Preostalo vreme poslaničkoj grupi LDP je devet minuta.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Ranđelović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Samo vas molim da se registrujete.

Ovim amandmanom naprosto pojačavam taj član, pošto se u članu 22. govori o situaciji kada se nešto desi na putu što ugrožava bezbednost saobraćaja, i sad se nabrajaju učesnik u saobraćaju, vlasnik, odnosno korisnik vozila... Znači, tri ili četiri stava su o obavezi onog ko je to uočio (kamen, prepreku itd.), a nigde nema policije. Samo predlažem da je policija obavezna da odmah po saznanju za događaj, odnosno pojavu koja može da ugrozi ili ugrožava bezbednost saobraćaja, preduzme mere radi otklanjanja opasnosti.
U obrazloženju neprihvatanja ovog amandmana kaže se da je odredbom člana 294. Predloga zakona predviđeno da će, kada se u kontroli saobraćaja utvrdi postojanje neposredne opasnosti po učesnike u saobraćaju, nadležni organ unutrašnjih poslova narediti upravljaču puta da preduzme mere za otklanjanje neposredne opasnosti.
Složićete se da to što vam je obrazloženje da ovo postoji u članu 294. ne može biti razlog za odbijanje ovog amandmana koji policiji utvrđuje obavezu. Zamislite, znači, ako policajac nije kontrolisao put, a video je, onda on nema obavezu da prijavi putaru. Šta znači da prijavi putaru?
Nisam mislio da ću doći u priliku da pominjem nesreću bivšeg ministra unutrašnjih poslova Jočića, ali neka vam ona bude za nauk, a niko nije odgovarao za tu nesreću. Zašto? Je l' niko nije kriv? Neće biti, čovek je teže povređen, mora neko biti kriv. Je l' bila ta rupa na ogradi? Bila je. Je l' možda policija redovnom kontrolom otkrila rupu na ogradi, pa naredila putaru da zakrpi ogradu, pa dok se sve to desilo, to kuče je prošlo i došlo je do nesreće? Mislim da morate da preduzmete i neke obaveze, a ne samo da imate prava po ovom zakonu. Šta vam fali da piše da, pored učesnika u saobraćaju, vozača, vlasnika, prolaznika i svih, i policija ima neku obavezu da nešto uradi kada vidi prepreku?
Skandalozno je koliko je zakon dosadašnji loš. Na kraju krajeva, dokaz je to što niko nije odgovarao zbog nesreće ministra Jočića, što će reći da možemo samo iz te činjenice da pretpostavimo ko je za nesreću kriv. Po ovom zakonu će na kraju ispasti da je Jočić kriv. A i ako ima njegove krivice, svakako ima i nečije druge, mnogo više.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Aleksandar Pejčić i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Miloš Aligrudić.

Ako se na putu nalazi kakva prepreka, kakav predmet, kakva materija, neka rupčaga ili tome slučajno, ovaj zakon obavezuje vozače da ono što uoče ili uklone sa puta, ako mogu, a ukoliko ne mogu da otklone prepreku koja se našla na putu, da o tome svakako, bez odlaganja, obaveste saobraćajnu policiju ili putara. Nepostupanje po ovakvoj zakonskoj obavezi povlači za sobom određenu prekršajnu odgovornost. Sa te strane gledano, to je sasvim u redu. To je način na koji učesnici u saobraćaju treba da se ponašaju, u skladu sa saobraćajnom kulturom koju na neki način nameće ovaj zakon.
Problem nastaje u drugom smislu. Šta se događa od trenutka kada savestan vozač obavesti saobraćajnu policiju i putara o tome da se neka njemu neotklonjiva prepreka nalazi na putu, recimo, rupčaga od jednog metra? Po ovom zakonu, baš ništa. Pogledajte odredbe ovog zakona, od prve do poslednje - ništa. A koji je to drugi zakon, pitam vas, koji će urediti tu materiju, nametnuti obavezu nadležnima da reaguju? Nijedan, sem ovoga.
Ono što nomotehnički nismo dobro uradili, nismo imali vremena jer ste nam zakazali sednicu navrat-nanos, nismo stigli amandmanom da reagujemo, pa da nakon obaveze policije i putara da reaguju bez odlaganja na uklanjanju prepreka na putu, nismo stigli da stavimo kaznenu odredbu u kazneni deo zakona.
Ali, to nije smetnja. Ako se prihvati ovaj amandman, Odbor za saobraćaj se još uvek može sastati do okončanja rasprave u pojedinostima i utvrditi amandman na kazneni deo za odgovorno lice, od putara ili nekog od policije, pa vas molim da to prihvatite.
Imate još jedan deo ovog amandmana. U stavu 5. stoji – vlasnik, odnosno korisnik vozila ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo nalazi na putu, odnosno na mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila. Znam ja šta je pesnik hteo da kaže. Hteo je da kaže da vlasnik ili korisnik vozila, kada mu vozilo više nije u upotrebi jer je odbačeno, ne sme da ga ostavi na mestu gde će ometati saobraćaj. To je jasno kao dan.
Ali, verujte mi, ljudi, ovako kako je napisano, u praksi, pogotovo u prekršajnoj praksi, tumačiće se na sledeći način. Juriće se isključivo vlasnik ili korisnik vozila za vozilo koje je odbačeno i ostavljeno na saobraćajnoj površini, pa čak i u situaciji kada vlasnik ili korisnik vozila nemaju nikakve veze s tim što se to vozilo tu nalazi.
Vrlo prost primer dajem. Imate havariju usled paljenja automobila, posle toga ono postaje odbačeno, ne možete ga koristiti, uradite šta je potrebno, okrenete neku servisnu službu, šlep službu da ga odvedu na neko drugo mesto i da vas obaveste gde su ga odneli, oni navodno radeći svoj posao savesno i korektno to i učine, naplate vam novac za to, a onda ga ostave na nekom parking prostoru.
Utvrdivši da je vozilo vaše, policija podnosi prekršajnu prijavu sudiji za prekršaje i vama stiže poziv kod sudije za prekršaje kao vlasniku vozila da izvolite platiti kaznu zbog toga što je neko za vaš novac, a vi ne znate šta on radi, odneo vozilo na mesto gde ono ne može da bude.
Hoću da vam kažem - niste vi hteli ovu posledicu ovim što ste napisali, loše je napisano. Tako da je ovaj drugi deo amandmana vrlo korektan i kaže - zabranjeno je ostavljanje odbačenog vozila na saobraćajnoj površini, i sudija za prekršaje će lako utvrditi ko je to učinio, čija je osnova odgovornosti i naplatiće kaznu za to što je učinjeno.
Nažalost, ovo je sve deo jednog amandmana, pa je uslovljeno, ako prihvatite jednu stavku, prihvatiće i drugu, ali nema razloga da ne prihvatite.

Preostalo vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS je 10 minuta i 40 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Ostojić.

Moj amandman samo konkretizuje ovaj stav člana 23. Napisali ste: ''Kada prilazi pešačkom prelazu, vozač mora da prilagodi brzinu vozila tako da u svakoj situaciji koju vidi ili ima razloga da predvidi, može bezbedno da zaustavi vozilo ispred pešačkog prelaza''. Znate, tu gumenu formulaciju prilagođavanja brzine treba izbaciti zato što zaista dozvoljava apsolutno veliku diskrecionu vlast i policiji i sudovima. Uvek je - nisi prilagodio brzinu; iako si poštovao znak, kriv si jer nisi prilagodio brzinu.
Ja samo predlažem da se to drugačije formuliše. Ako način kretanja, odnosno ponašanje pešaka, jer prvo od toga moramo poći, šta ako je pešak okrenut leđima, ne pokazuje nameru da će preći, pa odjedanput se okrene i potrči, objektivno, vozač ne može biti kriv ili ne može biti sto posto kriv. Dajte malo odgovornosti. Ako već nećete policiji nikakvu odgovornost, skinite malo s vozača i na pešake.
Znači, ako način kretanja, odnosno ponašanje pešaka pokazuje da će se pešak naći na putanji vozila, vozač je dužan da preduzme radnje radi izbegavanja kontakta s pešakom.
Kažete da je dužan da prilagodi brzinu. I stalno ste fokusirani na tu brzinu. Nije samo brzina ono što može da izazove nesreću. Može da priča telefonom, a ide sporo pa ne vidi, ili se okreće. Zato mislim da je ovo što predlažem konkretnije i biće jasnije ko je kriv. Ovako će uvek biti kriv vozač.
Treći stav: ''Na delu puta'', kažete vi u Predlogu, ''na kome se kreću deca, odnosno su postavljeni'', baš je tako napisano, ''saobraćajni znakovi o učešću dece u saobraćaju'', znači ili se kreću deca ili ima znakova, ''vozač je dužan da vozi sa naročitom opreznošću''.
Predlažem da piše: ''Na delu puta'', pošto se radi o deci i mislim da ona moraju da uživaju veći stepen zaštite, najveći, to se vidi iz prioriteta, ''na kome ima osnovanog razloga da predvidi izlazak dece na put'', to postoji i ako nema znaka da su deca na putu i ako ne vidi decu, ''vozač je dužan da se kreće takvom brzinom pri kojom neće ugroziti bezbednost dece''. Mislim da ova moja formulacija više ide u korist dece nego vaša.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je, na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, podneo Odbor za saobraćaj i veze. Predstavnik predlagača prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Radulović i Miroslav Petković. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Miroslav Petković.

Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zaista želim najpre da izrazim veliko zadovoljstvo što je 10 amandmana DSS-a prihvaćeno od strane Vlade i nadležnih odbora, ali mislim da je dragoceno i prisustvo gospodina Mrkonjića danas ovde, jer je pet amandmana DSS-a prihvatio i nadležni Odbor za saobraćaj.
Znači, i poslanici vladajuće većine su glasali za naše amandmane, a vi možete danas da ih prihvatite kako bi oni postali sastavni deo teksta, jer zaista se bojim da, u moru amandmana prilikom glasanja i odlučivanja, kada to budemo radili za nekoliko dana, može da se desi da nešto što bi trebalo da prođe bude zaboravljeno. Činjenica je da smo imali zaista dobru nameru i odgovorno i stručno pristupili pisanju amandmana. Mislim da se naša želja da se popravi zakon ne dovodi u pitanje, kao i svih ostalih kolega koji su podnosili amandmane.
Prilikom podnošenja amandmana na ovaj član imali smo takođe dobru nameru, jer nam je zaista bila želja da vozila kojima upravljaju osobe sa posebnim potrebama budu jasno obeležena kako bi oni imali prednost prilikom parkiranja i prilikom učešća u saobraćaju, da svim učesnicima u saobraćaju na pravi način skrenu pažnju i omoguće licima sa posebnim potrebama da se lakše i jednostavnije kreću i bolje snađu u saobraćaju.
Koleginica Gordana Rajkov je podnela istovetni amandman kao i mi, da se mora obeležiti takvo vozilo, i naša namera je zaista bila dobra, a bojim se da obrazloženje Vlade ide u nekom drugom pravcu. Nismo mi hteli da diskriminišemo te osobe, već smo zaista želeli samo da im olakšamo učešće u saobraćaju. Mislim da je greška što i ovaj amandman nije prihvaćen.

Da li još neko želi reč? ( Ne.)
Na član 24. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Rajkov. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Radulović i Aleksandar Pejčić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Miroslav Petković.

U članu 25. stoji: ''Vozač vozila koje obilazi vozilo za javni prevoz putnika, odnosno autobus kojim se obavlja prevoz putnika za sopstvene potrebe, koje se nalazi na stajalištu, mora da upravlja vozilom tako da ne ugrožava lice koje u to vozilo ulazi ili izlazi''.
Naravno da je to njegova obaveza, ali da bismo to preciznije definisali i da bi to zaista bilo u svakom trenutku tako, mi smo svojim amandmanom pokušali da to popravimo, da to izgleda – vozač vozila koji ima nameru da obilazi to vozilo. Kada krene u preticanje, ako već nije obratio pažnju, onda je, bojimo se, u tom trenutku veoma kasno da reaguje.
Čak i u obrazloženju Vlade kojim se ne prihvata ovaj amandman stoji da ga Vlada ne prihvata jer je ''propisano da vozač koji namerava da pomeri vozilo udesno ili ulevo, menja saobraćajnu traku, pretiče, obilazi, zaustavlja ... to može da učini na bezbedan način''.
Mi ovim amandmanom upravo to hoćemo da uradimo - da njegova pažnja mora biti pojačana kada ima nameru da obilazi to vozilo. Ne kada obilazite autobus na stajalištu, krenuli ste, pa tada da vas neko obaveže da pazite malo više, jer pešak može izaći sa prednje strane autobusa i pasti pod točkove. U pitanju je tehnička redakcija, ali mnogo preciznije definiše ovaj član zakona.