ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 15.05.2009.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

15.05.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:50

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Saša Dragin.

Saša Dragin

Hteo bih da se nadovežem na diskusiju narodnog poslanika gospodina Ilića i na diskusiju narodnog poslanika gospodina Maraša. Iako je gospodin Ilić prvi diskutovao, osvrnuću se prvo na diskusiju gospodina Maraša, pošto gospodin Ilić, i pored toga što je zamerio kolegama narodnim poslanicima što je više prisutno ljudi iz ministarstava nego poslanika, ni sam nije u sali, pa samim tim ne može da čuje odgovor, pa se iskreno nadam da će se pojaviti u sali dok ne završim odgovor na pitanje gospodinu Marašu.
Pre svega, hvala vam na podršci gospodine Maraš. Što se tiče tačnog broja gazdinstava, izvinjavam se, dobićete zbirni izveštaj za date opštine, to je definitivno propust Ministarstva, i još jednom se izvinjavam, u vrlo kratkom roku biće izmenjen.
Što se tiče izmirenja obaveza, to je jednostavno dobra evropska praksa, da se prvo izmiruju obaveze, pa da se onda potražuje od države. Jedan veliki državnik je rekao da ljudi ne treba da pitaju šta zemlja može da uradi za njih, nego šta oni mogu da urade za zemlju.
Što se tiče kreditnih linija, ono što je bitno, to je da smo na tekućem poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu razgovarali sa svim bankama, kratkoročni krediti se uveliko izdaju i to nije problem. Banke malo sporije obrađuju papirologiju za dugoročne kredite, na to im je ukazano i mislim da će se malo bolje odnositi prema tom problemu u narednom periodu. Ono što mi pokušavamo da uradimo i da izađemo još više u susret poljoprivrednicima, to je da u svakoj lokalnoj samoupravi osnujemo fond za razvoj poljoprivrede i na takav način, kroz kreditne linije sa nula posto kamate tokom grejs perioda i 2% kamate na godišnjem nivou za otplatu kredita, izađemo u susret za specifične regione i da se na takav način komparativna prednost tih regiona u oblasti poljoprivrede što bolje iskoristi.
Vidim da gospodin Ilić nije tu, ali bih iz razloga što ovu sednicu prate i gledaoci i svi ostali poslanici odgovorio na neka pitanja. Što se tiče zabrinutosti cenjenog kolege Ilića, a vezano za otkup pojedinih poljoprivrednih proizvoda, iz tog razloga se danas pred vama u Skupštini nalazi zakon o javnim skladištima koji će, kao što sam u obrazloženju i pomenuo, omogućiti poljoprivrednicima da se ne zadužuju na osnovu svoje imovine, nego na osnovu svog proizvoda i samim tim ne moraju da prodaju sam proizvod onda kada moraju, nego onda kada misle da će postići najbolju cenu.
Što se tiče pomenutih premija za duvan i mleko, mogu da kažem da su premije za duvan i mleko isplaćene u potpunosti za 2008. godinu.
Što se tiče pomenutog uvoza mesa iz južne Amerike, mogu da kažem da što se tiče nelegalnog uvoza mesa samo tokom aprila generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede je zaplenio 10 tona nelegalno uvezenog mesa. To meso je odneseno u kafilerije i na adekvatan način uništeno.
Što se tiče prisustva na terenu, kao što znate, verovatno i vrapci na granama znaju, svaki pomoćnik, svaki državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, kao i ja, ima obavezu da barem tri dana nedeljno provede na terenu, a većina verovatno zna i da prvih šest meseci niko nije smeo da ide niti na godišnji odmor, kao i da niko nije mogao da traži dnevnicu za prekovremeni rad, jer se u Ministarstvu poljoprivrede radi do kasno uveče, što možete da proverite svakog dana. Hvala lepo.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Maraš Slobodan, pravo na repliku.

Slobodan Maraš

Gospodine Dragin,  nažalost, sad ste mi dali povod za repliku. Ovo što ste citirali jednog velikog državnika mislim da vam ne služi na čast. Sad ću da vam kažem zašto.
Verujem da su građani siti, ja sam sit, da dajem stalno nešto državi i da država stalno nešto očekuje od mene da joj dam. Ajte malo da država nešto da građanima.
Dajte priliku da se radi, mislim u krajnjoj liniji. Nemojte tako. Vi ste sada pokušali, citirajući to što ste rekli, verujem nenamerno, ali pokazali odnos o kome pričamo stalno, koji Vlada ima prema građanima. Ne možete samo očekivati da se građani odriču, i odriču, i odriču i da budu strpljivi - ajde država malo nek se odrekne nekih stvari.
Spomenuli ste Predlog zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode. Moram da naglasim da nisam stručnjak za ovu oblast i naravno sam mnogo, mnogo slabiji u odnosu na sve vas koji tu sedite, pa i na kolegu koji je po struci pravnik, ali više zna od mene verovatno o ovoj oblasti.
Da mi objasnite član 3. Predloga zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, gde kaže – poljoprivredni proizvodi jesu: žitarice, industrijsko bilje, voće i povrće u svežem ili prerađenom stanju.
U Predlogu zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju kaže – poljoprivredna proizvodnja jeste proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda.
Samo da mi objasnite, možda to najbolje ne razumem, ali gde se stoka izgubila u svemu ovome?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Saša Dragin.

Saša Dragin

Što se tiče zakona o javnim skladištima, u svim evropskim državama se koristi ovakva terminologija, odnosno ovo je grupa proizvoda koji se skladište i na takav način se ophodi prema njima. Što se tiče samih poljoprivrednih proizvoda, naravno da se tu nalaze i stočarski proizvodi, ali oni nisu tema javnih skladišta, jednostavno zato što su ovo sezonski proizvodi i ovo su proizvodi koji sukcesivno stižu tokom cele godine i to je uobičajena praksa.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS-JS. Molim vas samo da se prijavite.

Zoran Bortić

Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, cenjene kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na analizu predloženih zakona koji regulišu oblast poljoprivrede, hteo bih zbog građana Srbije da ukažem na nekoliko, po mom mišljenju, alarmantnih procesa koji se u protekloj deceniji odvijaju u poljoprivredi i na srpskom selu.
Činjenica je da i kada ne bi bilo svetske ekonomske krize koja je zahvatila našu ekonomiju da bi svaka odgovorna vlast u Srbiji, koja razmišlja o prosperitetu svoje zemlje, morala posvetiti veću pažnju poljoprivrednoj proizvodnji, ali i životu i perspektivama ljudi koji se bave ovom izuzetno teškom delatnošću.
Ne treba podsećati da je Srbiji jedina šansa za izlazak iz teške ekonomske i tranzicione krize – organizovana poljoprivreda i korišćenje komparativnih prednosti kojima ova zemlja raspolaže u proizvodnji hrane.
Nažalost, uz manje ili veće časne izuzetke, sve prethodne vlade su se bavile poljoprivredom i selom najčešće kampanjski i bez strateških planova.
To je dovelo do toga da su poljoprivreda i ljudi koji žive od rada u ovoj oblasti bili prepušteni haosu liberalnog tržišta i potpunoj nesigurnosti u planiranju proizvodnje.
Posledice takvog odnosa države prema najvažnijoj grani naše privrede su nesagledive i teške, i da se i površnim nabrajanjem mogu definisati.
Ipak, svakodnevno u našim medijima možemo da pratimo mnoge slabosti koje zagorčavaju život naših ljudi koji žive od poljoprivrede, ali i posledice koje zbog haosa u ovoj oblasti trpe svi ostali slojevi stanovništva i država u celini. Podsetiću na neke od tih slabosti, kako bi i ova skupština, ali i građani Srbije mogli da sagledaju ozbiljnost situacije u kojoj se srpska poljoprivreda nalazi u ovom trenutku.
Tako bi mogli svi da sagledaju značaj zakonske regulative o kojoj raspravljamo, jer hteli mi to priznati ili ne, ukoliko u najskorije vreme progresivnim zakonima i novim standardima ne regulišemo ovu oblast, srpska sela ostaće potpuno pusta, a Srbija će umesto izvoznika, biti uvoznik i osnovnih životnih namirnica.
Kao sastavni deo ove fatalističke, ali nažalost dosta izgledne budućnosti, imaćemo megalopolis Beograd i nekoliko većih gradova u kojima će ruralno stanovništvo, pristiglo iz opustošenih srpskih sela, predstavljati stalnu socijalnu bombu i nerešiv problem za svaku vladu.
Jer kako će bilo ko obezbediti funkcionisanje – saobraćaja, obrazovanja, lečenja, stanovanja i rada u tako prenaseljenim sredinama.
Da bi se to izbeglo, da bi se orvelovska slika budućnosti Srbije preinačila u sliku prosperitetnog i ravnomernog razvoja svakog dela njene teritorije, potrebno je na organizovan i dugoročno planiran način obezbediti razvoj srpske poljoprivrede i afirmisati svaku prednost kojom Srbija u ovoj oblasti raspolaže – od Subotice do Dragaša i od Đerdapa do Drine.
Ako Vlada Republike Srbije, nadležna ministarstva, organi lokalne samouprave, naučne i obrazovne institucije i svi drugi subjekti u složenom lancu organizovanja poljoprivrede priđu ovom poslu na odgovoran način, onda nam se neće dešavati problemi o kojima svakodnevno možemo čitati u našoj štampi.
Ako uredimo poljoprivredu, neće sjenički seljaci baciti tone najkvalitetnijeg sira, nego će to biti srpski brend, koji će preporoditi i Sjenicu i ovaj deo Srbije.
Ne tako davno šabačka „Zorka“ je bila svetski gigant u proizvodnji sredstava za zaštitu bilja i drugih proizvoda hemijske industrije, potrebnih u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji. Zorkini proizvodi bili su poznati i priznati na svim kontinentima.
Danas ova fabrika umire, čekajući privatizaciju, a na tržištu sredstava za zaštitu bilja plasiraju se proizvodi na čiji kvalitet možete čuti čest prigovor proizvođača hrane.
Nesigurnost otkupa tržišnih viškova, prepuštanje tržištu da samo reguliše cene poljoprivrednih proizvoda, pruža mogućnost različitog mešetarenja i dovodi srpskog seljaka u neprekidnu poziciju da se umesto dugoročne i organizovane proizvodnje bavi sa svaštarenjem – ove godine sadi kupinu, a dogodine je krči, ove godine investira u farme svinja, a dogodine mora da gasi proizvodnju, zbog niske cene i nemogućnosti plasmana.
Da i ne govorimo o neiskorišćenim resursima kojima bukvalno raspolaže svaki kraj naše zemlje, počev od tople vode u Mačvi, do pašnjaka Zlatara i Pešterske visoravni, čije bi stavljanje u funkciju preporodilo Srbiju.
Ukratko, dobro organizovana poljoprivreda rešila bi problem ravnomernog razvoja naše zemlje, smanjila pritisak ruralnog stanovništva na gradove, obezbedila jeftinu hranu za domaće stanovništvo i za izvoz visokokvalitetnih proizvoda, koji bi ovoj zemlji mogao da obezbedi devizni priliv više milijardi dolara godišnje.
Dame i gospodo narodni poslanici, zbog svega iznetog nasušno su nam potrebni zakoni koji će regulisati pitanja o kojima sam govorio i sva druga pitanja koja se tiču poljoprivrede i života našeg sela. Zato je, uveren sam, set zakona o poljoprivredi o kojima danas raspravljamo, prvi sistematičan pristup ove vlade i približavanje normativne regulative u oblasti poljoprivrede savremenom evropskom zakonodavstvu.
Dozvolite mi da se u najkraćem osvrnem na neke osnovne elemente ovih zakona, kako bih na taj način pomogao da građani Srbije shvate sav značaj koji će oni imati na ukupan razvoj ne samo naše poljoprivrede, već i na razvoj naše zemlje u celini. Istovremeno bih želeo da doprinesem i da rasprava u ovoj skupštini bude usmerena na to da se ovi zakoni svestranije osvetle, da se eventualno poboljšaju.
Na kraju, barem da se u ovoj oblasti politička većina i opozicija ujedine oko zajedničkog interesa, a taj interes je valjda svima jasan – potrebno nam je zakonodavstvo koje će spasiti i unaprediti našu poljoprivredu, a ne politička nadgornjavanja između poslanika većine i manjine. Jedan od najvažnijih zakona o kojima danas raspravljamo je Predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju. Ovo je strateški zakon koji ima za cilj da definiše i uspostavi politiku u oblasti poljoprivrede i da ustroji sistem korišćenja i raspodele državnih podsticaja.
Da bi se ovi strateški ciljevi, veoma važni za celu državu, mogli ostvariti ovaj zakon uspostavlja javni normativni sistem državnih podsticaja koji će se sprovoditi na osnovu nacionalnog programa razvoja poljoprivrede, strateškog dokumenta koji se donosi za period od tri godine.
Ovaj zakon predstavlja početak izgradnje institucionalnog sistema koji će omogućiti državi da vodi poljoprivrednu politiku. Treba reći da on u najkraćoj meri, u kojoj to naš normativni poredak može da obezbedi u ovom trenutku, približava naše zakonodavstvo evropskim standardima, a njegova primena u našoj svakodnevnoj praksi doprineće bržoj i svestranijoj standardizaciji naše poljoprivrede u celini.
Kao takav, ovaj zakon predstavlja polaznu osnovu koja će poboljšati i ubrzati razvoj poljoprivrede u Srbiji, ali i učiniti da državni sistemi i mehanizmi koji podržavaju taj razvoj budu efikasniji i korisniji, manje koruptivni i pre svega kreativni i kompetentni.
Treba na kraju reći da će sam proces razvoja poljoprivrede u našoj zemlji diktirati potrebu za daljim usavršavanjem i izmenama ovog zakona. Česte pojave trovanja hranom i različite štetne bakterije kojima su zagađeni proizvodi životinjskog i biljnog porekla ne samo što ugrožavaju zdravlje ljudi, već i nanose neprocenjivu štetu plasmanom naših roba na domaćem i inostranom tržištu.
Predsedavajuća, izvinjavam se, ako ih ne interesuje, nemam ništa protiv. Bolesti kao što su svinjska kuga ili pojave trihineloze i salmonele predstavljaju ozbiljne probleme kako samim proizvođačima, trgovcima i izvoznicima mnogih proizvoda, ali ponajviše štete Srbiji da se na regionalnom i svetskom tržištu predstavi kao velesila u proizvodnji visokokvalitetnih proizvoda u oblasti hrane, što ona po svim parametrima kojima raspolaže zaista može i biti.
Zbog toga donošenje zakona o bezbednosti hrane predstavlja značajan korak u zaštiti života i zdravlja ljudi, ali i u zaštiti zdravlja i dobrobiti životinja, zaštiti zdravlja bilja i biljnih vrsta i u zaštiti životne sredine uopšte.
Usvajanjem ovog zakona, Srbija kao država ispunjava obavezu prema svojim građanima koji imaju pravo da kupuju i koriste hranu koja ne ugrožava njihovo zdravlje. Ovaj zakon omogućava državi da preko nadležnih institucija i instrumenata zaštiti to pravo u najvećoj mogućoj meri, primenjujući sistem kontrole hrane, kako domaćeg porekla, tako i one iz uvoza.
Istovremeno, na usvajanje ovog zakona Srbiju opredeljuju međunarodne obaveze koje je naša zemlja prihvatila u procesu stabilizacije i pridruživanja EU. Visoki standardi koji su uspostavljeni u ovoj oblasti u zemljama EU jedna su od važnih stepenica koju moramo preskočiti ako želimo da našim robama hranimo probirljive evropske potrošače i da budemo konkurentni na njihovim visoko razvijenim tržištima.
Potreba da se donese novi zakon o zaštiti bilja, pored ustavnog osnova, nametnula se i zbog značaja zaštite Republike Srbije od unošenja i širenja štenih organizama na njenu teritoriju.
Zakonskim osnovom potrebno je jasno definisati proizvodnju, korišćenje i promet bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata odgovarajućeg zdravstvenog statusa sa stanovišta poljoprivredne proizvodnje, ali i zaštititi živote i zdravlje potrošača i životne sredine uopšte.
Zaštita zdravlja bilja je veoma kompleksna oblast, koja na multidisciplinaran način utiče na mnoge oblasti svakodnevnog života. Potrebu da se novim zakonom reguliše ova složena oblast nameće i plan reforme u oblasti zaštite zdravlja bilja, koji je usmeren u pravcu usaglašavanja standarda sa standardima EU i Svetske trgovinske organizacije.
Ovim zakonom biće institucionalizovana sva nova rešenja koja će omogućiti primenu plana reforme. Ako Srbija želi da bude ravnopravan učesnik u međunarodnoj razmeni bilja i biljnih proizvoda, mora da prihvati međunarodne standarde, mere i postupke, i da ih primenjuje na svojoj teritoriji. Ovo tim pre što naša zemlja ima optimalne uslove za proizvodnju i preradu raznovrsnog bilja.
Srbija je po bogatstvu i kvalitetu biljnih resursa prepoznatljiva ne samo u zemljama EU, već i u svetu, pa će usvajanje ovog zakona i primena standarda koje on uspostavlja omogućiti domaćim proizvođačima bolji pristup međunarodnom tržištu, ali i obezbediti da potrošači u našoj zemlji koriste zdravstveno ispravno bilje.
Istovremeno, novim zakonom pospešiće se uslovi za bolju proizvodnju u oblasti poljoprivrede. Da bi se sistemski rešilo pitanje zdravlja bilja u našoj zemlji neophodno je zakonski regulisati i upotrebu sredstava za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta. Ovim zakonom uređuje se razvrstavanje, kvalitet, obeležavanje, fitosanitarna kontrola i uzorkovanje u prometu, uvozu i primeni sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta.
Dosadašnja zakonska regulativa u ovoj oblasti često nije mogla biti sprovodljiva, kako zbog razlike između sredstava za zaštitu bilja i sredstava za ishranu bilja, tako i zbog neadekvatnosti pojedinih zakonskih rešenja. Zbog toga se donošenje ovog novog zakona nametnulo kao jedno optimalno rešenje, jer će se njegovom primenom u oblasti sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta primenjivati standardi koji se primenjuju u EU i čime će se otkloniti prepreke za izvoz naših proizvoda na ovo i na druga svetska tržišta.
Ovaj zakon omogućiće proizvođačima, uvoznicima i distributerima sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača zemljišta da svoju delatnost obavljaju sa manje rizika i bez gubitaka. Primenjivaće se jedinstvene metode kontrole kvaliteta kod referentnih laboratorija, što će korisnicima ovih sredstava, proizvođačima bilja, otkloniti sumnje u njihov kvalitet i rizik pri upotrebi.
Predlogom zakona o zaštiti bilja uspostavljaju se novi standardi i uređuje registracija, kontrola, promet, uvoz i primena sredstava za zaštitu bilja u poljoprivredi i šumarstvu, poslovi od javnog interesa u oblasti sredstava za zaštitu bilja, kao i druga značajna pitanja vezana za ovu oblast.
Usaglašavanje postojeće zakonske regulative u oblasti sredstava za zaštitu bilja sa važećim standardima EU dovelo je do potrebe za donošenjem novog zakona koji će ovu oblast regulisati kao samostalnu. Ovakav pristup već se primenjuje u članicama EU.
Usvajanjem ovog zakona i primenom standarda koje on uspostavlja omogućiće se pristup domaćih proizvođača za zaštitu bilja i poljoprivrednih proizvoda evropskom tržištu.
Ipak, najvažniji razlog za donošenje ovog zakona jeste činjenica da je oblast sredstava za zaštitu bilja i rezidua od sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje uređena propisima čije je sprovođenje u nadležnosti tri ministarstva, i to Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva zdravlja.
Novi zakon će omogućiti i podizanje nivoa svesti korisnika sredstava za zaštitu bilja da prihvate činjenicu da pesticidi, iako neophodni u poljoprivrednoj proizvodnji, predstavljaju određeni rizik za ljude i životnu sredinu.
Zakon uspostavlja odgovornost svih subjekata u oblasti sredstava za zaštitu bilja, pa i korisnika ovih sredstava, da njihova odgovornost nije samo u očuvanju vlastitog zdravlja, već da imaju odgovornost i prema životima, zdravlju i bezbednosti šire zajednice.
Drugim rečima, oni su dužni da proizvodnjom, prometom ili primenom sredstava za zaštitu bilja ne narušavaju zdravlje ljudi i kvalitet životne sredine.
Poštovane kolege narodni poslanici, koliko mi je poznato, u poslednjih nekoliko godina nijedan zakonski predlog nije izazvao toliko kontraverzi i različitih tumačenja u javnosti, kao što su to izazvali predlozi zakona o vinu i zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima. Mnogo pre nego što su predlozi ovih zakona ušli u pripremu i u uobičajenu proceduru, po srpskim selima i među proizvođačima vina i rakije počele su da kruže glasine kako će novim zakonom biti zabranjeno seljacima da prave vino i rakiju na način kako su to radili njihovi dedovi.
Neću da preterujem, ali ne bi me začudilo da su seljaci počeli da kriju svoje lampeke po tajnim skrovištima. Tako je to kada se ne prilazi ozbiljno i odgovorno selu i seljaku i kada se on prepusti samom sebi, i često i nažalost, tragičnom iskustvu u kojem je on sa svojom državom često izvlačio deblji kraj.
Ne mora da bude tako. Ne mora da bude jer ova skupština služi, između ostalog, i za to da mi, narodni poslanici, objasnimo onima koji su nas birali da zakone koje usvojimo ne donosimo da bi seljaku odrali kožu sa leđa, već da bi mu stvorili normativne pretpostavke i uspostavili standarde koje je već uspostavio ceo razvijeni svet i koji će mu omogućiti da proizvodi više, kvalitetnije i bolje, i da se njegovi proizvodi, kvalitetni i prepoznatljivi, mogu nositi sa bilo čijim proizvodima na evropskom i svetskom tržištu.
Novi zakon o vinu omogućiće brži i produktivniji razvoj ove dragocene poljoprivredne grane i doprineti da se poznata srpska vinogorja, poput vršačkih, fruškogorskih ili župskih, uzdignu na nivo portugalskih ili francuskih, a da zaštićene sorte srpskih vina budu tražene i na najprobirljivijim svetskim trpezama.
Isto je i sa rakijom i sa drugim tradicionalnim alkoholnim pićima koja se proizvode u Srbiji. Dakle, nije cilj zakonodavca da srpskom seljaku uskrati pravo da peče svoju tradicionalnu prepečenicu, već da uspostavi standarde i stvori pretpostavke da srpska šljivovica postane svetski prepoznatljiv brend, da se zna da joj je zemlja porekla Srbija, da je garantovanog i standardnog kvaliteta, koji će joj otvoriti vrata svih tržišta. Nećemo valjda svetu proizvoditi i proturati zozovaču?
Isto je i sa Predlogom zakona o etanolu. Etil alkohol poljoprivrednog porekla ima široku primenu u našoj zemlji. Koristi se u mnogim industrijskim granama za proizvodnju alkoholnih pića, u vojnoj industriji, u farmaciji, kao dodatak gorivu, ali i za unapređenja agrara i u podizanju stočnog fonda. Širok spektar njegove primene predstavlja ga kao strateški proizvod, kako u razvijenim, tako i u manje razvijenim zemljama.
Etanol je poslednjih decenija toliko primenjivan u različitim oblastima, tako da se može reći da predstavlja jedan od ključnih osnova budućeg razvoja civilizacije.
Predsedavajuća, zamolio bih vas da koristim i malo vremena poslaničke grupe.
Zbog takve važnosti ovog proizvoda, potrebno je na jedinstveni, po najvišim međunarodnim standardima, uspostavljen način, zakonski regulisati uslove proizvodnje etanola, kontrolu kvaliteta, deklarisanje, promet i uvoz i upotrebu etanola, ali i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.
Razlog za donošenje ovog zakona leži u činjenici da je dosadašnja praksa pokazivala da se uvoz etanola vrši suprotno pravnim tekovinama EU i nijedan uvoznik nema dozvolu nadležnog ministarstva za uvoz, koji mora biti ograničen i kontrolisan, kako to nalažu evropski propisi.
S obzirom na važnost ove sirovine, EU moraju se dostaviti potrebne informacije o količini proizvedenog, izvezenog, uvezenog i raspoloživog etanola.
Prema dosadašnjoj zakonskoj regulativi nismo imali podatke o ovim pitanjima i zato je potreban zakon koji će upotrebu etanola regulisati u skladu sa najvišim evropskim standardima.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o javnim skladištima omogućava se da se oblast skladištenja poljoprivrednih proizvoda usaglasi sa standardima skladištenja ovih roba najrazvijenijih svetskih privreda.
Ovaj zakon približiće naše skladištare standardima uspešnih svetskih skladištara za poljoprivredne proizvode i stvoriti normativne pretpostavke za eliminisanje slabosti koje su se proteklih godina gomilale u ovoj oblasti.
Osnovni razlozi za donošenje zakona o genetički modifikovanim organizmima proizilaze iz potrebe da se uspostave standardi i sistemi kontrole i mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi od mogućih štetnih efekata prilikom upotrebe genetički modifikovanih organizama i proizvoda od genetički modifikovanih organizama. Cilj je da se zaštite usevi od širenja genetički modifikovanih organizama, ali i potrošači od kupovine nedozvoljenih proizvoda od genetički modifikovanih organizama.
Usvajanjem ovog zakona Republika Srbija pridružiće se svetskoj zajednici država i nacija koje uspostavljaju kontrolu i nastoje da spreče zloupotrebe u proizvodnji i razvoju genetički modifikovanih organizama. Bez te kontrole oblast genetičkog inženjeringa stvorila bi nesagledive posledice ljudskoj civilizaciji. Zato je ovu oblast ljudske delatnosti neophodno zakonski regulisati u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Isto je i sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Dosadašnja zakonska rešenja koja regulišu ovu oblast pokazala su se nedovoljno preciznim i bilo je potrebno otkloniti nedostatke koji su uočeni u dosadašnjoj primeni zakona, ali i odrediti kaznene odredbe za sve one koji krše norme ovog zakona, a koje dosadašnjim zakonom nisu bile regulisane.
Istovremeno, ovaj zakon je predloženim izmenama i dopunama usaglašen sa standardima i normama EU i drugim aktima međunarodnih organizacija.
Poštovane kolege narodni poslanici, predlozi zakona o stočarstvu i zakona o dobrobiti životinja proizilaze iz potrebe da se oblast stočarstva i zaštite životinja regulišu na sveobuhvatan način, koji će ovu oblast ljudske delatnosti u našoj zemlji izjednačiti sa standardima koji važe u zemljama EU.
Ovi zakonski predlozi uvode standarde i novine koje će državi omogućiti da vodi politiku u oblasti stočarstva i u oblasti zaštite životinja, kojom će omogućiti ubrzan razvoj stočarstva u Republici Srbiji ali i razvoj državnog sistema i institucija koje će omogućiti taj razvoj.
Treba reći da su ovi zakonski predlozi još jedna stepenica u približavanju naše zemlje standardima evropskog zakonodavstva u oblasti poljoprivrede.
Na samom kraju, želim da ukažem na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u potrebi da se otklone problemi i nedostaci koji su uočeni u primeni dosadašnjeg zakona, ali i da se stvore normativne pretpostavke za realizaciju strategije poljoprivrede Srbije, da se stvore pretpostavke za planiranje zaštite, korišćenja i uređenja poljoprivrednog zemljišta, za koje su osnove utvrđene u strategiji prostornog razvoja Srbije, da se obezbedi unapređenje upravljanja poljoprivrednim zemljištem i efikasna kontrola i nadzor.
Istovremeno, ovim zakonom naše zakonodavstvo biće usaglašeno sa evropskim normama i standardima koje regulišu oblast poljoprivrednog zemljišta.
Napominjem da će poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje glasati za predloge ovih zakona.
Očekujem da će ovi zakonski predlozi, obogaćeni raspravom i amandmanima koje prihvati Narodna skupština, posle usvajanja doprineti da jedna od najvažnijih oblasti ukupnog razvoja Srbije – poljoprivreda, doživi prosperitet i ubrzan razvoj, jer je to u interesu i naše zemlje i svih njenih građana.
U tom smislu očekujem od Vlade Republike Srbije u celini i od nadležnih ministarstava pojedinačno da preduzmu sve potrebne mere da se zakoni koje Narodna skupština usvoji dosledno i efikasno primenjuju.
Samo primenom ovih zakona i donošenjem potrebnih podzakonskih akata, uredbi, odluka i drugih propisa koji će konkretizovati standarde koje zakoni uspostavljaju, može se zaustaviti proces odumiranja srpskog sela i narastajuća tajkunizacija koja preti da uspostavi potpuni monopol u poljoprivrednoj proizvodnji.
Zbog svega toga, apelujem na sve nadležne subjekte u našem društvu, a pre svega na Ministarstvo poljoprivrede, da se posvete doslednoj primeni zakona koje Narodna skupština usvoji, a o kojima sam govorio u proteklim minutima. Hvala veliko.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.

Zoran Nikolić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Uvaženi narodni poslanici, uvaženi ministre, poštovani gospodine Odaloviću, gospođo Čomić, pred nama je danas 15 zakona iz oblasti poljoprivrede i šumarstva ili, tačnije rečeno, 14 zakona iz oblasti poljoprivrede i jedan iz oblasti šumarstva, što znači da mi celo pre podne pričamo o poljoprivredi i to ćemo učiniti i popodne, i sama ta činjenica je dobra. Dobro je kada se razgovara o poljoprivredi, jer poljoprivreda jeste naša najznačajnija privredna grana, znamo svi i statističke podatke da smo u 2008. godini u robnoj razmeni ostvarili suficit od 600 miliona dolara.
Ono što nije dobro jeste što o tim zakonima odnosno o ovako velikom broju zakona raspravljamo skupa i što za samo pet sati koje imamo u ovoj raspravi, a opozicija ima dva i po sata, mi treba da raspravljamo o svim ovim zakonima. To, ministre, nije vaša krivica. Poslanička grupa DSS predložila je vladajućoj većini da raspravu o poljoprivredi razbijemo u određene segmente, ali vladajuća koalicija to nije želela.
Ovde se postavlja pitanje – koliko će zakoni koje će ova skupština izglasati i doneti unaprediti srpski agrar? Svakako da je bolje imati zakonom regulisane stvari, nego nemati zakone i samim tim odgovarajuće odgovore.
Ali, ovi zakoni nisu usaglašeni sa onim što se dešava u srpskom agraru i sa onim što se dešava u Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Agrarnom budžetu. Agrarni budžet je nedopustivo mali. Mi smo predlogom budžeta za 2009. godinu imali takav predlog Agrarnog budžeta koji od 2000. godine procentualno nikada nije imao manje učešće u ukupnom budžetu.
Tada smo onima koji su branili taj budžet rekli da ni to nije realna projekcija, ali da se nadamo da kada se bude radio rebalans budžeta da se opet neće uzimati od poljoprivrede i Ministarstva poljoprivrede, ali su ti naši napori i želje koje smo izrazili kada se usvajao budžet pale u vodu kada smo videli rebalans budžeta.
Agrarni budžet, koji je bio predviđen za 2009. godinu u iznosu od 20,5 milijardi, dodatno je smanjen za 16 milijardi, odnosno za 22% i u jednom intervjuu ste rekli da morate biti mađioničar kako biste raspodelili ova sredstva, jer i preko 90% ovih sredstava moraju ići za plaćanje subvencija. Mislim da nećete biti uspešni u tom poslu i da dovoljno novca nećete imati za sve obaveze koje imate prema poljoprivrednim proizvođačima i poljoprivredi, i ne mogu čudom da se načudim da ste pristali na jedan ovakav rebalans.
Manjak koji mislite da nadomestite, kako biste mogli da izvršite sva plaćanja prema poljoprivrednim proizvođačima, u iznosu od 4,6 milijardi ste, hajde da kažem, smislili da nadoknadite na taj način što ćete sredstva povući iz Fonda za podsticanje poljoprivredne proizvodnje.
U Fondu pretpostavljam da para sada ima i da upravo u ovo vreme poljoprivredni proizvođači, oni koji su korisnici dugoročnih i kratkoročnih kredita, u ovom periodu uredno izmiruju svoje obaveze i da ćete ova sredstva koja ste planirali imati na raspolaganju i da na kontu toga, odnosno u odnosu na to mislite da vratite, odnosno da isplatite obaveze za 2009. godinu.
Ali, ovde postavljam prvo pitanje – da li je normalno da sredstava nema u Agrarnom budžetu i da se seku na način, da se unakaze, da tako kažem, kao što je to u rebalansu urađeno, drago mi je što ovo potvrđujete, jer to govori o odnosu Vlade prema agraru?
Pravim jednu digresiju, poljoprivreda je bila jedna od najznačajnijih obećanja ove vladajuće koalicije. Apsolutno su se obećavale i kule i gradovi poljoprivrednim proizvođačima, i sada se suočavamo, kao i u drugim oblastima, ali čini mi se u poljoprivredi u najdrastičnijem obliku, sa činjenicom da od tih predizbornih obećanja apsolutno neće biti ništa.
To ukazuje na jedan problem da, kada se poslužite političkom demagogijom, to da kratkoročni efekat, ali vam se to i vrati kao bumerang. Ali, ono što je poenta cele stvari je da politike u agraru treba da bude što manje i političkih stranaka, a ono čega treba da bude u agraru jeste jedna stručno urađena analiza strategije razvoja poljoprivrede.
Moje prvo pitanje je – ako se sredstva iz ove godine u iznosu od 4,6 milijardi, a možda će biti i veća, videćemo, potroše, šta će biti sa Fondom za sledeću godinu? Iz kojih sredstava će sledeće godine poljoprivredni proizvođači moći da dobijaju kratkoročne i dugoročne kredite, ako sada ova sredstva potrošimo?
A već smo svesni, i to smo najavili i ministarki finansija kada je branila rebalans, da ćemo se ovde opet videti, nažalost, u septembru i da će sredstva dodatno biti smanjivana po resornim ministarstvima, a kako vidimo da ministarka finansija i vladajuća koalicija tretiraju poljoprivredu, plašimo se da će sredstva biti i u novom rebalansu umanjena.
Imam par pitanja i pokušaću da ih postavim, i daću neka obrazloženja, u nadi da ćete na najbolji mogući način na njih odgovoriti. Mislim da u ovoj godini, to verovatno i nije vaša krivica, već je i posledica prenetih dugovanja iz 2008. godine, da plaćanja koja imate i obaveze koje imaju, nikada nisu toliko kasnile kao što se to dešava sada.
Ono na šta bih želeo da ukažem kao problem i želeo bih da čujem vaš odgovor jeste problem već donete uredbe, kao što je na primer subvencionisanje zadruga. Nakon sprovođenja celokupne procedure, te subvencije se ukidaju, što po mom mišljenju vas stavlja u jednu krajnje rizičnu poziciju, odnosno poziciju kao nekoga ko je rizičan partner.
Zanima me vaše mišljenje – da li mislite da jednolična ili istovetna nadoknada po hektaru jeste dovoljno stimulativna mera, bez obzira na prinos po tom hektaru, jeste dovoljno stimulativna mera ili jednostavno na taj način idemo na neku prosečnu i ne konkurentno pravljenje ne konkurentne poljoprivredne strukture? Mislim da ne stimulišemo one koji ulažu i one koji su spremni da ulažu dodatne napore i imaju veće prinose nego što je to prosek.
Ono što se u javnosti može videti i ono u čemu mislim da niste uspešni je produbljivanje antagonizma između poljoprivrednih proizvođača sa jedne strane, velikih poljoprivrednih dobara sa druge strane, zadruga i uopšte svih činilaca u tom lancu, i da niste dovoljno poradili na tome da se izgrade međusobni odnosi kako bi plod te saradnje bio konkurentnija poljoprivredna proizvodnja.
Postavljam pitanje – zašto danas, u ovom momentu srpski seljak ne može da izvozi krompir, rashlađeno smrznuto svinjsko meso, kao i niz drugih proizvoda koji bi značili dodatne prihode i koji bi značajno uvećali našu trgovinsku razmenu? Šta se čini da izvozna struktura poljoprivrednih proizvoda bude sa višim stepenom obrade, odnosno povoljnija, pa da samim tim donosi i više novca?
Postavljam pitanje i iz oblasti veterine – zašto se nije stalo sa vakcinacijom na svinjsku kugu, pogotovo ako se zna da nakon prestanka vakcinacije treba da prođe još dve godine, a to jeste jedan od uslova da možemo da izvozimo svinjsko meso? Da li tek osnovani Generalni inspektorat i veterinarska inspekcija, koja je izvučena iz Uprave za veterinu, a za efekat je imala da negativno utiče na uspešno funkcionisanje sistema sledljivosti, što je na kraju rezultiralo, čak bih rekao, najlošijim izveštajem o stanju veterine od strane Generalnog direktorata za zaštitu potrošača Evropske komisije?
Zašto ste tako lako prešli preko izglasavanja, odnosno primene SSP-a? To direktno izlaže našu poljoprivredu dodatnim pritiscima, odnosno snižavamo nivo zaštite naše poljoprivredne proizvodnje, kada znamo da su sa druge strane negativni efekti, efekti koji dolaze od SSP, veliki.
Dolazimo u paradoksalnu situaciju da mi koji nemamo uređeno stanje u poljoprivredi otvaramo tržište onim državama koje to stanje imaju i te kako uređeno, i koje su bogate države, i koje veoma bogato subvencionišu svoje poljoprivredne proizvođače da još i na srpsko tržište mogu da plasiraju svoje proizvode.
Dakle, velika su obećanja davana i u sferi poljoprivrede. Malo toga je ostvareno od onoga što se obećalo i sada imamo jasno, verujem da ste svesni te činjenice, da su poljoprivredni proizvođači veoma nezadovoljni, ali su i opravdano nezadovoljni.
I pored toga što su opravdano nezadovoljni, takođe u tom lancu imamo nezadovoljne i proizvođače, odnosno prerađivače poljoprivrednih proizvoda, a sve to na kraju rezultira da krajnji potrošač takođe koristi robu, odnosno kupuje hranu vrlo često po skupljim cenama nego što je to na nekim drugim tržištima, pa kao krajnji rezultat imamo i nezadovoljnog potrošača.
Na toj liniji se mora pronaći određena ravnoteža. Pohvaljujem vas što ste doneli u skupštinsku proceduru ovoliki broj zakona, ali ovi zakoni neće rešiti probleme agrara.
Ovi zakoni jesu usklađivanje propisa sa EU. Da nije tako, ne bi tako ličili na zakone koji su, recimo, usvojeni u Hrvatskom Saboru, jer ovde imamo predloge zakona i o poljoprivrednom zemljištu, i o poljoprivredi i zakona o gnojivima i poboljšivačima tla. Radi se samo o jezičkoj redakciji našeg predloga zakona.
Ti zakoni jako puno liče jedan na drugog, što je verovatno naš uslov približavanju EU, ali i samo stanje poljoprivrede u Hrvatskoj, koje je mnogo bolje nego u Srbiji, pokazuje da to nije posledica zakona, već i većih sredstava koja država izdvaja za poljoprivredu u Hrvatskoj nego vi ovde u Srbiji, i bolje organizovanosti.
Za prvo javljanje ovoliko, ostaviću vremena kada budemo završili raspravu.