Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad zajedničkim načelnim i jedinstvenim pretresom o predlozima zakona iz tačaka od 20. do 57. dnevnog reda, obaveštavam vas da sam, na osnovu člana 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da ovom delu sednice pored nadležnih ministara prisustvuju i: magistar Dušan Spasojević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, Milorad Perić, načelnik u Ministarstvu odbrane, Branislav Dimitrijević, pomoćnik ministra kulture, Tatjana Bojić-Jurić, šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu kulture, Dušica Živković, pomoćnik ministra za zaštitu kulturne baštine u Ministarstvu kulture, Dragana Radovanović, samostalni savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike, Vera Božić-Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu u Ministarstvu rada i socijalne politike, dr Miro Čavaljuga, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Vladimir Pešić, pomoćnik ministra rada i socijalne politike, Ivana Mrkić, šef Odseka za normativne poslove u Ministarstvu rada i socijalne politike, Branka Totić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, magistar Miodrag Marković, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, magistar Mirela Bošković, viši savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu, Viktor Nedović, pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj, Borko Stefanović, šef kabineta ministra spoljnih poslova, Aleksandar Crevar, savetnik ministra spoljnih poslova, Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, mr Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, dr Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, dr Zoran Ćirović, pomoćnik ministra finansija, Žarko Milićević, savetnik u Ministarstvu finansija, Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor pri Ministarstvu finansija, Vesna Arsić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Jelena Marjanović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Ljiljana Milić, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Stanka Radan, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Srđan Stević, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Zoran Malić, šef Odseka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Biljana Mladenović, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, Jelena Cvetković, pomoćnik ministra životne sredine i prostornog planiranja, Snežana Obrenov-Ivanović, pomoćnik ministra za telekomunikacije i informaciono društvo.

Prelazimo na 20. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU REVIDIRANE EVROPSKE SOCIJALNE POVELjE (zajednički načelni i jedinstveni pretres sa 21 - 57. tačkom)

Prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres po tačkama 20. do 57. dnevnog reda:

- Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje;

- Predlog zakona o potvrđivanju Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979. godine;

- Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu;

- Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) o privilegijama i imunitetima OPCW-a;

- Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljenju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova sačinjenog u Beču 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vojnoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Austrije, koju predstavlja savezni ministar odbrane;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Crne Gore i Vlade SAD o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređivanju odbrambenih i vojnih odnosa;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske;

- Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza;

- Predlog zakona o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna usvojenog na Diplomatskoj konferenciji od 2. jula 1999. godine;

- Predlog zakona o potvrđivanju Dokumenta izmena Statuta Međunarodne organizacije rada iz 1997. godine;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore;

- Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa (revidirana);

- Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Republike Srbije i Republičke Grčke o izmeni Ugovora između SRJ i Republike Grčke o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;

- Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o zaštiti ratnih grobova;

- Predlog zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Kraljevine Maroko;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama (USA-SRB-01) između Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane SAD;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o trgovini i ekonomskoj saradnji;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o regulisanju obaveza bivšeg SSSR po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg SSSR i bivše SFRJ;

- Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke "Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu";

- Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B;

- Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom;

- Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Narodne Republike Kine o sukcesiji bilateralnih sporazuma između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Kine zaključenih u periodu od 1955. godine do 27. aprila 1992. godine;

- Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Evropske zajednice o pridruživanju Republike Srbije Sedmom okvirnom programu Evropske zajednice za istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti (2007-2013);

- Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa;

- Predlog zakona o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Petačinci (Republika Srbija) – Bankja (Republika Bugarska);

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Novo Korito (Republika Srbija) – Salaš (Republika Bugarska);

- Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici;

- Predlog zakona o povlačenju rezerve date na Protokol o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i sličnih gasova i bakterioloških sredstava;

- Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza;

- Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj;

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 20 - 57, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 152. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Pošto ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi, Poslanička grupa SRS – jedan sat, osam minuta i 24 sekunde, Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi, Poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi, Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi, Poslanička grupa SPS-JS – 18 minuta, Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde, Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi, Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik Vladan Batić, koji nije član nijedne poslaničke grupe, ima pravo da govori jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Boris Aleksić –Poslanička grupa SRS; narodni poslanik Aleksandra Janković – Poslanička grupa Nova Srbija; narodni poslanik Elvira Kovač – Poslanička grupa manjina.

Saglasno članu 152. stav 3. i članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 20 - 57. dnevnog reda.

Da li žele reč predstavnici predlagača? (Ne.)

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)

Da li izvestilac Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja narodni poslanik Meho Omerović, predsednik Odbora, želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, dame i gospodo kolege narodni poslanici, Odbor za rad, boračka i socijalna pitanja je u sklopu svojih nadležnosti razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom.
Uvažavajući sve slojeve našeg društva, sve predstavnike Vlade, preko konvencija koje treba da ratifikujemo, ovom prilikom ću vašu pažnju usmeriti samo na jednu konvenciju. Naime, nekoliko minuta vaše pažnje i vremena uzeću i posvetiću potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom.
Mislim da su te osobe zaslužile da im se i na ovaj način i na ovom mestu ukaže posebna važnost. Mislim da je važno da istaknemo da su ljudska prava univerzalna i nedeljiva, da ona pripadaju svakom ljudskom biću, a samim tim i osobama sa invaliditetom. Do sada su, nažalost, ne samo kada je u pitanju naše društvo, nego i ostala društva, u praksi te osobe imale probleme, jer su predstavnici osoba sa invaliditetom najčešće bili građani drugog reda, nevidljivi građani, odnosno osobe koje su na ovaj način neki drugi tretirali drugačije nego sve nas ostale. Citiraću Nehrua koji je rekao da su ljudska prava ogledalo stepena razvoja određenog društva.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, poštovani građani Republike Srbije, nijedno društvo, pa samim tim ni država Srbija, ne može pretendovati na laskavu ocenu da je demokratsko, ukoliko su čitavi slojevi njegovog stanovništva obespravljeni ili nisu ravnopravni. Složićete se da smo u dosadašnjoj praksi i u svakodnevnom iskustvu bili svedoci da osobe sa invaliditetom, nažalost, nisu bili jednaki građani. U praksi su se oni suočavala sa preprekama u ostvarivanju svojih ljudskih prava. Dakle, upravo iz par ovih šturih konstatacija, a polazeći od toga da je položaj osoba sa invaliditetom jednak, ili bi trebalo da bude jednak, položaju svih građana planete Zemlje, Ujedinjene nacije i regionalne organizacije, pojedinačno sve države, usvojile su akta sa merama koje osobama sa invaliditetom treba da omogući uživanje tih prava.
Pripremi zakona o potvrđivanju ove Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom Ministarstvo rada i socijalne politike je pristupilo ozbiljno, uzimajući u obzir da je pitanje prava ovih osoba i unapređenje njihovog položaja multisektorsko pitanje. Budući da ratifikacija ove konvencije podrazumeva njeno uvođenje u unutrašnji sistem zemlje i mogućnost njene neposredne primene, čak pred nacionalnim sudovima, iako su neke zemlje odabrale da ratifikuju konvenciju ubrzo po potpisivanju, Ministarstvo rada i socijalne politike odlučilo je da procesu harmonizacije unutrašnjih prava pristupi temeljno i da se sačeka sa ratifikacijom dok se ne usklade propisi koji nisu u skladu sa nekom od odredaba Konvencije koja je danas na dnevnom redu.
Podsetio bih sve uvažene kolege narodne poslanike i građane Republike Srbije da smo upravo u domenu zaštite i ostvarivanja punih prava osoba sa invaliditetom u proteklom periodu doneli čitav niz zakona koji na ovaj ili onaj način omogućavaju osobama sa invaliditetom da postanu ravnopravni građani našeg društva.
Generalna skupština UN, podsetiću samo na par veoma važnih istorijskih podataka, usvojila je ovu međunarodnu konvenciju 2006. godine. Ona je otvorena za potpise i ratifikaciju 30. marta 2007. godine, stupila je na snagu 3. maja 2008. godine. Do početka meseca maja ove godine Konvenciju je potpisalo 139 članica, a 53 države su je ratifikovale. Srbiji i nama narodnim poslanicima u parlamentu Srbije je ostalo da ratifikujemo ovu konvenciju i Opcioni protokol koji je prati.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom ne stvara, da ne bude zabune, neka nova prava osobama sa invaliditetom; ona samo definiše mehanizme za ravnopravno uživanje svih građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih i drugih prava od strane osoba sa invaliditetom.
Svrha konvencije jeste pre svega, citiram, "da promoviše, štiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom i da uz to promoviše poštovanje njihovog urođenog dostojanstva".
Ono što čini esenciju, srž Konvencije jesu član 4, koji govori o opštim obavezama država potpisnica i član 5, koji govori o garantovanju ravnopravnosti i nediskriminaciji osoba sa invaliditetom. Države potpisnice zabranjuju bilo kakvu diskriminaciju po osnovu invalidnosti i garantuju svim osobama sa invaliditetom jednaku i efektivnu pravnu zaštitu od diskriminacije.
Pošto je pristupačnost jedan od suštinskih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, ova konvencija detaljno uređuje i ovu materiju u članu 9.
Član 12. je jedan od najkontraverznijih članova ove konvencije, to treba otvoreno i jasno istaći, pošto je trebalo pronaći balans između garantovanja pune poslovne sposobnosti za sve osobe sa invaliditetom i realnosti i ograničenja koja se dešavaju i do kojih dolazi u vršenju te sposobnosti u slučajevima starateljstva i zakonskog zastupništva.
Afirmisano je načelo pružanja potrebne podrške osobama sa invaliditetom u ispoljavanju njihove poslovne sposobnosti, o čemu će, pretpostavljam, moja uvažena koleginica Gordana Rajkov danas govoriti, jer smo i na sednici Odbora za rad i boračka pitanja imali određenih nedoumica zbog tehničke redakture, odnosno zbog, čini mi se pogrešnog, prevoda na srpski jezik nekih odredaba u članu 12. ove konvencije.
Konvencija na kraju predviđa i niz mera koje osobama sa invaliditetom treba da osiguraju i nesmetano uživanje niza kako građanskih, tako i političkih prava. Konvencija predviđa i mere za uživanje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava osoba sa invaliditetom bez ikakve diskriminacije, pre svega, prava na obrazovanje, prava na zdravstvenu zaštitu, prava na rad, zapošljavanje, srodnih prava iz radnog odnosa, prava na adekvatan standard življenja i socijalnu sigurnost, kao i učešće u kulturnom i sportskom životu zajednice.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom uređuje i neka pitanja koja su manje-više specifična za osobe sa invaliditetom, od kojih bih istakao sledeća: postojanje neophodnih službi podrške kako bi osobe sa invaliditetom mogle da žive samostalno u svojoj lokalnoj zajednici, kao i dostupnost svih socijalnih usluga koje su namenjene opštoj javnosti.
Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom uređuje i pitanja lične pokretljivosti i mobilnosti osoba sa invaliditetom i njihove rehabilitacije.
Na samom kraju, Konvencija uređuje i mere za prikupljanje statističkih podataka koji su vezani za osobe sa invaliditetom, kao i međunarodnu saradnju koja je potrebna da bi se olakšala i pospešila primena ove konvencije, iako primarna odgovornost za sprovođenje Konvencije leži na svakoj državi potpisnici ponaosob, u ovom slučaju na Srbiji.
Konvencija uređuje i osnivanje tela za praćenje i sprovođenje Konvencije na nacionalnom nivou, kao i komiteta za prava osoba sa invaliditetom, koji će činiti nezavisni eksperti.
Posle ratifikacije Konvencije u našoj skupštini, hoću duboko da verujem da ova konvencija neće dovesti do podela političkih predstavnika u Skupštini Republike Srbije na opozicione i poslanike vladajućih stranaka, jer je pitanje zaštite osoba sa invaliditetom i usvajanje Konvencije koja je na dnevnom redu pitanje koje nije političko pitanje. Mislim da je ovo pitanje svih nas, pitanje ljudskosti, pitanje morala i pitanje našeg ljudskog odnosa prema osobama sa invaliditetom. Ubeđen sam u to da ćemo jednoglasno ratifikovati ovu konvenciju. Verujem da će i Vlada Republike Srbije i nadležno ministarstvo periodično izveštavati o pravima osoba sa invaliditetom i o tome kako se ova konvencija sprovodi u delo.
Na samom kraju, treba istaći da su propisi države Republike Srbije u velikoj meri već usklađeni sa odredbama ove Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom. Podsetio bih na Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Strategiju unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Srbiji od 2007. do 2015. godine, nedavno usvojen Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, kao i izmene Zakona o javnim nabavkama.
Podsetio bih, time ću i završiti ovo svoje izlaganje, da je u pripremi još nekoliko zakona koji imaju veze sa produžavanjem, odnosno produbljivanjem i ostvarivanjem prava osoba sa invaliditetom, zakon o upotrebi srpskog znakovnog jezika, kao i zakon o kretanju slepih osoba uz pomoć psa vodiča.
Poštovane kolege, dame i gospodo poslanici, zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem vam se, gospodine Omeroviću.

Da li izvestilac Odbora za finansije narodni poslanik Branka Ljiljak želi reč? (Ne.)

Da li izvestilac Odbora za kulturu i informisanje gospođa Vesna Marjanović želi reč? (Ne.)

Da li narodni poslanici Srboljub Živanović i Marko Milenković, koji su na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj izdvojili mišljenje o predlozima zakona po tačkama 26. i 32, žele reč? (Ne.)

Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Već se prijavila gospođa Kovač Elvira.

Poštovana predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo članovi Vlade, vrlo je teško u svega 20 minuta pričati o 38 tačaka dnevnog reda, stoga mi dozvolite da u diskusiji najpre učestvujem kao član delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i, naravno, kao član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja.
Iz mog kratkog uvoda se pretpostavlja da ću sa najviše koncentrisati na raspravu o Revidiranoj evropskoj socijalnoj povelji, Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionom protokolu.
Na samom početku bih želela da naglasim da me raduje što se pojavilo nekoliko članova Vlade i očekujem da će oni aktivno učestovati u ovoj diskusiji.
Kao što svi znamo, Revidirana evropska socijalna povelja je vrlo bitan dokument. Ona utvrđuje socijalna i ekonomska prava koja se odnose na najosnovnija egzistencijalna pitanja iz svakodnevnog života građana, kao što su pitanja stanovanja, kretanja osoba, rad i radni odnosi, zdravstvo i obrazovanje i socijalna zaštita. Ova Revidirana evropska socijalna povelja predstavlja jedan od najosnovnijih dokumenata Saveta Evrope, kao što sam spomenula, najviše u oblasti radnih i socijalnih prava. Ona je zapravo njen najvažniji dokument posle Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Dugo smo čekali da se ova socijalna povelja nađe na dnevnom redu i mene lično i Poslanički klub manjina, kao i poslanike SVM, to raduje. U nekoliko prethodnih diskusija, kada smo ratifikovali nekoliko međunarodnih sporazuma, naglasila sam da mislim da na dnevnom redu nedostaje upravo ovaj dokument i drago mi je što ćemo sada glasati za njega. Moram da naglasim da ćemo u danu za glasanje pritisnuti broj četiri, odnosno glasati za.
Pošto sam spomenula u uvodu na šta se povelja zapravo odnosi, želela bih da se baziram na nekoliko stvari, pre svega kao član tog odbora, a s druge strane, kao mlada žena i kao poslanik SVM.
Šta nam taj dokument nalaže? Čuli smo od nekih da je njegovo potvrđivanje zapravo skupo i da se možda do sada zbog toga nije našao na dnevnom redu. Dozvolite mi da se u svom vrlo kratkom obraćanju, naspram toga koliko stvari bi moglo da se kaže, baziram na nekoliko osnovnih činjenica. Ovaj dokument nam nalaže, i to sami vrlo dobro znamo, da je potrebno unapređenje ekonomske, pravne i socijalne zaštite porodičnog života raznim sredstvima, kao što su socijalne i porodične povlastice, poreske olakšice, obezbeđivanje porodičnog smeštaja, povlastice za novosklopljene brakove itd.
Moram da naglasim da smo svesni toga da se nalazimo usred svetske ekonomske krize i da naravno nikad nema dovoljno sredstava i da je obično sfera socijale ta u kojoj se "ukidaju sredstva", odnosno smanjuju sredstva, ali se iskreno nadamo da će za ove potrebe biti izdvojeno više novca.
Što se tiče radnih prava, kada smo govorili o Predlogu zakona protiv diskriminacije naglašavala sam da svi znamo da bi radnici trebalo da imaju pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman u pogledu zapošljavanja, bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi. U samoj povelji se naglašava diskriminacija na osnovu pola. Potrebno je sprečiti neprihvatljivo ili izuzetno negativno, nepovoljno, uvredljivo ponašanje protiv pojedinih radnika na radnom mestu. Pretpostavljam da svi znaju da govorim o mobingu i o raznim vrstama zlostavljanja.
Radi obezbeđivanja efektivnog ostvarivanja prava na jednake mogućnostima zapošljavanja muškaraca i žena sa porodičnim obavezama, treba razviti i unaprediti usluge, javne ili privatne, u domenu čuvanja dece, smatram da to u našoj zemlji nije adekvatno rešeno, ili druge oblike dečije zaštite.
Ono što je interesantno i o čemu, mislim, dugo nismo govorili (ili bar ne glasno) u ovom visokom zakonodavnom domu jeste da treba obezbediti mogućnost da bilo ko od roditelja u periodu posle porodiljskog odsustva može da dobije roditeljsko odsustvo prilikom kojeg bi se starao o detetu. Iskrena da budem, mislim da je moguće da smo mi još uvek jedna patrijarhalna zemlja, ali da postoji zahtev, interesovanje za ovo pitanje.
Uvek pričamo o tome da naročito Vojvodina, i generalno naša zemlja, pati od tzv. bele kuge. Poslanici SVM smatraju da je neophodno podsticati natalitet i da u tom smislu treba stvarati što podsticajnije uslove.
Kao što znamo, Zakon o radu predviđa da zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta ukupno u trajanju od 365 dana.
Ne bih sad želela da ulazim u detaljne diskusije, ali jednostavno moram da kažem da smatram da to nije najbolje rešenje, da bismo mogli da produžimo to bar na dve godine, jer je zaista besmisleno to što majka mora da ode na porodiljsko odsustvo najkasnije 28 dana pre termina, najranije 45 dana, što bi faktički značilo da dete nije napunilo ni godinu dana a ona mora da se vrati na posao. Da ne naglašavam druge probleme.
Naravno, grad Beograd je to rešio, ali mnogi građani ne znaju da se još uvek trudnicama isplaćuje svega 65% plate. Iskreno se nadam da ćemo naći sredstva da mlade majke dobijaju 100% svojih plata dok su kod kuće.
Briga o porodici, o osnovnoj ćeliji društva, mora biti jedan od temelja razvojne politike, strategije našeg društva i mora da bude neophodan elemenat podsticajne populacione politike. Ekonomska zaštita se obezbeđuje ostvarivanjem prava na dečiji dodatak za svako dete, kroz pomoć porodicama sa decom, bez obzira na to da li je to jedno dete, dvoje ili troje, ne samo treće dete; kao što sam već spomenula, odgovarajućim poreskim olakšicama.
Na početku sam naglasila da bih najviše želela da govorim kao član delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i kao poslanik stranke koja se zalaže za evropske integracije i to je jedan od velikih razloga što ćemo podržati ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, i zato što se njeno potvrđivanje poklapa sa usklađivanjima sa propisima EU koji regulišu oblast socijalne, radno-pravne i zdravstvene zaštite.
U izveštaju Monitoring misije Saveta Evrope koji je pisan prošle godine naznačeno je velikim slovima da baš ovaj dokument, Revidiranu evropsku socijalnu povelju, zbog vrlo velikog značaja koji on ima u oblasti ljudskih prava treba potvrditi prioritetno. Još jednom moram da naglasim da mene raduje što ćemo, nadamo se, u roku od dve do tri nedelje to i učiniti.
Rekla sam i da sam član Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, pa bih se u nastavku svoje diskusije želela najviše bazirati na Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom. Kao što smo čuli od predsednika Odbora i kao što to verovatno najviše osobe sa invaliditetom znaju, u praksi je, nažalost, ostvarenje prava ovih osoba u našoj zemlji, u Republici Srbiji još uvek neadekvatno.
Moram malo i da pohvalim određene korake koji su učinjeni, ali smatram da se u Srbiji trenutno nalazimo tek na početku pretvaranja svoje okoline, svog okruženja u prihvatljivo za osobe sa invaliditetom, pošto smo konačno počeli da uklanjamo prepreke koje sprečavaju te osobe da normalno učestvuju u svakodnevnom životu.
Mi iz SVM i Poslaničkog kluba manjina slažemo se da je potrebno promovisati razvoj, dostupnost i upotrebu univerzalno dizajniranih dobara, usluga, opreme i novih tehnologija, uključujući i razne informacione i komunikacione tehnologije, ali, što je možda još značajnije, moderno nazvano trening, odnosno obuku stručnjaka i osoblja koje radi sa osobama sa invaliditetom.
U cilju omogućavanja samostalnog života ovih ljudi i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, potrebno je da im se osigura pristup, ravnopravno sa svima ostalima, izgrađenom okruženju, prevozu, što je vrlo loše rešeno na nekim mestima još uvek, informacijama i komunikacijama.
Znači, ovde konkretno mislim i naglašavam da su mnoge zgrade u našoj zemlji još neadekvatne, putevi, prevozna sredstva i ostale pogodnosti u zatvorenom ili na otvorenom prostoru, uključujući mnoge škole, stambene objekte, zdravstvene objekte, pa i radna mesta.
Mi smo pre svega nekoliko dana, možda pre nedelju dana, usvojili Predlog zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i nadamo se da će njegovom adekvatnom primenom bar deo ovih problema biti rešen. Cilj potvrđivanja ove konvencije je da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom. Drugi generalni problem našeg društva na kome treba da radimo, i zbog čega sam ja zapravo uzela učešće u diskusiji, jeste da je potrebno podići svest javnosti celog društva o osobama sa invaliditetom.
Želela bih da se pozovem na jednu interesantnu diskusiju gospođe Snežane Plavšić koja je kada smo pričali o zakonu, čini mi se da je bio Predlog zakona protiv diskriminacije, naglasila, objašnjavala pojam... Ja sada zaista apelujem na sve koji budu učestvovali danas u diskusiji da to nisu ljudi sa posebnim potrebama. Oni imaju iste potrebe kao svi mi i mi samo želimo da im damo ista prava. Znači, to su osobe sa invaliditetom, a ne... Razni termini se koriste, ali da se dogovorimo oko jedinog pravilnog termina.
Pročitala sam na nekoliko mesta, i zaista me je iznenadila ta informacija, da prema zvaničnim procenama osobe sa invaliditetom čine 10% ukupne svetske populacije, odnosno u svetu danas postoji po određenim procenama, možda i više, ali otprilike 650 miliona osoba sa nekim oblikom invaliditeta.
Da skratim, odnosno da probam da sumiram svoj govor. Između ostalih, kao što sam naglasila, na dnevnom redu pored ove tačke o kojoj govorimo se nalazi 38 raznih konvencija, sporazuma itd. Između ostalog se predlaže i potvrđivanje Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom. Ratifikacija ovih dokumenata o kojima sam govorila je, kao što smo to danas čuli na samom odboru, jedan značajan čin koji osobe sa invaliditetom u našoj zemlji očekuju već veoma dugo, mesecima, a predstavlja jednostavan pravni okvir za punu ravnopravnost i aktivno učešće osoba sa invaliditetom u društvenom životu u našoj zemlji, pa i njihovo efektivno uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda. Znači, to nije ništa previše, oni samo traže uživanje osnovnih prava.
Kao što sam pomenula, želela bih da naglasim da je, nažalost, naša zemlja još uvek na samom početku, ali Poslanički klub manjina pozdravlja ovaj period u kojem će ova prava osoba sa invaliditetom konačno i zaživeti u praksi a one konačno biti ravnopravni građani naše zemlje.
Savez vojvođanskih Mađara zanima brza integracija u porodicu evropskih zemalja, iako su zaista najbitniji zadaci na ovom putu modernizacija, ekonomija i povećanje konkurentnosti, pa kao njihova posledica rast životnog standarda i postizanje evropskih vrednosti. U međuvremenu nikada ne smemo zaboraviti na ostale, ne smemo zaboraviti na osobe sa invaliditetom, kao ni na decu. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem. Reč ima, u ime Poslaničke grupe Nova Srbija, gospođa Aleksandra Janković.

U okviru ovih omnibus zakona, kako ih narod od milja zove, zakona koji se spajaju po antilogičkim principima pa se u istoj tački mogu naći predlozi zakona za lečenje kijavice i šizofrenije, što predsedavajući najbolje razume, stigli smo i do famozne tačke posvećene međunarodnim konvencijama, sporazumima, protokolima i njihovom potvrđivanju. To je jedan paket od, otprilike, pola kile konvencija.
Što se tiče Nove Srbije, ja sam to već rekla govoreći o Zakonu o elektronskoj trgovini, mi smo stranka koja državi Srbiji nudi evropsku budućnosti i stalno podseća da je naša zemlja bila u Evropi kao kolevka mnogih univerzalnih vrednosti, pa i evropske civilizacije u celini i utoliko ćemo kao stranka uvek pozdraviti akte koji doprinose da povratimo vlastito dostojanstvo i da budemo ono što jesmo – civilizovan, obrazovan i inteligentan narod, u ozbiljnoj državi.
Međutim, mene kao predstavnika Nove Srbije veoma brine to što u ovakvim međunarodnim protokolima, konvencijama i sporazumima ne postoji zabeleženo nešto što će se dogoditi za dva dana. Znači, mi nismo dobili informaciju kao Skupština, niti građani Srbije imaju informaciju odakle u Srbiju da stigne baš Džozef Bajden, kome tepaju Džo Bajden.
Teško je odgonetnuti u čemu se sastoji izazov našim analitičarima, komentatorima, nameštenicima, urednicima, građanima i poslanicima da tragaju za smislom i za dometima ove predstojeće posete potpredsednika SAD Džoa Bajdena.
Što se nas tiče, sa Bajdenom nema neizvesnosti. Njega s pravom smatraju jednim od otaca tzv. nezavisnog Kosova. Što se tiče samih Srba, situacija je više nego jasna i ne dopušta nikakvu nedoumicu. Tada, doduše samo kao senator, Džozef Bajden je za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine izjavio da je "srpski narod gomila nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija, te da bi sve Srbe trebalo staviti u konclogore nacističkog tipa". Svedočanstva kažu da Adolf Hitler 27. marta 1941. godine, mada razjaren, nije bio ovako rečit i jasan kada je govorio o srpskom narodu. Ne znam da li tu treba bilo kakva analiza i komentar.
Znači, mi dobijemo na brzinu omnibus zakona da na brzinu potvrdimo razne međunarodne konvencije, sporazume i protokole koji jesu bitni, ali, ničim izazvano, odjednom smo suočeni sa dolaskom Džoa Bajdena u Beograd, kada će cela Srbija stati, privreda, usred ekonomske krize. Policija će do te mere obezbeđivati ovog čoveka (koji je ne znam čime, verovatno ovim rečima, zadužio aktuelnu vlast), tako da ni muva neće moći da proleti, a pitanje je da li će biti zasedanje ove skupštine, što je nešto što mene veoma zanima.
U svakom slučaju, dolazeći u Beograd Džo hrani svoju sujetu uživljavajući se u svoju ulogu ludo hrabrog junaka koji dolazi među kasape, ili opet možda Srbiju vidi kao konclogor koji treba da obiđe na proputovanju prema američkoj prestonici Kosova i Balkana – Bondstilu.
Jako je zanimljivo da će Srbija zaista u sredu ličiti na konclogor, pošto građani Srbije neće, odnosno njima neće biti omogućeno nikakvo kretanje, biće po kućama, da bi se obezbedila bezbedno, gostoprimstvo za gospodina Džoa, a naravno, u Prištini će mu biti upriličen doček kakav i treba.
Naravno, Bajden ne dolazi bez veze. On dolazi da priupita izvesne ovde, vlastodršce i pre svega predsednika države, zašto ne drže reč. Naime, glavni kapo ove teritorije, koju neki još uvek zovu državnom teritorijom, Kameron Manter mu je prijavio da unutrašnji izabrani i oktroisani Srbi redari ne drže reč ili oklevaju da svoja obećanja izvrše. Sada ide citat: "Na severu Kosova neodgovorni lideri na srpskoj strani proizvode nasilje i predstavljaju pretnju sopstvenoj i bezbednosti drugih". Srbi predstavljaju pretnju za bezbednost drugih – neverovatno, ali istinito – izjavio je ambasador SAD u Beogradu, dosadašnji, Kameron Manter i pozvao je Vladu Srbije "da ih obuzda". Vlada Srbije da obuzda sopstveni narod. Kaže, znači, govorim o ljudima koji žive u Mitrovici, "vaša vlada jako dobro zna ko su oni, odnosno to su ljudi koji izazivaju nasilje, koji su pretnja sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti drugih", kaže Manter.
Američki ambasador je poručio da veoma ozbiljno shvata ono na šta su se obavezali predsednik i ministar spoljnih poslova Srbije i da oni moraju da održe reč. "Smatram da je akcija Vlade Srbije da obuzda neodgovorne lokalne lidere od izuzetne važnosti i mi ih pozivamo da to učine", rekao je Manter i ponovio po ko zna koji put da administracija SAD ne podržava podelu Kosova i misli da bi to bila greška, ali smatra da bi Kosovo trebalo da ostane celovita nezavisna država.
Bajdenova poseta jedino bi mogla biti dobra prilika da i mi saznamo ko je kome dao reč, šta je kome obećao, pa da i mi od tih naših pomenutih redarstvenika čujemo kome su to obećali, kada Srbiji već nisu, i koje su to srpske glave obećali?
Ko će i kome nositi glavu Marka Jakšića i Milana Ivanovića? Hoće li se one same nositi do Bondstila ili će se slati čak u Vašington, baš kao nekada u Stambol? Srbiji je Manter već rekao, a Bajden će to, sa dokazanim i istančanim smislom za nijanse, ponoviti – nema nikakvog ulaska u Evropsku uniju ako Srbija prethodno ne uđe u NATO. "To članstvo", otkriva nam Manter, "nije samo članstvo u vojnoj organizaciji, već je to članstvo u organizaciji koja štiti demokratiju, ljudska prava, pa mnogi zadaci koje preuzimate članstvom u NATO čine pristupanje Evropskoj uniji lakšim".
To je isti onaj NATO koji nam je svojevremeno uputio "Milosrdnog anđela". To je isti onaj NATO koji je ubio Milicu Rakić, koja postaje zbirno ime za svu decu ubijenu ili teško povređenu u akciji NATO-a, koji "zastupa demokratiju i ljudska prava".
Mogu srpski vlastodršci da se uvijaju i da puze koliko hoće, mogu u parlamentu da usvajaju ove zakone po evropskim standardima, i to iz Bodruma, iz podruma, svejedno; mogu da zabrane sve nas opozicione stranke i nevladine organizacije, naročito ove srpske nevladine organizacije koje im nisu po volji, ali o njihovom prijemu u EU neće odlučivati ništa drugo do geostrateški interes NATO u igri opkoljavanja Rusije, to i ništa više.
Pošto je sve prethodno jasno da jasnije ne može biti, onima koji pošteno i logično misle jasno je to bilo i pre nego što je otvoreno rečeno, onda je još lakši odgovor na pitanje zašto se svako ko poseti Srbiju ovih dana na nju breca i istresa. Prvo je to bio famozni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je više puta gnevno izneo primedbu zbog toga što političari u Srbiji komentarišu presude tribunala. Preneo je naredbu da se o presudama Srbima više ništa ne govori i ništa ne čuje. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i posle toga tvrdi da je Bramerc najbolji deo Haga. Kakvi li su ostali delovi, kada je Bramerc najbolji deo Haga?
Od zvaničnika Srbije jedino gospodin Rasim Ljajić nije mogao to da podnese: "Kada mi komentarišemo presude to se nađe u izveštaju u Savetu bezbednosti. Mi imamo dostojanstvo. Ovo nije banana republika, pa da nam bilo ko iz međunarodne zajednice govori šta smemo da kažemo, pogotovo jer su izjave odmerene" – to ste rekli i to jeste lepo.
Onda je, povodom decenijske licitacije za stavljanje Srbije na belu šengen listu i skorašnjih obećanja srpskih vlastodržaca da je to sada gotova stvar, predstavnik Evropske komisije Pjer Mirel odlučno odbrusio Srbima: "Sve spekulacije o tome koje će zemlje ući na belu šengensku listu preuranjene su, jer ovaj proces još nije priveden kraju. Potrebno je da se prikupi još podataka kako bi bio sastavljen dobro utemeljen izveštaj, pre nego što budu nastavljeni razgovori o tim pitanjima."
Džo Bajden će današnjim vlastodršcima u Srbiji jednostavno reći da mu je dosta njihovih obećanja i da pređu sa reči na dela. Te reči današnje srpske vlasti, naviknute na naredbe iz inostranstva, dobro razumeju i jasno čuju, kada već ne čuju glas srpskog naroda.
Današnje srpske vlasti ne samo da više ne čuju glas svog naroda, nego i odbijaju da se suoče sa slikom krvavog lica prebijenog sedamdesetogodišnjeg Stojana Stankovića sa Kosova. Stojan, masakriran čovek, čija je slika izašla na naslovnoj strani u poslednjem broju "Pečata", prebijen je rukama Euleksa i policije tzv. nezavisne države Kosovo, a sve u znak poštovanja famoznih šest tačaka kojima srpske vlasti štite Srbe na Kosovu.
To nagrđeno lice Srbina sa Kosova je pravo lice žrtvovanja i borbe za opstanak našeg naroda na Kosovu. To je i lice srpske sramote. Ali, i više od toga, to je lice koje razobličava današnju srpsku politiku, politiku evroatlantizma, nekritičke i slugeranjske evropeizacije, jednostrane primene SSP-a, uključivanja u NATO, evropskih standarda, bele šengen liste (klinci je zovu "bela šangaj lista"), Euleksa, šest tačaka, reformi, budućih dobrosusedskih odnosa i boljeg života svih građana Srbije. Ovo što sam do sada pričala nisam sama smislila, ovo je zapravo uvodnik "Pečata" i pisao ga je nekadašnji kolega naše predsedavajuće, gospodin Milorad Vučelić. Izvanredan tekst.
Ono što me jako zanima, bilo bi jako dobro da se bar na trenutak stavimo u položaj nekoga ko je, recimo, doživeo kontuziju tokom NATO bombardovanja i posle deset godina se jednostavno probudio i pogledao na šta liči njegov dom. Šta bi tu mogao da vidi? Uz sve ostalo, bar dva događaja, veoma zanimljiva: Kosovo primljeno u MMF, a američki potpredsednik Bajden, ovdašnjoj javnosti odranije poznat po mnoštvu uvredljivih izjava na račun Srba i proalbanskom angažmanu, dolazi u radnu i prijateljsku posetu Beogradu!
Moje pitanje je – kojom konvencijom je predviđeno da Džo Bajden i njemu slični dolaze u Srbiju i kakva vrsta radne posete to može da bude? Šta on to Srbiji donosi? Znamo šta je odneo i šta može da odnese. Kakva je to vrsta prijateljske posete? Kako beše ono – prijatelj sa gomilom nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija. Hoće li obići porodicu Milice Rakić? Hoće li obići možda gospodina Bulatovića koji je ispred Generalštaba, kao što znate, izgubio noge spasavajući druge? Čisto sumnjam. Verovatno nije po protokolu. U svakom slučaju, vest je – Kosovo primljeno u MMF, a Bajden dolazi u radnu posetu.
U odnosu na te dve vesti kojima, pogotovo kada se stave jedna kraj druge, praktično ni ne treba nikakav komentar, nedovoljno zapažena je prošla ona da ambasador Kameron Manter odlazi iz Srbije pre isteka mandata.
Nakon što je dodelio još jednu nagradu NUNS-a za istraživačko novinarstvo i nakon što dočeka i isprati potpredsednika Bajdena, ambasador će dati još par oproštajnih intervjua, odsvirati poslednji džez i odleteti u Bagdad na novu dužnost. Iz Beograda u Bagdad? Koja sličnost i koja simbolika!
Povodom Manterovog odlaska ostaje izvesna dilema, koja je možda od većeg značaja za našu buduću sudbinu, nego za njegovu dalju karijeru. Odlazi li on prevremeno zbog procene da je ovde zadatak obavljen, s obzirom na to da je Beograd relativno dobro podneo proglašenje nezavisnosti Kosova, prihvatio Euleks misiju i najzad dobio prozapadnu demokratsku vladu?
Znači li njegovo odlazak to da Srbija i Balkan u narednom periodu neće biti toliko u fokusu američke spoljne politike ili se pak povlači zbog neuspeha u sprečavanju ulaska Rusije u srpski energetski sektor i činjenice da čak ni ova aktuelna, takoreći njegova lična, srpska vlada ipak nije dovoljno revnosna za kurs evroatlantskih integracija? Da ne govorimo o tome da se nedavno iranski ministar spoljnih poslova šetkao po Beogradu, gotovo pred Manterovim nosem, a srpski zvaničnici za svoj cilj umesto onih briselsko-vašingtonskih sve češće biraju latinoameričke i afričke destinacije.
Ono što je isto tako veoma bitno jeste, u stvari, pitanje koje postavljaju srpske nevladine organizacije i koje, nažalost, zbog medijske blokade ne možete čuti nigde osim u ovoj skupštini. Znači, čitav jedan blok i mreža srpskih nevladinih organizacija: "Dveri", Udruženje studenata Pravnog fakulteta "Nomokanon", Udruženje građana "Naši", Pravoslavno bratstvo svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, Udruženje građana "Gostoljublje" iz Vrbasa, Srpski narodni pokret "Izbor je naš" iz Banjaluke, Srpski kulturni centar "Sveti Sava", Srpski narodni pokret Severnog Kosova i Metohije, "Sveti apostoli Petar i Pavle" Bujanovac, Udruženje građana "Istina", Udruženje građana "Predanje" iz Sombora, Branioci otadžbine 1998-1999. iz Čačka, Društvo "Otac Justin Popović" iz Vranja, Udruženje građana "Zapis" iz Vranja, Udruženje građana "Jug Bogdan" iz Prokuplja, Srpski narodni pokret 1389. Beograd uputili su saopštenje, koje nije došlo do građana i zato ću ga ovde pročitati.
"Džozef Bajden, jedan od zloglasnih zvaničnika SAD iz administracije Bila Klintona, koji je u vreme NATO agresije na našu otadžbinu davao najsramnije izjave i podgrevao antisrpsku histeriju u zapadnim medijima.
Kao čovek koji se zločinački odnosio prema našem narodu, kao čovek koji je među odgovornima za ratne zločine koje je NATO pakt izvršio nad Srbima, Bajden u Srbiji nije dobrodošao.
Zahtevamo od naših državnih organa i zvaničnika da sačuvaju minimum nacionalnog dostojanstva i ovakvoj osobi uskrate dobrodošlicu u Srbiju. Za sve srpske patriote, za sve dobronamerne građane Srbije Džozef Bajden je persona non grata.
Srpski sabor Dveri, nastavljajući kampanju protiv ulaska Srbije u NATO pakt, pokreće inicijativu za otkazivanje dobrodošlice Džozefu Bajdenu, potpredsedniku SAD, kome naše vlasti omogućavaju dolazak u Srbiju prekosutra. Džozef Bajden je jedan od zloglasnih zvaničnika SAD koji je za našu otadžbinu dao najsramnije izjave i podgrevao histeriju kakva je nezapamćena. Pošto nemamo iluzija, naravno, da će naši zvaničnici imati ljudske i građanske hrabrosti da učine ovaj jedini dostojanstven potez u odnosu na Bajdena, pokreće se inicijativa da bar probamo na nivou građanske neposlušnosti i nekakvih građanskih manifestacija da pokažemo uoči ove posete da Džozef Bajden nije dobrodošao. Razlog više za borbu protiv Bajdenovog dolaska u Srbiju je činjenica da njegova misija predstavlja direktan pritisak za ulazak Srbije u NATO, i to u vreme dok se bolno podsećamo na desetogodišnjicu agresije u kojoj je NATO u Srbiji ubijao civile."
Mene zanima da li će Bajden, recimo, u okviru posete otići da poseti zgradu RTS-a, da li će otići da poseti onaj spomenik posvećen ljudima koji su ubijeni kao kolateralna šteta? Da li će otići da obiđe, rekla sam već, roditelje Milice Rakić, i ne samo njene? Da li će doći da se svima nama pokloni i da traži oproštaj za ono što je urađeno u okviru njegovog "Milosrdnog anđela"?
Umesto toga, drugi cilj Bajdenovog dolaska je nastavak pritiska da država Srbija prizna tzv. nezavisnu državu Kosovo, što je opet više nego dovoljan razlog da se američkom potpredsedniku uskrati gostoprimstvo u Srbiji, kao neprijatelju našeg naroda i države. Mi imamo instituciju tradicionalnog srpskog gostoprimstva, ali učiniti gostoprimstvo, da li opet da citiram, čoveku koji je za nas rekao da smo narod kasapa, degenerika, deceubica, nisam sigurna da spada u hrišćansku, nego u psihopatološku žrtvu.
Znači, srpske nevladine organizacije pozivaju sve društvene organizacije i političke stranke, ustanove i javne ličnosti da se pridruže ovom zahtevu i da se vrlo jasno stavi do znanja da Džozef Bajden u Srbiji dobrodošao nije.
Imala sam dužnost da pročitam ovo saopštenje jer je sama najava posete Džozefa Bajdena Srbiji izazvala veliki animozitet kod građana zato što su u novinama tipa "Kurira", u novinama kao što je "Pres" bili objavljivani podaci kako će izgledati obezbeđenje u sredu tokom posete Džozefa Bajdena, koliko će tu bili angažovano policajaca; otprilike će situacija, što se bezbednosnog nivoa tiče, biti kao na Titovoj sahrani
Narod koji je, recimo, ovde protestvovao danima, a to su radnici Robnih kuća "Beograd" (koje su naravno otišle u stečaj), sklonjen je sa ulice i gradonačelnik je čak javno pozvao policiju da interveniše...
(Predsednik: Gospođo Janković, prošlo je 20 minuta, molim vas, privedite kraju.)
Imam još 11 minuta poslaničke grupe. Znači, gradonačelnik, koga popularno zovu Đilas, pozvao je policiju da ne dozvoli da jedna šačica (to je poznato iz nekog ranijeg života) građana maltretira ostatak i da taj skup mora da se skloni sa ulice, jer treba da se obezbedi prohodnost saobraćaja, mora da se radi, Srbija ne sme da stane ni na trenutak. A sada će zbog gospodina Džozefa Bajdena kod nas u državi sve stati u sredu, i mnogo pre srede.
Moje pitanje, koje su mi postavili naši građani koji nisu glasači samo Nove Srbije, jeste koliko to košta, koliko mi kao Srbija gubimo usred ove svetske ekonomske krize dolaskom Džozefa Bajdena? Ko će sve to što će u Srbiji stati nadoknaditi građanima Srbije? Odakle za to pare iz budžeta? Nema za studente, nema za penzionere, ali ima za obezbeđenje Džozefa Bajdena. Da li to znači da radnici umesto što štrajkuju glađu, odsecaju sebi prste, jednostavno treba da popljuju sopstvenu državu i kažu da smo mi genocidan narod kasapa, pa da onda eventualno dobiju nekakve pare iz budžeta? Koga vi, gospodo, zastupate? Ko ste vi?
Ljudi su takođe postavljali pitanje – okej, dolazi potpredsednik SAD, možda je on u međuvremenu preživeo neku vrstu ambulantne lobotomije pa je bitno promenio svoj stav prema Srbiji, možda se čak i izvini, ali je pravo pitanje šta on to nama donosi? Znači, pitanje je – na čiji poziv, šta donosi, koliko će to da košta? To je pitanje na koje građanima Srbije morate odgovoriti, bez obzira na to na čijoj ste strani.
Mi znamo da imate obavezu da održite reč u odnosu na sve te zapadne tastere, reč koju ste dali davno pre ove kampanje. Mi takvu obavezu nemamo, za nas Srbija nema alternativu i stoga govorimo u ime srpskog naroda i ozbiljne srpske države.
Zaista zahtevam, ne samo u ime poslanika Nove Srbije, nego svih građana koji su nam se ovim povodom javljali, da mi na to pitanje odgovorite, da mi odgovorite kojom je od ovih međunarodnih konvencija, deklaracija, sporazuma predviđeno da dolaze ljudi poput Džozefa Bajdena i da oni budu deo diplomatskog sveta sa kojim ćemo ostvarivati radne i prijateljske posete.
Neka nam je Bog u pomoći ako takvi budu dolazili.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković, Poslanička grupa Napred Srbijo.

Pre svega želim da izrazim protest zbog ovakvog načina rasprave o 38 sporazuma, iako su nebitni, da o njima ne raspravljamo. Zašto ih uopšte usvajamo?
Slušajući vas, gospođo predsedniče, pratila sam vreme, 12 minuta vam je trebalo samo da nabrojite te sporazume o kojima ćemo razgovarati.
Imam jedan predlog. Ne znam da li vi, gospođo predsedniče, i vaše stručne službe znate da od nas 250 poslanika ne živimo svi u Beogradu, i nismo svi ni na stalnom radu u Beogradu da bismo mogli da koristimo materijale na način kako nam ih dostavljate.
Koristim raspravu po ovoj jednoj od 38 tačaka dnevnog reda da vas zamolim da kada zakazujete sednicu u redovnom roku koristite usluge pošte, vratite se dobrim običajima i kada vam to vreme dozvoljava dostavite nam materijale poštom, mejlom. Mnogi od nas znaju i žele da se služe tim sredstvima komunikacije i, verujte mi na reč, nisam jedini poslanik, nije dovoljno u koverti, u kojoj se ne naznači ni dan u kojem se dostavljaju materijali, na kolicima odvesti u poslanički klub. Ponavljam, nismo svi poslanici iz Beograda i molim vas, izađite iz "kruga dvojke" kada razmišljate o parlamentu i o konstruktivnom radu poslanika.
U kakvim uslovima raspravljamo o ovim zakonima u trenutku kada gledate da obesmislite ukupnu zakonodavnu aktivnost? O ovim se zakonima, ratifikacijama razgovara na jedan nov način, po Poslovniku čiju ste promenu pod izgovorom učinili nagore i na način da ne možemo ni da se snađemo za dopunsko vreme i da o njima kažemo neophodne argumente; ne možemo i retko podnosimo amandmane, a opet je rasprava po amandmanima spojena, i za 38 tačaka trajaće koliko za jedan jedini predlog zakona.
Da li to znači da ako ne možemo da amandmanski intervenišemo na ove sporazume ne treba ni da upoznamo građane šta u ovim ratifikacijama piše? Verujte, nisu nebitne, a nisu ni usputne ni slučajne. Od 38 odabrala sam da govorim samo o jednoj, koja je 24. aprila, onako kao i mnogo puta do sada, doneta u poslanički klub kao da nas se ne tiče.
Sporazum po kojem imamo novo zaduživanje od 34.900.000 evra sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj je jedan od onih koji će urediti (nažalost, ne verujem nabolje) naš život doslovce. Više ovaj sporazum govori o ekonomskoj politici ove države, nego memorandum o budžetu i mnogi zakoni usvojeni u ovom domu. Reći ću vam samo da oni nastavljaju način započete privatizacije realnog i finansijskog sektora, nakaradno osmišljene, još gore sprovođene, čije pogubne rezultate uživamo svi.
Jednom ovakvom ratifikacijom iz 2001. godine od starateljskog fonda Svetske banke, gde nam je sa šest miliona dolara donacije usmeren, nacrtan razvoj privatizacije i reforma sistema, dobili smo društvo u kojem se jednom čoveku može oduzeti sve, društvo u kojem su sada ljudi spremni na sve.
Neću da pominjem konkretne slučajeve, ali kada nekom oduzmete fabriku, penziju i pravo na hleb, onda ne možete reći da je ova ratifikacija smela da se nađe u grupi sa 38.
U obrazloženju ovog zakona se kaže: "Ostvarivanje planiranih ciljeva realizovaće se i preko izrade i primene strategije za privatizaciju preostalih finansijskih institucija koje su u većinskom vlasništvu zajmoprimca (države), radi smanjivanja učešća zajmoprimca (države) u finansijskom sektoru sa sadašnjih 17,29 na 10% u 2010. godini, kada su u pitanju banke, i smanjenja učešća sa sadašnjih 34 na 30%, u 2010. godini, kada su u pitanju osiguravajuća društva."
Nema nijednog poslanika u ovoj sali, a sigurna sam ni čoveka van ove sale, koji neće priznati da je privatizacija i realnog i finansijskog sektora imala ugrađen feler koji nas je kao društvo i državu doveo do ovde.
Molim vas da ove reči ne čujete kao suvoparne bankarske i pravničke termine, nego pod ovih 34% osiguravajućih društava koje treba smanjiti na 30 molim vas da vidite ostala osiguravajuća društva, "Dunav" i preostalo domaće osiguravajuće društvo "Takovo", nekoliko malih banaka pod ovih 17% i jednu veću preostalu u kojoj država ima učešće, Komercijalnu banku i Agrobanku.
Danas kada svi priznaju da strani kapital koji je ovde došao u finansijskom sektoru nije doneo konkurenciju koja je rezultirala nižim kamatama, naprotiv, a usput nema ni socijalnu komponentu jer ne brine o našim radnicima, ne brine o radnim mestima ljudi koji ne žele da se voze džipovima i da letuju na Havajima, ne žele ni da njihova deca sede u kafićima po čitav dan, već da idu u škole, na fakultete, da imaju normalne uzore... Ali, njima su ti uslovi i ti uzori oduzeti ovakvim restrukturiranjem sistema. Koliko god da je upakovan u tuđ novac, u jeftini kredit, u dobre namere, očigledno ima loš rezultat.
Molim vas da iz ovih procenata i iz ovih namera ne pokušavamo ponovo da budemo drugačiji od svih. To je 34.900.000 evra novih obaveza, koje će osam godina mirovati, dok ova vlast bude bivša, dok joj se zaborave gresi; kada neko sledeći, neko nov, neko odgovorniji dođe da vrši vlast, on će morati da vraća ovih 35 miliona evra kredita, za koje molim građane da sajt Skupštine, koji jeste vrlo lepo uređen i na njemu postoji ovaj zakon, otvore i provere reči koje ću reći, ne zato što se meni ne veruje, nego zato što deluju neverovatno.
Da li znate da u ovom zakonu, ovoliko teškom, ne postoji namena gde ide ovih 34.900.000.
Pominju se aktivnosti zbog kojih smo ih dobili, ciljevi koji treba da se ostvare, koje sam vam pročitala, da se smanji učešće države u bankarskom i finansijskom sektoru, ali se ne kaže kojim merama će se to postići. Definiše se samo termin nedozvoljene radnje i aktivnosti. Znate li šta je pod njima? Da se ne kupuje i ne trguje alkoholom, duvanom, biserima, draguljima, otrovnim materijama i nuklearnom bombom. To piše u materijalu.
Šta su aktivnosti koje ćemo primenjivati? To ovde ne piše. Piše samo da će se od 35 miliona evra odbiti naknada za pristup ugovoru, odnosno početni troškovi od 87.250 evra i to je sve što piše.
Pišu još neki podaci. Na primer, kaže: "Ovim će se zakonom sprovoditi mere za fiskalno prilagođavanje, poreske obaveze će biti prilagođene, čime ćemo povećati makroekonomsku stabilnost i", slušajte ovo, "stepen poverenja potencijalnih investitora iz zemlje i inostranstva".
Da li će hapšenje predsednika opštine koji varaju svoju državu i građane, a time i investitore, biti ta mera za privlačenje stranih investitora za ulazak i ulaganje ovde?
Piše pod tačkom 3) da će se unaprediti uslovi za investiranje na teritoriji zajmoprimca, odnosno naše države, a preko stvaranja odgovarajućeg pravnog okvira i promovisanja mera za povećanje konkurencije na tržištu zajmoprimca.
Da li pod tim odgovarajućim pravnim okvirom podrazumevate zakone i tela koja se bave borbom protiv korupcije, neprestano donoseći nove zakone i menjajući formu tela koja se bave tom materijom, ali samo na nivou teorije, zakonodavne aktivnosti i širenjem i menjanjem institucija koje će se time baviti? Ili će to biti poput onog sa čime se dnevno susrećemo, opšta mesta – donosimo strategiju za izvoz koje se ne pridržavamo; donosimo zakone koje brojimo kao da je to nepožnjeveno žito, pa se time možemo pohvaliti, zakone koji se uopšte ne primenjuju.
Ovaj zakon koji ste nam ovde dali da o njemu ćutimo, a ne da govorimo, dajući nam malo vremena za to, mogao bi se prevesti u jednu jedinu rečenicu, koja glasi – samo vi nama dajte pare.
To tražite od međunarodne zajednice, a od nas pravo da pare svih nas trošite. Čak se hvalite u delu teksta – ne znam ko iz Ministarstva finansija, zaista ne znam kome lično da se obratim, a osećam potrebu, pa u vas, predsedniče, kao najodgovorniju među nama gledam – i kažete: uspeli smo da izbegnemo jednu opštu odgovornost iz opštih uslova za dodelu ovih zajmova, da podnosimo izveštaje o utrošku ovih para.
Ne, varate se. To ste napisali u obrazloženju, a na jednoj od prvih strana ugovora piše da ste i dve godine nakon poslednje rate, a to je mart 2010. godine, dužni da sačuvate svaku fakturu i svaki dokument koji će biti uložen, ne znam u šta, jer to ovde ne piše. Piše da ovde postoje ciljevi, ali nema namena.
Podsetiću one koji bi rado da zaborave da je u ovoj istoj zgradi 2001. godine u septembru mesecu, u istoj ovakvoj žurbi, usvojen ugovor sa starateljskim fondom Svetske banke, po kojem imamo Agenciju za privatizaciju koja sama sebe kontroliše, koja raskida ugovore tek kada ljudi izađu na ulicu, koja ne uplaćuje svom Ministarstvu finansija i svojoj državi prihode od privatizacije, koja naknade za uspeh u procesu privatizacije (koje iznose 5%) daje ne znamo kome, koja angažuje pravne i finansijske savetnike po svom izboru.
Kao rezultat takvih sporazuma sa starateljskim fondom, odnosno sporazuma iz 2001. godine, dobijena je ovakva struktura privrede u kojoj vi, gospodine Ljajiću, imate onaj najteži deo posla i čovek, kakvog poštujem i kakav ste vi, treba da se suočava sa beznađem u licima ljudi koji trpe posledice ovakvih papira kroz koje gledate da protrčimo žmureći.
Nažalost, nevolja nam otvara oči pre ili kasnije i ja zaista ne razumem da li je neko ko je potpisivao ovaj papir, onaj ko nam obećava da vodi računa o stanju javnog duga, imao prilike ili uopšte hteo da se upozna sa dokumentima koja ovde jesu napisana? Na strani 23. ovog dokumenta, koji je prilog i koji bi trebalo da znači sprovođenje ovog sporazuma, opet nema namene za šta će se pare ulagati, ali se kaže da ne smete ulagati novac u sledeći nedozvoljeni trošak, koji se odnosi na: korumpiranost, prevare, tajne dogovore i prinudne radnje za koje banka (ona koja daje novac) utvrdi da su u njima učestvovali ovlašćeni predstavnici zajmoprimca (ove države) ili ostali primaoci zajma i nisu preduzeli blagovremene i odgovarajuće mere, prihvatljive za banku, da bi predupredili takve radnje.
Zaista se divim vašoj hrabroj drskosti da prihvatite ovakav uslov. Otkud novac u sefovima, bez porekla? Pošto ovaj zakon zabranjuje da se novac koji se iz njega dobija ulaže u namene koje su već finansirane od neke strane ili domaće finansijske institucije, pitam u ime građana Srbije – da li se novac iz budžeta neregularno, raznim fondovima i transakcijama, odliva u te i takve sefove, fondove i ostale crne rupe, a iz džepova građana preko budžeta?
Onda imate hrabrosti da pristanete na ovakav uslov koji će pre ili kasnije onaj ko novac daje (Međunarodna banka za obnovu i razvoj) doći da proveri, makar da bi mogla da vidi, iako se u jednoj tranši zajam isplaćuje, kako se koristi ovaj novac.
Ili će to biti, za neki mesec ili godinu, predmet novinskih afera i nekih insajdera bilo koje vrste, insajdera iz Vlade ili insajdera na nekoj od nacionalnih televizija.
Hoću građane da upozorim da u ovom zakonu piše da sve ono što dobijete ovim zajmom morate da iskažete u budžetu koji mi ovde usvajamo.
Molim vas da to iskažete u budžetu i da Državna revizorska institucija podnese ovoj skupštini i nama poslanicima podatak o tome.
Na kraju, vraćam se na ono što je na početku. Umesto namene gde ide novac, ovde piše – programske aktivnosti, a prevedeno na srpski jezik – čime ste zaslužili ovaj zajam.
Pod tačkom 1) piše – zajmoprimac je usvojio principe koji su prihvatljivi za banku i koji se odnose na registraciju preduzeća, tiču se izdavanja PIB-a i penzijskog i socijalnog identifikacionog broja u Agenciji za privredne registre. Ne bih znala šta ovo znači, recimo da treba da popuni jedan stubac. Pod tačkom 2) – zajmoprimac je usvojio strategiju prihvatljivu za banku i radiće „giljotinu“ propisa.
Poštovana gospodo, ko je donosio ove zakone čiju seču vi sada predviđate? Nemojte da nam mažete oči time da postoji 7.000 zakona koji jesu popisani, ali koji ne žive u pravnom prometu i ne proizvode pravne posledice na naše ponašanje.
U ovoj seči propisa neka se nađu sve nezakonite subvencije kojima se jedan ministar u ime Vlade bavi bankarskom aktivnošću, umesto bankarskog sistema.
Pod tačkom 3) kaže – zajmoprimac je ponudio na prodaju... Najzanimljivije pitanje, zbog kojeg smo svojevremeno tražili jednu posebnu tematsku sednicu u ovoj skupštini. Zajmoprimac je ponudio na prodaju ili je objavio poziv za pronalaženje strateškog partnera koji će preuzeti osnovne delatnosti i imovinu njegova dva najveća primaoca državnih subvencija. Ko to najviše prima subvencije, da li je to Železnica …
(Predsednik: Da li ćete možda...)
Vreme od poslaničkog kluba nastavljam. Da li je to Železnica, da li je to EPS? Zaista ne mogu da shvatim da se preduzeća, koja god, najmanja i najveća, čija imena ne želite da navedete, ovde nazivaju "dva najveća primaoca državnih subvencija", a vi ste ih ponudili na prodaju.
Na kojoj ste ekonomskoj politici, gde usaglašenoj, gde dobijenoj, saglasnosti i pravu, dali ta obećanja? To je bilo ono pitanje – pod kojim uslovima se pregovara sa Međunarodnim monetarnim fondom da bi se navodno čuvale devizne rezerve?
Molim vas, strana 18. tačka 3), da ne bude da vas nismo upozorili.
Pod tačkom 4) piše – zajmoprimac je 26. decembra 2007. godine usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Zajmodavac očekuje da vi to okončate do 31. decembra 2008. godine.
Rok je prošao. Da li će ovo biti jedan od razloga za povećanje kamate koja je jedan od uslova za koji se ovde, naglašavam, kaže – jeste definisan, ali se može menjati.
Sve ono što ovde ne piše, a jednako obavezuje kao i ono što ovde ratifikujemo, dobićete preporuku od zajmodavca koju ćete morati da ispunite.
Zaista ne vidim da ovde pod tačkom 5) može neko da se pohvali rezultatima, a pod tačkom 5) se, ne bih da iritiram građane, zajmodavac, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, hvali uspesima u privatizaciji, koju očigledno različito doživljavamo tj. trpimo mi i oni.
Pošto vi danas jeste spremni da preuzmete odgovornost za ovu ratifikaciju, svako od vas iz Vlade ponaosob, svako pojedinačno i svako u ime svoje partije i grada u kojem živi, svoje porodice i prijatelja koji trpe posledice takve privatizacije, molim vas, nemojte da odbijate odgovornost sutra kada vas građani pozovu, jer mislim da zabrana skupova na ulici neće biti dovoljna.
Ne može se Vlada ponašati poput građanina koji na ulici sretne onesvešćenog čoveka i kaže – izvinite, ja vam ne mogu pomoći, ja nisam lekar.
Država snosi odgovornost dajući nam da usvojimo ovakav akt i ne može da opere ruke nijedan čovek, a Vlada najmanje, od posledica ovakvih uslova u kojima se samo definiše šta dajemo, ko dobija, a ko će da vraća pitaćemo se svi. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, u ime Poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica. Izvolite.

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, danas je ispred nas u jednoj raspravi 38 tačaka dnevnog reda, 38 različitih konvencija, međunarodnih ugovora koje Srbija treba da ratifikuje i koji pokrivaju nekoliko oblasti društvenog života.
Na samom početku današnje rasprave čuli smo gospodina Meha Omerovića koji je ispred svog odbora bio izvestilac. Malo je probio vreme za diskusiju, ali ne škodi zato što je sadržaj onoga o čemu je on govorio bio zanimljiv, zato što je ono što je izneo kao stav Odbora o temi veoma značajna stvar, zato što se radi o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, za šta ćemo se svi složiti da je tema koja ne može biti preskočena.
Malopre smo čuli i gospođu Jorgovanku Tabaković da govori o jednoj drugoj tački dnevnog rada koja je spojena u jedinstven načelni pretres, koja ima takav sadržaj da se rasprava o tome takođe ne može preskočiti.
Pozvali ste na današnju sednicu sve one ljude koje ste pročitali da su pozvani ispred predlagača i, verujte mi, moj je utisak, i to je stvar matematike, da su svi pozvani došli, ne bi mogli da sednu u ove klupe predviđene za ministre i Vladu, nego bi morali da se "preliju" i da krenu da sede u poslaničkim klupama, jer ne bi bilo mesta.
Danas sam imao nameru da govorim u jedinstvenom načelnom pretresu o svim ovim tačkama, a to su: Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, Predlog zakona o potvrđivanju Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW), o privilegijama i imunitetima OPCW-a, Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji.
Tu je resorni ministar, spreman, verovatno, da nam pomogne da razjasnimo neke stvari; kada, nemam pojma.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljavanju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova sačinjenog u Beču 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine. Zatim, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o vojnoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Austrije, koju predstavlja savezni ministar odbrane, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Crne Gore i Vlade SAD o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređivanje odbrambenih i vojnih odnosa. Jako zanimljiva tačka dnevnog reda, valja i o tome nešto reći.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji. Vrlo zanimljivo, ali valja i o tome nešto reći danas.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske. O tome je u javnosti bilo reči, a valjda valja o tome nešto reći i u parlamentu.
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, Predlog zakona o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna usvojenog na Diplomatskoj konferenciji 2. jula 1999. godine, Predlog zakona o potvrđivanju Dokumenta izmene Statuta Međunarodne organizacije rada iz 1997. godine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa – radi se o revidiranoj konvenciji.
Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Republike Srbije i Republike Grčke o izmeni Ugovora između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Grčke o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu. Vrlo važan protokol, verujem da će Narodna skupština ostati uskraćena za objašnjenje, obaveštenje od strane predlagača, za komentare i raspravu o ovom protokolu.
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu – ista stvar, reč je o drugoj državi.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o zaštiti ratnih brodova, Predlog zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Kraljevine Maroko, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama između Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane SAD. Valjda je to nevažno?
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske – koga to zanima, je li tako, dame i gospodo iz vlasti? Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o trgovini i ekonomskoj saradnji – to ćemo da preskočimo, je li tako?
Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o regulisanju obaveza bivšeg Sovjetskog Saveza po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg Sovjetskog Saveza i bivše SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke – Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu. Samo se pitam, kada ćete naći vremena, u toku ove rasprave u načelu i u pojedinostima, u pojedinostima je ovde zapravo i nema, da raspravimo ovo pitanje. Mislite li da to nikoga ne zanima? Sigurno da mislite.
Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B. Nevažno je, je li tako?
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom – o tome smo već govorili, hvala Bogu. Dosta toga je rečeno i trebalo bi još nešto da se kaže, ali to je bio najbolji primer za ovo o čemu vam ja govorim. Šta ste uradili sa današnjim dnevnim redom? Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, što je srodna materija.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Narodne Republike Kine o sukcesiji bilateralnih sporazuma između SFRJ i Narodne Republike Kine zaključenih u periodu od 1955. godine do 27. aprila 1992. godine. Ovo je prilično čekalo, danas je na dnevnom redu i verovatno ne zaslužuje ni jednu jedinu reč komentara, jer je to vaša ideja.
Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Evropske zajednice o pridruživanju Republike Srbije Sedmom okvirnom programu Evropske zajednice za istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti. Da li vas to zanima? Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, Predlog zakona o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama.
Sve ste vi ovo, predsednice, pročitali, kada ste najavili zajednički načelni pretres, promrmljali sebi u bradu i zbrzali, da biste dobili na vremenu. Svaki naslov ovih konvencija i međunarodnih sporazuma je bitan i mora razgovetno da se čuje, a da ne govorim o tome da svaki zaslužuje raspravu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Petačinci – Bankja, što vi niste pročitali. Zbrzali ste, pa niste dali ceo naslov tačke dnevnog reda. Pogledajte stenogram, jer sam vas pažljivo slušao.
Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Novo Korito – Salaš, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici.
Zatim, Predlog zakona o povlačenju rezerve date na Protokol o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i sličnih gasova i bakterioloških sredstava. Zašto ne biste malo objasnili o čemu se tu radi?
Šta je to, šta je motivacija ove države kada je reč o povlačenju rezervi, šta rezerva znači, koje su posledice toga i u kakvo to okruženje, u međunarodnopravnom smislu stavlja našu državu? Je li to neki problem?
Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza – hoće li neko da nam objasni, ili javnosti, o čemu se tu radi i zbog čega je važno potpisati ovaj sporazum, ratifikovati ga? Hoćemo li reći neku reč o tome? Verovatno, trebalo bi, ali kada? Kada, gospođo predsednice?
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Izuzetno važno.
To je 38 tačaka dnevnog reda za koje je vladajuća većina predložila spajanje u jedan jedinstveni pretres. Ja sam kao ovlašćeni predstavnik, budući da sam šef Poslaničke grupe DSS, potrošio 11 minuta čitajući naslove ovih tačaka dnevnog reda i meni je preostalo još možda nekih osam ili devet minuta da govorim kao ovlašćeni predstavnik grupe o ovim protokolima i konvencijama. Da bih to uspešno učinio, morao bih da pribegnem jednoj taktici kojoj su pribegli drugi narodni poslanici, da izaberem šta mi je srcu najvažnije od ovih 38 koje ste predložili, pa da onda o tome govorim, a ono što ne stignem, a neću stići 80%, to valjda nije važno.
Takav je vaš odnos prema radu Narodne skupštine. Takav je vaš odnos, vladajuće većine, prema dostojanstvu ovog doma. I, kada se usudite da bilo koga iz opozicije napadnete da ruši dostojanstvo ovog doma zato što brani osnovne demokratske principe i načela na kojima ovaj dom treba da radi i funkcioniše, a jedan od osnovnih principa je rasprava, raspravnost u ovom domu, da biste raspravili ono što ste predložili, onda bolje da se ujedete za jezik pre nego što bilo šta slično tome izgovorite.
Kada pogledate svoje ponašanje, kako izgledate u sali, kako se odnosite prema radu i pravilima igre koja ste sami zadali u ovom domu, onda bi bilo dobro da prethodno razmislite dobrano pre nego što vam padne na pamet i usudite se da prostim preglasavanjem spojite 38 tačaka, iz najmanje sedam ili osam oblasti društvenog života, u jednu jedinu raspravu.
Demokratska stranka Srbije je, kao stranka vladajuće koalicije u dva saziva, spajala mnoge tačke dnevnog reda i predlagala njihovo spajanje radi racionalizacije u raspravi. Katkad se dešavalo da spojimo i nešto što možda nije u redu. Zašto ne bih to priznao? Ljudi su u stanju da pogledaju arhivu i arhivske snimke, u stanju su da pogledaju sve ono što smo radili i ne isplati se ne govoriti istinu. Ali, nikada nam nije palo na pamet da spojimo 38 tačaka dnevnog reda u jednu raspravu.
Da bi mi danas raspravili ove konvencije, da bi razgovarali o suštini i materiji, ovako je nemoguće raditi. Zašto ste pozvali sve ove ljude? Šta očekujete od njih, šta oni očekuju od nas? Šta ćemo da radimo sa prekograničnom televizijom? Šta ćemo da radimo sa resornim ministrom koji je ovde došao? Ko je taj ko će da obavi dobar razgovor ili ozbiljan pretres sa resornim ministrom o tom pitanju, da raspravimo značaj sporazuma koji se potpisuje? Kako to da uradimo, a da ne razgovaramo o osobama sa invaliditetom, kako to, a da ne razgovaramo o sporazumu koji potpisujemo, a koji je od vojnog značaja, sa SAD?
Šta hoćete vi od nas, šta hoćete da preskočimo? Zašto nam ne date spisak i ne sugerišete nam i kažete – izvinite, mi bismo jako voleli da od ovih 38 tačaka ne razgovarate o 25, pa da nam svima bude lakše? Zašto niste to javno rekli?
Ovo nije način na koji se može voditi ozbiljna rasprava. Način na koji ste spajali neke druge tačke u ovom dnevnom redu svodi se na isto. Da li je to čuvanje dostojanstva parlamenta, da li je to čuvanje dostojanstva i ovih ministara koje smo mi izabrali i načina na koji ste ih ovde pozvali, bez obzira na to šta mislim o Vladi? Na šta ovo liči? Ljudi će tu da sede, došli su pro forme. Pametni nisu ni došli zato što znaju da nema šanse da se napravi bilo kakav dijalog između Skupštine i predstavnika vladajuće koalicije koji zastupaju Vladu Republike Srbije na ovom mestu. Kakav dijalog, o čemu, o 38 konvencija koje se nalaze na dnevnom redu, o čemu ćemo da porazgovaramo po 20 sekundi?
Predstavnici Demokratske stranke Srbije koji će danas učestvovati u raspravi opredeliće se za razgovor o par tačaka dnevnog reda, prosto zato što moramo, zato što ne možemo ni ovo što sam sada izgovorio uzeti kao razlog da se ni o čemu ništa ne kaže.
Mislio sam, kada već govorim u ime Poslaničke grupe DSS, da javnosti skrenem pažnju na to šta se ovde dešava, ne zato da bih urušio dostojanstvo ovog doma, kao što se voli pričati sa vaše strane, nego da narod vidi kako izgleda vaš pogled na dostojanstvo ovog doma, kako izgleda vaše viđenje funkcionisanja parlamenta. Uz moje priznanje da je Demokratska stranka Srbije, kada je učestvovala u vladajućim koalicijama u Srbiji u prethodna dva mandata, spajala tačke dnevnog reda da bi dobila na vremenu i da bismo radili racionalnije, ovakva čudovišta u spajanju nikada nismo imali i makar sam srećan zbog toga.