Ovo je replika. Pogrešno sam protumačen, gospodine Đurišiću. Vi, očito, mene niste najbolje razumeli. Nisam rekao kako ste vi trošili novac. Potpuno imam razumevanja i poštovanja za to što ste vi, ako ste bili u stalnom radnom odnosu u Skupštini Srbije, kad niste dolazili na zasedanja uzimali platu i davali u humanitarne svrhe.
To poštujem, ali nisam to izneo kao konstataciju na koji način ste trošili sredstva, nego sam izneo kao konstataciju da ste, iako ste bili u radnom odnosu, primali uredno platu, znači, prijavljeni u Skupštini. A gde ste vi te pare slali, to je vaša dobra volja. Poštujem ako ste davali u humanitarne svrhe, ali suština je u tome da ste isto to radili godinu i po dana. Znači, niste dolazili u Skupštinu iako ste bili u stalnom radnom odnosu, a primali ste platu. O tome govorim, gospodine Đurišiću.
Mislim da tu postoji razlika i nadam se da ste sad razumeli šta sam hteo da kažem. Znači, ne interesuje me način na koji ste pare trošili, već da ste primali platu za to što niste dolazili u Skupštinu.
Znam da znate veoma dobro, i vi i vaše kolege, parlamentarni život, kako u Srbiji, tako i u svim drugim zemljama. Opstrukcija je legitimni način delovanja, pogotovo u Skupštini. Mnogo je bolje da se političko delovanje odvija u Skupštini, nego na ulicama.
Način na koji vodite ovu skupštinu i način na koji vodite zemlju, polako hoće da prebaci politički život, odnosno sva dešavanja, na ulicu. Mislim da je to ono poslednje što nam treba. Način kako vodite, gospođo predsednice, ne samo vi, mislim i na vladajuću većinu, ovu skupštinu, državu, veliki je problem i moguće je da će prebaciti probleme na ulicu, što je poslednje što svi želimo.
Ne želimo, kao opozicija, da učestvujemo u odgovornosti, jer s nama ne želite da je podelite. Sami obezbeđujte većinu, sami donosite te zakone za koje mislite da će doneti dobrobit građanima, ali sam siguran, a i vi to znate, da građani znaju kuda ovi zakoni i ovakva politika vodi. Hvala vam.