Gospođo predsedniče Narodne skupštine, intervenišem na osnovu člana 87. Poslovnika Narodne skupštine, koji kaže da na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici itd. Dakle, članovi Vlade.
Vi ste malopre prekinuli sednicu, odnosno napravili pauzu, iako je gospodin Stevanović tražio da nastavi da govori dok je tu bio prisutan jedan od ministara koji su u ime Vlade Republike Srbije ovlašćeni da ovde predstavljaju predlog ovog zakona.
Iako ste ga pitali da li to želi, posle toga ste rekli da pravite pauzu. Pretpostavljam da ste znali da ministar neće biti tu, ili da nijedan od ministara neće biti tu, i zato ste napravili pauzu da ne bi ministar izlazio u toku diskusije gospodina Stevanovića.
Mislimo da treba i da mora da se poštuje Poslovnik, pošto vi inače mnogo pričate o Poslovniku, ali očigledno ne radite po Poslovniku. Iz tog razloga zahtevamo da obezbedite prisustvo jednog od ministara koji su u ime Vlade Republike Srbije zaduženi da ovde predstavljaju ovaj zakon.
Rasprava gospodina Stevanovića koja je već započeta je suviše ozbiljna, stručna, odgovorna i ono što govori o tom zakonu, pored toga što treba da čuju narodni poslanici, kojih opet iz skupštinske većine uglavnom nema, i treba da čuje javnost Srbije, treba svakako da čuju i resorni ministri, da bismo mogli odmah da čujemo eventualne njihove reakcije, da ne moraju naknadno da čitaju stenogram. Dakle, insistiramo na primeni Poslovnika i …

Prošlo je dva minuta, zahvaljujem. Gospodin Ivica Dačić nije ni napuštao zgradu parlamenta, sve vreme je bio ovde. U kontaktu je sa poslanicima, razgovara. Kao što znate, on nije čovek forme, pa i van formalnih okolnosti obrazlaže zakon koji je danas na dnevnom redu. (Vjerica Radeta: Morao bi formalno.) Prošlo je dva minuta, tako da ste završili svoje obraćanje.
Gospodine Stevanoviću, izvolite, imate reč.

Zahvaljujem gospođi Đukić-Dejanović. Zaista sam bio opredeljen da ispoštujemo svi zajedno član 87. Poslovnika i obezbedimo predstavnika Vlade. Međutim, vi ste suprotnog i drugačijeg stava. Niste rekli koleginici Radeta da li ste prekršili Poslovnik ili niste.
Opet, smatram da je zakon koji je na dnevnom redu i sve ono što bi on trebalo sa sobom da donese mnogo važnije i mnogo bitnije od ovoga što predstavlja formalnost, odnosno Poslovnik Skupštine Republike Srbije, koji objektivno, morate priznati, u ovoj situaciji niste spremni da poštujete.
Otvorio sam priču o Nacionalnoj strategiji za bezbednost, ali s obzirom da je tu gospodin Dačić, kao predstavnik Vlade, jedno sam pitanje zaboravio. Neka bude i pitanje i sugestija.
Interesuje me, kad je u obrazloženju teksta zakona dat podatak koliko je lica nastradalo od 1991. godine naovamo, zašto taj podatak ne podrazumeva i teritoriju AP Kosovo. Mislim da Ustav Republike Srbije, koji smo opštim političkim konsenzusom usvojili 2006. godine, jasno definiše da je Kosovo deo Republike Srbije. Pretpostavljam da ta statistika, koja se odnosi na žrtve ovog lošeg stanja u oblasti bezbednosti saobraćaja, treba da podrazumeva i teritoriju KiM.
To neka bude pitanje, a moja sugestija za ubuduće je da svi ostali eventualni izveštaji i statistike obavezno podrazumevaju i sve ono što se kao činjenica može uzeti sa teritorije Kosova i Metohije.
Da ponovim, čl. 11-13. predloženog teksta zakona vi ste predvideli izradu Nacionalne strategije za bezbednost saobraćaja. Rekao sam da su naša iskustva u državi, sa svim strategijama koje su se donosile u ovoj skupštini i bili poveravani određenim nadležnim državnim organima na sprovođenje, imale, da kažem, jednu vrlo neizvesnu sudbinu. Postavio sam pitanje da li je Srbija definisala razvoj svoje putne infrastrukture. U tom kontekstu pomenuo sam Prostorni plan Republike Srbije i tu sam stao.
S obzirom da će određene odredbe ovog zakona u nadležnost dobiti neke obaveze i poslove lokalne samouprave, moram vas podsetiti i saglasiti se sa jednim od ministara iz vaše vlade da je u toj oblasti, koja reguliše održivi planski razvoj u Srbiji, haos i da 80% opština nema tu dokumentaciju.
Kroz tu dokumentaciju, pretpostavljam da znate, definiše se i razvoj putne infrastrukture na lokalnom nivou, na regionalnom nivou, subregionalnom nivou, i žalosno je što i na nivou lokalne samouprave u velikoj meri ovaj zakon i sve ono što on predviđa neće moći da se primenjuje upravo zbog činjenice da nedostaje ova dokumentacija. A nedostatak te dokumentacije upravo govori o neodgovornosti vlasti u poslednjih ko zna koliko godina, jer nije bila spremna da se bavi onim stvarima koje znače suštinski razvoj i koje bi na suštinski način opredelile Srbiju i sve njene delove da idu napred.
Ni od jednog predstavnika Vlade mi iz SRS nismo mogli da čujemo, ponavljam, u skladu sa kojim dokumentima će se definisati ta strategija.
Još manje smo mogli da čujemo da se bilo ko u Republici Srbiji u izvršnoj vlasti poziva na jedan dokument, koji je donet 2000. godine u Hanoveru. Taj dokument je definisao panevropsku putnu mrežu. Dokument se zove „Trinaest vodećih principa za održivi prostorni razvoj evropskog kontinenta“. Nisam pogrešio, vrlo jasno sam rekao evropskog kontinenta, a ne Evropske unije.
Šta to znači? To ukazuje na činjenicu da ovaj dokument nije politički pamflet, nego je zasnovan na naučnim principima, naučnim podacima, i definisao je tu transportnu mrežu na teritoriji celog evropskog kontinenta. Da je on izraz političkog opredeljenja EU, Srbija svakako ne bi bila obuhvaćena tim dokumentom. Ali, s obzirom da je sazdana na nauci, a na osnovu našeg geostrateškog položaja, Srbiju nisu mogli da zaobiđu. Nisu mogli da je zaobiđu koliko god da ste vi činili i činite da Srbiju ne mogu da prihvate i da sagledaju kao partnera.
Postavlja se pitanje, takođe, koliko će ekonomske prilike u državi danas omogućiti afirmaciju i unapređenje putne, odnosno saobraćajne infrastrukture i njeno definisanje u kontekstu bezbednosti saobraćaja. Podsetiću vas da ste samo pre nekoliko nedelja usvojili rebalans budžeta, rekao bih u jednoj latentnoj tišini, s obzirom da ste poslanike SRS izbacili napolje kako ne biste dobili adekvatnu raspravu u odnosu na predloženi rebalans budžeta, ali kroz taj rebalans budžeta vi ste Ministarstvo za infrastrukturu uskratili za 12.300.000.000 dinara.
Na osnovu toga vas pitam, s jedne strane, kako će se realizovati svi projekti koji se tiču putne infrastrukture u Srbiji, a s druge strane, SRS bi iskoristila šansu i priliku da na ovaj način apeluje na vas da svu priču o infrastrukturi u Srbiji prestanete da bazirate i da svodite na Koridor 10.
Mi zaista razumemo da je Koridor 10 nadohvat ruke predsednika Republike i da on voli da se slika, da se šeta, da otvara radove, zatvara radove, utvrđuje postojanost tla kao ekspert itd., ali Srbija definitivno mora s tom praksom da prekine i pored te vertikalne putne mreže, ili prioritetne putne mreže, Srbija treba da razmišlja i o horizontalnoj, odnosno putnoj mreži drugog i trećeg reda. To su svi oni putni pravci na kojima se dešava gro problema u oblasti bezbednosti saobraćaja, koji spajaju istočni deo Srbije sa zapadnim i obrnuto.
Na kraju krajeva, afirmacijom ovih projekata i ove putne mreže Srbija bi svakako dobila na značaju, s jedne strane, a s druge strane, to bi predstavljalo jedan praktičan osvrt na održivi razvoj putne infrastrukture u Srbiji, pa samim tim i na privredni razvoj Srbije, kako ste vi pokušali u ovom obrazloženju da definišete.
Kada je ovaj zakon u pitanju, treba se svakako osvrnuti i na lokalnu samoupravu, koju takođe pominjete i koja će u kontekstu ovog zakona imati određene nadležnosti.
Pre svega, nju ste definisali u smislu mesta ili teritorije gde će se određeni prihodi ostvarivati, odnosno da će deo sredstava od tih naplaćenih ili uplaćenih kazni ići, pretpostavlja se, lokalnoj samoupravi, ali ste, takođe, dali lokalnim samoupravama i jedan zadatak, a to je da lokalne samouprave ugrađuju svoj plan o bezbednosti saobraćaja u Nacionalnu strategiju, koju bi trebalo da donese Telo.
SRS je ubeđena da ovaj deo posla koji će biti poveren lokalnoj samoupravi apsolutno neće biti urađen. Da ne budem nerealan, možda ne apsolutno, ali u dve trećine opština ovaj posao neće biti završen. Zašto vam to kažem? Izanalizirajte politički ambijent u kom funkcioniše dve trećine lokalnih samouprava danas. Na svaka dva ili tri meseca menjaju se i uspostavljaju nove većine, brutalno se obaraju jedne da bi se uspostavile neke druge, prekraja se izborna volja građana.
Ali, nije mi namera da aludiram na neke radikalske opštine koje ste uspeli politički da urušite. Ovde mi je, pre svega, namera da ukažem na činjenicu da u takvom ambijentu nijedno lokalno rukovodstvo nema prostor, nema šansu da se bavi određenim projektima, da ih započne i da ih privede kraju.
U atmosferi u kojoj će se na svaka tri meseca rukovodstvo jedne opštine smenjivati, takva rukovodstva ne da neće da se bave ovim stvarima, ničim drugim se ne bave sem definisanjem i sakupljanjem odbornika i većine za sednice skupština opština. Strategija o bezbednosti saobraćaja na tom lokalnom nivou biće 39. rupa na svirali.
Da budemo iskreni, postoje i lokalne samouprave koje su bile odgovorne i koje su otišle dalje nego što je država otišla, koje su pokazale svoju spremnost i opredeljenje da se na suštinski, strateški način bave svojim razvojem i koje su zbog takvog opredeljenja, delovanja na lokalnom nivou, možda obezbedile da se u jednoj velikoj meri ovako ''moderan'' zakon, kako ga vi nazivate, možda i može sprovesti.
Vodiću se onom logikom - ko nije za sebe, nije ni za druge. Svakako ću se pozvati na lokalnu samoupravu iz koje dolazim, a koju su dominantno u prethodnom mandatu vodili srpski radikali. Tada smo uspeli da, u tom susedskom programu sa partnerskim opštinama iz susedne Republike Bugarske, obezbedimo sredstva i definišemo projekat koji podrazumeva izradu 132 kilometra putne mreže. Novac za to smo dobili zato što je projekat bio održivog karaktera. To smo uradili i definisali. Taj projekat smo uskladili sa svim planskim dokumentima, koji su validni i usvojeni vrlo skoro.
S druge strane, pošto se nalaze na području Vlasine, predela izuzetnih odlika, i ovo sam namerno spomenuo, zato što se tamo moraju odlukom Vlade poštovati određeni standardi u oblasti zaštite životne sredine...
Ko je čitao zakon, video je da ste u devetom poglavlju - tehničko regulisanje saobraćaja, u članu 164. svakako posebno regulisali odnos prema životnoj sredini kada je bezbednost saobraćaja u pitanju. Da li ste to dovoljno dobro razradili i uradili, to je sada nešto drugo, ali je bar trunka svesti o zaštiti životne sredine, sa aspekta ovog zakona, postojala.
Kada je ovaj projekat u pitanju, gospodine ministre, urađena je međunarodna revizija, projekat je odobren. Nažalost, posle nas su došli neki koji nemaju vremena, volje niti interesovanja da se bave takvim projektima.
Apelovao bih na vas da sledite primer pozitivnih lokalnih rukovodstava, koja su, u ovom slučaju, ponavljam, bila radikalska, i da ulažete novac tamo gde prostor za to isto postoji.
Ulažete novac u održive projekte, a koliko sam mogao da pročitam u obrazloženju teksta ovog zakona, kažete da se novac uložen u bezbednost saobraćaja desetostruko vraća. Ako ima sluha i pameti kod Vlade, s obzirom da se to nalazi na jugu Srbije, s jedne strane, a s druge strane, predstavlja komparativnu prednost juga Srbije u odnosu na celo okruženje, nije loše da pokažete dobru volju da taj narod sa juga Srbije sagledate, da uložite novac u održive projekte i omogućite nam da teret ekonomskih problema, koje nosimo i koji nam idu u susret, sagledamo i prevaziđemo ih na jedan adekvatan način.
Danas, kada sam započeo ovu raspravu, rekao sam da ćemo o detaljima koji se odnose na obuku, na kaznene poene, na zakone, govoriti u raspravi o pojedinostima. Naši amandmani, amandmani SRS-a, dominantno se odnose na ove segmente ovog zakona. Mi smo, ponavljam, te amandmane pisali na osnovu razgovora sa ljudima koji predstavljaju struku. U ovom slučaju, to je bila Zajednica auto-škola Republike Srbije. Dali su nam neke sugestije, naravno da neke nismo mogli da prihvatimo, ali da je to reprezentativna i eminentna institucija, govori i činjenica da je 60% auto-škola član ove asocijacije, da ona obuhvata preko 100 saobraćajnih inženjera i da je svakako jedno veliko iskustvo i empirija skoncentrisano u toj asocijaciji.
Na osnovu svega ovoga što sam rekao, napravio bih neki rezime i svoju diskusiju u ovom delu rasprave po ovom zakonu zaključio. SRS apsolutno smatra da je Srbiji potrebno da se oblast bezbednost saobraćaja uredi, ali takođe smatramo da način na koji vi to želite da uradite nije dovoljno dobar i zbog toga nismo u situaciji da ovakvu verziju zakona podržimo. Želeli smo svojim amandmanima da afirmišemo tekst ovog zakona. Čuli smo da je dobar deo amandmana prihvaćen, odnosno ugrađen u tekst. To je za nas dobro, to je potvrda da su amandmani bili smisleni.
Žalosno je i zaista ne bismo voleli da, ponavljam, na početku rasprave sam to rekao, ovaj zakon ostane samo slovo na papiru, da u suštinskim i ozbiljnim delovima bude neprimenjiv.
Ukoliko ozbiljno ne sagledate neke stvari, realnost u Srbiji, on će to postati. Naravno, teret odgovornosti će zbog svega toga ići vama na leđa, ali dok svoje manire i navike ne promenite kada je u pitanju zakonodavna procedura i sprovođenje zakona, Srbija će, nažalost, kaskati, Srbija i dalje neće biti uređena zemlja, Srbija i dalje neće biti ozbiljna zemlja, a o toj vašoj evropskoj perspektivi mislim da je besmisleno i govoriti.
Još jednom kažem, u raspravi u pojedinostima definitivno ćemo se osvrnuti na sve ono na šta je danas bilo dominantno ukazivano od pojedinih poslanika, čime su se poslanici skupštinske većine bavili. Slažem se sa činjenicom da ti elementi u zakonu jesu dobri, možemo da kažemo da su prihvatljivi, međutim oni nisu predmet spora.
Sve ovo što je predmet spora očigledno nemate sluha da drugačije definišete, da to drugačije koncepcijski postavite, i zbog toga će, ponavljam, ovaj zakon ostati, nažalost, mrtvo slovo na papiru, odnosno samo još jedan procenat ili pola procenta na spisku zakona koje ste navodno zbog našeg evropskog ili vašeg evropskog puta usvojili.
Za sada sam imao toliko, a svakako ćemo iskoristiti vreme SRS-a do kraja. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, htela bih, pre svega, da vas obavestim da, shodno članu 85. stav 5, produžavam rad Narodne skupštine i posle 18.00 časova, do završetka rasprave u načelu o započetoj tački dnevnog reda za danas.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, bezbednost saobraćaja nije političko pitanje. To je, pre svega, strateški interes moderne države i strateški interes građana Republike Srbije. Svakako da smo svedoci da na sceni imamo zakon koji je prevaziđen za vreme u kom živimo, koji je tehnološki razvoj saobraćaja i saobraćajne infrastrukture, pa i samog načina života, učinio anahronim i da je bilo vreme da se jedan ovako moderan zakon donese.
Još 2005. godine Ministarstvo kapitalnih investicija i gospodin Velimir Ilić su napravili predlog zakona o bezbednosti saobraćaja u veoma dobrim okolnostima, sa moćnim ekspertskim timom koji je dobio najbolje ocene i evropskih i svetskih stručnjaka. Taj zakon nemamo u tom obliku danas pred sobom, nego ga imamo izmenjenog i zbog toga ovaj predlog zakona trpi ovako ozbiljne kritike poslanika i zato je na ovaj predlog zakona stiglo preko 250 amandmana.
Po rečima samog gospodina ministra Mrkonjića, već preko 80 amandmana je usvojeno i, kako on reče, ostajemo otvoreni za usvajanje još značajnog broja amandmana. Samim tim se pokazuje da onaj predlog zakona nije trebalo kvariti nikakvim izmenama.
Ono što kod ovog zakona treba da bude osnovni cilj, svakako je bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a ono što se ovim, još amandmanima nepromenjenim, predlogom zakona uočava, jeste da je nekome bio cilj da omogući veće, ubrzanije i sigurnije punjenje budžetskih sredstava, pa se moramo pitati da nije to slučajno.
Ne verujem da je to palo na pamet nijednom od resornih ministara, ni gospodinu Mrkonjiću, ni gospodinu Dačiću, ali da se nije slučajno neko u Vladi dosetio, neko ko ima značajne ingerencije da ostvari put novca, kao što su nekad Kinezi pronašli put svile, da na ovaj način obezbedi i onih nedostajućih 79 miliona evra koje će morati Srbija da plati kao odštetu za poništenu koncesiju, a sigurno ćemo morati da platimo. Naravno, građani Srbije moraju da podnesu teret svakog neodgovornog koraka Vlade.
Ono što u ovom predlogu zakona očekujemo svakako jeste da bude posle svih rasprava poslanika, posle ozbiljnog sagledavanja svih amandmana, a danas smo dobili uverenje gospodina ministra Mrkonjića da će se o svakom amandmanu ozbiljno raspravljati, i o onima koji do sada nisu usvojeni, a imamo garancije svih poslaničkih grupa da su ozbiljno, odgovorno i za dobrobit građana Srbije podneli svoje amandmane, dakle, očekujemo da taj konačni izgled zakona po izlasku iz ove skupštine bude zaista u službi bezbednosti građana Srbije.
To je onaj cilj kome moramo svi težiti, jer to jeste cilj svakog građanina, pa i nas kada nam mandat istekne. Nadam se da će ovaj zakonski projekt nadživeti naše mandate i trajati za dobrobit svih nas. Jer, treba da ostane iza nas ono vreme kada se po Srbiji na većini puteva moralo voziti sa vozačkom dozvolom u zubima radi lakše identifikacije u slučaju neke nesreće. Još uvek imamo, nažalost, mnogo takvih puteva i saobraćajna infrastruktura nije dorasla onim zakonskim propisima na koje smo se ugledali u Evropi, ali svakako da moramo stati rame uz rame sa Evropom i moramo ubrzano, pošto smo već veliki deo vremena izgubili u donošenju ovakvog zakona, nadoknaditi popravljanjem ovog zakonskog akta koji je pred nama. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Samofalov.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima smatram veoma kvalitetnim.
Naravno da postoje neki detalji o kojima može više da se razgovara, jedan od njih je pomenuo poslanik Srđan Milivojević, pitao je šta je sa novim automobilima u koje se fabrički ugrađuju ovi antiradarski uređaji, ali kada se ceo predlog uzme u obzir, smatram da je veoma dobar i, uzimajući u obzir činjenicu da već nekoliko godina traje rasprava, mislim da je bilo krajnje vreme da konačno i odlučujemo o ovom zakonu.
Ono što su alarmantni podaci, koji utiču na svakog od nas (mene pogađaju, pre svega, kao građanina ove zemlje), jeste broj poginulih na putevima Srbije. Samo prošle godine je oko 900 lica izgubilo život, a preko 22.000 ih je povređeno. Materijalna šteta koja je pričinjena je preko 2.700.000.000 dinara. Gotovo polovina svih tih udesa izazvana je vožnjom, dakle nepropisnom brzinom. Ne mogu da se složim da su ovde u pitanju drakonske kazne. Dakle, cela ideja jeste implementiranje određenih preventivnih mera. Prema tome, cilj je da se smanji broj udesa i broj poginulih. Ne treba, naravno, da zaboravimo ni činjenicu da je stari zakon, koji i dalje važi, usvojen još 1988. godine. Okolnosti na našim putevima su se za ovih 21 godinu i te kako promenile.
Ono što se uvodi od nekih novih kategorija koje bi trebalo da doprinesu cilju uvođenja reda u naš saobraćaj je uvođenje video nadzora na putevima, dakle dokazivanje prekršaja preko snimaka kamerom. Vozio sam se pre dva meseca u jednoj susednoj zemlji, u kojoj saobraćajna policija rutinski zaustavlja vozače, traži vozačku i saobraćajnu dozvolu, pita da li ste pili, gde idete i onda pozove telefonom i proverava u nekoj njihovoj centrali da li je kamera zabeležila, da li je radar zabeležio da ste prekoračili brzinu. Ukoliko jeste, nema tu razgovora sa policijom.
Tu, zapravo, ozbiljno stvaramo mogućnost da se smanji korupcija, kao što će se smanjiti korupcija uvođenjem novine da nema plaćanja novčanih kazni na licu mesta, što smatram veoma značajnim.
U okviru ovih mera preventivnog delovanja naravno da je jedna od najbitnijih uvođenje kaznenih poena. Dakle, najmanje kaznenih poena se dobija za nepropuštanje pešaka na pešačkom prelazu, zatim za prolazak kroz crveno svetlo, a za one najteže prekršaje, kada se izazivaju saobraćajni udesi, može se dobiti i 18 poena. U svakom slučaju, kada skupite maksimalnih 18 poena, oduzima se dozvola, ponovo se ide na ispite, plaća se novčana kazna. Ukoliko vam se desi da dva puta dobijete kaznu oduzimanja dozvole na po dve godine, trajno ostajete bez iste.
Kolega iz G17 plus gospodin Anđelović pomenuo je, kao veoma značajno, uvođenje privremene vozačke dozvole za lica između 17 i 18 godina starosti, što takođe smatram pozitivnim rešenjem. Auto-škola vas za ta dva meseca, recimo, koliko traje obuka, obuči za jedan deo cele te priče, a suštinski prava obuka sledi tek kada sednete za volan i sami počnete i da vozite.
Ko učini saobraćajni prekršaj sa detetom u kolima, dobiće duplo veću kaznu. Brzina u naseljenom mestu se smanjuje sa 60 na 50 kilometara na sat. Naravno, zabranjuje se upotreba mobilnih telefona bez tzv. „hends fri“ uređaja i zabranjuje se upotreba tih famoznih antiradarskih uređaja.
Nije mi bilo jasno zašto do sada nismo rešili, a godinama unazad to viđam po zemljama Zapadne Evrope, pa i u susedstvu, da vozači imaju obavezu da i danju drže upaljene farove. Uvodi se obaveza da se i kod nas vozi sa upaljenim farovima danju. Vozači znaju koliko je teško kada voze na putevima izvan naseljenog mesta ukoliko je izmaglica, pa čak i kada su letnji dani. Veoma teško može da se vidi vozilo udaljeno 100, 200, 300 metara od vas. Smatram da je ovo zaista pozitivno rešenje.
U Srbiji, i to je ono što se promenilo od 1988. godine, sve više imamo primera te nasilničke vožnje. To je nova kategorija u ovom zakonu. Misli se, pre svega, na bezobzirno ponašanje prema ostalim učesnicima u saobraćaju. Tu su i dva konkretna slučaja. Prvo, prolazak kroz crveno svetlo dva ili više puta gde između dva prolaska nije prošlo više od 10 minuta i preticanje kolone preko pune linije, što je nešto potpuno uobičajeno kod nas, ali zaista izaziva veliku opasnost u saobraćaju.
Kolega Markićević iz NS je dao jedan dobar primer. Tu bih se složio s njim. Smatram da daje odgovore na neke od kritika predstavnika opozicije. Pomenuo je vezivanje pojasa. Mnogi su bili skeptični, i ja lično, kada je 2001. godine uvođena ta obaveza, ali bili smo svedoci da je veći deo vozača, pošto su plaćali prvu kaznu, koja je tada iznosila nekih 600 dinara, odmah počela da se vezuje. Sasvim sigurno je to uticalo na povećanje bezbednosti na putevima.
Pitanje alkohola je veoma značajno. Različito je rešeno u različitim državama. Po mom skromnom mišljenju ni najrigoroznija rešenja po ovom pitanju nisu dovoljna, jer ovo je jedna zaista velika opasnost. Dakle, novina je da, ukoliko vas uhvate sa preko dva promila alkohola u krvi, najmanje dobijate automatsku kaznu od 15 dana zatvora. Minimum alkohola u krvi se spušta na nivo od 0,3 umesto 0,5 promila.
Ono što kaže uporedna praksa, to je da je u Srbiji do sada bila kazna za vožnju pod dejstvom alkohola 60 evra, a u nekim drugim zemljama je to mnogo rigoroznije sankcionisano. U Češkoj plaćate 450 evra, u Francuskoj 750, u Švajcarskoj 775. Ako hoćete u regionu, u Mađarskoj plaćate 380 evra. U Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Slovačkoj – uopšte nije dozvoljena ni kap alkohola u krvi.
Koliko neke druge zemlje ozbiljno shvataju pitanje bezbednosti na putevima govori podatak da se, recimo, u Bosni, Crnoj Gori i Hrvatskoj sankcioniše bacanje otpadaka kroz prozor dok ste u vožnji ili, recimo, kada isprskate pešake na pešačkom prelazu.
Na kraju, vratio bih se na neke statističke podatke, mada je veoma nezahvalno o ovome govoriti na taj način, jer su ipak u pitanju životi ljudi. Ta statistika kaže da smo u poslednjih 25 godina izgubili 35.000 ljudi na putevima. Ako uzmete činjenicu da svake godine zbog pada nataliteta izgubimo oko 30.000, to je jedan manji grad, onda se pitam da li možemo sebi da dopustimo ovoliko stradalih na autoputevima. Ja lično smatram da je to zaista nedopustivo.
Dakle, preko pola miliona ljudi za tih 25 godina je povređeno. Šteta je gotovo veća od vrednosti državnih puteva. Godišnje policija sankcioniše oko milion prekršaja, oko 80.000 ljudi isključi iz saobraćaja, preko 40.000 ljudi uhvati u alkoholisanom stanju i preko 200.000 ljudi koji su prekoračili brzinu.
Dakle, svake godine na milion ljudi izgubimo 120 stanovnika u saobraćajnim nesrećama.
Zbog toga mislim da ovo nije pitanje za jednu političku stranku ili koaliciju. Verujem da će svaki narodni poslanik da nađe javni interes u ovom zakonu i da ćemo ga usvojiti sa velikom većinom glasova. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić. Neka se pripremi gospođa Judita Popović.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, uvaženi predstavnici ministarstava, cenjene kolege narodni poslanici, činjenica da je u Srbiji od 1991. godine do danas poginulo preko 20.000 ljudi u saobraćajnim nesrećama i da je više od 250.000 ljudi doživelo lakše i teže telesne povrede nedvosmisleno nameće potrebu da se na celovit i trajan način zakonski reguliše pitanje bezbednosti saobraćaja na našim putevima.
Očigledno je da dosadašnja zakonska regulativa ne može da zaustavi narastajući haos u saobraćaju i da su štete ne samo u životima ljudi neprocenjive, već i u materijalnim dobrima toliko velike da Srbija, kao mala zemlja u tranziciji, ne može sebi da dozvoli luksuz da svake godine po ovom osnovu gubi više od hiljadu ljudskih života i stotine miliona evra materijalne štete. Svake godine na drumovima Srbije imamo po jedno NATO bombardovanje.
Predlog zakona koji se danas nalazi pred narodnim poslanicima, po mom mišljenju, na celovit i restriktivan način reguliše oblast bezbednosti saobraćaja; obezbeđuje institucionalne kapacitete za sprovođenje zakona; utemeljuje strategiju bezbednosti saobraćaja i utvrđuje pravila saobraćaja.
Ovim zakonom precizno su regulisane dužnosti učesnika u saobraćaju, definisani su putevi, ograničenja u saobraćaju, saobraćajna signalizacija, kao i tehničko regulisanje saobraćaja.
Isto tako, precizno je regulisana oblast obuke vozača, tehnički pregled motornih i priključnih vozila, registracija motornih i priključnih vozila, kao i posebne mere i ovlašćenja kojima se regulišu prava i dužnosti učesnika u saobraćaju.
Predložena rešenja uticaće na povećanje svesti i bezbednosti saobraćaja svih učesnika u saobraćaju. Istovremeno, ova rešenja pomoći će i privrednom razvoju Republike Srbije jer je cilj Srbije, kao članice Evropske konferencije transporta, da smanji broj poginulih do 2012. godine za 50%. Ako se pođe od 2001. godine kao referentne, znači da bi se broj poginulih na drumovima do 2012. godine smanjio na oko 650 žrtava.
Proračunom materijalnih gubitaka, naša zemlja bi primenom ovog zakona smanjila troškove saobraćajnih nezgoda na godišnjem nivou u iznosu od oko 150 miliona evra. To bi smanjilo gubitak Srbije do 2012. godine oko jedne milijarde evra.
Dame i gospodo narodni poslanici, duboko sam uveren da će ovaj zakonski predlog veoma pozitivno uticati na povećanje svesti o bezbednosti saobraćaja kod svih učesnika u saobraćaju. Pored sačuvanih ljudskih života, koji su neprocenjivi, doprinos ovog zakona očekuje se u zaštiti dobara i na unapređenju privrednog razvoja naše zemlje. Istovremeno, njegovom trajnom primenom doći će i do promene svesti svih učesnika u saobraćaju i stvaranja jedne nove saobraćajne kulture. Sastavni deo ovog zakona je i izgradnja i održavanje putne mreže i putne signalizacije, koje igraju veoma značajnu ulogu u bezbednosti saobraćaja.
Ovaj zakon omogućuje efikasnije delovanje MUP-a i Ministarstva za infrastrukturu Republike Srbije i pojačava njihovu odgovornost da obezbede sigurne uslove svim učesnicima u saobraćaju. Zbog toga će poslanička grupa SPS-JS u Danu za glasanje podržati ovaj zakon. Apelujemo na sve poslaničke klubove da glasaju za ovaj zakon. Hvala veliko.

Zahvaljujem, gospodine Bortiću.
Gospođa Judita Popović ima reč, a neka se spremi Veroljub Arsić.