavnika iz rasprave u načelu.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nikola Krpić, Milisav Petronijević, Đorđe Milićević, Miletić Mihajlović, Saša Dujović, Zoran Kasalović, Jovan Palalić, zajedno Jovan Palalić i Milan Lapčević, Goran Mihajlović, Mirko Munjić, Milan M. Nikolić, Vitomir Plužarević, Sreto Perić, Nikola Žutić, Marina Toman, Dragan Aćimović, Srboljub Živanović, Dobrislav Prelić, Milorad Buha, Marko Milenković, Vesna Marić, Momčilo Duvnjak, Ljubiša Petković, Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Vlada Milojković, Zoran Krasić, Milorad Krstin, Slobodan Vuković, Tomislav Ljubenović, Branimir Đokić, Nataša Jovanović, Ljubomir Kragović, Jovan Damjanović, Marina Raguš, Lidija Vukićević, Ognjen Mihajlović, Milan Škrbić, Dušanka Plećević, Filip Stojanović, Milan Veselinović, Petar Jojić, Sulejman Spaho, Radiša Ilić, Gordana Pop-Lazić, Zoran Popović, Gordana Paunović-Milosavljević, Boris Aleksić, Vladan Jeremić, Slađan Mijaljević, Bojan Mladenović, Momir Marković, Milovan Radovanović, Dragan Stevanović, Radica Jocić, Dragan Živkov, Dragan Todorović, Dejan Mirović, Lidija Dimitrijević, Jadranko Vuković, Milan Avramović, Paja Momčilov, Elena Božić-Talijan, Nikola Savić i Dušan Marić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaje Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Zakonodavnog odbora.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić.

Vesna Pešić

Liberalno demokratska partija
Da li se to odnosi na član 1, nisam čula kada ste pročitali?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da, amandman na član 1. koji je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Videla sam da ste registrovani u sistemu za prijavu, zato sam vas prozvala. Ne morate, ako je greška u sistemu.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Vukićević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Damjanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ognjen Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Gospođo Čomić, preciznosti radi, Predlog zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, o kome sada govorimo? Hvala.

Zaprepašćuje činjenica da nije prisutan resorni ministar, koji je ubedio celokupnu srpsku javnost da će tolike oblasti koje je stavio pod svoj resor da uredi i provede ceo sistem reformskih promena u svim tim oblastima, pogotovo kada pričamo o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Neprisustvo ovlašćenog predstavnika predlagača trebalo bi da bude jasna poruka srpskoj javnosti da čak i ovlašćenog predlagača apsolutno nije briga na koji način će moći eventualno da prevaziđe prepreke koje će se postaviti pred njega, a na koje mogu da ukažu ipak predstavnici naroda koji su dobili mandat, na majskim izborima, da ih predstavljaju.

Ili, gospodin Dinkić apsolutno ne shvata važnost funkcije najviše zakonodavne vlasti u jednoj državi, nije ga briga, s obzirom na to da se verovatno i sam uverio da može vrlo vlasno da vlada svim tim što je stavio pod svoju nadležnost.

Međutim, ono što bi trebalo da bude, nadamo se, jasno jeste činjenica – valjda je gospodin Dinkić svestan i toga da će na kraju ceh efekata svetske finansijske krize na državu Srbiju u dobrom delu da plati i on sam, sa jedne strane, a sa druge strane, i gospodin Boris Tadić koji nas je više puta uverio da je on taj koji odmotava Gordijev čvor kada to resorni ministri ne mogu, nabavlja gas kada ne može da se nabavi, utiče na funkcionisanje Parlamenta tako što govori da je 250 poslanika mnogo i nas zaista sve ovo što se dešava u Parlamentu, odnos izvršne vlasti prema Parlamentu, uverava u to da mi polako, ali sigurno, klizimo u jednopartijski sistem, u sistem u kojem će odluke da se donose samo u jednom centru moći, u sistem koga nije briga šta to narod misli i u sistem kome je opozicija potpuno suvišna i sve institucije sistema potpuno nepotrebne.

Da vas podsetim, Broz je imao Goli otok, a čini se da Srbija postaje Gulag jednoga čoveka, polako ali sigurno. Kada za to dođe vreme ova dva pomenuta gospodina će vrlo verovatno, svesno, da plate račun celokupne krize, ne reformskog kursa, potpuno pogrešne ekonomske politike i neodgovorne Vlade.

Međutim, da nastavimo tamo gde sam stala, SRS je pre izvesnog broja meseci ukazivala, zapravo, pozvonila na uzbunu, kada je reč o finansijskoj krizi koja je već tada pretila da se prelije na državu Srbiju i krajem prošle godine, tokom oktobra, novembra i decembra, postavili smo određena, konkretna pitanja pred resorno Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pred gospodina Rasima Ljajića, Ministarstva rada i socijalne politike, ali i pred Ministarstvo trgovine.

Kao što vidite, pokušavali smo da kroz jedno poslaničko pitanje, koristeći institut tadašnjeg Poslovnika koji je omogućavao da se vrlo značajne i važne životne teme, kao što je zadržavanje radnog mesta, upošljavanje sve većeg broja ljudi koji su ostajali bez posla, dovedu na dnevni red Parlamenta koji je to očigledno stavljao na margine najznačajnijih društvenih događanja.

Upravo zato što smo svakodnevno u kontaktu sa svojim glasačima i aktivistima na terenu, to su ljudi koji spadaju u onu polako nestajuću radničku klasu, došli do određenih podataka da će solidan broj firmi, nažalost, da otpusti veliki broj radnika. Mediji su krajem prošle godine pisali o tome. Nismo hteli da zvučimo panično, jer su mediji potpuno pod režimskom kontrolom, odnosno kontrolom jednog centra moći, pravog premijera u senci, gospodina Tadića, pokrenuli medijsku kampanju protiv SRS, i hteli smo odgovorno da pristupimo vrlo značajnom problemu, kao što je politika zapošljavanja u svetlu finansijske krize, odnosno krize koja je dobrano zakoračilo u državu Srbiju i hteli da dobijemo konačno zvaničan državni podatak.

Dakle, koliko ljudi, po kom osnovu, u kojim preduzećima ostaju bez posla, na koji način država misli da uposli te ljude i reši njihove egzistencijalne probleme i, sa druge strane, s obzirom na to da se već primetio nominalni pad mesečnih zarada, na koji način država garantuje da će taj nivo odnosa porasta cena na malo pratiti nominalni iznos zarada?

Dobili smo određene konkretne odgovore koji se sada opet radikalno menjaju zato što je situacija potpuno promenjena. Da vas podsetim, ovo je zbog javnosti u Srbiji, resorni ministar nije prisutan, gospođica Matić sasvim sigurno ne može da odgovori na ova pitanja, ali će javnost jednog dana gospodinu Dinkiću postaviti ova, slična i desetostruko više pitanja, recimo, šta bi za privatizacijom, gde su otišla sredstva iz privatizacionih fondova i šta bi sa ekonomskom i socijalnom sigurnošću svih građana države Srbije, sa ekonomskim oporavkom države Srbije, sa reformskim kursom?! Prema tome, to će sve biti pitanja na koja će gospodin Dinkić kad-tad morati da odgovori.

Tada smo dobili kao obaveštenje, dakle, zvanični državni odgovor, da su na osnovu analize raspoloživih podataka u novembru 2008. godine, evidentirani ili najavljeni otkazi ugovora o radu, u većoj meri, posledica ili utvrđivanja viškova zaposlenih u društvenim preduzećima koja su u procesu restruktuiranja i pripreme za privatizaciju, a ta privatizacija, moram da vas podsetim, ojadila je mnoge gradove države Srbije tako što je ugasila mnoga preduzeća koja su izdržavala te gradove, radnici su ostali na milost i nemilost ljudi koji su privatizovali preduzeća, jureći najčešće imovinu i ostali su prepušteni samo jednoj jedinoj mogućnosti – da skrenu pažnju na nemogućnost preživljavanja, a to je ulica. Kao što vidite, radikalizovali su svoje zahteve, nažalost. Zahtevi su vrlo brutalno predstavljeni pred nosioce izvršne vlasti.

Imamo gospodina Ljajića koji shvata sve veći problem i shvata situaciju da vlast neće moći da izađe na kraj sa socijalnim buntom bez odgovarajućeg socijalnog dijaloga, što znači da vlast nema rešenja za ono za šta zna da dolazi, a to je talas protesta do socijalnih nemira.

Mi smo tada dobili informaciju da će po ovom prvom osnovu bez posla ostati radnici "Viskoze", "Zlatare Majdanpek", "Prahovo proizvodnja đubriva'', "Iris" Prijepolje, "Zastava automobili", "Goša", "Šamot" Aranđelovac, JAT, pa onda, opet, po drugom osnovu utvrđivanje viška zaposlenih u privatizacionim preduzećima, u cilju oslobađanja novih viškova zaposlenih. To je kontinuitet otpuštanja radnika.

Prema tome, kako su velike društvene firme bile privatizovane, radnici su ostajali bez posla i bez mogućnosti da se uposle, zato što su, prvo, imali godine starosti koje više niko nije hteo, sistem obrazovanja je bio odgovarajući za nekadašnja društvena preduzeća, a sada su bili prepušteni projektima dokvalifikacije, a suštinski su svi radili sezonske poslove ili većina njih, na crno, što će reći da je država ostala bez obaveznih poreza, doprinosa, jer svi ti ljudi nisu bili prijavljeni.

Takođe, dobili smo podatak da su ljudi dobili otkaze ili je najava otkaza i po osnovu upućivanja zaposlenih na prinudni odmor, uglavnom opet u privatnim preduzećima i onim preduzećima gde nema mogućnosti da se radnici proglase viškom. Isto tako, prestanak rada po osnovu otkaza ugovora o radu na određeno vreme i rada preko omladinske zadruge, pa, onda, utvrđivanje viška zaposlenih u namenskoj industriji, prestanak rada dohodovnih institucija u okviru vojske, tako da smo mi sveukupno došli do cifre od 64.033 ljudi. Dakle, to je bio frapantan podatak samo za kraj 2008. godine.

Zakonom o budžetu za 2009. godinu predviđena su sredstva u iznosu od tri milijarde dinara, a mi smo budžet već rebalansirali zato što se u međuvremenu desio MMF sa svojom računicom, koja je očigledno zatekla sve u vlasti koji su očekivali da kriza jednostavno preleti Srbiju i da nećemo doći u situaciju da rešavamo efekte svetske finansijske krize, tako da sve ono što se Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu opredelilo za mere aktivne politike zapošljavanja, to sada već možemo da stavimo na stranu.

Takođe, ono što je isto bilo značajno jeste postojanje tog tranzicionog fonda. Isto je podatak zastareo vezan za Zakon o budžetu za 2009. godinu, sve je to sada promenjeno. Tada smo postavili pitanje – šta će sa onima koji ostanu, a nisu prijavljeni, i kako će oni koji budu primali neke prihode moći da prežive jedan mesec, s obzirom na porast cena na malo, ono što bi trebalo da interesuje javnost u Srbiji, a do sada nismo predstavili, jeste i odgovor koji je nama dalo Ministarstvo rada i socijalne politike (koje ovde treba da bude prisutno kada mi pričamo o zapošljavanju, jer su ovo usko povezane teme, teme koje bi trebalo da znače bezbednost i sigurnost svake porodice u Srbiji) dakle, nama je inspektorat za rad rekao, da će u 2009. godini primeniti i pripremiti akcioni plan za borbu protiv rada na crno.

Mi još nemamo taj akcioni plan. Cilj je bio da se zaposleni koji rade na crno uvedu u sistem legalnog rada, čime će se ne samo povećavati broj zaposlenih, već će ovim licima da se obezbedi ostvarivanje prava iz rada i po osnovu rada. Mi odmah shvatamo da to neće moći da se desi, da mere ekonomske politike koje je Vlada donela u susret rebalansu budžeta MMF, naprosto, stimulišu sve poslodavce da isplaćuju samo osnovne zarade radnicima, a da ih ne prijavljuju.

Imamo tu drugi problem koji proističe iz ovog i zato je bilo vrlo važno da tu sedi ministar nadležan za sam rad, kao i predstavnici inspektorata za rad, zato što vi imate sada već situaciju mobinga na radnim mestima, situaciju neljudskog ponašanja od strane poslodavaca, ne bi li se radnici sami pokupili i otišli.

Imate situaciju kašnjenja u isplatama zarada, imate situaciju da ljudi rade više od osam sati dnevno, što je potpuno nehumano i neljudski. Ukoliko odbiju ili se požale bilo kome, samo ne znam kome bi mogli da se žale s obzirom na to da mi nemamo nijednu zdravu sindikalnu organizaciju, jer se država nije potrudila da napravi takvu klimu, nema socijalnog dijaloga, ono bez čega mogu da ostanu jeste bez posla.

Nije jasno u ovom celokupnom miljeu i celokupnoj društvenoj klimi i onome što sam gospodin Ljajić najavljuje kao vrlo veliki problem za državu Srbiju – kako će se ovaj predlog zakona sprovesti?

Zapravo, vi imate predlog zakona koji vrlo verovatno odgovara standardima EU, ali ne odgovara situaciji u državi Srbiji.

Mi svakodnevno ovde saopštavamo podatke do kojih dolazimo, a tiče se, recimo, stanja zaposlenosti u državi Srbiji. Najčešće je to alarmantna situacija, pa imamo utisak da se problemi gomilaju, da mi ovde sami sa sobom retorički raspravljamo. Neko ima utisak da pokušavamo da stičemo jeftine političke poene, a samo iz razloga što nema predstavnika vlasti, nema povratne informacije, nema povratne akcije, tako da smo svi mi zaglavljeni u jednom manevarskom prostoru koji je potpuno minsko polje i preti da odnese sve nas koji učestvujemo u nečemu što se zove politički život, zato što niko neće moći da izađe u susret onome što se Srbiji sprema na jesen.

Dakle, mi ćemo imati armiju ljudi koji neće više imati šta da izgube. Gubitkom posla izgubiće sve. To je problem koji je očigledno prepoznao samo gospodin Ljajić. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja se oglušava na taj problem, nema odgovor i na kraju, nije ga briga, jer da ga je briga, on bi već bio tu sa kriznim štabom Vlade, izašao pred celokupnu javnost, pred poslanike i rekao – evo, naš plan aktivnosti izgleda tako. Prema tome, Vlada nema rešenje za nastupajuću krizu u Srbiji, kada je reč o zadržavanju nivoa zaposlenosti.

Evo još jedan podatak, a naprosto, samo linijom manjeg otpora, gospođice Matić, gledam u vašem pravcu i ne očekujem nijedan odgovor na sve ovo, niste vlasni da govorite na ovu temu, ali javnost treba da vidi do kraja vrlo transparentno o čemu je ovde reč. Srpska javnost treba da zna da mi nikada nećemo saznati gde su otišle pare od privatizacionih fondova. Možemo samo da zaključimo da su otišle na kupovinu političkog i socijalnog mira, dakle, u javnu potrošnju. Nikada nećemo dobiti odgovor na određena pitanja koja ovde postavljamo, zato što ti odgovori povlače za sobom nečiju odgovornost.

Budite sigurni, neko će sasvim sigurno morati da odgovara zato što je opljačkao narod, zato što je vodio pogrešnu, ekonomsku, socijalnu i bilo koju drugu politiku! Zato što im nikada nije palo na pamet da tom istom narodu izađe i da kaže, izvinite, nismo uspeli, bilo nam je važnije da akumuliramo bogatstvo u rukama samo određene nekolicine ljudi, koji sada jesu problem države, kao što je ''Delta holding'' kompanije i ništa više! Jer, to je jedini zaključak koji se stavlja pred svakog ko pokušava da racionalno presuđuje situacijom. To će biti varijanta, da kada se ''narod desi'' na ulicama, jer nema drugog načina i institucije se oglušavaju o njegove zahteve, da gospodin Dinkić izađe i kaže, izvinite, ali, jednostavno, prešao sam vas.

Jedan od primera jeste užasna činjenica vezana za Valjevo. U Valjevu je za četvrtinu manje nezaposlenih u odnosu na isti period lane, praksa je pokazala da posla nema za starije od 40 godina koji su postali višak u nekadašnjim društvenim preduzećima, jer ih poslodavci ne primaju u radni odnos. Hajde da vidimo koji je to deo populacije i o kojem broju ljudi je reč. Pokušavali smo da saznamo procenat nezaposlenih po gradovima u Srbiji, a to su Niš, Kragujevac, Čačak, Valjevo i ono što nas je interesovalo u odnosu na postojeće analize, koje su to ranjive kategorije stanovništva kojima treba frontna pomoć u smislu starosne granice ili lica sa invaliditetom ili bilo kakvom posebnom potrebom, polna struktura, šta je sa mladima, Romima, samohranim roditeljima. Nažalost, taj podatak nismo dobili.

Ne želim da predstavljam osobu koja će redovno zvoniti na uzbunu, čini mi se da Nacionalna služba za zapošljavanje nema preciznu strukturu nezaposlenih ljudi.

Kada je reč o Valjevu, do smanjenja nezaposlenosti je došlo zahvaljujući grinfild investicijama, političke korektnosti radi pominjem ovo sa namerom, privatizovanim društvenim firmama, ali je u Valjevu trenutno oko 7.000 nezaposlenih, dok je u istom periodu skoro četvrtina osoba na evidenciji lokalne filijale za ''nezapošljavanje'' koje su starije od 50 godina.

Interesuje me, predlagač nije tu, ne znam ko bi mogao da mi odgovori na ovo pitanje, svakako ću ga postaviti jer to je obaveza prema ljudima koji se nama javljaju – na koji način ćete izaći u susret ljudima koji imaju više od 50 godina života, a po strukturi obrazovanja apsolutno ne mogu da odgovore na zahteve tržišta, recimo, u Valjevu? Da li možete da zamislite kakvo je njihovo mentalno stanje i kakvo je stanje inače njihove porodice, jer nisu u mogućnosti da obezbede jednomesečno preživljavanje.

Dakle, polovina od ukupnog broja nezaposlenih u Valjevu, kojih je oko 7.000, stariji su od 40 godina, poslodavci zapošljavaju samo mlade do 30 godina. Stariji od 40 godina mogu posao da dobiju samo ako su stručnjaci u svojoj oblasti, a o zapošljavanju starijih od 50 godina nema ni govora. Poseban je problem kada je reč o zapošljavanju invalidnih lica i lica sa posebnim potrebama, kao i ostalih ranjivih kategorija stanovništva. O tome ćemo malo kasnije, ali je sve veći problem upravo taj što su poslodavci krenuli logikom i najčešće pod izgovorom svetske finansijske krize i dovode u vrlo nedostojanstven položaj sve one koji pokušavaju da zarade mesečne prihode kod njih, uslovljavajući ih na najgore moguće načine.

Da li možete da zamislite zemlju u kojoj čovek radi duže od osam sati, u kojoj se ne plaćaju porezi i doprinosi, ne može čak da računa na penzijsko i ostalo osiguranje. Da li možete da zamislite zemlju u kojoj se majci traži da ne rađa decu, a da, pri tom, niko ne odgovara za to?! Ili, što je najgore, zemlju u kojoj nema bolovanja ili godišnjeg odmora – to su, dakle, potpuno izmišljene kategorije.

O ostalim uslovljavanjima i užasnoj diskriminaciji, koja je protivustavna kategorija, pričaćemo verovatno kada tu bude sedeo gospodin Ljajić, vrlo brzo, i kada bude izašao pred Parlament sa sledećom konstatacijom – ne znam kako da izađem iz ove krize. Opet će biti vrlo verovatno kasno i vrlo verovatno će se i tada opoziciji spočitavati da smo pozvonili za uzbunu, rasuli paniku po državi Srbiji i počeli da pričamo o onome što verovatno prosečan građanin ne zna, a to je, da ne može da preživi, da ne vidi rešenje iz situacije u koju ga je država Srbija smestila. A ono što se očekuje u ovakvim predlozima zakonima jeste da radnik i svi koji zarađuju ne misle, naprosto, žele da zarade svoj hleb, a država je tu kao garant da to mogu da učine u kategorijama koje su dostojne ljudskog bića a ne roba.

Polako ali sigurno i ono malo što će ostati da radi u Srbiji radiće pognute glave i vrlo verovatno 12 sati dnevno, sa vrlo neizvesnom zaradom. Imate primere gde su poslodavci kasnili u isplatama nekoliko desetina godina. A, izgovori u smislu nasleđene situacije apsolutno ne prolaze. Ili ste u situaciji da, kada već želite vlast, volite vlast i u nju uđete, potpisujete svoju odgovornost. Ne možete prebacivati to na neke prethodne periode koji su neuporedivi. Ako ne možemo da poredimo budžete iz ranijih perioda, onda, takođe, istorijski kontekst nije uporediv.

Gospodo i dame, za sve ovo što otprilike jeste kontekst u koji mi polako ali sigurno ulazimo, jeste direktna odgovornost vaša i ceh, za potpuno nesposobnu i neodgovornu vlast koja je provodila očigledno tuđe a ne srpske interese, platićete samo vi!

Politički ovo ne bi trebalo nas da zabrinjava, s obzirom na to da kriza neće ostaviti jednu porodicu na miru, ne možemo da budemo srećni zbog činjenice da smo sve vreme bili u pravu. Ne možemo da se radujemo ni sledećoj činjenici, da se ova vlast, po ko zna koji put, pokazala otuđenom od onoga što je prosečan ljudski život u Srbiji. Ovih dana Srbija beleži najtužnije moguće slike. Svi ovde ličimo kao osobe koje su potpuno otuđene od realnosti i ne želimo da konstatujemo samo jedno, da vlast radi samo u vlastitom interesu, a ne u interesu onoga što bi trebalo da budu osnovni demokratski principi i osnovna demokratska načela. Pogledajte parlament i sve je jasno. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Duvnjak.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Đokić.

. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović..

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Žutić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podnela narodna poslanica Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Nikola Krpić i narodni poslanik Đorđe Milićević, sa ispravkom. Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Uvažena gospođo predsedavajuća, na samom početku želim da kažem da ću koristiti vreme koje pripada Poslaničkoj grupi SPS - JS.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o konkretnom amandmanu na član 6. stav 1. posle tačke 3) dodaje se nova tačka 4) koja glasi: „Organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke u skladu sa zakonom“. Tačke 4) i 5) postaju tačke 5) i 6) Amandman je podnet sa obrazloženjem da je za Republiku Srbiju unapređivanje veština i dodatno obrazovanje jedan od ključnih uslova za razvoj i usklađivanje ponude radne snage sa potrebama privrede. U prilog tome govore i iskustva drugih nacionalnih službi koje imaju dobre rezultate rada, vezano za organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke, a to je naročito važno kada su u pitanju one kategorije stanovništva koje se teže zapošljavaju.

Što se tiče konkretnog Predloga zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, još jednom želimo vrlo jasno da kažemo da kao partija levice, naravno, SPS poseban akcenat stavlja na ovaj predlog zakona. Smatramo da danas u Srbiji nema važnijih pitanja od ovog pitanja i nema apsolutno nikakve dileme da ovo pitanje predstavlja u ovom trenutku prioritet. Bilo koja mera ili predlog kojim bi se regulisalo zapošljavanje u Srbiji uvek će imati podršku SPS-a.

Naš cilj je da Srbija u ovoj oblasti dobije jedan, rekao bih, socijalno pravedan zakon. Slažemo se da veću pažnju treba posvetiti aktivnoj politici zapošljavanja, a da isto tako smatramo da je potrebno zadržati postojeći nivo prava u ovoj oblasti. Danas je izgleda definitivno moderno pričati o štednji, ali ne može se uštedeti na onima koji nemaju. Vlada Republike Srbije vodi jednu, rekao bih, ispravnu politiku.

Merama za ekonomsku stabilnost Vlada je zaštitila one najugroženije slojeve stanovnika. Teret krize u ovom trenutku neće pasti na penzionere, zaposlene u državnim delatnostima, neće se odnositi na one zaposlene u državnoj upravi ako imaju zaradu ispod 40.000 dinara, ali čini nam se da je ovaj predlog zakona po određenim pitanjima, naročito u ovom drugom delu koji se odnosi na osiguranje u slučaju nezaposlenosti, u kontradiktornosti sa potpuno ispravnim merama Vlade Republike Srbije.

Najpre, želim da kažem još jednom da mi podržavamo mere aktivne politike zapošljavanja, posebno kada je reč o javnim radovima, jer kroz pokretanje i otvaranje javnih radova mi vidimo mogućnost zapošljavanja upravo onih teško zapošljivih socijalno ugroženih kategorija Srbije. To je ujedno i mogućnost za opštinu, da se paralelno sa njima dobijaju nove vrednosti na toj teritoriji.

Takođe, mi podržavamo i uvođenje nacionalnog akcionog plana za zapošljavanje, kao osnovnog centralnog instrumenta za planiranje aktivne politike zapošljavanja, koji će služiti kao jedan osnov za budžetsko planiranje u oblasti zapošljavanja.

Što se tiče individualnih planova zapošljavanja, mi želimo da verujemo da će se nakon rasprave u javnosti stvoriti utisak da nije reč samo o prevelikoj administraciji, o 800.000 ugovora, kao i to da s obzirom na to da postoji mogućnost da se posao može poveriti agenciji i da se na ovakav način pravi posao agencijama za zapošljavanje. Nadamo se, naravno, da tako neće ostati nakon ove rasprave koju vodimo trenutno po amandmanima na predloženo zakonsko rešenje.

Smatramo da individualni plan zapošljavanja treba donositi pre svega za lica koja su dugoročno nezaposlena, odnosno duže vremena na tržištu rada, kao i teže zaposliva lica, odnosno lica koja su ostala bez posla, a vrlo malo im ostaje do penzije. Naprosto, nameće se nekoliko pitanja i ja želim da ih postavim.

Pre svega, da li je ovaj zakon hitan i kao takav da li je naložen od EU? Da li je i u ovoj oblasti reč o harmonizaciji zakonodavstva sa zakonodavstvom EU? Da li ovaj predlog zakona od Nacionalne službe za zapošljavanje, kao specifične institucije obaveznog osiguranja, pravi državni organ, imajući na umu sastav upravnog odbora koji je predložen? Da li ovaj predloženi zakon otežava položaj siromašnih slojeva i nezaposlenih, pre svega kada je reč o novčanoj nadoknadi, koje se relativno i apsolutno smanjuju, manja je osnovica, manji je procenat, kraće trajanje itd? Da li predlagač pravi razliku između politike zapošljavanja i politike tržišta rada i ko koju politiku treba da vodi?

Što se tiče prvog dela zakona, kada je reč o zapošljavanju, ovaj deo naravno ima podršku SPS-a, ali smatramo da rešenja koja su data u drugom delu, koji se odnosi na osiguranje za slučaj nezaposlenosti, nisu dobra. U dogovoru sa Savezom samostalnih sindikata i Udruženja sindikata ''Sloboda'', poslanici SPS-a podneli su određeni broj amandmana kako bi umnogome poboljšali ovaj zakonski predlog i naravno o tome ćemo govoriti tokom ove rasprave po amandmanima.

Dakle, mi jesmo za štednju. Ušteda na nivou države treba da bude prioritet prioriteta, ali nismo za to da plaćaju oni koji su ostali bez posla i koji treba da prime naknadu zato što su uplaćivali za slučaj osiguranja, odnosno za slučaj nezaposlenosti. Zahvaljujem. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podnela narodna poslanica Radica Jocić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Milan M. Nikolić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Vesna Marić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Vitomir Plužarević i Dobrislav Prelić..

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Pop-Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podnela narodna poslanica Marina Raguš.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.
...
Srpska napredna stranka

Marina Raguš

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, za SRS je polazna osnova i mesto gde se najčešće vraćamo to je najviši zakonodavni akt države Srbije, ili što bi neki koji su profesionalci u ovoj oblasti rekli – leks superior, u ovoj oblasti ono što je bila namera SRS-a i za nas sasvim dovoljno, ali nažalost, nešto što se najčešće ne poštuje, a opet je nama značajno zato što, između ostalog, na listi prioriteta dnevnog reda naše političke akcije jeste zajemčenost ljudskih prava, a tiče se člana 60. Ustava Republike Srbije. Ono što smo amandmanom hteli, jeste da se član 9. tačka 2) u reči „postupku“ zamenjuje rečju „proceduri“.

Ova izmena je predložena kako bi se osnažio član 60. Ustava Republike Srbije, koji glasi, za javnost je vrlo značajno da se samo podsetimo šta je Ustav predvideo, ali šta se najčešće ne poštuje (vrlo verovatno ću da koristim vreme predviđeno za Poslaničku grupu) kaže:

„Jemči se pravo na rad u skladu sa zakonom.

Svako ima pravo na slobodan izbor rada.

Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.

Svako ima pravo na poštovanje svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne može odreći.

Ženama, omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom“.

Dakle, eksperimenta radi, SRS poziva ovog momenta sve one koji prate ovaj direktan prenos da se jave na adresu Poslaničkog kluba SRS i da kažu samo na osnovu ovog člana 60. Ustava Republike Srbije u kojoj meri se poštuju njihova prava.

S tim u vezi, bilo bi značajno da tokom ove rasprave ovde sedi gospodin Rasim Ljajić. Imalo bi tu štošta da se čuje, ali politika zapošljavanja, mere aktivne politike zapošljavanja i obezbeđivanje svega onoga što propisuje član 60. Ustava Republike Srbije je u direktnoj vezi sa svim onim što će SRS da pokrene za koji mesec, a jeste neka vrsta popisa svega onoga što se krši, a jemči se Ustavom.

Značajno je da ćemo tada da predstavimo kako pojedinačne primere, tako i presek stanja kako izgleda jedan radni dan u Srbiji, na koji način ljudi apliciraju za posao i na koji način pokušavaju da zadrže svoje radno mesto.

Zašto o tome govorim? Zato što najnovija istraživanja pokazuju da, između ostalog, oko 46% ljudi u Srbiji strahuje za svoj posao. Po istraživanju studija agencija za istraživanje javnog mnjenja, medija i tržišta ''Medium Galup'', Srbija je peta na listi po broju ispitanika koji misle da mogu da izgube posao u 2009. godini. Ispred nje se nalazi Češka sa 58%, Peru sa 55%, Kamerun sa 49%. Vrlo zanimljiva kategorija zemalja.

Prema anketi koju je uradio Republički zavod za statistiku stopa nezaposlenosti u Srbiji u oktobru prošle godine iznosila je 14%. Manja je nego u istom mesecu 2007. godine, kada je iznosila 18,1%, a stopa zaposlenosti iznosila je 44,2% i veća je nego pre godinu dana, kada je bila 41,8%. Među nezaposlenima više je bilo žena nego muškaraca, 12,1% nezaposlenih muškaraca i 16,5% žena. Ovo je podatak koji bi trebalo sam po sebi da govori. Muškaraca je bilo zaposleno 53,2%, a žena samo 35,9%.

Međutim, vest koja nas je početkom maja zatekla jesu činjenice koje bitno utiču na nivo zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, a tiču se opet određenih gradova, opet regionalnog razvoja, da je u Pančevu otpušteno više od tri i po hiljade radnika. Od početka godine je zbog privatizacije, stečaja i likvidacije firmi otpušteno, precizno, 3.546 ljudi. U Pančevu je trenutno na tržištu rada prijavljeno 12.329 osoba.

A iz izveštaja Veća saveza samostalnih sindikata u Pančevu, jeste da je u poslednjih nekoliko dana otkaze dobilo više od 200 radnika. Pomnožite to sa tri ili četiri, toliko iznosi broj članova domaćinstva u proseku. Poljoprivredni gigant u Vojvodini "Stari Tamiš" otpustio je 70 ljudi, "Vojvodina put" 87, poljoprivredno preduzeće u Kačarevu 42.

Jedna od bitnih činjenica koja će definitivno da odluči koliko će ljudi nadalje da ostane bez posla u periodu maj - septembar ove godine, jeste ono što smo imali prilike da čujemo od predsednika Saveta stranih investitora, gospodina Aleksandra Radosavljevića, da se vrednost odloženih stranih investicija, planiranih za 2009. godinu kreće od 700 - 800 miliona dolara i da je tih 800 miliona dolara stranih investicija odloženo na neodređeno.

Videćemo kako će proteći sve ono što jesu obećanja, u smislu investicija od strane svih onih koji misle da će Srbiju da podrže na svom proevropskom putu. Ovo su podaci koji za sada govore da je taj put vrlo klimav i da se na tom putu očigledno nalazi samo vlast u Srbiji, a da je narod već polako ali sigurno, vrlo je evidentno, krenuo sasvim drugim putem.

Sada, videćemo na to toj raskrsnici, kada se bude susreo narod sa vlašću, kakve ćemo odgovore dobiti. Za sada imamo samo poražavajuće rezultate raznih privatizacija, Čačak, Valjevo, Niš, Kragujevac, Beograd, a da nikome nije falila dlaka sa glave zbog toga, da niko nije odgovara zato što je tolike ljude ostavio bez posla, zato što je tolikim ljudima rad jednostavno ostavio potpuno po strani, ne isplaćujući ono što su krvavo zaradili, zato što su fondovi prazni i zato što mi apsolutno ne znamo na koji način se budžetska sredstva troše i zato što nam je potpuno neprihvatljivo da se, recimo, PIO fond izdržava od budžeta i da su gubici PIO fonda toliko veliki i zaprepašćujući! Takođe nam je potpuno neprihvatljivo da su se sve ovo vreme finansirale ogromne javne potrošnje i da, zapravo, reformskog kursa nije bilo jednog momenta.

Dame i gospodo, vrlo ste svesni, naravno, da će jednog momenta neko morati da snosi ogromnu odgovornost za potpunu promašenu ekonomsku i socijalnu politiku. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč je tražio narodni poslanik Vladan Batić. Izvolite.

Vladan Batić

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo jedna od najvažniji tema za život ljudi u Srbiji, za život građana, koji traže samo toliko malo – da rade, da žive od svog rada, da obezbede egzistenciju za svoje porodice. Ovo je, uostalom, glavna tema i prioritet, ako se pogledaju rezultati agencija za istraživanje javnog mnjenja – posao, zarada, strah od gubitka posla, to je tema svih tema, to je pitanje svih pitanja, to je program svih programa.

Nažalost, Kosovo je tek na sedmom ili osom mestu. Mi smo po nezaposlenosti jedna od prvih zemalja u Evropi. Postižemo neslavne rekorde. Ništa na tom planu nije učinjeno.

Ovo je izuzetno značajna tema za mlade generacije, za pametne, za obrazovane, koji ponovo čekaju u redovima pred stranim ambasadama. Pogledajte ankete istraživanja javnog mnjenja za mlade intelektualce, koji su tek završili fakultete, preko 80% želi da ode u inostranstvo. To je genocid prema sopstvenoj zemlji. Sretao sam ih u svetu. Mladi, lepi, obrazovani, ali vidite tugu u očima i tugu u srcima. Srbija je njihova zemlja, a ona ne može da im obezbedi tako malo, samo da rade – dobiju stanove ili kuće sa bazenima, jer jedan magistar ili jedan doktor nauka u realnom svetu košta pola miliona dolara ili pola miliona evra i do poslednjeg centa oni to sve otplate, a Srbija samo gubi.

Sretao sam mnogo mladih, koji su me molili u poslednje vreme istoričara umetnosti, arheologa, diplomiranih pravnika, lekara, inžinjera, profesora, hoće da rade bilo šta. Odlaze da budu konobari u kafanama na Ibarskoj magistrali sa diplomom u džepu. To je poraz jedne vlasti, jedne države. To se ne sme činiti. A kako se ponaša Vlada? Pa, to je bilo jedno od njenih glavnih obećanja – perspektive za mlade generacije, zapošljavanje za toliko stotina hiljada mladih. Pa, šta je sad?

Trebalo je da čitava Vlada danas sedi ovde i da pokaže da obodri, da podstakne, da motiviše, da mobiliše, da kaže to će biti naš prioritet, a ne, maltene, nema nikog.

Gde je sada Mlađan Dinkić koji je obećavao kule i gradove, med i mleko, kao baron Minhauzen? Nema ga danas ovde. Nema ni drugih članova Vlade. Taj odnos prema raspravi o ovoj tački dnevnog reda pokazuje kakva će budućnost biti, kakva će perspektiva biti. Plašim se da je opet u pitanju najobičnija šarena laža. Voleo bih da me Vlada demantuje, da dokaže da nije tako, da nije to bilo obećanje ludom radovanje, da te mlade pametne i obrazovne sačuvamo ovde, cvet jednog naroda, jedne države, potrebni su nam ovde u Srbiji, a ne na dalekim meridijanima sa tugom u srcu. Hvala.