Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, kada se vodi debata o jednom zakonu s ovakvim naslovom i s ovakvim tekstom, po mom mišljenju, mogli bismo da se osvrnemo na dva pitanja. Jedno pitanje bi se ticalo odnosa prema zakonu s ovakvom idejom, a drugo – odnosa prema konkretnom tekstu zakona, odnosno prema ovom tekstu koji imamo pred sobom.
Ovde su neki diskutanti koji su izlagali pre mene imali zamerku, uopšte, protiv zakonodavstva s ovom idejom. S tim se ne bih mogao složiti, jer kada socijalni milje i struktura društva ne obećavaju da će određena štetna ponašanja biti osuđena ili sankcionisana, onda zakonodavac treba da zakonom omogući sankcionisanje takvog ponašanja, naravno, uz primenu sile, jer zakonodavac ima zadatak ne samo da sankcioniše određene društvene pojave, već da bude u službi popravljanja društva, nametanjem civilizacijskih standarda.
Dakle, sam pristup donošenja jednog zakona s ovakvim naslovom nije pogrešan, ali je pogrešno pisati ovakve tekstove zakona. Pokušaću da ukratko dam objašnjenje zašto je to tako, trudeći se da ne ponovim ono što su uvažene kolege pre mene govorile.
Najpre je zamerka tehničke prirode. Razgovarali smo s kolegama predlagačima oko nekih naziva i pojmova koji nisu u skladu s naslovom zakona, a koji bitno menjaju suštinu, odnosno sadržinu ovog zakona. Dobili smo objašnjenje da se radi o štamparskoj grešci i zaista želimo da verujemo da je štamparska greška, ali to je opet uvod u pitanje – o čemu se radi i čiji je to javašluk u pitanju, jer ovaj tekst koji smo dobili je javni dokument, a koji suštinski ne odgovara nameri predlagača zakona.
Sada vrlo konkretno, neke kolege su malopre govorile o tome, ja ću dati par komentara vezanih za sam meritum, za samu sadržinu onoga što nam predlaže pisac nacrta, odnosno predlagač.
Najpre bih se zadržao na stavu 3. člana 2. ovog teksta. Kaže se – bliže uslove za brisanje iz registra iz stava 2. propisuje ministar unutrašnjih poslova. Stav 2. kaže – ukoliko registrovano udruženje ili organizacija u toku svog delovanja pokažu sklonost ka neonacističkoj ili fašističkoj organizaciji ili udruženju, brišu se iz registra po sili zakona.
Da li je pisac ovog predloga imao svest o tome kakva se ovim nacrtom daju ovlašćenja ministru unutrašnjih poslova i da li će ministar unutrašnjih poslova zabraniti ove organizacije ako mu nešto liči na nacističke ili fašističke simbole?
Da li će, možda, ministar unutrašnjih poslova, ako se ovakav tekst zakona usvoji, reći – oni se češljaju na određeni način, liče mi na nešto, takvu organizaciju treba zabraniti. To je u demokratskim društvima nedopustivo.
Zatim, zadržao bih se na članu 4. O tom članu je već dosta rečeno, samo bih dodao da je nedopustiva uopštenost ovog člana, jer njegova sadržina ne daje mogućnost za celishodnu primenu ovog zakona, a daje i te kakve mogućnosti za zloupotrebe. Ako se to stavi u funkciju stava 3. člana 2. ovog nacrta zakona, onda možemo da vidimo kakve opasnosti sa sobom nosi ovakav nacrt zakona.
Smatram, to je i stav Poslaničke grupe LDP-a, da je ovakav pristup nedopustiv, jer konkretni tekst zakona odlikuje nepoznavanje metodologije prava i površnost.
Uvesti ovakav nacrt zakona u proceduru, razmatrati ga, glasati o njemu, po meni je nedopustivo. Trebalo je mnogo toga pre nego što je ovaj zakon ušao u proceduru učiniti i sprečiti da ovako nedovršen zakonski tekst dođe pred narodne poslanike, odnosno pred Narodnu skupštinu.
Na kraju svog izlaganja, osvrnuo bih se na nešto što je rečeno pre mog izlaganja. Zamerio bih nekim kolegama, narodnim poslanicima, što su davali takve ocene.
Najpre bih rekao da se demagogijom ne brane civilizacijski standardi. Ovde je rečeno i nešto o tome da se rođenjem neko kvalifikuje ili ne kvalifikuje za nešto. Rođenjem niko ne može da bude kvalifikovan ili klasifikovan na društveno neprihvatljiv način. Takav pristup je rasistički pristup, to je, u stvari, predvečerje fašizma.
Mislim da je takav odnos, takav pristup prema takvim društvenim pojavama nedopustiv. Zamolio bih da se u svojoj argumentaciji ne služimo istorijskim neistinama ili neznanjem, nazovite to kako hoćete, jer, prvo, nije tačno da nikada nije bilo Srba koji su fašisti po svom političkom ili ideološkom opredeljenju. Dakle, to je netačan podatak.
Netačan podatak je da pre Kragujevca nije bilo genocida. Bilo ih je i te kako. Setimo se samo šta je bilo u carskoj Rusiji, preseljenjem naroda, ili šta je rađeno u Otomanskoj imperiji s Jermenima. To je bilo mnogo, mnogo pre nego što se dogodilo ono u Kragujevcu 1941, godine. Zamerio bih na istorijskoj nedoslednosti u odbrani, odnosno argumentaciji pojedinih tvrdnji koje su ovde iznete.
Dozvolite mi da rezimiram. Odlika ovog teksta je nepoznavanje metodologije pisanja nacrta zakona i površnost. Mi dajemo ozbiljne zamerke na takav pristup. I, ako se već nameće zakon s ovakvom idejom, insistiramo da se tome pristupi ozbiljnije, a naročito da se uzme u obzir da li Zakon o zabrani diskriminacije i Krivični zakon imaju dovoljno kapaciteta da se vrednosti koje se proklamuju u zakonu s ovakvim nazivom zaštite. Zahvaljujem na pažnji.

Da li još neko od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa želi reč? (Da)

Reč ima narodni poslanik Radovan Radovanović, ovlašćeni predstavnik.

Gospođo predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja proističe iz opredeljenja velike većine građana Republike Srbije, u prošlosti, ali i dan-danas.
Liga Socijaldemokrata Vojvodine je pre tri godine, u više navrata, pokretala donošenje deklaracija i predloga zakona na ovu i slične teme. Žao nam je što je tek sada sazrelo vreme da se o ovome priča u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što tek sada sledi njegovo usvajanje. Bolje ikada nego nikada.
Programi delovanja LSV-a od 1990. godine nam daju za pravo da baš mi budemo predlagači ovog zakona. Malo je bilo političkih organizacija koje su sve vreme 90-ih bile protiv ratova, onog zlog što oni donose. Ne samo rečima, već i konkretnim delovanjem, LSV je u kontinuitetu bila protiv bilo kakvih sukoba s našim komšijama.
Koliko je predlagaču ovog zakona poznato, nema organizovanog delovanja profašističkih organizacija u našoj zemlji, ali ne smemo zabijati glavu u pesak i praviti se da nema ovakvih i sličnih događanja, da li u vidu marševa, na primer, onaj što je trebalo da se desi 7. oktobra 2007. godine u Novom Sadu, ali smo, ne samo naporima Lige socijaldemokrata Vojvodine, već i LDP-a i G17 plus, više udruženja građana i velikog broja žitelja Novog Sada i Vojvodine, jasno dali do znanja da se u Novom Sadu, Vojvodini i Republici Srbiji ne mogu organizovati ovakvi skupovi.
Podsećam da organi naše zemlje nisu mogli pravno valjano da zabrane ovaj skup, jer nisu imali osnova za to. Da li štampanjem propagandnog materijala? Setimo se samo brošura gospodina Davidovića, vođe organizacije "Nacionalni stroj", uzgred budi rečeno, ponosnog na svoj nadimak "Firer" i trenutno nedostupnog organima naše države, koji ga traže zbog pravosudne presude i, na osnovu nje, izdržavanja kazne zatvora. Da li ispisivanjem grafita koji šire nacionalnu mržnju i netrpeljivost?
Poslednji primer za koji znam je iz sredine u kojoj živim, iz Bačke Topole. U subotu ujutru, osvanuo je grafit "Smrt Mađarima", a pod prozorom kancelarije Opštinske organizacije LSV - Bačka Topola je osvanuo grafit – "Srpska Bačka Topola". Koliko su se uznemirili građani, ne moram da naglašavam. Liga Socijaldemokrata Vojvodine je uvek ukazivala na ove pojave i zato i ovog puta, za sve one koji imaju bilo kakvu dilemu, skrećemo pažnju da se Bačka Topola nalazi u Bačkoj, AP Vojvodini i Republici Srbiji, a nije ni mađarska, ni srpska, ni crnogorska, ni rusinska, ni slovačka, ni bilo čija. Ona pripada svim njenim građanima koji prihvataju pisana i nepisana pravila po kojima se živi u našoj zemlji.
Ukoliko nekome ovi stavovi i zalaganja LSV-a smetaju, treba da znaju da nas samo još više učvršćuju u istrajavanju u sprovođenju našeg programa rada – decentralizacija zemlje, vraćanje pune autonomije AP Vojvodini i što je moguće brže osvajanje evropskih standarda življenja u Republici Srbiji.
Usvajanjem ovog predloga zakona, Narodna skupština Republike Srbije daje priliku organima Republike Srbije da, na osnovu ovog zakona, sve ovakve i slične pojave u korenu saseku. Neki su se danas potrudili da nam drže lekciju o rodoljublju.
Držim da o rodoljublju bezuslovno mogu govoriti samo umetnici i deca, a da svi ostali, pogotovo narodni poslanici, delima treba da dokazuju svoju privrženost domovini i svom narodu.
U Čačku, Kragujevcu, ili Valjevu, može se proći neprimećeno u majici na kojoj piše, na primer, "Srbin", ali u Bačkoj Topoli, gde po popisu iz 2001. godine živi 29,8% Srba, a sve ostalo su pripadnici drugih naroda ili nacionalnih manjina, kada se prođe s jednom takvom majicom, onda, verujte mi, to izaziva mnogo toga u onim drugima koji nisu Srbi i uzrokuje ove grafite ili, ne daj bože, nešto još gore.
S predstavnicima nekih poslaničkih grupa smo već razgovarali na temu ovog predloga zakona, a ostajemo otvoreni za razgovor sa svima ostalima koji imaju predloge da poboljšamo tekst zakona. Ovo se pogotovo odnosi na Poslaničku grupu SRS-a, koja je, po našim saznanjima, jedina uložila amandmane na Predlog ovog zakona. Ostale amandmane nismo imali prilike da vidimo.
Kako bi organi Republike Srbije imali osnova za daleko bolje reagovanje u slučajevima pojava koje tretira ovaj zakon, Poslanička grupa ZES-a će ga u danu za glasanje podržati. Hvala lepo.

Da li se još ko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika javlja za reč?

Narodni poslanik Tomislav Nikolić; ima na raspolaganju šest minuta i 30 sekundi.

Želite o povredi Poslovnika?

Dobijate reč na osnovu člana 100, povreda Poslovnika.

U okviru povrede Poslovnika, hteo sam da vas upozorim da malo pažljivije vodite ovu sednicu, a vi načiniste i novu povredu. Glasno vam govorim da hoću da govorim o povredi Poslovnika, a vi mi štopujete vreme.
Molim vas da obratite pažnju kada ovde govorimo i svakoga od nas ko pogreši, ko načini nekakvu grešku koja nije u skladu s dostojanstvom Narodne skupštine, da opomenete. I Boga i vola, što bi rekli Latini. Zato vas molim da slušate kada i vaš predstavnik, koji je danas govorio u vaše ime, evo sada, ovog puta kao predstavnik vaše poslaničke grupe, a govorio je ono što vi mislite, možda samo drugim rečima, kaže da će onaj ko nosi majicu na kojoj piše "Ovo je Srbija" u Bačkoj Topoli da izazove uznemirenost. Time nam, valjda, savetuje da u Bačkoj Topoli ne kažemo da je to Srbija, ili će da nam navede još mnogo mesta u kojima Srbi nisu u većini u ovoj našoj Srbiji i koja su za njih zabranjena, kao da je neko u Bačkoj Topoli Slovaku zabranio da napiše na majici "Ja sam Slovak" i kao da je nekada Slovak bio kažnjen zbog toga što je to napisao. Sada će da bude kažnjen neko što u svojoj državi nosi majicu na kojoj piše – Ovo je moja država.
Stvarno, gospođo Čomić, hajde i vi se malo posvetite ovoj narodnoj skupštini. Počnite i vi da razmišljate kao predsednik Narodne skupštine, ionako ste preuzeli mnoge ingerencije predsednika, i to vam jako fino stoji, ali nije to samo za slikanje.
Sednica se vodi tako da se brine o državi, o moralu, o svemu i svačemu. Molim vas, ovde se grubo napada Srbija. Da li vam treba bolji dokaz od ove pretposlednje rečenice koju je izgovorio prethodnik? Izazvaćemo nešto ako u Bačkoj Topoli kažemo da je to Srbija. Stvarno nema smisla. Ko je vas uopšte poslao u ovu skupštinu, dragi moj gospodine?
(Predsedavajuća: Dva minuta.)

Zahvaljujem.

Nije bilo povrede Poslovnika. Na član 104. se verovatno pozivate. Uvidom u stenogram izlaganja svih današnjih govornika, videćete, prvo, da ja pažljivo slušam, a drugo, videćete da pažljivo slušanje podrazumeva da pažljivo slušam i ono što mi se ne sviđa. Jedino što mi se svidelo je da se poštuje Poslovnik.

Dosta govora je ovde bilo na ivici poštovanja odredaba Poslovnika, ali nijedan narodni poslanik nije prekinut, baš zato što se radi o temi koju treba vrlo pažljivo slušati. To sam učinila i u slučaju narodnog poslanika Radovana Radovanovića. Ne smatram da je on načinio bilo kakvu drugu razliku od ostalih govornika u dosadašnjem toku sednice i ima pravo na repliku.

Narodni poslanik Radovan Radovanović.

Zarad javnosti, samo da ponovim, a može se videti u stenogramu, da mi ne pada na pamet da bilo kome spočitavam da u bilo kom milimetru zemlje Srbije može neko nekome zabraniti da ističe da je to Srbija.
Ako ste dobro slušali, samo sam hteo i želeo bih da vi, koji dolazite iz sredina gde pretežno živi većinski narod, shvatite da pisanje na majici reči ''Srbin'', ne mislim tu na obeležje Republike Srbije, nego tvrdeći, na majici sam napisao da sam Srbin, da sam ja Srbin, nije dokaz toga i iritira sve ostale. Verujte mi. Biti pripadnik bilo kog naroda, znači, biti, pre svega, dobar čovek. To je pripadnost i po tome se meri ko je kakav, bar kod nas. Hvala lepo.

Da li još ko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93, stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, s redosledom narodnih poslanika, podnele: Poslanička grupa ZES-a, Poslanička grupa Nova Srbija, Poslanička grupa LDP-a, Poslanička grupa SPS-JS-a, Poslanička grupa DSS-a i Poslanička grupa SRS-a.

Prva prijavljena za reč je narodna poslanica Olena Papuga. Da li želite reč? (Ne)

S obzirom na to da je narodna poslanica Olena Papuga ovlašćena predstavnica predlagača, ona ima pravo da dobije reč kada god to zaželi. Druga po redu prijavljena je narodna poslanica Aleksandra Janković, a posle nje narodni poslanik Ivan Andrić.

Usudila sam se da nosim ovu majicu ''Kosovo je Srbija'', zato što vidim da ljudi nose majice i sa Brusom Lijem, i s onim ''United states of America'', s Če Gevarom itd., i nisam videla da to pravi neke ozbiljne probleme.
Ono što očigledno postoji kao problem jesu motivi za donošenje ovakvog zakona i nije slučajno što je predlagač ovakvog zakona Liga socijaldemokrata Vojvodine, uz podršku NATO ispostava i ovih, uslovno rečeno, nevladinih organizacija, zapravo, organizacija vlada nekih drugih zemalja koje imaju zakupljen ogroman prostor na medijskoj sceni Srbije. Oni, koji godinama pokušavaju da jedino srpski narod optuže za sve zločine učinjene na Balkanu u poslednjih 100 godina, verovatno će nas optužiti i za Irak, optužiće nas i za rat u Zalivu, za sve živo će biti krivi Srbi, time ostvaruju svoj smisao postojanja i opravdavaju očekivanja i pare koje su u njih uložene, sada i u formi jednog zakonskog rešenja.
Mene jako zanima, da li će druge članice ove ''semafor koalicije'' izabrati gušenje demokratije i represiju kao način opstanka na vlasti ili ne? Već samo stavljanje ovakvog zakona u skupštinsku proceduru je kršenje demokratije. Najveći problem je što se ovde ne radi o onemogućavanju političkih protivnika, već, praktično, o zabrani i progonu čitavog jednog korpusa nacionalnog opredeljenja, nacionalnog identiteta.
Vraćamo ser u ''Brozna'' vremena i, na mala vrata, ponovo uvodimo verbalni delikt i govor mržnje. Onaj zakon koji smo usvojili o diskriminaciji, pretvoriće se u novu diskriminaciju prema onima koji zastupaju tradicionalni sistem vrednosti. Svaka patriotska i nacionalno svesna organizacija proglasiće se huliganskom, neonacističkom i fašističkom, a sada će dobiti i zakonski tretman.
Za to vreme, srpski narod na Kosovu trpi humanitarnu katastrofu i torturu od ovih naših tzv. evropskih saveznika na KiM-u, a NATO fašizam doseže do krajnjih razmera. Nije više ni pitanje gde su te domaće nevladine organizacije da se oglase nad ovim vidovima NATO fašizma, pošto nisu u službi svoga naroda.
Ono što je, takođe, bitno, jeste da Srbija ima i Krivični zakon, i Ustav, ima, na kraju, i Zakon o zabrani diskriminacije, te nam ovakav zakon protiv fašizma, koga stvarno u Srbiji nije bilo, nije ni potreban.
Zašto ne bismo, po analogiji, napravili zakon o zabrani učešća političara u "Rijaliti šouima", kao što je "Veliki brat"? Simptomatično je da lider LSV-a, prema čijim stavovima su nacionalizam i nacizam jedno isto, uvek pred neko veliko okupljanje insistira na ovakvim predlozima.
Ne mislim da je on neznalica, mislim da je običan izdajnik. I, mislim da se ovakva pitanja uvek aktiviraju u situacijama kada treba poslati neku poruku napolje. Ova vrsta scenarija, da se o ovom zakonu raspravlja uoči posete Džozefa Bajdena, nimalo nije slučajna. Narod u Srbiji je odavno prestao da veruje u slučajnosti.
Šta mi, u stvari šaljemo kao poruku svetu? Šaljemo kao poruku da će neki svesni elementi ovde, znači, ta čuvena proevropski orijentisana većina, izglasati zakone koji će, konačno, ukinuti svaki trag nacionalizma, patriotizma, zdrave nacionalne samosvesti, i gospodin Bajden će, valjda, pretpostavljam, otići veoma zadovoljan.
Mene, isto tako, zanima, pošto je u ovom zakonu rečeno da će biti tačno određeno, postojaće odrednica o tome šta je to fašizam i nacizam, kako se naziva ponašanje kada čovek lomi tablu na kojoj stoji naziv nacionalne televizije? U kliničkoj praksi, radi se o antisocijalnim poremećajima ličnosti, odnosno, srpski rečeno, agresivnim psihopatama. To je dozvoljeno, ali nije dozvoljeno nošenje majica …

Narodna poslanice, to što sada izgovarate, nije dozvoljeno izgovarati. Molim vas da se suzdržite od izraza i rečenica koje nisu u skladu s međusobnim uvažavanjem i bez nepotrebnih diskvalifikacija. Imate na raspolaganju svoje vreme.