U okviru ovih omnibus zakona, kako ih narod od milja zove, zakona koji se spajaju po antilogičkim principima pa se u istoj tački mogu naći predlozi zakona za lečenje kijavice i šizofrenije, što predsedavajući najbolje razume, stigli smo i do famozne tačke posvećene međunarodnim konvencijama, sporazumima, protokolima i njihovom potvrđivanju. To je jedan paket od, otprilike, pola kile konvencija.
Što se tiče Nove Srbije, ja sam to već rekla govoreći o Zakonu o elektronskoj trgovini, mi smo stranka koja državi Srbiji nudi evropsku budućnosti i stalno podseća da je naša zemlja bila u Evropi kao kolevka mnogih univerzalnih vrednosti, pa i evropske civilizacije u celini i utoliko ćemo kao stranka uvek pozdraviti akte koji doprinose da povratimo vlastito dostojanstvo i da budemo ono što jesmo – civilizovan, obrazovan i inteligentan narod, u ozbiljnoj državi.
Međutim, mene kao predstavnika Nove Srbije veoma brine to što u ovakvim međunarodnim protokolima, konvencijama i sporazumima ne postoji zabeleženo nešto što će se dogoditi za dva dana. Znači, mi nismo dobili informaciju kao Skupština, niti građani Srbije imaju informaciju odakle u Srbiju da stigne baš Džozef Bajden, kome tepaju Džo Bajden.
Teško je odgonetnuti u čemu se sastoji izazov našim analitičarima, komentatorima, nameštenicima, urednicima, građanima i poslanicima da tragaju za smislom i za dometima ove predstojeće posete potpredsednika SAD Džoa Bajdena.
Što se nas tiče, sa Bajdenom nema neizvesnosti. Njega s pravom smatraju jednim od otaca tzv. nezavisnog Kosova. Što se tiče samih Srba, situacija je više nego jasna i ne dopušta nikakvu nedoumicu. Tada, doduše samo kao senator, Džozef Bajden je za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine izjavio da je "srpski narod gomila nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija, te da bi sve Srbe trebalo staviti u konclogore nacističkog tipa". Svedočanstva kažu da Adolf Hitler 27. marta 1941. godine, mada razjaren, nije bio ovako rečit i jasan kada je govorio o srpskom narodu. Ne znam da li tu treba bilo kakva analiza i komentar.
Znači, mi dobijemo na brzinu omnibus zakona da na brzinu potvrdimo razne međunarodne konvencije, sporazume i protokole koji jesu bitni, ali, ničim izazvano, odjednom smo suočeni sa dolaskom Džoa Bajdena u Beograd, kada će cela Srbija stati, privreda, usred ekonomske krize. Policija će do te mere obezbeđivati ovog čoveka (koji je ne znam čime, verovatno ovim rečima, zadužio aktuelnu vlast), tako da ni muva neće moći da proleti, a pitanje je da li će biti zasedanje ove skupštine, što je nešto što mene veoma zanima.
U svakom slučaju, dolazeći u Beograd Džo hrani svoju sujetu uživljavajući se u svoju ulogu ludo hrabrog junaka koji dolazi među kasape, ili opet možda Srbiju vidi kao konclogor koji treba da obiđe na proputovanju prema američkoj prestonici Kosova i Balkana – Bondstilu.
Jako je zanimljivo da će Srbija zaista u sredu ličiti na konclogor, pošto građani Srbije neće, odnosno njima neće biti omogućeno nikakvo kretanje, biće po kućama, da bi se obezbedila bezbedno, gostoprimstvo za gospodina Džoa, a naravno, u Prištini će mu biti upriličen doček kakav i treba.
Naravno, Bajden ne dolazi bez veze. On dolazi da priupita izvesne ovde, vlastodršce i pre svega predsednika države, zašto ne drže reč. Naime, glavni kapo ove teritorije, koju neki još uvek zovu državnom teritorijom, Kameron Manter mu je prijavio da unutrašnji izabrani i oktroisani Srbi redari ne drže reč ili oklevaju da svoja obećanja izvrše. Sada ide citat: "Na severu Kosova neodgovorni lideri na srpskoj strani proizvode nasilje i predstavljaju pretnju sopstvenoj i bezbednosti drugih". Srbi predstavljaju pretnju za bezbednost drugih – neverovatno, ali istinito – izjavio je ambasador SAD u Beogradu, dosadašnji, Kameron Manter i pozvao je Vladu Srbije "da ih obuzda". Vlada Srbije da obuzda sopstveni narod. Kaže, znači, govorim o ljudima koji žive u Mitrovici, "vaša vlada jako dobro zna ko su oni, odnosno to su ljudi koji izazivaju nasilje, koji su pretnja sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti drugih", kaže Manter.
Američki ambasador je poručio da veoma ozbiljno shvata ono na šta su se obavezali predsednik i ministar spoljnih poslova Srbije i da oni moraju da održe reč. "Smatram da je akcija Vlade Srbije da obuzda neodgovorne lokalne lidere od izuzetne važnosti i mi ih pozivamo da to učine", rekao je Manter i ponovio po ko zna koji put da administracija SAD ne podržava podelu Kosova i misli da bi to bila greška, ali smatra da bi Kosovo trebalo da ostane celovita nezavisna država.
Bajdenova poseta jedino bi mogla biti dobra prilika da i mi saznamo ko je kome dao reč, šta je kome obećao, pa da i mi od tih naših pomenutih redarstvenika čujemo kome su to obećali, kada Srbiji već nisu, i koje su to srpske glave obećali?
Ko će i kome nositi glavu Marka Jakšića i Milana Ivanovića? Hoće li se one same nositi do Bondstila ili će se slati čak u Vašington, baš kao nekada u Stambol? Srbiji je Manter već rekao, a Bajden će to, sa dokazanim i istančanim smislom za nijanse, ponoviti – nema nikakvog ulaska u Evropsku uniju ako Srbija prethodno ne uđe u NATO. "To članstvo", otkriva nam Manter, "nije samo članstvo u vojnoj organizaciji, već je to članstvo u organizaciji koja štiti demokratiju, ljudska prava, pa mnogi zadaci koje preuzimate članstvom u NATO čine pristupanje Evropskoj uniji lakšim".
To je isti onaj NATO koji nam je svojevremeno uputio "Milosrdnog anđela". To je isti onaj NATO koji je ubio Milicu Rakić, koja postaje zbirno ime za svu decu ubijenu ili teško povređenu u akciji NATO-a, koji "zastupa demokratiju i ljudska prava".
Mogu srpski vlastodršci da se uvijaju i da puze koliko hoće, mogu u parlamentu da usvajaju ove zakone po evropskim standardima, i to iz Bodruma, iz podruma, svejedno; mogu da zabrane sve nas opozicione stranke i nevladine organizacije, naročito ove srpske nevladine organizacije koje im nisu po volji, ali o njihovom prijemu u EU neće odlučivati ništa drugo do geostrateški interes NATO u igri opkoljavanja Rusije, to i ništa više.
Pošto je sve prethodno jasno da jasnije ne može biti, onima koji pošteno i logično misle jasno je to bilo i pre nego što je otvoreno rečeno, onda je još lakši odgovor na pitanje zašto se svako ko poseti Srbiju ovih dana na nju breca i istresa. Prvo je to bio famozni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je više puta gnevno izneo primedbu zbog toga što političari u Srbiji komentarišu presude tribunala. Preneo je naredbu da se o presudama Srbima više ništa ne govori i ništa ne čuje. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i posle toga tvrdi da je Bramerc najbolji deo Haga. Kakvi li su ostali delovi, kada je Bramerc najbolji deo Haga?
Od zvaničnika Srbije jedino gospodin Rasim Ljajić nije mogao to da podnese: "Kada mi komentarišemo presude to se nađe u izveštaju u Savetu bezbednosti. Mi imamo dostojanstvo. Ovo nije banana republika, pa da nam bilo ko iz međunarodne zajednice govori šta smemo da kažemo, pogotovo jer su izjave odmerene" – to ste rekli i to jeste lepo.
Onda je, povodom decenijske licitacije za stavljanje Srbije na belu šengen listu i skorašnjih obećanja srpskih vlastodržaca da je to sada gotova stvar, predstavnik Evropske komisije Pjer Mirel odlučno odbrusio Srbima: "Sve spekulacije o tome koje će zemlje ući na belu šengensku listu preuranjene su, jer ovaj proces još nije priveden kraju. Potrebno je da se prikupi još podataka kako bi bio sastavljen dobro utemeljen izveštaj, pre nego što budu nastavljeni razgovori o tim pitanjima."
Džo Bajden će današnjim vlastodršcima u Srbiji jednostavno reći da mu je dosta njihovih obećanja i da pređu sa reči na dela. Te reči današnje srpske vlasti, naviknute na naredbe iz inostranstva, dobro razumeju i jasno čuju, kada već ne čuju glas srpskog naroda.
Današnje srpske vlasti ne samo da više ne čuju glas svog naroda, nego i odbijaju da se suoče sa slikom krvavog lica prebijenog sedamdesetogodišnjeg Stojana Stankovića sa Kosova. Stojan, masakriran čovek, čija je slika izašla na naslovnoj strani u poslednjem broju "Pečata", prebijen je rukama Euleksa i policije tzv. nezavisne države Kosovo, a sve u znak poštovanja famoznih šest tačaka kojima srpske vlasti štite Srbe na Kosovu.
To nagrđeno lice Srbina sa Kosova je pravo lice žrtvovanja i borbe za opstanak našeg naroda na Kosovu. To je i lice srpske sramote. Ali, i više od toga, to je lice koje razobličava današnju srpsku politiku, politiku evroatlantizma, nekritičke i slugeranjske evropeizacije, jednostrane primene SSP-a, uključivanja u NATO, evropskih standarda, bele šengen liste (klinci je zovu "bela šangaj lista"), Euleksa, šest tačaka, reformi, budućih dobrosusedskih odnosa i boljeg života svih građana Srbije. Ovo što sam do sada pričala nisam sama smislila, ovo je zapravo uvodnik "Pečata" i pisao ga je nekadašnji kolega naše predsedavajuće, gospodin Milorad Vučelić. Izvanredan tekst.
Ono što me jako zanima, bilo bi jako dobro da se bar na trenutak stavimo u položaj nekoga ko je, recimo, doživeo kontuziju tokom NATO bombardovanja i posle deset godina se jednostavno probudio i pogledao na šta liči njegov dom. Šta bi tu mogao da vidi? Uz sve ostalo, bar dva događaja, veoma zanimljiva: Kosovo primljeno u MMF, a američki potpredsednik Bajden, ovdašnjoj javnosti odranije poznat po mnoštvu uvredljivih izjava na račun Srba i proalbanskom angažmanu, dolazi u radnu i prijateljsku posetu Beogradu!
Moje pitanje je – kojom konvencijom je predviđeno da Džo Bajden i njemu slični dolaze u Srbiju i kakva vrsta radne posete to može da bude? Šta on to Srbiji donosi? Znamo šta je odneo i šta može da odnese. Kakva je to vrsta prijateljske posete? Kako beše ono – prijatelj sa gomilom nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija. Hoće li obići porodicu Milice Rakić? Hoće li obići možda gospodina Bulatovića koji je ispred Generalštaba, kao što znate, izgubio noge spasavajući druge? Čisto sumnjam. Verovatno nije po protokolu. U svakom slučaju, vest je – Kosovo primljeno u MMF, a Bajden dolazi u radnu posetu.
U odnosu na te dve vesti kojima, pogotovo kada se stave jedna kraj druge, praktično ni ne treba nikakav komentar, nedovoljno zapažena je prošla ona da ambasador Kameron Manter odlazi iz Srbije pre isteka mandata.
Nakon što je dodelio još jednu nagradu NUNS-a za istraživačko novinarstvo i nakon što dočeka i isprati potpredsednika Bajdena, ambasador će dati još par oproštajnih intervjua, odsvirati poslednji džez i odleteti u Bagdad na novu dužnost. Iz Beograda u Bagdad? Koja sličnost i koja simbolika!
Povodom Manterovog odlaska ostaje izvesna dilema, koja je možda od većeg značaja za našu buduću sudbinu, nego za njegovu dalju karijeru. Odlazi li on prevremeno zbog procene da je ovde zadatak obavljen, s obzirom na to da je Beograd relativno dobro podneo proglašenje nezavisnosti Kosova, prihvatio Euleks misiju i najzad dobio prozapadnu demokratsku vladu?
Znači li njegovo odlazak to da Srbija i Balkan u narednom periodu neće biti toliko u fokusu američke spoljne politike ili se pak povlači zbog neuspeha u sprečavanju ulaska Rusije u srpski energetski sektor i činjenice da čak ni ova aktuelna, takoreći njegova lična, srpska vlada ipak nije dovoljno revnosna za kurs evroatlantskih integracija? Da ne govorimo o tome da se nedavno iranski ministar spoljnih poslova šetkao po Beogradu, gotovo pred Manterovim nosem, a srpski zvaničnici za svoj cilj umesto onih briselsko-vašingtonskih sve češće biraju latinoameričke i afričke destinacije.
Ono što je isto tako veoma bitno jeste, u stvari, pitanje koje postavljaju srpske nevladine organizacije i koje, nažalost, zbog medijske blokade ne možete čuti nigde osim u ovoj skupštini. Znači, čitav jedan blok i mreža srpskih nevladinih organizacija: "Dveri", Udruženje studenata Pravnog fakulteta "Nomokanon", Udruženje građana "Naši", Pravoslavno bratstvo svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, Udruženje građana "Gostoljublje" iz Vrbasa, Srpski narodni pokret "Izbor je naš" iz Banjaluke, Srpski kulturni centar "Sveti Sava", Srpski narodni pokret Severnog Kosova i Metohije, "Sveti apostoli Petar i Pavle" Bujanovac, Udruženje građana "Istina", Udruženje građana "Predanje" iz Sombora, Branioci otadžbine 1998-1999. iz Čačka, Društvo "Otac Justin Popović" iz Vranja, Udruženje građana "Zapis" iz Vranja, Udruženje građana "Jug Bogdan" iz Prokuplja, Srpski narodni pokret 1389. Beograd uputili su saopštenje, koje nije došlo do građana i zato ću ga ovde pročitati.
"Džozef Bajden, jedan od zloglasnih zvaničnika SAD iz administracije Bila Klintona, koji je u vreme NATO agresije na našu otadžbinu davao najsramnije izjave i podgrevao antisrpsku histeriju u zapadnim medijima.
Kao čovek koji se zločinački odnosio prema našem narodu, kao čovek koji je među odgovornima za ratne zločine koje je NATO pakt izvršio nad Srbima, Bajden u Srbiji nije dobrodošao.
Zahtevamo od naših državnih organa i zvaničnika da sačuvaju minimum nacionalnog dostojanstva i ovakvoj osobi uskrate dobrodošlicu u Srbiju. Za sve srpske patriote, za sve dobronamerne građane Srbije Džozef Bajden je persona non grata.
Srpski sabor Dveri, nastavljajući kampanju protiv ulaska Srbije u NATO pakt, pokreće inicijativu za otkazivanje dobrodošlice Džozefu Bajdenu, potpredsedniku SAD, kome naše vlasti omogućavaju dolazak u Srbiju prekosutra. Džozef Bajden je jedan od zloglasnih zvaničnika SAD koji je za našu otadžbinu dao najsramnije izjave i podgrevao histeriju kakva je nezapamćena. Pošto nemamo iluzija, naravno, da će naši zvaničnici imati ljudske i građanske hrabrosti da učine ovaj jedini dostojanstven potez u odnosu na Bajdena, pokreće se inicijativa da bar probamo na nivou građanske neposlušnosti i nekakvih građanskih manifestacija da pokažemo uoči ove posete da Džozef Bajden nije dobrodošao. Razlog više za borbu protiv Bajdenovog dolaska u Srbiju je činjenica da njegova misija predstavlja direktan pritisak za ulazak Srbije u NATO, i to u vreme dok se bolno podsećamo na desetogodišnjicu agresije u kojoj je NATO u Srbiji ubijao civile."
Mene zanima da li će Bajden, recimo, u okviru posete otići da poseti zgradu RTS-a, da li će otići da poseti onaj spomenik posvećen ljudima koji su ubijeni kao kolateralna šteta? Da li će otići da obiđe, rekla sam već, roditelje Milice Rakić, i ne samo njene? Da li će doći da se svima nama pokloni i da traži oproštaj za ono što je urađeno u okviru njegovog "Milosrdnog anđela"?
Umesto toga, drugi cilj Bajdenovog dolaska je nastavak pritiska da država Srbija prizna tzv. nezavisnu državu Kosovo, što je opet više nego dovoljan razlog da se američkom potpredsedniku uskrati gostoprimstvo u Srbiji, kao neprijatelju našeg naroda i države. Mi imamo instituciju tradicionalnog srpskog gostoprimstva, ali učiniti gostoprimstvo, da li opet da citiram, čoveku koji je za nas rekao da smo narod kasapa, degenerika, deceubica, nisam sigurna da spada u hrišćansku, nego u psihopatološku žrtvu.
Znači, srpske nevladine organizacije pozivaju sve društvene organizacije i političke stranke, ustanove i javne ličnosti da se pridruže ovom zahtevu i da se vrlo jasno stavi do znanja da Džozef Bajden u Srbiji dobrodošao nije.
Imala sam dužnost da pročitam ovo saopštenje jer je sama najava posete Džozefa Bajdena Srbiji izazvala veliki animozitet kod građana zato što su u novinama tipa "Kurira", u novinama kao što je "Pres" bili objavljivani podaci kako će izgledati obezbeđenje u sredu tokom posete Džozefa Bajdena, koliko će tu bili angažovano policajaca; otprilike će situacija, što se bezbednosnog nivoa tiče, biti kao na Titovoj sahrani
Narod koji je, recimo, ovde protestvovao danima, a to su radnici Robnih kuća "Beograd" (koje su naravno otišle u stečaj), sklonjen je sa ulice i gradonačelnik je čak javno pozvao policiju da interveniše...
(Predsednik: Gospođo Janković, prošlo je 20 minuta, molim vas, privedite kraju.)
Imam još 11 minuta poslaničke grupe. Znači, gradonačelnik, koga popularno zovu Đilas, pozvao je policiju da ne dozvoli da jedna šačica (to je poznato iz nekog ranijeg života) građana maltretira ostatak i da taj skup mora da se skloni sa ulice, jer treba da se obezbedi prohodnost saobraćaja, mora da se radi, Srbija ne sme da stane ni na trenutak. A sada će zbog gospodina Džozefa Bajdena kod nas u državi sve stati u sredu, i mnogo pre srede.
Moje pitanje, koje su mi postavili naši građani koji nisu glasači samo Nove Srbije, jeste koliko to košta, koliko mi kao Srbija gubimo usred ove svetske ekonomske krize dolaskom Džozefa Bajdena? Ko će sve to što će u Srbiji stati nadoknaditi građanima Srbije? Odakle za to pare iz budžeta? Nema za studente, nema za penzionere, ali ima za obezbeđenje Džozefa Bajdena. Da li to znači da radnici umesto što štrajkuju glađu, odsecaju sebi prste, jednostavno treba da popljuju sopstvenu državu i kažu da smo mi genocidan narod kasapa, pa da onda eventualno dobiju nekakve pare iz budžeta? Koga vi, gospodo, zastupate? Ko ste vi?
Ljudi su takođe postavljali pitanje – okej, dolazi potpredsednik SAD, možda je on u međuvremenu preživeo neku vrstu ambulantne lobotomije pa je bitno promenio svoj stav prema Srbiji, možda se čak i izvini, ali je pravo pitanje šta on to nama donosi? Znači, pitanje je – na čiji poziv, šta donosi, koliko će to da košta? To je pitanje na koje građanima Srbije morate odgovoriti, bez obzira na to na čijoj ste strani.
Mi znamo da imate obavezu da održite reč u odnosu na sve te zapadne tastere, reč koju ste dali davno pre ove kampanje. Mi takvu obavezu nemamo, za nas Srbija nema alternativu i stoga govorimo u ime srpskog naroda i ozbiljne srpske države.
Zaista zahtevam, ne samo u ime poslanika Nove Srbije, nego svih građana koji su nam se ovim povodom javljali, da mi na to pitanje odgovorite, da mi odgovorite kojom je od ovih međunarodnih konvencija, deklaracija, sporazuma predviđeno da dolaze ljudi poput Džozefa Bajdena i da oni budu deo diplomatskog sveta sa kojim ćemo ostvarivati radne i prijateljske posete.
Neka nam je Bog u pomoći ako takvi budu dolazili.