U okviru ovih omnibus zakona, kako ih narod od milja zove, zakona koji se spajaju po antilogičkim principima pa se u istoj tački mogu naći predlozi zakona za lečenje kijavice i šizofrenije, što predsedavajući najbolje razume, stigli smo i do famozne tačke posvećene međunarodnim konvencijama, sporazumima, protokolima i njihovom potvrđivanju. To je jedan paket od, otprilike, pola kile konvencija.
Što se tiče Nove Srbije, ja sam to već rekla govoreći o Zakonu o elektronskoj trgovini, mi smo stranka koja državi Srbiji nudi evropsku budućnosti i stalno podseća da je naša zemlja bila u Evropi kao kolevka mnogih univerzalnih vrednosti, pa i evropske civilizacije u celini i utoliko ćemo kao stranka uvek pozdraviti akte koji doprinose da povratimo vlastito dostojanstvo i da budemo ono što jesmo – civilizovan, obrazovan i inteligentan narod, u ozbiljnoj državi.
Međutim, mene kao predstavnika Nove Srbije veoma brine to što u ovakvim međunarodnim protokolima, konvencijama i sporazumima ne postoji zabeleženo nešto što će se dogoditi za dva dana. Znači, mi nismo dobili informaciju kao Skupština, niti građani Srbije imaju informaciju odakle u Srbiju da stigne baš Džozef Bajden, kome tepaju Džo Bajden.
Teško je odgonetnuti u čemu se sastoji izazov našim analitičarima, komentatorima, nameštenicima, urednicima, građanima i poslanicima da tragaju za smislom i za dometima ove predstojeće posete potpredsednika SAD Džoa Bajdena.
Što se nas tiče, sa Bajdenom nema neizvesnosti. Njega s pravom smatraju jednim od otaca tzv. nezavisnog Kosova. Što se tiče samih Srba, situacija je više nego jasna i ne dopušta nikakvu nedoumicu. Tada, doduše samo kao senator, Džozef Bajden je za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine izjavio da je "srpski narod gomila nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija, te da bi sve Srbe trebalo staviti u konclogore nacističkog tipa". Svedočanstva kažu da Adolf Hitler 27. marta 1941. godine, mada razjaren, nije bio ovako rečit i jasan kada je govorio o srpskom narodu. Ne znam da li tu treba bilo kakva analiza i komentar.
Znači, mi dobijemo na brzinu omnibus zakona da na brzinu potvrdimo razne međunarodne konvencije, sporazume i protokole koji jesu bitni, ali, ničim izazvano, odjednom smo suočeni sa dolaskom Džoa Bajdena u Beograd, kada će cela Srbija stati, privreda, usred ekonomske krize. Policija će do te mere obezbeđivati ovog čoveka (koji je ne znam čime, verovatno ovim rečima, zadužio aktuelnu vlast), tako da ni muva neće moći da proleti, a pitanje je da li će biti zasedanje ove skupštine, što je nešto što mene veoma zanima.
U svakom slučaju, dolazeći u Beograd Džo hrani svoju sujetu uživljavajući se u svoju ulogu ludo hrabrog junaka koji dolazi među kasape, ili opet možda Srbiju vidi kao konclogor koji treba da obiđe na proputovanju prema američkoj prestonici Kosova i Balkana – Bondstilu.
Jako je zanimljivo da će Srbija zaista u sredu ličiti na konclogor, pošto građani Srbije neće, odnosno njima neće biti omogućeno nikakvo kretanje, biće po kućama, da bi se obezbedila bezbedno, gostoprimstvo za gospodina Džoa, a naravno, u Prištini će mu biti upriličen doček kakav i treba.
Naravno, Bajden ne dolazi bez veze. On dolazi da priupita izvesne ovde, vlastodršce i pre svega predsednika države, zašto ne drže reč. Naime, glavni kapo ove teritorije, koju neki još uvek zovu državnom teritorijom, Kameron Manter mu je prijavio da unutrašnji izabrani i oktroisani Srbi redari ne drže reč ili oklevaju da svoja obećanja izvrše. Sada ide citat: "Na severu Kosova neodgovorni lideri na srpskoj strani proizvode nasilje i predstavljaju pretnju sopstvenoj i bezbednosti drugih". Srbi predstavljaju pretnju za bezbednost drugih – neverovatno, ali istinito – izjavio je ambasador SAD u Beogradu, dosadašnji, Kameron Manter i pozvao je Vladu Srbije "da ih obuzda". Vlada Srbije da obuzda sopstveni narod. Kaže, znači, govorim o ljudima koji žive u Mitrovici, "vaša vlada jako dobro zna ko su oni, odnosno to su ljudi koji izazivaju nasilje, koji su pretnja sopstvenoj bezbednosti i bezbednosti drugih", kaže Manter.
Američki ambasador je poručio da veoma ozbiljno shvata ono na šta su se obavezali predsednik i ministar spoljnih poslova Srbije i da oni moraju da održe reč. "Smatram da je akcija Vlade Srbije da obuzda neodgovorne lokalne lidere od izuzetne važnosti i mi ih pozivamo da to učine", rekao je Manter i ponovio po ko zna koji put da administracija SAD ne podržava podelu Kosova i misli da bi to bila greška, ali smatra da bi Kosovo trebalo da ostane celovita nezavisna država.
Bajdenova poseta jedino bi mogla biti dobra prilika da i mi saznamo ko je kome dao reč, šta je kome obećao, pa da i mi od tih naših pomenutih redarstvenika čujemo kome su to obećali, kada Srbiji već nisu, i koje su to srpske glave obećali?
Ko će i kome nositi glavu Marka Jakšića i Milana Ivanovića? Hoće li se one same nositi do Bondstila ili će se slati čak u Vašington, baš kao nekada u Stambol? Srbiji je Manter već rekao, a Bajden će to, sa dokazanim i istančanim smislom za nijanse, ponoviti – nema nikakvog ulaska u Evropsku uniju ako Srbija prethodno ne uđe u NATO. "To članstvo", otkriva nam Manter, "nije samo članstvo u vojnoj organizaciji, već je to članstvo u organizaciji koja štiti demokratiju, ljudska prava, pa mnogi zadaci koje preuzimate članstvom u NATO čine pristupanje Evropskoj uniji lakšim".
To je isti onaj NATO koji nam je svojevremeno uputio "Milosrdnog anđela". To je isti onaj NATO koji je ubio Milicu Rakić, koja postaje zbirno ime za svu decu ubijenu ili teško povređenu u akciji NATO-a, koji "zastupa demokratiju i ljudska prava".
Mogu srpski vlastodršci da se uvijaju i da puze koliko hoće, mogu u parlamentu da usvajaju ove zakone po evropskim standardima, i to iz Bodruma, iz podruma, svejedno; mogu da zabrane sve nas opozicione stranke i nevladine organizacije, naročito ove srpske nevladine organizacije koje im nisu po volji, ali o njihovom prijemu u EU neće odlučivati ništa drugo do geostrateški interes NATO u igri opkoljavanja Rusije, to i ništa više.
Pošto je sve prethodno jasno da jasnije ne može biti, onima koji pošteno i logično misle jasno je to bilo i pre nego što je otvoreno rečeno, onda je još lakši odgovor na pitanje zašto se svako ko poseti Srbiju ovih dana na nju breca i istresa. Prvo je to bio famozni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc, koji je više puta gnevno izneo primedbu zbog toga što političari u Srbiji komentarišu presude tribunala. Preneo je naredbu da se o presudama Srbima više ništa ne govori i ništa ne čuje. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević i posle toga tvrdi da je Bramerc najbolji deo Haga. Kakvi li su ostali delovi, kada je Bramerc najbolji deo Haga?
Od zvaničnika Srbije jedino gospodin Rasim Ljajić nije mogao to da podnese: "Kada mi komentarišemo presude to se nađe u izveštaju u Savetu bezbednosti. Mi imamo dostojanstvo. Ovo nije banana republika, pa da nam bilo ko iz međunarodne zajednice govori šta smemo da kažemo, pogotovo jer su izjave odmerene" – to ste rekli i to jeste lepo.
Onda je, povodom decenijske licitacije za stavljanje Srbije na belu šengen listu i skorašnjih obećanja srpskih vlastodržaca da je to sada gotova stvar, predstavnik Evropske komisije Pjer Mirel odlučno odbrusio Srbima: "Sve spekulacije o tome koje će zemlje ući na belu šengensku listu preuranjene su, jer ovaj proces još nije priveden kraju. Potrebno je da se prikupi još podataka kako bi bio sastavljen dobro utemeljen izveštaj, pre nego što budu nastavljeni razgovori o tim pitanjima."
Džo Bajden će današnjim vlastodršcima u Srbiji jednostavno reći da mu je dosta njihovih obećanja i da pređu sa reči na dela. Te reči današnje srpske vlasti, naviknute na naredbe iz inostranstva, dobro razumeju i jasno čuju, kada već ne čuju glas srpskog naroda.
Današnje srpske vlasti ne samo da više ne čuju glas svog naroda, nego i odbijaju da se suoče sa slikom krvavog lica prebijenog sedamdesetogodišnjeg Stojana Stankovića sa Kosova. Stojan, masakriran čovek, čija je slika izašla na naslovnoj strani u poslednjem broju "Pečata", prebijen je rukama Euleksa i policije tzv. nezavisne države Kosovo, a sve u znak poštovanja famoznih šest tačaka kojima srpske vlasti štite Srbe na Kosovu.
To nagrđeno lice Srbina sa Kosova je pravo lice žrtvovanja i borbe za opstanak našeg naroda na Kosovu. To je i lice srpske sramote. Ali, i više od toga, to je lice koje razobličava današnju srpsku politiku, politiku evroatlantizma, nekritičke i slugeranjske evropeizacije, jednostrane primene SSP-a, uključivanja u NATO, evropskih standarda, bele šengen liste (klinci je zovu "bela šangaj lista"), Euleksa, šest tačaka, reformi, budućih dobrosusedskih odnosa i boljeg života svih građana Srbije. Ovo što sam do sada pričala nisam sama smislila, ovo je zapravo uvodnik "Pečata" i pisao ga je nekadašnji kolega naše predsedavajuće, gospodin Milorad Vučelić. Izvanredan tekst.
Ono što me jako zanima, bilo bi jako dobro da se bar na trenutak stavimo u položaj nekoga ko je, recimo, doživeo kontuziju tokom NATO bombardovanja i posle deset godina se jednostavno probudio i pogledao na šta liči njegov dom. Šta bi tu mogao da vidi? Uz sve ostalo, bar dva događaja, veoma zanimljiva: Kosovo primljeno u MMF, a američki potpredsednik Bajden, ovdašnjoj javnosti odranije poznat po mnoštvu uvredljivih izjava na račun Srba i proalbanskom angažmanu, dolazi u radnu i prijateljsku posetu Beogradu!
Moje pitanje je – kojom konvencijom je predviđeno da Džo Bajden i njemu slični dolaze u Srbiju i kakva vrsta radne posete to može da bude? Šta on to Srbiji donosi? Znamo šta je odneo i šta može da odnese. Kakva je to vrsta prijateljske posete? Kako beše ono – prijatelj sa gomilom nepismenih, degenerisanih decoubica, kasapa i seksualnih siledžija. Hoće li obići porodicu Milice Rakić? Hoće li obići možda gospodina Bulatovića koji je ispred Generalštaba, kao što znate, izgubio noge spasavajući druge? Čisto sumnjam. Verovatno nije po protokolu. U svakom slučaju, vest je – Kosovo primljeno u MMF, a Bajden dolazi u radnu posetu.
U odnosu na te dve vesti kojima, pogotovo kada se stave jedna kraj druge, praktično ni ne treba nikakav komentar, nedovoljno zapažena je prošla ona da ambasador Kameron Manter odlazi iz Srbije pre isteka mandata.
Nakon što je dodelio još jednu nagradu NUNS-a za istraživačko novinarstvo i nakon što dočeka i isprati potpredsednika Bajdena, ambasador će dati još par oproštajnih intervjua, odsvirati poslednji džez i odleteti u Bagdad na novu dužnost. Iz Beograda u Bagdad? Koja sličnost i koja simbolika!
Povodom Manterovog odlaska ostaje izvesna dilema, koja je možda od većeg značaja za našu buduću sudbinu, nego za njegovu dalju karijeru. Odlazi li on prevremeno zbog procene da je ovde zadatak obavljen, s obzirom na to da je Beograd relativno dobro podneo proglašenje nezavisnosti Kosova, prihvatio Euleks misiju i najzad dobio prozapadnu demokratsku vladu?
Znači li njegovo odlazak to da Srbija i Balkan u narednom periodu neće biti toliko u fokusu američke spoljne politike ili se pak povlači zbog neuspeha u sprečavanju ulaska Rusije u srpski energetski sektor i činjenice da čak ni ova aktuelna, takoreći njegova lična, srpska vlada ipak nije dovoljno revnosna za kurs evroatlantskih integracija? Da ne govorimo o tome da se nedavno iranski ministar spoljnih poslova šetkao po Beogradu, gotovo pred Manterovim nosem, a srpski zvaničnici za svoj cilj umesto onih briselsko-vašingtonskih sve češće biraju latinoameričke i afričke destinacije.
Ono što je isto tako veoma bitno jeste, u stvari, pitanje koje postavljaju srpske nevladine organizacije i koje, nažalost, zbog medijske blokade ne možete čuti nigde osim u ovoj skupštini. Znači, čitav jedan blok i mreža srpskih nevladinih organizacija: "Dveri", Udruženje studenata Pravnog fakulteta "Nomokanon", Udruženje građana "Naši", Pravoslavno bratstvo svetog arhiđakona i prvomučenika Stefana, Udruženje građana "Gostoljublje" iz Vrbasa, Srpski narodni pokret "Izbor je naš" iz Banjaluke, Srpski kulturni centar "Sveti Sava", Srpski narodni pokret Severnog Kosova i Metohije, "Sveti apostoli Petar i Pavle" Bujanovac, Udruženje građana "Istina", Udruženje građana "Predanje" iz Sombora, Branioci otadžbine 1998-1999. iz Čačka, Društvo "Otac Justin Popović" iz Vranja, Udruženje građana "Zapis" iz Vranja, Udruženje građana "Jug Bogdan" iz Prokuplja, Srpski narodni pokret 1389. Beograd uputili su saopštenje, koje nije došlo do građana i zato ću ga ovde pročitati.
"Džozef Bajden, jedan od zloglasnih zvaničnika SAD iz administracije Bila Klintona, koji je u vreme NATO agresije na našu otadžbinu davao najsramnije izjave i podgrevao antisrpsku histeriju u zapadnim medijima.
Kao čovek koji se zločinački odnosio prema našem narodu, kao čovek koji je među odgovornima za ratne zločine koje je NATO pakt izvršio nad Srbima, Bajden u Srbiji nije dobrodošao.
Zahtevamo od naših državnih organa i zvaničnika da sačuvaju minimum nacionalnog dostojanstva i ovakvoj osobi uskrate dobrodošlicu u Srbiju. Za sve srpske patriote, za sve dobronamerne građane Srbije Džozef Bajden je persona non grata.
Srpski sabor Dveri, nastavljajući kampanju protiv ulaska Srbije u NATO pakt, pokreće inicijativu za otkazivanje dobrodošlice Džozefu Bajdenu, potpredsedniku SAD, kome naše vlasti omogućavaju dolazak u Srbiju prekosutra. Džozef Bajden je jedan od zloglasnih zvaničnika SAD koji je za našu otadžbinu dao najsramnije izjave i podgrevao histeriju kakva je nezapamćena. Pošto nemamo iluzija, naravno, da će naši zvaničnici imati ljudske i građanske hrabrosti da učine ovaj jedini dostojanstven potez u odnosu na Bajdena, pokreće se inicijativa da bar probamo na nivou građanske neposlušnosti i nekakvih građanskih manifestacija da pokažemo uoči ove posete da Džozef Bajden nije dobrodošao. Razlog više za borbu protiv Bajdenovog dolaska u Srbiju je činjenica da njegova misija predstavlja direktan pritisak za ulazak Srbije u NATO, i to u vreme dok se bolno podsećamo na desetogodišnjicu agresije u kojoj je NATO u Srbiji ubijao civile."
Mene zanima da li će Bajden, recimo, u okviru posete otići da poseti zgradu RTS-a, da li će otići da poseti onaj spomenik posvećen ljudima koji su ubijeni kao kolateralna šteta? Da li će otići da obiđe, rekla sam već, roditelje Milice Rakić, i ne samo njene? Da li će doći da se svima nama pokloni i da traži oproštaj za ono što je urađeno u okviru njegovog "Milosrdnog anđela"?
Umesto toga, drugi cilj Bajdenovog dolaska je nastavak pritiska da država Srbija prizna tzv. nezavisnu državu Kosovo, što je opet više nego dovoljan razlog da se američkom potpredsedniku uskrati gostoprimstvo u Srbiji, kao neprijatelju našeg naroda i države. Mi imamo instituciju tradicionalnog srpskog gostoprimstva, ali učiniti gostoprimstvo, da li opet da citiram, čoveku koji je za nas rekao da smo narod kasapa, degenerika, deceubica, nisam sigurna da spada u hrišćansku, nego u psihopatološku žrtvu.
Znači, srpske nevladine organizacije pozivaju sve društvene organizacije i političke stranke, ustanove i javne ličnosti da se pridruže ovom zahtevu i da se vrlo jasno stavi do znanja da Džozef Bajden u Srbiji dobrodošao nije.
Imala sam dužnost da pročitam ovo saopštenje jer je sama najava posete Džozefa Bajdena Srbiji izazvala veliki animozitet kod građana zato što su u novinama tipa "Kurira", u novinama kao što je "Pres" bili objavljivani podaci kako će izgledati obezbeđenje u sredu tokom posete Džozefa Bajdena, koliko će tu bili angažovano policajaca; otprilike će situacija, što se bezbednosnog nivoa tiče, biti kao na Titovoj sahrani
Narod koji je, recimo, ovde protestvovao danima, a to su radnici Robnih kuća "Beograd" (koje su naravno otišle u stečaj), sklonjen je sa ulice i gradonačelnik je čak javno pozvao policiju da interveniše...
(Predsednik: Gospođo Janković, prošlo je 20 minuta, molim vas, privedite kraju.)
Imam još 11 minuta poslaničke grupe. Znači, gradonačelnik, koga popularno zovu Đilas, pozvao je policiju da ne dozvoli da jedna šačica (to je poznato iz nekog ranijeg života) građana maltretira ostatak i da taj skup mora da se skloni sa ulice, jer treba da se obezbedi prohodnost saobraćaja, mora da se radi, Srbija ne sme da stane ni na trenutak. A sada će zbog gospodina Džozefa Bajdena kod nas u državi sve stati u sredu, i mnogo pre srede.
Moje pitanje, koje su mi postavili naši građani koji nisu glasači samo Nove Srbije, jeste koliko to košta, koliko mi kao Srbija gubimo usred ove svetske ekonomske krize dolaskom Džozefa Bajdena? Ko će sve to što će u Srbiji stati nadoknaditi građanima Srbije? Odakle za to pare iz budžeta? Nema za studente, nema za penzionere, ali ima za obezbeđenje Džozefa Bajdena. Da li to znači da radnici umesto što štrajkuju glađu, odsecaju sebi prste, jednostavno treba da popljuju sopstvenu državu i kažu da smo mi genocidan narod kasapa, pa da onda eventualno dobiju nekakve pare iz budžeta? Koga vi, gospodo, zastupate? Ko ste vi?
Ljudi su takođe postavljali pitanje – okej, dolazi potpredsednik SAD, možda je on u međuvremenu preživeo neku vrstu ambulantne lobotomije pa je bitno promenio svoj stav prema Srbiji, možda se čak i izvini, ali je pravo pitanje šta on to nama donosi? Znači, pitanje je – na čiji poziv, šta donosi, koliko će to da košta? To je pitanje na koje građanima Srbije morate odgovoriti, bez obzira na to na čijoj ste strani.
Mi znamo da imate obavezu da održite reč u odnosu na sve te zapadne tastere, reč koju ste dali davno pre ove kampanje. Mi takvu obavezu nemamo, za nas Srbija nema alternativu i stoga govorimo u ime srpskog naroda i ozbiljne srpske države.
Zaista zahtevam, ne samo u ime poslanika Nove Srbije, nego svih građana koji su nam se ovim povodom javljali, da mi na to pitanje odgovorite, da mi odgovorite kojom je od ovih međunarodnih konvencija, deklaracija, sporazuma predviđeno da dolaze ljudi poput Džozefa Bajdena i da oni budu deo diplomatskog sveta sa kojim ćemo ostvarivati radne i prijateljske posete.
Neka nam je Bog u pomoći ako takvi budu dolazili.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković, Poslanička grupa Napred Srbijo.

Pre svega želim da izrazim protest zbog ovakvog načina rasprave o 38 sporazuma, iako su nebitni, da o njima ne raspravljamo. Zašto ih uopšte usvajamo?
Slušajući vas, gospođo predsedniče, pratila sam vreme, 12 minuta vam je trebalo samo da nabrojite te sporazume o kojima ćemo razgovarati.
Imam jedan predlog. Ne znam da li vi, gospođo predsedniče, i vaše stručne službe znate da od nas 250 poslanika ne živimo svi u Beogradu, i nismo svi ni na stalnom radu u Beogradu da bismo mogli da koristimo materijale na način kako nam ih dostavljate.
Koristim raspravu po ovoj jednoj od 38 tačaka dnevnog reda da vas zamolim da kada zakazujete sednicu u redovnom roku koristite usluge pošte, vratite se dobrim običajima i kada vam to vreme dozvoljava dostavite nam materijale poštom, mejlom. Mnogi od nas znaju i žele da se služe tim sredstvima komunikacije i, verujte mi na reč, nisam jedini poslanik, nije dovoljno u koverti, u kojoj se ne naznači ni dan u kojem se dostavljaju materijali, na kolicima odvesti u poslanički klub. Ponavljam, nismo svi poslanici iz Beograda i molim vas, izađite iz "kruga dvojke" kada razmišljate o parlamentu i o konstruktivnom radu poslanika.
U kakvim uslovima raspravljamo o ovim zakonima u trenutku kada gledate da obesmislite ukupnu zakonodavnu aktivnost? O ovim se zakonima, ratifikacijama razgovara na jedan nov način, po Poslovniku čiju ste promenu pod izgovorom učinili nagore i na način da ne možemo ni da se snađemo za dopunsko vreme i da o njima kažemo neophodne argumente; ne možemo i retko podnosimo amandmane, a opet je rasprava po amandmanima spojena, i za 38 tačaka trajaće koliko za jedan jedini predlog zakona.
Da li to znači da ako ne možemo da amandmanski intervenišemo na ove sporazume ne treba ni da upoznamo građane šta u ovim ratifikacijama piše? Verujte, nisu nebitne, a nisu ni usputne ni slučajne. Od 38 odabrala sam da govorim samo o jednoj, koja je 24. aprila, onako kao i mnogo puta do sada, doneta u poslanički klub kao da nas se ne tiče.
Sporazum po kojem imamo novo zaduživanje od 34.900.000 evra sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj je jedan od onih koji će urediti (nažalost, ne verujem nabolje) naš život doslovce. Više ovaj sporazum govori o ekonomskoj politici ove države, nego memorandum o budžetu i mnogi zakoni usvojeni u ovom domu. Reći ću vam samo da oni nastavljaju način započete privatizacije realnog i finansijskog sektora, nakaradno osmišljene, još gore sprovođene, čije pogubne rezultate uživamo svi.
Jednom ovakvom ratifikacijom iz 2001. godine od starateljskog fonda Svetske banke, gde nam je sa šest miliona dolara donacije usmeren, nacrtan razvoj privatizacije i reforma sistema, dobili smo društvo u kojem se jednom čoveku može oduzeti sve, društvo u kojem su sada ljudi spremni na sve.
Neću da pominjem konkretne slučajeve, ali kada nekom oduzmete fabriku, penziju i pravo na hleb, onda ne možete reći da je ova ratifikacija smela da se nađe u grupi sa 38.
U obrazloženju ovog zakona se kaže: "Ostvarivanje planiranih ciljeva realizovaće se i preko izrade i primene strategije za privatizaciju preostalih finansijskih institucija koje su u većinskom vlasništvu zajmoprimca (države), radi smanjivanja učešća zajmoprimca (države) u finansijskom sektoru sa sadašnjih 17,29 na 10% u 2010. godini, kada su u pitanju banke, i smanjenja učešća sa sadašnjih 34 na 30%, u 2010. godini, kada su u pitanju osiguravajuća društva."
Nema nijednog poslanika u ovoj sali, a sigurna sam ni čoveka van ove sale, koji neće priznati da je privatizacija i realnog i finansijskog sektora imala ugrađen feler koji nas je kao društvo i državu doveo do ovde.
Molim vas da ove reči ne čujete kao suvoparne bankarske i pravničke termine, nego pod ovih 34% osiguravajućih društava koje treba smanjiti na 30 molim vas da vidite ostala osiguravajuća društva, "Dunav" i preostalo domaće osiguravajuće društvo "Takovo", nekoliko malih banaka pod ovih 17% i jednu veću preostalu u kojoj država ima učešće, Komercijalnu banku i Agrobanku.
Danas kada svi priznaju da strani kapital koji je ovde došao u finansijskom sektoru nije doneo konkurenciju koja je rezultirala nižim kamatama, naprotiv, a usput nema ni socijalnu komponentu jer ne brine o našim radnicima, ne brine o radnim mestima ljudi koji ne žele da se voze džipovima i da letuju na Havajima, ne žele ni da njihova deca sede u kafićima po čitav dan, već da idu u škole, na fakultete, da imaju normalne uzore... Ali, njima su ti uslovi i ti uzori oduzeti ovakvim restrukturiranjem sistema. Koliko god da je upakovan u tuđ novac, u jeftini kredit, u dobre namere, očigledno ima loš rezultat.
Molim vas da iz ovih procenata i iz ovih namera ne pokušavamo ponovo da budemo drugačiji od svih. To je 34.900.000 evra novih obaveza, koje će osam godina mirovati, dok ova vlast bude bivša, dok joj se zaborave gresi; kada neko sledeći, neko nov, neko odgovorniji dođe da vrši vlast, on će morati da vraća ovih 35 miliona evra kredita, za koje molim građane da sajt Skupštine, koji jeste vrlo lepo uređen i na njemu postoji ovaj zakon, otvore i provere reči koje ću reći, ne zato što se meni ne veruje, nego zato što deluju neverovatno.
Da li znate da u ovom zakonu, ovoliko teškom, ne postoji namena gde ide ovih 34.900.000.
Pominju se aktivnosti zbog kojih smo ih dobili, ciljevi koji treba da se ostvare, koje sam vam pročitala, da se smanji učešće države u bankarskom i finansijskom sektoru, ali se ne kaže kojim merama će se to postići. Definiše se samo termin nedozvoljene radnje i aktivnosti. Znate li šta je pod njima? Da se ne kupuje i ne trguje alkoholom, duvanom, biserima, draguljima, otrovnim materijama i nuklearnom bombom. To piše u materijalu.
Šta su aktivnosti koje ćemo primenjivati? To ovde ne piše. Piše samo da će se od 35 miliona evra odbiti naknada za pristup ugovoru, odnosno početni troškovi od 87.250 evra i to je sve što piše.
Pišu još neki podaci. Na primer, kaže: "Ovim će se zakonom sprovoditi mere za fiskalno prilagođavanje, poreske obaveze će biti prilagođene, čime ćemo povećati makroekonomsku stabilnost i", slušajte ovo, "stepen poverenja potencijalnih investitora iz zemlje i inostranstva".
Da li će hapšenje predsednika opštine koji varaju svoju državu i građane, a time i investitore, biti ta mera za privlačenje stranih investitora za ulazak i ulaganje ovde?
Piše pod tačkom 3) da će se unaprediti uslovi za investiranje na teritoriji zajmoprimca, odnosno naše države, a preko stvaranja odgovarajućeg pravnog okvira i promovisanja mera za povećanje konkurencije na tržištu zajmoprimca.
Da li pod tim odgovarajućim pravnim okvirom podrazumevate zakone i tela koja se bave borbom protiv korupcije, neprestano donoseći nove zakone i menjajući formu tela koja se bave tom materijom, ali samo na nivou teorije, zakonodavne aktivnosti i širenjem i menjanjem institucija koje će se time baviti? Ili će to biti poput onog sa čime se dnevno susrećemo, opšta mesta – donosimo strategiju za izvoz koje se ne pridržavamo; donosimo zakone koje brojimo kao da je to nepožnjeveno žito, pa se time možemo pohvaliti, zakone koji se uopšte ne primenjuju.
Ovaj zakon koji ste nam ovde dali da o njemu ćutimo, a ne da govorimo, dajući nam malo vremena za to, mogao bi se prevesti u jednu jedinu rečenicu, koja glasi – samo vi nama dajte pare.
To tražite od međunarodne zajednice, a od nas pravo da pare svih nas trošite. Čak se hvalite u delu teksta – ne znam ko iz Ministarstva finansija, zaista ne znam kome lično da se obratim, a osećam potrebu, pa u vas, predsedniče, kao najodgovorniju među nama gledam – i kažete: uspeli smo da izbegnemo jednu opštu odgovornost iz opštih uslova za dodelu ovih zajmova, da podnosimo izveštaje o utrošku ovih para.
Ne, varate se. To ste napisali u obrazloženju, a na jednoj od prvih strana ugovora piše da ste i dve godine nakon poslednje rate, a to je mart 2010. godine, dužni da sačuvate svaku fakturu i svaki dokument koji će biti uložen, ne znam u šta, jer to ovde ne piše. Piše da ovde postoje ciljevi, ali nema namena.
Podsetiću one koji bi rado da zaborave da je u ovoj istoj zgradi 2001. godine u septembru mesecu, u istoj ovakvoj žurbi, usvojen ugovor sa starateljskim fondom Svetske banke, po kojem imamo Agenciju za privatizaciju koja sama sebe kontroliše, koja raskida ugovore tek kada ljudi izađu na ulicu, koja ne uplaćuje svom Ministarstvu finansija i svojoj državi prihode od privatizacije, koja naknade za uspeh u procesu privatizacije (koje iznose 5%) daje ne znamo kome, koja angažuje pravne i finansijske savetnike po svom izboru.
Kao rezultat takvih sporazuma sa starateljskim fondom, odnosno sporazuma iz 2001. godine, dobijena je ovakva struktura privrede u kojoj vi, gospodine Ljajiću, imate onaj najteži deo posla i čovek, kakvog poštujem i kakav ste vi, treba da se suočava sa beznađem u licima ljudi koji trpe posledice ovakvih papira kroz koje gledate da protrčimo žmureći.
Nažalost, nevolja nam otvara oči pre ili kasnije i ja zaista ne razumem da li je neko ko je potpisivao ovaj papir, onaj ko nam obećava da vodi računa o stanju javnog duga, imao prilike ili uopšte hteo da se upozna sa dokumentima koja ovde jesu napisana? Na strani 23. ovog dokumenta, koji je prilog i koji bi trebalo da znači sprovođenje ovog sporazuma, opet nema namene za šta će se pare ulagati, ali se kaže da ne smete ulagati novac u sledeći nedozvoljeni trošak, koji se odnosi na: korumpiranost, prevare, tajne dogovore i prinudne radnje za koje banka (ona koja daje novac) utvrdi da su u njima učestvovali ovlašćeni predstavnici zajmoprimca (ove države) ili ostali primaoci zajma i nisu preduzeli blagovremene i odgovarajuće mere, prihvatljive za banku, da bi predupredili takve radnje.
Zaista se divim vašoj hrabroj drskosti da prihvatite ovakav uslov. Otkud novac u sefovima, bez porekla? Pošto ovaj zakon zabranjuje da se novac koji se iz njega dobija ulaže u namene koje su već finansirane od neke strane ili domaće finansijske institucije, pitam u ime građana Srbije – da li se novac iz budžeta neregularno, raznim fondovima i transakcijama, odliva u te i takve sefove, fondove i ostale crne rupe, a iz džepova građana preko budžeta?
Onda imate hrabrosti da pristanete na ovakav uslov koji će pre ili kasnije onaj ko novac daje (Međunarodna banka za obnovu i razvoj) doći da proveri, makar da bi mogla da vidi, iako se u jednoj tranši zajam isplaćuje, kako se koristi ovaj novac.
Ili će to biti, za neki mesec ili godinu, predmet novinskih afera i nekih insajdera bilo koje vrste, insajdera iz Vlade ili insajdera na nekoj od nacionalnih televizija.
Hoću građane da upozorim da u ovom zakonu piše da sve ono što dobijete ovim zajmom morate da iskažete u budžetu koji mi ovde usvajamo.
Molim vas da to iskažete u budžetu i da Državna revizorska institucija podnese ovoj skupštini i nama poslanicima podatak o tome.
Na kraju, vraćam se na ono što je na početku. Umesto namene gde ide novac, ovde piše – programske aktivnosti, a prevedeno na srpski jezik – čime ste zaslužili ovaj zajam.
Pod tačkom 1) piše – zajmoprimac je usvojio principe koji su prihvatljivi za banku i koji se odnose na registraciju preduzeća, tiču se izdavanja PIB-a i penzijskog i socijalnog identifikacionog broja u Agenciji za privredne registre. Ne bih znala šta ovo znači, recimo da treba da popuni jedan stubac. Pod tačkom 2) – zajmoprimac je usvojio strategiju prihvatljivu za banku i radiće „giljotinu“ propisa.
Poštovana gospodo, ko je donosio ove zakone čiju seču vi sada predviđate? Nemojte da nam mažete oči time da postoji 7.000 zakona koji jesu popisani, ali koji ne žive u pravnom prometu i ne proizvode pravne posledice na naše ponašanje.
U ovoj seči propisa neka se nađu sve nezakonite subvencije kojima se jedan ministar u ime Vlade bavi bankarskom aktivnošću, umesto bankarskog sistema.
Pod tačkom 3) kaže – zajmoprimac je ponudio na prodaju... Najzanimljivije pitanje, zbog kojeg smo svojevremeno tražili jednu posebnu tematsku sednicu u ovoj skupštini. Zajmoprimac je ponudio na prodaju ili je objavio poziv za pronalaženje strateškog partnera koji će preuzeti osnovne delatnosti i imovinu njegova dva najveća primaoca državnih subvencija. Ko to najviše prima subvencije, da li je to Železnica …
(Predsednik: Da li ćete možda...)
Vreme od poslaničkog kluba nastavljam. Da li je to Železnica, da li je to EPS? Zaista ne mogu da shvatim da se preduzeća, koja god, najmanja i najveća, čija imena ne želite da navedete, ovde nazivaju "dva najveća primaoca državnih subvencija", a vi ste ih ponudili na prodaju.
Na kojoj ste ekonomskoj politici, gde usaglašenoj, gde dobijenoj, saglasnosti i pravu, dali ta obećanja? To je bilo ono pitanje – pod kojim uslovima se pregovara sa Međunarodnim monetarnim fondom da bi se navodno čuvale devizne rezerve?
Molim vas, strana 18. tačka 3), da ne bude da vas nismo upozorili.
Pod tačkom 4) piše – zajmoprimac je 26. decembra 2007. godine usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Zajmodavac očekuje da vi to okončate do 31. decembra 2008. godine.
Rok je prošao. Da li će ovo biti jedan od razloga za povećanje kamate koja je jedan od uslova za koji se ovde, naglašavam, kaže – jeste definisan, ali se može menjati.
Sve ono što ovde ne piše, a jednako obavezuje kao i ono što ovde ratifikujemo, dobićete preporuku od zajmodavca koju ćete morati da ispunite.
Zaista ne vidim da ovde pod tačkom 5) može neko da se pohvali rezultatima, a pod tačkom 5) se, ne bih da iritiram građane, zajmodavac, Međunarodna banka za obnovu i razvoj, hvali uspesima u privatizaciji, koju očigledno različito doživljavamo tj. trpimo mi i oni.
Pošto vi danas jeste spremni da preuzmete odgovornost za ovu ratifikaciju, svako od vas iz Vlade ponaosob, svako pojedinačno i svako u ime svoje partije i grada u kojem živi, svoje porodice i prijatelja koji trpe posledice takve privatizacije, molim vas, nemojte da odbijate odgovornost sutra kada vas građani pozovu, jer mislim da zabrana skupova na ulici neće biti dovoljna.
Ne može se Vlada ponašati poput građanina koji na ulici sretne onesvešćenog čoveka i kaže – izvinite, ja vam ne mogu pomoći, ja nisam lekar.
Država snosi odgovornost dajući nam da usvojimo ovakav akt i ne može da opere ruke nijedan čovek, a Vlada najmanje, od posledica ovakvih uslova u kojima se samo definiše šta dajemo, ko dobija, a ko će da vraća pitaćemo se svi. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, u ime Poslaničke grupe DSS - Vojislav Koštunica. Izvolite.

Predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ministri, danas je ispred nas u jednoj raspravi 38 tačaka dnevnog reda, 38 različitih konvencija, međunarodnih ugovora koje Srbija treba da ratifikuje i koji pokrivaju nekoliko oblasti društvenog života.
Na samom početku današnje rasprave čuli smo gospodina Meha Omerovića koji je ispred svog odbora bio izvestilac. Malo je probio vreme za diskusiju, ali ne škodi zato što je sadržaj onoga o čemu je on govorio bio zanimljiv, zato što je ono što je izneo kao stav Odbora o temi veoma značajna stvar, zato što se radi o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, za šta ćemo se svi složiti da je tema koja ne može biti preskočena.
Malopre smo čuli i gospođu Jorgovanku Tabaković da govori o jednoj drugoj tački dnevnog rada koja je spojena u jedinstven načelni pretres, koja ima takav sadržaj da se rasprava o tome takođe ne može preskočiti.
Pozvali ste na današnju sednicu sve one ljude koje ste pročitali da su pozvani ispred predlagača i, verujte mi, moj je utisak, i to je stvar matematike, da su svi pozvani došli, ne bi mogli da sednu u ove klupe predviđene za ministre i Vladu, nego bi morali da se "preliju" i da krenu da sede u poslaničkim klupama, jer ne bi bilo mesta.
Danas sam imao nameru da govorim u jedinstvenom načelnom pretresu o svim ovim tačkama, a to su: Predlog zakona o potvrđivanju Revidirane evropske socijalne povelje, Predlog zakona o potvrđivanju Strazburškog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji patenata od 24. marta 1971. godine, sa izmenama od 28. septembra 1979, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 167 o bezbednosti i zdravlju u građevinarstvu, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Međunarodne organizacije rada broj 187 o promotivnom okviru bezbednosti i zdravlja na radu, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW), o privilegijama i imunitetima OPCW-a, Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji.
Tu je resorni ministar, spreman, verovatno, da nam pomogne da razjasnimo neke stvari; kada, nemam pojma.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ustanovljavanju međunarodne klasifikacije figurativnih elemenata žigova sačinjenog u Beču 12. juna 1973. godine, sa izmenama od 1. oktobra 1985. godine. Zatim, Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o vojnoj saradnji između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Republike Austrije, koju predstavlja savezni ministar odbrane, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Crne Gore i Vlade SAD o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređivanje odbrambenih i vojnih odnosa. Jako zanimljiva tačka dnevnog reda, valja i o tome nešto reći.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji. Vrlo zanimljivo, ali valja i o tome nešto reći danas.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske. O tome je u javnosti bilo reči, a valjda valja o tome nešto reći i u parlamentu.
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza, Predlog zakona o potvrđivanju Ženevskog akta Haškog sporazuma o međunarodnoj registraciji industrijskog dizajna usvojenog na Diplomatskoj konferenciji 2. jula 1999. godine, Predlog zakona o potvrđivanju Dokumenta izmene Statuta Međunarodne organizacije rada iz 1997. godine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti kulture između Vlade Republike Srbije i Vlade Crne Gore, Predlog zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti arheološkog nasleđa – radi se o revidiranoj konvenciji.
Predlog zakona o potvrđivanju Protokola između Republike Srbije i Republike Grčke o izmeni Ugovora između tadašnje Savezne Republike Jugoslavije i Republike Grčke o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu. Vrlo važan protokol, verujem da će Narodna skupština ostati uskraćena za objašnjenje, obaveštenje od strane predlagača, za komentare i raspravu o ovom protokolu.
Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Litvanije o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu – ista stvar, reč je o drugoj državi.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Slovačke Republike o zaštiti ratnih brodova, Predlog zakona o potvrđivanju Trgovinskog sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Kraljevine Maroko, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama između Ministarstva odbrane Republike Srbije u ime Vlade Republike Srbije i Ministarstva odbrane SAD. Valjda je to nevažno?
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske – koga to zanima, je li tako, dame i gospodo iz vlasti? Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael o trgovini i ekonomskoj saradnji – to ćemo da preskočimo, je li tako?
Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o regulisanju obaveza bivšeg Sovjetskog Saveza po obračunima vezanim za robni promet između bivšeg Sovjetskog Saveza i bivše SFRJ, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke – Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu. Samo se pitam, kada ćete naći vremena, u toku ove rasprave u načelu i u pojedinostima, u pojedinostima je ovde zapravo i nema, da raspravimo ovo pitanje. Mislite li da to nikoga ne zanima? Sigurno da mislite.
Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B. Nevažno je, je li tako?
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom – o tome smo već govorili, hvala Bogu. Dosta toga je rečeno i trebalo bi još nešto da se kaže, ali to je bio najbolji primer za ovo o čemu vam ja govorim. Šta ste uradili sa današnjim dnevnim redom? Predlog zakona o potvrđivanju Opcionog protokola uz Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, što je srodna materija.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Saveta ministara Srbije i Crne Gore i Vlade Narodne Republike Kine o sukcesiji bilateralnih sporazuma između SFRJ i Narodne Republike Kine zaključenih u periodu od 1955. godine do 27. aprila 1992. godine. Ovo je prilično čekalo, danas je na dnevnom redu i verovatno ne zaslužuje ni jednu jedinu reč komentara, jer je to vaša ideja.
Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Republike Srbije i Evropske zajednice o pridruživanju Republike Srbije Sedmom okvirnom programu Evropske zajednice za istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti. Da li vas to zanima? Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o prekograničnim efektima industrijskih udesa, Predlog zakona o potvrđivanju Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama.
Sve ste vi ovo, predsednice, pročitali, kada ste najavili zajednički načelni pretres, promrmljali sebi u bradu i zbrzali, da biste dobili na vremenu. Svaki naslov ovih konvencija i međunarodnih sporazuma je bitan i mora razgovetno da se čuje, a da ne govorim o tome da svaki zaslužuje raspravu.
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Petačinci – Bankja, što vi niste pročitali. Zbrzali ste, pa niste dali ceo naslov tačke dnevnog reda. Pogledajte stenogram, jer sam vas pažljivo slušao.
Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o otvaranju graničnog prelaza Novo Korito – Salaš, Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o obnavljanju, obeležavanju i održavanju granične linije i graničnih oznaka na zajedničkoj državnoj granici.
Zatim, Predlog zakona o povlačenju rezerve date na Protokol o zabrani upotrebe u ratu zagušljivih, otrovnih i sličnih gasova i bakterioloških sredstava. Zašto ne biste malo objasnili o čemu se tu radi?
Šta je to, šta je motivacija ove države kada je reč o povlačenju rezervi, šta rezerva znači, koje su posledice toga i u kakvo to okruženje, u međunarodnopravnom smislu stavlja našu državu? Je li to neki problem?
Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza – hoće li neko da nam objasni, ili javnosti, o čemu se tu radi i zbog čega je važno potpisati ovaj sporazum, ratifikovati ga? Hoćemo li reći neku reč o tome? Verovatno, trebalo bi, ali kada? Kada, gospođo predsednice?
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Izuzetno važno.
To je 38 tačaka dnevnog reda za koje je vladajuća većina predložila spajanje u jedan jedinstveni pretres. Ja sam kao ovlašćeni predstavnik, budući da sam šef Poslaničke grupe DSS, potrošio 11 minuta čitajući naslove ovih tačaka dnevnog reda i meni je preostalo još možda nekih osam ili devet minuta da govorim kao ovlašćeni predstavnik grupe o ovim protokolima i konvencijama. Da bih to uspešno učinio, morao bih da pribegnem jednoj taktici kojoj su pribegli drugi narodni poslanici, da izaberem šta mi je srcu najvažnije od ovih 38 koje ste predložili, pa da onda o tome govorim, a ono što ne stignem, a neću stići 80%, to valjda nije važno.
Takav je vaš odnos prema radu Narodne skupštine. Takav je vaš odnos, vladajuće većine, prema dostojanstvu ovog doma. I, kada se usudite da bilo koga iz opozicije napadnete da ruši dostojanstvo ovog doma zato što brani osnovne demokratske principe i načela na kojima ovaj dom treba da radi i funkcioniše, a jedan od osnovnih principa je rasprava, raspravnost u ovom domu, da biste raspravili ono što ste predložili, onda bolje da se ujedete za jezik pre nego što bilo šta slično tome izgovorite.
Kada pogledate svoje ponašanje, kako izgledate u sali, kako se odnosite prema radu i pravilima igre koja ste sami zadali u ovom domu, onda bi bilo dobro da prethodno razmislite dobrano pre nego što vam padne na pamet i usudite se da prostim preglasavanjem spojite 38 tačaka, iz najmanje sedam ili osam oblasti društvenog života, u jednu jedinu raspravu.
Demokratska stranka Srbije je, kao stranka vladajuće koalicije u dva saziva, spajala mnoge tačke dnevnog reda i predlagala njihovo spajanje radi racionalizacije u raspravi. Katkad se dešavalo da spojimo i nešto što možda nije u redu. Zašto ne bih to priznao? Ljudi su u stanju da pogledaju arhivu i arhivske snimke, u stanju su da pogledaju sve ono što smo radili i ne isplati se ne govoriti istinu. Ali, nikada nam nije palo na pamet da spojimo 38 tačaka dnevnog reda u jednu raspravu.
Da bi mi danas raspravili ove konvencije, da bi razgovarali o suštini i materiji, ovako je nemoguće raditi. Zašto ste pozvali sve ove ljude? Šta očekujete od njih, šta oni očekuju od nas? Šta ćemo da radimo sa prekograničnom televizijom? Šta ćemo da radimo sa resornim ministrom koji je ovde došao? Ko je taj ko će da obavi dobar razgovor ili ozbiljan pretres sa resornim ministrom o tom pitanju, da raspravimo značaj sporazuma koji se potpisuje? Kako to da uradimo, a da ne razgovaramo o osobama sa invaliditetom, kako to, a da ne razgovaramo o sporazumu koji potpisujemo, a koji je od vojnog značaja, sa SAD?
Šta hoćete vi od nas, šta hoćete da preskočimo? Zašto nam ne date spisak i ne sugerišete nam i kažete – izvinite, mi bismo jako voleli da od ovih 38 tačaka ne razgovarate o 25, pa da nam svima bude lakše? Zašto niste to javno rekli?
Ovo nije način na koji se može voditi ozbiljna rasprava. Način na koji ste spajali neke druge tačke u ovom dnevnom redu svodi se na isto. Da li je to čuvanje dostojanstva parlamenta, da li je to čuvanje dostojanstva i ovih ministara koje smo mi izabrali i načina na koji ste ih ovde pozvali, bez obzira na to šta mislim o Vladi? Na šta ovo liči? Ljudi će tu da sede, došli su pro forme. Pametni nisu ni došli zato što znaju da nema šanse da se napravi bilo kakav dijalog između Skupštine i predstavnika vladajuće koalicije koji zastupaju Vladu Republike Srbije na ovom mestu. Kakav dijalog, o čemu, o 38 konvencija koje se nalaze na dnevnom redu, o čemu ćemo da porazgovaramo po 20 sekundi?
Predstavnici Demokratske stranke Srbije koji će danas učestvovati u raspravi opredeliće se za razgovor o par tačaka dnevnog reda, prosto zato što moramo, zato što ne možemo ni ovo što sam sada izgovorio uzeti kao razlog da se ni o čemu ništa ne kaže.
Mislio sam, kada već govorim u ime Poslaničke grupe DSS, da javnosti skrenem pažnju na to šta se ovde dešava, ne zato da bih urušio dostojanstvo ovog doma, kao što se voli pričati sa vaše strane, nego da narod vidi kako izgleda vaš pogled na dostojanstvo ovog doma, kako izgleda vaše viđenje funkcionisanja parlamenta. Uz moje priznanje da je Demokratska stranka Srbije, kada je učestvovala u vladajućim koalicijama u Srbiji u prethodna dva mandata, spajala tačke dnevnog reda da bi dobila na vremenu i da bismo radili racionalnije, ovakva čudovišta u spajanju nikada nismo imali i makar sam srećan zbog toga.

O spajanju tačaka odlučila je Skupština, a ne predsednik Skupštine.

Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Poštovani građani Srbije, dame i gospodo poslanici, najpre bih hteo da se zahvalim gospodinu Omeroviću koji je jedini ispred vladajuće koalicije izneo veoma važne podatke vezane za Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom.
To je jedna važna tema, kojoj bismo morali da posvetimo posebnu tačku dnevnog reda. Umesto toga, ona je umetnuta među ovih 37 predloga zakona. Mislim da je to neprimereno. Međutim, takođe bih želeo da istaknem da ozbiljan problem vezan za prava osoba sa invaliditetom svakako predstavlja primena zakonskih propisa. Složićete se da mi i danas imamo zakonske propise koji štite prava osoba sa invaliditetom, ali nažalost, dobrim delom oni se ne primenjuju. Oni se ne primenjuju, između ostalog, ni u Narodnoj skupštini, što je zaista sramota za ovo zdanje i za ovu instituciju. Navešću vam primer da su pojedinci parkirali svoja vozila na mesta koja su jasno obeležena za osobe sa invaliditetom. To se više puta dešavalo. Takođe, ako prođete gradom moći ćete da vidite da su mnoga "besna" kola parkirana na mestima koja su obeležena za osobe sa invaliditetom, tj. koja su rezervisana za invalide.
Kada predstavnike MUP-a, dakle obične policajce koji nisu krivi ni za šta, pitaju zbog čega ne uklanjaju ta vozila kada su u pitanju javni funkcioneri, oni novinarima izjavljuju da njima niko ništa ne može. Smatram da je, pre svega, problem sa primenom propisa. Vratićemo se na ovu važnu temu i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom kasnije.
Dakle, pred nama se nalazi tačka dnevnog reda sa 38 predloga zakona. Ovim radom režim verovatno želi da istakne svoju kandidaturu za Ginisovu knjigu rekorda i da ozbiljne državne poslove pretvori u petparačke priče, jer je nemoguće obrazložiti, predstaviti ili kritikovati toliki broj predloga zakona za ovako kratko vreme koje je na raspolaganju narodnim poslanicima po novom poslovniku. To smo videli i po tome što niko od predstavnika Vlade nije izašao i nije rekao ni jednu jedinu reč o ovim predlozima, iako su to mogli da učine.
Republička vlada je u ovoj tački dnevnog reda izmiksovala oblasti i teme koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka. Tako su se na istom mestu našli pomešani patenti i žigovi sa pravima radnika i veoma važnom socijalnom poveljom, i to u trenutku kada je sve više radnika na ulici, kada se čak i žene koje se vraćaju sa porodiljskog odsustva radi nege deteta otpuštaju, posebno u "Delta holdingu" i firmama pod vlasništvom Miroslava Miškovića.
Zatim ste pomešali arheološko nasleđe sa izbegavanjem dvostrukog oporezivanja, industrijski dizajn sa privilegijama i imunitetima Organizacije za zabranu hemijskog oružja, Statut Međunarodne organizacije rada sa zaštitom ratnih grobova, trgovinske sporazume sa pravima invalida, sukcesiju bilateralnih sporazuma sa oglednim aktivnostima EU, organske zagađujuće supstance sa otvaranjem graničnih prelaza, akte Svetskog poštanskog saveza sa zabranom upotrebe otrovnih gasova u ratu. Dakle, svi možemo da zaključimo da nema nikakve logike u koncipiranju ovakve tačke dnevnog reda na ovakav način.
Postavlja se pitanje zbog čega je Republička vlada povukla jedan ovakav nelogičan i neprimeren potez kojim omalovažava građane Srbije i Narodnu skupštinu?
U našem narodu je odavno poznata poslovica prema kojoj je drvo najbolje i najuspešnije sakriti u šumi. Upravo zbog toga moramo da postavimo pitanje šta to režim Borisa Tadića krije od građana Srbije i zbog čega?
Ukoliko pažljivo pogledamo ove predloge zakona, primetićemo da se u njima kriju i rešenja koja podrazumevaju dodatno zaduživanje Republike Srbije i svih njenih građana kod međunarodnih finansijskih institucija i organizacija, kao i ona pogubna rešenja kojima se dodatno ograničava suverenitet Republike Srbije.
Predlogom zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke (Zajam za opštinsku i regionalnu infrastrukturu) građani se zadužuju za novih pedeset miliona evra.
Predlogom zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke za Projekat Klinički centri/B građani se zadužuju za novih sedamdeset miliona evra. Svakako je sramota da Republička vlada nije u stanju da obezbedi dovoljno novca za Klinički centar, ali zato režim može da pokloni Milanu Beku i Miroslavu Miškoviću 2,5 milijarde evra, kolika je vrednost zemljišta Luke Beograd.
Inače, Klinički centar kuburi sa osnovnim sredstvima, a imaju problema i sa neokrečenim prostorijama. Takođe, pominje se privatizacija Kliničkog centra tj. instituta, osim Instituta za plućne bolesti, u okviru Kliničkog centra, pa bi svi ostali instituti trebalo da budu prebačeni u onu centralnu zgradu Kliničkog centra.
Predlogom zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvoj privatnog i finansijskog sektora) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj građani Srbije se dodatno zadužuju za novih 34.900.000 evra. Ovaj poslednji predlog zakona je u sklopu strategije međunarodnih finansijskih organizacija i institucija koje, prema pisanju "Fajnenšel tajmsa", pokušavaju da zaštite ulaganja zapadnih banaka u istočnoj i centralnoj Evropi. Oni ovde upotrebljavaju izraz istočna Evropa, ali podrazumevaju istočnu i centralnu Evropu.
Prema "Fajnenšel tajmsu", banke iz zapadne Evrope, među kojima prednjače austrijske i nemačke, u istočnu Evropu plasirale su 1,7 triliona evra. Ta investicija mora da bude zaštićena po svaku cenu, zbog kamata koje povlače za sobom i zbog kapitala koji se izvlači u centrale ovih banaka.
"Fajnenšel tajms" dalje navodi da su međunarodne finansijske institucije u prvoj tranši pomoći zapadnim bankama predvidele 24 milijarde evra. Međutim, samo je Mađarska za potrebe saniranja krize tražila 240 milijardi evra. Cilj ovog predloga zakona je zaštita plasmana zapadnih banaka u istočnoj Evropi koje svojim kreditima sa neverovatno visokim kamatama zadužuju i privredu i stanovništvo. Postavlja se pitanje ko će ove dugove da vraća?
Upravo oni ljudi koje režim i dalje danas izbacuje na ulicu, čije firme zatvara ili prodaje budzašto, kao i oni građani kojima smanjujete zarade i čiju egzistenciju ugrožavate svojom nepromišljenom politikom. Sirotinja i osiromašeni srednji sloj su ipak najbolje platiše, pa tu činjenicu verovatno pokušava da iskoristi Republička vlada. Da li je do ovog novog zaduživanja moralo da dođe? Naravno da nije. U budžetu Srbije ne bi bilo minusa, niti bi kriza imala tolike posledice po građane da režim nije bezuslovno poklanjao državno vlasništvo svojim tajkunima.
Pomenutih 220 hektara zemljišta Luke Beograd poklonjeno je Milanu Beku i njegovoj fantomskoj firmi za četrdeset miliona evra, iako ono vredi bar dve i po milijarde evra. Dame i gospodo, napojnice u ovakvoj razmeri nisu ostavljali nikada ni Rokfeler ni Rotšild. Ipak, šta je za Vladu Mirka Cvetkovića 2.460.000.000 evra kada sve to ide na teret građana Republike Srbije.
U aferi Poslovni centar "Ušće" režim Borisa Tadića je poklonio četrdeset miliona evra. Stručni ljudi grada Beograda navodno nisu znali da podzemna garaža koja se prostire na dve parcele čini sastavni deo predmeta ugovora. Niko ne veruje u to. To je prosto neverovatna mogućnost! Jednostrana primena SSP sa EU, prema podacima same ministarke gospođe Dragutinović, koštaće Srbiju 267.000.000 evra. Dakle, novih 267.000.000 evra se izbija iz budžeta Republike Srbije. Po mišljenju drugih stručnjaka, teret na leđima građana Srbije u vezi sa jednostranom primenom SSP od strane Srbije biće još veći i iznosiće 350.000.000 evra. Šta je to za ovu vladu koja, izgleda, krade siromašnima da bi dala bogatima? Vi ste, u stvari, dokazali da je ova teza iz stripa "Alan Ford" ostvarljiva.
Naravno, režim gotovo sve ove predloga zakona obrazlaže neophodnošću pristupanja EU. Pridruživanje EU ste pretvorili u novu ideologiju. Crvenu zvezdu i crveni pentagram zamenjujete žutim ili belim, u zavisnosti od toga da li je u pitanju EU ili NATO pakt. Pozivnice za proslavu Dana pobede 9. maja obojili ste u plavo-žutu boju. Dakle, ovo je zvanična pozivnica Vlade Republike Srbije. Tog dana Republička vlada je pozivnice povodom obeležavanja Dana pobede dopunila i pozivom za obeležavanje Dana Evrope i Šumanove deklaracije iz 1950. godine.
Kakve veze Šumanova deklaracija iz 1950. godine ima sa Danom pobede nad fašizmom? Kakve veze ima? Znači, 1950. godine vladao je mir.
Dame i gospodo, da nije bilo ruske armije u Drugom svetskom ratu, ne bi bilo Evrope. Oni su pobedili nacizam i oslobodili Evropu. Međutim, bilo bi sjedinjenih država Evrope, jer je upravo povelja SS odreda ustanovljavala tu obavezu. Dakle, reč je o njihovoj poslednjoj povelji pred kraj rata. Da je vaša ideologija zastranila pokazali ste, prosto neverovatno, i na Veliki petak ove godine. Tog dana, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, Vaskrsa, Demokratska stranka je delila građanima farbu za uskršnja jaja u kesicama plavo-žuto boje sa oznakama EU, dakle, žutim zvezdicama, bez i jednog jedinog hrišćanskog simbola!
Dame i gospodo, Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, a Božić je najradosniji. Da li iko ozbiljan i dobronameran uoči i povodom Vaskrsa može da deli poklone sa simbolima Evropske unije, upravo one tvorevine birokrata iz Brisela koji su odbili da u ustav Evrope uvrste hrišćanstvo kao jednu od najvažnijih osobina i tekovina evropske civilizacije, iako je u knjigama svih istoričara civilizacije potvrđeno da Evrope ne bi bilo bez hrišćanstva.
Kao što je poznato, postoje tri glavne, osnovne karakteristike evropske civilizacije, a to su: grčka kultura, rimsko pravo i hrišćanstvo, a kod Romeja ili Vizantinaca i njihovih naslednika, u koje mi spadamo, pravoslavlje. Ove tekovine, ove osobine su dovele kasnije do uspostavljanja demokratije, razvoja ljudskih prava itd.
Dame i gospodo, iz ovih podataka možete da vidite da Evropa i Evropska unija nisu isto. Evropska unija je jedna atlantistička tvorevina, suprotstavljena tradicionalnim evropskim vrednostima, za koje se naš narod oduvek borio i uvek će se boriti.
Evo, navešću još jedan primer šta radi režim. Režim maturante beogradskih gimnazija primorava na neki novi slet ili manifestaciju poput proslave Titovog rođendana uvodeći "Ples Evrope". Titoizam, izgleda, zamenjujete ideologijom Evropske unije.
Evo šta radi ta Evropska unija: na zvaničnom sajtu EU možete da vidite mapu Republike Srbije bez Kosova i Metohije. Ako primetite ovo belo polje ovde (pokazuje papir), to je Kosovo i Metohija; između ostatka Srbije i Kosova i Metohije granice su iste kao i između Srbije i Mađarske. To svako može da vidi. To je zvanični sajt EU. Pokazaću vam i veću mapu koju smo uveličali, tu nema nikakve greške. Ovde se navode podaci vezani za Srbiju: politički sistem – republika; glavni grad – Beograd; populacija – osam miliona; valuta – srpski dinar. Nalazi se na delu sajta koji je posvećen drugim evropskim zemljama. Zvanični sajt EU je u pitanju.
Mislim da je ovo skandalozno i postavljam pitanje Vladi i tražim da neko ispred Vlade izađe i prokomentariše ovaj dokaz da je EU na svom zvaničnom sajtu priznala nezavisno Kosovo i Metohiju i obeležila državnim granicama granice između Srbije i Kosova i Metohije.
Dalje, vezano za simboliku i za to kako se vi odnosite prema našoj tradiciji, prema evropskoj tradiciji, pre svega. Dana 15. septembra 2008. godine, na dan proboja Solunskog fronta, baš u ovom zdanju proslavili ste Dan demokratije. Pri tom, ni jednom jedinom rečju niste pomenuli da taj datum iz slavne srpske istorije predstavlja ujedno i proboj Solunskog fronta. Da nije bilo proboja Solunskog fronta, ne bi bilo ni naše države pa ni demokratije. Država je ta koja garantuje ljudska prava, koja garantuje demokratiju, ako ste zaboravili.
Tog dana u ovoj zgradi bili su prisutni predsednik Tadić, premijer Cvetković i ministri u Vladi. Tačno iznad njih, gore na galeriji mogli ste da vidite jednog do drugog američkog i engleskog ambasadora, i sve je zaista ličilo na lutkarsko pozorište, kao da ta dvojica ambasadora povlače nevidljive konce iznad glava predstavnika režima. Ni predsednik Tadić ni premijer Cvetković nijednom rečju nisu pomenuli proboj Solunskog fronta, doprinos srpske vojske slomu zločinačke Austrougarske, već su kao mantru ponavljali svoju obavezu poštovanja pravila koja su ustanovile SAD i Engleska, a vezano za Srbiju.
Da li je tu kraj? Očigledno nije. Simbolika igra važnu ulogu u politici, tako da 27. januara 2009. godine, na dan Svetog Save, predstavnici vladajuće većine u parlamentu ni jednom jedinom rečju ne pominju utemeljitelja srpske države i crkve, najvećeg srpskog diplomatu, jednog od najvećih evropskih diplomata i zakonodavaca, zakonodavca koji je, za informaciju svima, Zakonopravilom, Nomokanonom predvideo jednu vrstu ombudsmana tj. zaštitnika građana još početkom 13. veka. Reč je o određenom broju sveštenika, mrsnicima, koji su imali obavezu da štite siromašne pred državnom vlašću od samovolje bogatih. Dakle, koreni ombudsmana u Srbiji vode poreklo iz 13. veka. Zakonopravilo svetog Save je vršnjak engleske Magna carta libertatum, samo je veće od nje jedno 58 puta.
Umesto odgovornog odnosa prema državi, ispirate građanima mozak pričom o EU i zadužujete državu pred evropskim bankama. Evropska unija je prošle godine uložila u Srbiju dvesta miliona evra. Nasuprot nje, srpska emigracija svake godine šalje u Srbiju pet milijardi evra – 2,3 kroz zvanične bankarske transakcije i nešto manje od tri milijarde nezvaničnim kanalima, prenese se avionom, autobusom, kako već. Evropskoj uniji režim u medijima posvećuje 98% vremena, dok srpskoj emigraciji posvećujete svega 2%. Gde je tu logika? Nema nikakve logike. Dodatno, srpska emigracija za dat novac ne traži ništa, dok Brisel zahteva kamate, političke i ekonomske ustupke.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, postavljam vam pitanje – da li Srbiji više vredi emigracija koja svake godine šalje pet milijardi evra bez ikakvih uslova ili Evropska unija koja ulaže dvesta miliona evra, ali uzima mnogo više? Evo primera: kad je prepametni guverner Jelašić smanjio obavezne rezerve banaka, istog trenutka strane banke su oslobođene devize prebacile u svoju centralu, istog trenutka, i fantastičnu količinu novca, deviza su izvukle iz Srbije.
Dodao bih još nekoliko podataka vezanih za Brisel. Evropski parlament ne može samostalno da donosi zakone, što ukazuje na njegovu nedemokratsku prirodu. Kakvo je to zakonodavno telo koje ne može da donosi zakon? Nije zakonodavno telo. Komesari u EU se kooptiraju, što ukazuje na njihovu nedemokratsku prirodu.
Poslednji sporazum u EU, Lisabonski sporazum, čini trista strana amandmana koje je nemoguće pročitati, jer se ne zna na šta se odnose, što jasno ukazuje na njegovu nedemokratsku prirodu. Naime, kada je Odbor za konstitutivna pitanja evropskog parlamenta zatražio od briselskih birokrata da objave celokupan tekst Lisabonskog sporazuma, tj. uz amandmane i delove prethodnih sporazuma na koje se oni odnose, kako bi građani Evropske unije mogli da razumeju njihovo tačno značenje, birokrate iz Brisela su to glatko odbile. Da li ima potrebe da još jednom kažem da je i to nedemokratski?
Posebnu grupu u okviru današnje tačke dnevnog reda čine predlozi zakona vezani za potvrđivanje sporazuma sa famoznim Sjedinjenim Američkim Državama, kojima se ukida suverenitet Republike Srbije i kojima se, dragi građani, daje ovlašćenje vojnicima SAD da ubiju bilo kog čoveka na teritoriji naše države i da za to ne odgovaraju. Dakle, daje im se dozvola za ubijanje. Sjedinjene Američke Države ovim sporazumom dobijaju ono što su tražile u Rambujeu, a što nisu dobile, uz velike žrtve naše vojske, policije i građana.
Na kraju, ako budem imao vremena, uporediću te podatke sa podacima koje je izneo general Pjer Mari Galoa, jedan od vodećih geopolitičara u svetu, a tiču se Rambujea.
Tu je najpre Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Crne Gore i Vlade SAD o saradnji u oblasti sprečavanja širenja oružja za masovno uništenje i unapređenje odbrambenih i vojnih odnosa.
Pazite, potpisujemo sporazum sa Amerikancima o zabrani širenja oružja za masovno uništenje, a oni su otrovali našu zemlju municijom sa osiromašenim uranijumom! Kada se kaže osiromašeni uranijum ili, kako oni kažu, depleted uranium, treba podsetiti da je u pitanju radioaktivna municija koja i dalje poseduje alfa i beta zračenje, jedino nema gama zračenje. Alfa i beta zračenje je najpogubnije po zdravlje ljudi.
Pomenuti ugovor u članu 7. oslobađa osoblje i vojnike SAD krivične odgovornosti. Kako se izričito navodi u ovom članu, i odgovornosti za slučaj smrti, tj. ubistva. Dakle, ako neki pijani Amerikanac u borbenom vozilu zgazi neko dete na teritoriji Srbije, neće krivično odgovarati. Da li to želite da uvedete u ovu zemlju? Da li je to vaš odnos i približavanje Evropi? Da li je to put u budućnost? Da li je to 21. vek, okupacija Srbije od strane SAD? Dajete im ono što su tražili u Rambujeu i nisu dobili.
Članom 10. ovog sporazuma predviđeno je da oprema SAD koja se uvozi ili izvozi, unosi ili iznosi, neće biti predmet carine ili bilo kakve druge kontrole. Znači, "Ujka Sem" može u Srbiju da unese šta želi, uključujući i nuklearno, hemijsko i biološko oružje, bez ikakve provere. Da li ovo želite, dragi građani Republike Srbije? E, pa upravo to vam vladajuća većina i Vlada Mirka Cvetkovića i Boris Tadić spremaju. Ko njima može da veruje da neće u Srbiju da unose hemijsko i biološko oružje? Zašto su potpisali neke konvencije?
Džejms Bejker je svojevremeno Gorbačovu rekao da se posle pada Berlinskog zida NATO pakt neće širiti prema granicama Rusije, državni sekretar Džejms Bejker. Šta se desilo? Gde je sada NATO pakt? Gruzija, Ukrajina, opkoljava Rusiju. Dakle, oni očigledno lažu.
Miloševiću su 1995. godine obećali da će skinuti sankcije ako potpiše Dejtonski sporazum. Potpisao je, i šta se desilo? Izmislili su spoljni zid sankcija, nešto nepojmljivo u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima. Lažu! Ne postoji ni jedan jedini čovek u Srbiji koji je sledio američku politiku, a koji je dobro prošao. Sve su pustili niz vodu, sve, sve do jednog. Pogledajte Perišića, pogledajte Biljanu Plavšić, bilo koga. Da li, dragi građani, želite hemijske, biološke i radioaktivne bombe u svom dvorištu? Srpska radikalna stranka smatra da ne želite.
Članom 11. navedenog sporazuma daje se pravo SAD da grade objekte na teritoriji Srbije u skladu sa propisima SAD. Ako niste dobro čuli, reći ću još jednom – članom 11. navedenog sporazuma daje se pravo SAD da grade objekte na teritoriji Srbije u skladu sa propisima SAD! Verovatno je u pitanju urbanistički plan Vašingtona, Pentagona ili tako nešto. Naravno, Srbija nema pravo da oporezuje ništa što nabavljaju Amerikanci. Kad kažem objekte, oni mogu da grade vojne baze ovde, da se razumemo. Da li je ovde neko pomislio na vojne baze?
Kao što je poznato, prvi je britanski nedeljnik "Sandej tajms" objavio podatak da su SAD i NATO zatražili od Beograda da im ustupi lokacije za vojne baze. Među potencijalnim mestima koje navodi engleski list pominje se i Jugovićevo na Detelinari u Novom Sadu. Na ovom mestu se nalaze podaci o bazi SAD na severu Srbije, tj. u Vojvodini. Možda u funkciji otcepljenja severne srpske pokrajine.
Sa druge strane, jedan od osnovnih uslova EU za izgradnju postrojenja za preradu opasnog otrova je da se to postrojenje nalazi u centralnoj Srbiji, dakle, nikako u Vojvodini.
General Pjer Mari Galoa, tvorac francuske strateške doktrine odvraćanja, prijatelj generala De Gola i jedan od vodećih svetskih geopolitičara, u svojoj knjizi "Stradanje naroda koji je uvek rekao ne", posvećenoj Srbima, ističe da je odvajanje Vojvodine od ostatka Srbije cilj kojem teži angloamerička osovina, kao i SR Nemačka, putem projekta Volks grupe, evropskih etničkih grupa i putem povampirenog projekta Mitteleuropa, srednja Evropa.
Još početkom devedesetih godina, kako navodi prof. Smilja Avramov u svojoj knjizi "Postherojski rat zapada protiv Jugoslavije", državni sekretar Džejms Bejker se zalagao za svođenje Srbije na pretkumanovske granice i granice pre Prvog svetskog rata. Dakle, zalagao se za otcepljenje Vojvodine. Džejms Beker je i dan-danas veoma aktivan u američkoj spoljnoj politici kao neka vrsta savetnika, a možete misliti, za vreme života su napravili institut koji nosi njegovo ime. Prosto neverovatno!
Ambasador Nemačke u Beogradu Andreas Cobel je aprila 2007. godine izjavio da bi problem Kosova trebalo rešiti što pre, u smislu nadzirane nezavisnosti, jer bi u suprotnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku. Ovo je citat Cobela: "Insistiranje na Kosovu kao delu Srbije destabilizovalo bi Srbiju i onda bi moglo da bude otvoreno pitanje Vojvodine, koja je nova u Srbiji. To nije pretnja, to je analiza." Završen citat.
To je rekao, mrtav ladan, Cobel na sastanku Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. Dakle, opet Evropski pokret, koji finansira Evropska unija i brojne organizacije iz zapadne Evrope.
Cobel je tom prilikom napomenuo da nije tačno da je Kosovo oduvek bilo u Srbiji, jer je postalo deo Srbije 1912. godine, posle dugo vremena, i podsetio da je Vojvodina ušla u sastav Srbije 1918. godine, dodavši da bi ako Srbija bude destabilizovana Mađarska mogla da insistira na Vojvodini. Uklapa se u nemački projekat "Volks grupe" etničkih grupa.
Na ove reči Cobela naša vlada je imala obavezu da ga podseti da su se nemačke marke, bezbrojne nemačke marke, ujedinile tek 1871. godine, a da su tek negde krajem 19. veka počele da funkcionišu kao iole civilizovana država, tako da do tada Nemačka gotovo da nije ni postojala. Ako primenimo onaj Cobelov argument, šta bi to značilo, da bismo mogli sutra da dezintegrišemo Nemačku po nemačkim markama, kako je to bilo pre 1871. i pre nego što ih je Bizmark ujedinio?
Januara 2005. godine tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić je za vreme posete Londonu izjavio da bi kopnene snage NATO i SAD mogle da budu stacionirane na teritoriji Srbije, izdvojivši posebno radarsku stanicu na Kopaoniku. Dakle, u priči o bazama SAD u Srbiji britanski "Sandej tajms" nije bio usamljen.
Povrh svega, u drugom predlogu zakona, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o snabdevanju i uzajamnim uslugama između Ministarstva odbrane Republike Srbije i Ministarstva odbrane SAD, koji je na dnevnom redu, u članu 2. (obeležen je rimskim brojem dva) definiše se smeštaj trupa SAD u Srbiji. Ovim sporazumom Srbija se obavezuje da pruži logističku podršku Sjedinjenim Američkim Državama tj. njihovoj vojsci. Za šta? Gde to idu Amerikanci da im mi pružamo logističku podršku? Naravno, odgovor je jasan – za vojne baze i za novi pohod na istok.
Poput Hitlera nekad, Vašington nastoji da zagospodari prirodnim resursima Rusije, da kontroliše evroazijski masiv, o kome je čuveni engleski geopolitičar Makinder početkom 20. veka, 1904. godine, govorio označavajući Srbiju i vardarsko-moravsku dolinu kao ključnu tačku kontrole rubova evroazijskog masiva.
Upravo je zbog toga Zbignjev Bžežinski, siva eminencija SAD, u svojoj knjizi "Velika šahovska tabla" i u nizu članaka napisanih za potrebe Saveta za spoljne odnose predložio podelu Rusije na tri dela i eksploataciju njenih resursa. Otimanje resursa Rusima podržala je i Madlen Olbrajt u javnosti i to više puta, između ostalog izjavom da Rusi ne smeju da budu sebični i da svoje prirodne resurse zadrže za sebe. Prosto neverovatno!
Da li građani Srbije zaista žele da pruže logističku podršku Vašingtonu koji sistemom vojnih baza opkoljava Rusiju? Srpska radikalna stranka je uverena da to ne žele građani Srbije. Naprotiv, mi smatramo da će se naš narod odlučno suprotstaviti toj nameri i da će smeniti režim koji propagira ovakve užasne ideje. Da li iko ko razmišlja svojom glavom u Srbiji može da se zalaže za ustupanje naše teritorije vojsci SAD?
Vašington je bio predvodnik kampanje razbijanja SFRJ i kampanje priznanja nezavisnog Kosova i Metohije. Akademik Milorad Ekmečić je u nekoliko navrata pisao i govorio o tajnom sporazumu iz 1982. godine između Ronalda Regana i pape Jovana Pavla Drugog, koji je s jedne strane predviđao odustanak Vatikana od teologije oslobođenja u Južnoj Americi, a sa druge strane, kao ustupak Vatikanu, razbijanje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i etnički čistu katoličku naciju u Sloveniji i Hrvatskoj.
Pentagon je naoružavao i obučavao slovenačke, hrvatske, muslimanske i šiptarske paravojne i terorističke formacije.
Te podatke imate, između ostalog, u knjizi generala Dušana Vilića i generala Boška Todorovića "Terorizmom i novi svetski poredak" i u drugim knjigama. Oni su, inače, pomagali odbranu pokojnog predsednika Slobodana Miloševića.
Dakle, ko Amerikancima može da veruje? Izvršili su brutalnu agresiju na SRJ 1999. godine, u kojoj su upotrebljavali i uranijumsku municiju. Ubijali su decu, žene, koga su stigli. Prekršili su Povelju Ujedinjenih nacija, Helsinški završni akt itd.
Sa druge strane, Rusija je čvrsto protiv nezavisnog Kosova i Metohije. Moskva je spremna, iako je njen kapital bio blokiran više od osam godina u Srbiji... Podsetiću vas da je prva ruska banka uspela da uđe u Srbiju prošle godine, to je Moskovska banka, da se još uvek čeka ulazak Gasprom banke, koja ima takav kapital koji može da finansira kompletnu privredu. Oni su već izgradili projekte kojima mogu da refinansiraju kredite privrede pod povoljnijim uslovima. Dakle, manje kamate za našu privredu, a manje kamate i za naše stanovništvo. Rusija je spremna da izgradi gasovod "Južni tok" kroz Srbiju i time potpuno obezbedi energetsku stabilnost naše države u narednih 50 i više godina, kao i da sačuva Vojvodinu u Srbiji.
Da bismo vas podsetili šta je energetska stabilnost mogu da vas pozovem da posetite, recimo, sajt Saveta za spoljne odnose i da tamo potražite stavku energetska sigurnost, tj. bezbednost i videćete koliko oni dokumenata posvećuju tom važnom projektu, naročito važnom u 21. veku. Što se tiče čuvanja Vojvodine u sastavu Srbije, jasno je da "Južni tok" svojim prolazom kroz centralnu Srbiju, ali i severnu Srbiju, dakle Vojvodinu, čuva Vojvodinu u Srbiji. Između ostalog, zbog toga su konkurenti iz projekta "Nabuko", među kojima su austrijski i mađarski "Mol" i "OMV", koji su u direktoratu izgradnje projekta "Nabuko", pokušali da spreče ulazak kapitala Rusije u Srbiju, uz pomoć gospodina Mlađana Dinkića pre svega, ali i nekih drugih.
Dame i gospodo, prava koja dajete SAD mora da ima i Ruska Federacija u Srbiji, i više od toga, jer je prijateljski nastrojena prema nama i može da nam pomogne da ograničimo moć Vašingtona na Balkanu. Podsetiću vas da je ovo ujedno i jedna od osnovnih demokratskih tekovina. Načelo podele vlasti je to koje garantuje demokratiju u jednoj državi, gde tri grane vlasti, izvršna, sudska i zakonodavna, putem sistema kočnica i ravnoteže razvijenog u Ujedinjenom Kraljevstvu ("checks and balances"), ograničavaju jedna drugu i čine jedna drugu nezavisnom.
Dakle, da bismo ograničili moć Vašingtona koji radi to što radi, mi moramo da potražimo pomoć Rusije. Umesto toga, režim Borisa Tadića daje nove baze Sjedinjenim Američkim Državama u Srbiji, daje dozvolu američkim vojnicima da slobodno prolaze kroz teritoriju Srbije, da ubiju koga žele, a da za to ne odgovaraju.
Vlast u našoj državi devet godina je govorila, igrala kako su Vašington i Brisel svirali. Otimaju nam Kosovo i Metohiju, a režim Borisa Tadića, sa navedena dva predloga i sa SOFA sporazumom kojim se rešava status američkih trupa, rekao bih, okupacionih trupa u Srbiji, koji je takođe na dnevnom redu ovog zasedanja, rešava pozitivno status trupa SAD na našoj teritoriji, američke ubice oslobađa krivične odgovornosti i daje im mogućnost koju je u prošlosti imao samo okupator, da grade baze i objekte gde god požele u Srbiji, i to bez ikakvih poreza i carina i da unose i iznose sa naše teritorije šta god požele, bez ikakve kontrole. Dame i gospodo, to je okupacija.
Ako vi budete glasali za ovakav predlog zakona, svi vi, vi tu okupaciju podržavate. Vi ćete omogućiti vojnicima SAD da nekažnjeno ubijaju, maltretiraju građane u Srbiji. Kasnije nećete imati čime da se pravdate. Pomislite na svoje porodice, komšije, prijatelje pre nego što učinite tako nešto.
Totalitarna priroda angloameričke civilizacije je odavno poznata. Nju je odlično definisao i čuveni književnik i disident Aleksandar Zinovjev u svojoj knjizi "Zapad". Mogu jedan svež primer da vam navedem. Američki predsednik Barak Obama je u januaru doneo jedan zakon koji otežava zapošljavanje emigrantima u SAD, dakle, jedan ksenofobični zakon; emigrantima je sada teško, skoro nemoguće da se zaposle u američkim državnim preduzećima i firmama. Dakle, da je to postojalo ranije, probleme bi imao i sam Obama, imao bi problem i sam Švarceneger kao emigrant.
Nemojte da date prava trupama SAD u Srbiji koja su rezervisana za okupatora! Biti okupiran, a ne priznati, to je mnogo gore od obznanjene okupacije, jer potezi okupatora nemaju nikakvu pravnu snagu, oni su apsolutno ništavni.
Da vas podsetim, reč je o međunarodnom javnom pravu. Reč je o kongentnim normama, jus cogens, međunarodnog prava, koje su apsolutne i njihovo kršenje povlači apsolutnu ništavost akata koji proizilaze iz tog čina, iz tog dela, iz takvog dela.
Uostalom, ovi sporazumi sa Vašingtonom krše Platformu o neutralnosti naše države, usvojenu u Skupštini Srbije. Kada prihvatite ova tri sporazuma, vi ste pod kapom SAD, pod kapom vojnoindustrijskog lobija, pod kapom vojske SAD.
Pogledajte samo ovaj spomenik pobijenoj deci u Tašmajdanskom parku. Neko je pre više godina iščupao kip Milice Rakić, devojčice sa tog spomenika, i dan-danas stoje samo krila. Znači, niko nije našao za shodno da to obnovi. Možda biste se potrudili da to uradite sada, ako niste to uradili u međuvremenu. To je vaš odnos prema pobijenoj deci u NATO agresiji.
Tu su i albanska deca takođe, da ne bude zabune, jer su, recimo, mnogi ljudi pobijeni u mestima kao što su Šeh Mahala itd. na jugu Kosova i Metohije.
Naša država i naš narod nisu izgubili suprotstavljajući se unipolarnom svetu tj. dobroćudnom hegemonizmu, što je oksimoron koji upotrebljava Zbignjev Bžežinski u knjizi "Velika šahovska tabla" – on kaže da je američki hegemonizam dobroćudan, što je svojevrsni politički oksimoron. Srbi su zaustavili njihov pohod na istok i time su doprineli rađanju multipolarnog sveta, demokratskog sveta. Naša vojska je, to treba otvoreno reći, zaustavila NATO pakt 1999. godine, tačnije, mi smo ih zaustavili nekih deset godina.
U Drugom svetskom ratu smo uspeli Hitlera da zaustavimo za dve nedelje, što je bilo sasvim dovoljno da nacisti zakasne sa izlaskom na Volokolamski drum, da se ruska Crvena armija oporavi i na kraju oslobodi Evropu i porazi nacizam.
Vojska SAD nije uspela da okupira celu teritoriju naše države. Simbolično, oboren je F-117 A, ali oboren je i B2, "duh Misurija", strategijski bombarder i najskuplji avion na svetu. Ovo je javno izjavio u intervjuu "Svedoku" Zoltan Dani, koji je prvi oborio jedan stelt bombarder, ovaj što je pao u Buđanovcima.
Dakle, stvar je veoma jasna. Uloga našeg naroda je značajna i biće zabeležena u istoriji. Otpor nije bio uzaludan. (Aplauz u sali.) Dakle, uloga našeg naroda će biti zabeležena u istoriji kao doprinos borbi za slobodu i demokratiju, upravo za one ideale koje je američki predsednik Vudro Vilson nakon Prvog svetskog rata u svojoj pisanoj poruci naveo kao srpske ideale. Dobar deo tog govora je posvetio Srbiji i Srbima, pravdajući odbranu Srbije i njihovu pobedu, naravno, odnosno suprotstavljanje Austrougarskoj u Prvom svetskom ratu.
Dame i gospodo, SOFA sporazum, koji smo do sada samo spomenuli, predstavlja čin potpune okupacije naše države. Simbolično, njegov primerak na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu predsednik Republike Boris Tadić je, verovatno dodvoravajući se Kondolizi Rajs, potpisao na latinici, iako je sav propagandni materijal Demokratske stranke na ćirilici, naravno pred izbore.
Doći do tog sporazuma, potpisanog u Vašingtonu 7. septembra 2006. godine, bio je pravi podvig. Ministarstvo odbrane krilo je taj sporazum, godinu dana nisu hteli da ga obznane. Vlada Republike Srbije je krila taj sporazum godinu dana. Zašto, šta ste krili? Evo, sada ćemo mi da pokažemo šta ste vi krili. Taj podvig, dakle, otkriće tog sporazuma, obelodanjivanje podataka vezanih za taj sporazum ostvario je mladi stručnjak SRS za borbu protiv korupcije Ivan Minić, koji je ujedno i prvi čovek u Srbiji koji je napisao potpunu analizu ovog sporazuma i ja mu se ovom prilikom zahvaljujem.
Kao što je poznato, u članu 51. Ustava Srbije i u članu 5. Zakona o dostupnosti informacija svakom državljaninu Srbije zagarantovano je pravo na pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, to pravo u vezi sa SOFA sporazumom bilo je uzurpirano više godina.
Iz kabineta predsednika Republike Borisa Tadića upućivali su nas da SOFA sporazum zatražimo od Vlade Republike Srbije, uz obrazloženje da kabinet predsednika Srbije ne poseduje isti. Sekretar Vlade Srbije je tvrdio da ni Vlada ne poseduje SOFA sporazum. Znači, situacija za Nušića. Podneli smo zahtev Ministarstvu spoljnih poslova, ali smo od tog organa dobili obaveštenje u kome nas upućuju na Ministarstvo odbrane. Poslušali smo generalnog sekretara Ministarstva spoljnih poslova, pa smo podneli zahtev Ministarstvu odbrane, ali nikakvog odgovora na taj zahtev Ivana Minića nije bilo.
Pošto se niko iz Ministarstva odbrane nije udostojio da u zakonskom roku od 15 dana pozitivno ili negativno odgovori na zahtev, koristeći svoje zakonom zagarantovano pravo 7. decembra 2006. godine izjavili smo žalbu republičkom povereniku za informisanje. Budući da nam je bila sumnjiva tvrdnja ministarstva inostranih poslova da ni oni nemaju traženi SOFA sporazum, kojim se rešava status američkih okupacionih trupa u Srbiji, pored izjavljene žalbe na ćutanje administracije Ministarstva odbrane izjavili smo žalbu i na sumnjiv odgovor Ministarstva spoljnih poslova.
Dakle, od 7. decembra 2006. godine smo čekali konačno rešenje Poverenika, ali je i tu očigledno došlo do nekakvog zastoja. Ministarstvo odbrane se tek 18. septembra 2007. godine udostojilo da Povereniku dostavi izjašnjenje na našu žalbu. Naravno, odgovor je bio negativan, nisu hteli da daju Sporazum. U izjašnjenju Ministarstva odbrane se navodi da je Ministarstvo spoljnih poslova nosilac postupka potvrđivanja međunarodnih ugovora, što je besmisleno objašnjenje, te da se, u skladu sa zakonom, SOFA sporazum nalazi na evidentiranju i čuvanju u Ministarstvu spoljnih poslova. Znači, oni su ga evidentirali godinu dana. Dalje u izjašnjenju stoji kako je započet postupak potvrđivanja navedenog sporazuma, ali da isti nije okončan. S obzirom na to, Ministarstvo odbrane je mišljenja da u ovoj fazi postupka nije moguće odgovoriti na zahtev tražioca te sporazum učiniti dostupnim.
Ova konfuzija je ponovo naišla na zastoj u kabinetu Poverenika za informisanje. Na insistiranje predstavnika SRS Ivana Minića, tri meseca nakon izjašnjenja Ministarstva odbrane, a posle ukupno godinu dana vođenja upravnog postupka, postupak je najzad okončan. Da, postupak jeste okončan, ali je dilema ostala – ko zapravo poseduje SOFA sporazum. To nije znao ni sam Poverenik.
Poverenik je zbog toga 14. decembra 2007. godine doneo konačno rešenje, tačnije, zbog specifične situacije doneo je dva rešenja, postupajući u dva predmeta koja su vezana za isti slučaj - SOFA sporazum: jedno rešenje se odnosi na Ministarstvo odbrane, a drugo na Ministarstvo spoljnih poslova. Poverenik je ovim organima naložio da bez odlaganja, a najkasnije u roku od tri dana od dana prijema rešenja, našem predstavniku dostave kopiju Sporazuma o statusu trupa SAD u Srbiji, tzv. SOFA sporazum.
Pošto su žute maske u Srbiji ovoga puta pale, a pravda pobedila, ovlašćeno lice Ministarstva odbrane Republike Srbije izvršilo je rešenje Poverenika. Tako nam je posle više od godinu dana borbe SOFA sporazum konačno dostupan.
Naravno, ne treba zaboraviti da je sekretar Ministarstva odbrane Dušan Radulović izneo grubu neistinu kada je tvrdio da se SOFA sporazum nalazi u Ministarstvu spoljnih poslova i da Ministarstvo odbrane nije nadležno za postupanje po zahtevu tražioca informacije. Dakle, neistina.
Pun naziv ovog, po suverenitet naše zemlje tragičnog, dokumenta glasi: Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Sjedinjenih Američkih Država o zaštiti statusa i pristupu i korišćenju vojne infrastrukture u Republici Srbiji. U preambuli se navodi da se Sporazum zaključuje, kao želja obe strane da unaprede odbrambenu saradnju.
To je, znači, ona saradnja: oni nas bombarduju, a mi trpimo. Dalje se navodi da je ta saradnja zasnovana na potpunom poštovanju suvereniteta obe strane i ciljeva Povelje UN. Međutim, imajući u vidu celokupan Sporazum, to jest sadržinu Sporazuma, ova tvrdnja se i te kako dovodi u pitanje.
Kako dalje u preambuli stoji, Sporazum se zaključuje imajući u vidu želju obe strane da podele odgovornost za podršku oružanim snagama SAD koje bi mogle da borave u Republici Srbiji. Zašto da borave u Republici Srbiji? Gde idu? Na vojne vežbe, očigledno je, prema Ruskoj Federaciji.
Na kraju teksta preambule stoji da se Sporazum zaključuje imajući u vidu potrebu za unapređenjem zajedničke bezbednosti, doprinos međunarodnom miru i izgradnju tesnije saradnje. Nameće se pitanje, kakvog mira i kakve saradnje? Možda je reč o miru na Kosovu i Metohiji i pitanju saradnje koja rezultira nezavisnošću ove južne pokrajine.
Mogu da vam dokažem na konkretnom primeru da Vašington nikad neće hteti da sarađuje sa Srbijom. Naime, prost primer, kada je direktno bilo pobijeno 5.000 američkih građana, teroristički napad 11. septembra.
Dvojica glavnih organizatora terorističkih napada, Muhamed Ata i Halid Šeik Muhamed, i treći, famozni Safet Ćatović, alijas Abu Mali, boravili su na teritoriji Bosne i Hercegovine i Kosova i Metohije, gde su učestvovali u borbama protiv Srba. Muhamed Ata je bio u drugom avionu koji je udario u Svetski trgovinski centar.
Te podatke su Amerikanci imali. Imali su i podatke da je iz misije Bosne i Hercegovine pri UN gde je boravio Safet Ćatović, tj. Abu Mali, organizovan deo terorističkih napada na SAD, da je odatle organizovan džihad kamp u Pensilvaniji. Naši stručnjaci su obavestili Amerikance o tome, iz Republike Srpske i iz Srbije. Amerikanci ćute o tome, ćuti i Vlada Republike Srbije, što je prosto neverovatno jer ima apsolutni argument u svojim rukama da odbije svaki napad SAD prema našoj zemlji, jer mi smo se konkretno suprotstavljali teroristima koji su izvršili napade na SAD 11. septembra.
U izveštaju komisije formirane da ispita činjenice i okolnosti vezane za 11. septembar, tzv. Komisije 911, znači zvanične komisije SAD, čak se navodi da su Muhamed Ata i Halid Šeik Muhamed učestvovali u borbama protiv Srba i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i Bosni i Hercegovini. Na primeru gde bi morala, u interesu američkih građana, da postoji saradnja sa državom Srbijom, nema te saradnje, a vi nama sada plasirate ove sporazume.
Idemo dalje na SOFA sporazum. Pod oružanim snagama SAD podrazumeva se entitet koji čini osoblje SAD i sva imovina, oprema i sredstva oružanih snaga SAD koje se nalaze na teritoriji Srbije, a koje bi mogle privremeno da borave na teritoriji Republike Srbije u vezi sa aktivnostima koje proizilaze iz ovog sporazuma. Privremeno se ne definiše.
Isto tako, na teritoriji Srbije mogu da borave i pravna i fizička lica pod ugovorom sa SAD, kompanije i firme i njihovi zaposleni koji nisu državljani Srbije.
Dakle, ovo je stara američka doktrina: prvo izbombarduju jednu zemlju, a onda – pošalji građevinske firme da malo rade po njoj i da uzimaju pare od pobijenog, razrušenog naroda i države. To bi bila odlična prilika za Dika Čejnija, Ričarda Holbruka i druge predstavnike vojnoindustrijskog lobija SAD da uzmu dodatan novac iz države Srbije od građana Republike Srbije.
Pod nadležnim organima koji su definisani ovim sporazumom podrazumevaju se Ministarstvo odbrane Srbije i Ministarstvo odbrane SAD.
Definisani ciljevi sporazuma SOFA potvrđuju da je reč o cepanju suvereniteta države, koja sve svoje resurse besplatno ustupa neprijateljima koji su bestijalno bombardovali našu zemlju 78 dana.
Citiram: "Srbija će omogući SAD pristup i korišćenje onih objekata koji bi mogli biti bitni za sprovođenje programa međudržavnog partnerstva i drugih aktivnosti o kojima strane postignu saglasnost, uključujući, između ostalog, objekte vezane za prevoz, skladištenje i obuku", navodi se u članu 2. ovog sporazuma. U stavu 2. člana 2. stoji da pristup i korišćenje ovih objekata mora da bude omogućeno bez naknade.
U članu 4. se daje sloboda kretanja osoblju iz SAD, vojnicima i drugim licima zaposlenim u vojsci SAD na teritoriji Republike Srbije, i to ulazak i izlazak iz zemlje samo sa ličnim dokumentima izdatim od strane SAD! Znači, mogao bi i Hašim Tači tako da uđe, on je njihov saveznik.
Srbija se obavezuje da osoblju SAD prihvati kao punovažna sva dokumenta, vozačke dozvole, profesionalne dozvole i uverenja, bez obaveze plaćanja taksi. "Status osoblja SAD biće ekvivalentan statusu administrativnog i tehničkog osoblja ambasade SAD, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima od 18. aprila 1961. godine", navodi se u članu 5. ovog sporazuma.
Odredbe iz člana 6. SOFA sporazuma predviđaju da je osoblje SAD ovlašćeno da nosi uniformu i oružje sve dok je na dužnosti, a biće non-stop na dužnosti, ukoliko je to predviđeno naredbom, a uvek će imati naredbu. Takođe je predviđeno da će strane sarađivati u preduzimanju neophodnih mera o osiguravanju osoblja, imovine SAD u Republici Srbiji.
Dragi građani Republike Srbije, da li zaista želite da vam se američki vojnici šetaju sa oružjem po teritoriji Republike Srbije, pored obdaništa u koja idu vaša deca, pored osnovnih škola, da regulišu saobraćaj u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, a to će uraditi? Kada budu prolazili njihovi konvoji saobraćajna policija će morati da zaustavi saobraćaj, htela to ili ne, ili će to oni sami uraditi, jer imaju apsolutni imunitet. Takav imunitet nema ni predsednik Tadić u Srbiji.
Još jedno poniženje u nizu poniženja i bezakonja se ogleda u odredbi člana 7. ovog ugovora. Oružane snage i osoblje SAD su oslobođeni od plaćanja poreza i drugih sličnih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji, navodi se u tački 1) člana 7. sporazuma SOFA.
Dalje se predviđa da oružane snage i osoblje SAD mogu da uvoze i izvoze i koriste u Republici Srbiji predmete za ličnu upotrebu, opremu, sredstva, materijal, tehnologiju, obuku i usluge radi izvršenja ovog sporazuma. Takav uvoz, izvoz i korišćenje biće izuzeti od postupka inspekcije, dozvola, drugih ograničenja, plaćanja carine, poreza i drugih dažbina koje se primenjuju u Republici Srbiji. Dakle, slično, gotovo identično, sa ovim prvim sporazumom sa SAD, vezano za zabranu širenja oružja za masovno uništenje. Dakle, mogu bez inspekcije da unesu i iznesu iz Srbije šta god žele.
Da agresor ima sve gratis aranžmane potvrđuju i odredbe iz tačke 2) člana 7. sporazuma SOFA. Plovila i vazduhoplovi koji su u vlasništvu, ili kojima upravljaju ili koji služe isključivo za potrebe oružanih snaga SAD biće oslobođeni od plaćanja aerodromskih i lučkih taksi, taksi za parkiranje, naknada za lučku pilotažu i usluge lučkih remorkera i drugih lučkih i sličnih taksi kada su u Srbiji. Dalje se precizira da vazduhoplovi koji su u vlasništvu, ili kojima upravljaju ili koji služe isključivo za potrebe oružanih snaga SAD ne podležu plaćanju taksi za navigaciju, prelet, korišćenje terminala ili sličnih taksi kada su u Republici Srbiji. Dakle, moći će slobodno da krstare srpskim nebom.
To neće biti naročito strašno, budući da je ova vlada privatizovala Agenciju za kontrolu letenja; ona je sada društvo sa ograničenom odgovornošću čiji direktor ima platu 16.000 evra, i vrlo brzo će biti integrisana u NATO sistem vazdušne odbrane, dakle ovaj antiraketni štit. Oružane snage SAD samo će platiti odgovarajuće naknade za traženje i pružanje usluga po tarifama koje plaća Vojska Srbije. Status nedodirljivih proizilazi iz ove odredbe koja stoji u članu 7 – vazduhoplovi, vozila i plovila SAD će biti izuzeti od postupka inspekcije.
Odredbe iz tačke od 1) do 3) člana 8. sporazuma SOFA dalje definišu bezakonje i odobravaju gratis aranžmane oružanim snagama SAD. U ovim odredbama se navodi da oružane snage SAD mogu da zaključe ugovore koji se odnose na isporuku materijala, sredstava i opreme, kao i pružanje usluga, uključujući izgradnju u Republici Srbiji, bez ograničenja u pogledu izbora partnera, dobavljača ili lica koja obezbeđuju robu ili pružaju usluge u skladu sa propisima SAD. Dakle, opet grade po propisima SAD, mogu da grade šta žele, koliko žele, a naša država ne sme da ima uvid u to. Čak se zabranjuje i nadzor iz vazduha! Dakle, očigledno je da nešto kriju. Šta kriju? Logično je, vojne baze i slične centre.
Nabavka roba i usluga u Republici Srbiji od strane ili u ime SAD ne podležu oporezivanju, plaćanju carina i sličnih dažbina. Isti tretman imaju pravna i fizička lica pod ugovorom sa SAD, koja će biti izuzeta od plaćanja poreza ili sličnih dažbina. I uvoz i izvoz ovih lica takođe će biti izuzet od postupka odobravanja drugih ograničenja plaćanja carina. Dakle, opet velika šteta za srpski budžet, ali pre svega ogromna šteta za suverenitet Srbije i za naše građane koji će biti u smrtnoj opasnosti od vojske SAD. Vi znate šta oni rade. Presečena je svojevremeno žičara u Italiji. Mnogi ljudi su pobijeni. Pobijeni su ljudi od strane američke vojske u Okinavi i na drugim mestima širom sveta. Najbolje o tome svedoče građani koji su blizu vojnih baza SAD, ne mogu jednostavno američke vojnike očima da vide.
Vrhunac poniženja građana naše zemlje predstavlja član 9. sporazuma SOFA. U ovoj odredbi stoji da će se, osim zahteva za naknadu štete po ugovoru, strane odreći prava da traže jedna od druge bilo kakvu naknadu za štetu, gubitak ili uništenje imovine, povredu ili smrt osoblja bilo koje strane do kojih je došlo tokom izvršenja njihovih zvaničnih dužnosti po ugovoru SOFA. Sad mogu i vojnike, pripadnike MUP-a da ubijaju kad im se ćefne, a da ne odgovaraju za to.
Dalje se navodi da zahteve trećih strana za naknadu štete ili gubitka uzrokovanih od strane osoblja SAD rešavaju SAD u skladu sa zakonima i propisima SAD.
Znači, vi nemate zakonodavstvo Srbije, vi imate zakonodavstvo SAD. Nije ugovoreno zakonodavstvo neke treće zemlje, nisu ugovorene međunarodne norme, ništa od međunarodnog prava. Prosto je neverovatno, mi ćemo primenjivati zakonodavstvo SAD, suprotno Ustavu, suprotno našem pravnom poretku, suprotno zdravorazumskom saznanju! Možda želite da proglasite Srbiju 51. američkom državom? Bilo bi vam lakše.
Član 10. definiše korišćenje vode, struje i komunalnih usluga od strane oružanih snaga SAD po cenama koje važe za Vojsku Srbije.
Dalje, u tački 2) člana 10. stoji da Srbija prihvata da će možda biti potrebno da oružane snage SAD koriste radiofrekventni spektar, dakle, telekomunikacije, po sopstvenoj potrebi. Pogodite ko će da ima prioritet, da li naša vojska, MUP ili vojska SAD? Pa naravno, vojska SAD.
Šta će se desiti ako ta vojska bude pokrivala neke kriminalce, teroriste sa kojima… Oni sarađuju sa Hašimom Tačijem i sa šiptarskim teroristima dole, šta ako ih budu prikrivali ovde na teritoriji Srbije, šta ako budu obezbeđivali njihove aktivnosti ovde? Hašim Tači, Ramuš Haradinaj – to su njihovi partneri, saradnici. Oni su demokrate za njih, budućnost Balkana, budućnost 21. veka.
Odredbe člana 11. i člana 12. sporazuma SOFA predviđaju mogućnost da države zaključe detaljnije tehničke aranžmane radi sprovođenja SOFA sporazuma, kao i mogućnost izmene SOFA sporazuma uz obostranu saglasnost.
Tumačenje ovog sporazuma je predviđeno članom 13. u kome se navodi da će strane međusobnim konsultacijama, uključujući, ukoliko je to potrebno, diplomatske kanale, za koje je ministar Jeremić prepodne izjavio da ne postoje... Čovek je mrtav hladan u prepodnevnom zasedanju izjavio kako naše ambasadore, diplomate niko od ministara u zemljama u kojima su oni na dužnosti neće da primi. To je prosto neverovatno. Dakle, nemamo diplomatiju i spoljne poslove. Oni će rešiti bilo kakva neslaganja.
Vezano za primenu i sprovođenje SOFA sporazuma i tehničkih aranžmana, strane se obavezuju da neslaganja neće rešavati pred bilo kakvim sudovima – ko još rešava probleme pred sudovima, Amerikanci rešavaju svoje probleme u Gvantanamu i tajnim zatvorima CIA, o kojima postoji izveštaj UN – odnosno neće se upućivati trećim stranama na rešavanje, sve će da reši Vašington, sve će da reši Pentagon. Neprijatelj je sebe osigurao u dalekoj budućnosti tačkom 2) člana 13. sporazuma SOFA i to na sledeći način: u slučaju da obe strane u budućnosti postanu potpisnice sličnih sporazuma koji sadrže odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma, primenjivaće se odredbe ovog sporazuma. Šta oni hoće ovim članom? Oni ovim članom žele da spreče jednaku saradnju države Srbije sa Ruskom Federacijom.
Kao što sam već napomenuo, jedino Ruska Federacija može da ograniči američki totalitarizam ovde na Balkanu, jedino ona to može, EU to ne može da uradi, nema svoj sistem bezbednosti. Bezbednost Evropskoj uniji pruža NATO pakt, pruža Vašington, pruža Pentagon. Dakle, Evropska unija nije zaokruženi subjekt međunarodnih odnosa i međunarodnog prava jer nije sposobna da vodi računa o svojoj bezbednosti. Evo šta je smisao ove tačke 2) člana 13.
Konačno, na kraju član 14. Kako je malo članova, a toliko štetnih stvari za Republiku Srbiju i za naše građane! Član 14. predviđa stupanje na snagu, trajanje i prestanak važenja SOFA sporazuma. SOFA sporazum stupa na snagu danom potpisivanja i primenjivaće se u roku od godinu dana. Nakon isteka navedenog perioda ovaj sporazum će nastaviti da se primenjuje, osim ako ga bilo koja strana ne otkaže diplomatskim putem. U ovom slučaju sporazum prestaje da važi nakon 180 dana od dana prijema pisanog obaveštenja o nameri otkaza.
Na kraju SOFA sporazuma se navodi da se isti potpisuje po ovlašćenju vlada, i to u dva istovetna primerka, na službenom jeziku Srbije i engleskom jeziku, pri čemu su oba teksta podjednaka, autentična. Po ovlašćenju srpske vlade, istorijsku odgovornost za potpuno potčinjavanje Srbije vojsci SAD na sebe je preuzeo lično predsednik Boris Tadić, a za Vladu SAD sporazum je parafirala američki državni sekretar Kondoliza Rajs. Za sada toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem. Gospođica Nataša Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospođo predsedniče, uz zahvalnost sjajnom kolegi Borisu Aleksiću, a pre svega zbog činjenice da je mlad čovek, kao što je i rekao, koji ima samo 21. godinu, Ivan Ninić napravio zbog građana Srbije elaborat na temu SOFA sporazuma, najoštrije protestujem u ime SRS i smatram da su povređeni član 104. i član 195. Poslovnika zbog toga što u sali više od pola sata, 40 minuta, nije prisutan ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Gospođo predsedniče, SOFA sporazum je, kao što ste čuli, a sada i građani Srbije, bio pod velom tajne čitave četiri godine. Nisu znali da objasne ni predvodnici te agresivne politike zapadne vojne alijanse NATO pakta, jer pre dve godine kada je delegacija Skupštine Srbije, na čelu sa tadašnjim predsednikom odbora gospodinom Ivicom Dačićem, boravila u bazi Šejp u Briselu, dakle u centru NATO snaga za Evropu, gospodin Jadranko Vuković je pitao nadležne iz NATO pakta šta predstavlja SOFA sporazum i kakav će biti odnos američke vojske prema Srbiji.
Sada smo shvatili da je naša uloga takva da ćemo biti apsolutno, kao što jesmo, u situaciji da smo država protektorata, da će neverovatna ovlašćenja kroz ovih 14 članova, koje je do detalja obrazložio gospodin Aleksić, imati američka okupaciona vojska u Srbiji. Građani Srbije, od kojih najmanje tri četvrtine ne želi Srbiju u NATO paktu, ne mogu da prihvate ovakva ponižavanja od strane ministra odbrane, koji je svim srcem za NATO pakt.
Samo pod pritiskom javnosti pretprošle nedelje i zbog činjenice da su se obratili svi oni koji su srpske patriote, ali i drugi srpski intelektualci, naši vojnici nisu otišli na vojnu vežbu NATO snaga u Gruziji.
Prema tome, smatram da je ovo najveća sramota i za srpsku vladu i pre svega za one koji predstavljaju Ministarstvo odbrane, a to je lično Dragan Šutanovac koji nije bio prisutan ovde. Vi znate da nema amandmana na ovaj predlog..
(Predsednik: Vreme.)
Vreme vam je da shvatite da smo mi, nažalost, zemlja koja je u teškom vazalskom odnosu…

Gospođice Jovanović, saradnici ministra Šutanovca su ovde. On će se uključivati i biće mu prenet apsolutno svaki detalj koji je ovde iskazan.

Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.