Dame i gospodo narodni poslanici, slušam ovu raspravu i ne mogu da se otmem utisku da se često bavimo onim temama koje su pomalo možda i suvišne ili želimo stalno da radimo sa ''resavskom školom''.
Ne znam kako se polaže u zemljama EU. Smatram da nam ova agencija nije potrebna i, ako je potrebna, ako mora da je bude, kasnije ću u toku svoje rasprave da predložim šta bi bio njen posao. Mogu da kažem da, pošto dolazim iz Braničevskog okruga, tamo ima puno naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu.
Sećam se da su osamdesetih godina razni moji prijatelji i poznanici po 10, 12 i 15 puta padali na vozačkom ispitu u Srbiji, a onda odu kod mame i tate i za mesec dana se vrate sa vozačkom dozvolom. Šta se to u njegovoj glavi promenilo, pa je odjednom postao sposoban za polaganje vozačkog ispita?
Ili, ako su tako dobri vozači sa tim stranim vozačkim dozvolama tamo naučeni, tamo vaspitavani, šta se to desi u njihovim glavama da, čim pređu našu granicu, prave onakav cirkus po putu? To nije problem zakona, to je problem društva i države. I ovo je zakon koji neće da reši taj problem. O tome se radi.
Čitavo vreme pokušavamo na to da vam ukažemo. Kaznenom politikom nećete postići mnogo. Ona je kratkog daha, na kratke staze, daje ograničen rezultat.
Problem je društva u celini da svaki učesnik u saobraćaju i onaj koji je zadužen za njegovu primenu sa puno znanja i odgovornosti rade svoj posao. Tu nastaje problem.
Gospoda iz Republičke uprave saobraćajne policije su najodgovorniji za stanje u saobraćaju, niko drugi. Ne ministri, oni se menjaju. Ovi su manje ili više tu. Kako to da se toliko pogoršala situacija u saobraćaju u poslednjih 20 godina? Znači, nije samo zakon kriv, krivi su oni. Najviše oni, jer svoju policiju nisu naučili da radi svoj posao.
Šta drugo da vam kažem kada imate situaciju da saobraćajna policija kontroliše vozača motornog vozila, broji mu sijalice, a na njegove oči biciklista vozi bicikl u jednosmernoj ulici u zabranjenom smeru - ne reaguje. Na njegove oči, dok vrši tu kontrolu, pešak pretrčava semafor sa crvenim svetlom za pešake - ne reaguje.
Čemu su oni učili policiju? Da znaju šta je kršenje saobraćajnih propisa, da znaju kolika je kazna, da znaju da popune zapisnik ili da traže novac od vozača? Tome ste naučili, gospodo iz saobraćajne policije, vaše policajce. I nisu oni za to krivi, krivi ste vi.
Ako već imate tu agenciju, u spisku nabrojanih poslova, od jedan do 17, ne piše ko će da vrši obuku saobraćajne policije da znaju šta im je posao. Da im nije posao da kažnjavaju, da im je posao da regulišu, nadziru, pomažu i, na kraju, ako to ne pomogne, da kažnjavaju. Ali ne oni, postoji više načina kako to može da se radi. To je problem u saobraćaju. I odgovorni su isto iz Republičke uprave saobraćajne policije. Dešava se da počnu da divljaju po autoputu ovi sa stranim tablicama, pa se nekako pred naplatnom rampom smire. Zaustavim se kod saobraćajne patrole, kažem – zaustavite ih, opomenite ih da se pridržavaju saobraćajnih propisa. Kaže – gospodine, nemojte molim vas, ne smem, meni je zabranjeno to da radim. Ali, to mi ne kaže jedan, nego pet, u pet vremenskih intervala. Vama je to smešno, meni nije, jer ne znate šta rade po autoputu.
Zato, gospodo, izađite iz tih vaših skupih automobila, sedite petkom po podne u običan automobil, ne mora "zastava jugo", neka bude malo bolji, krenite autoputem u bilo kom smeru, pa ćete da vidite situaciju u saobraćaju. Videćete da ovaj zakon u tome ne može da vam pomogne, neće doneti rezultat. U tome i jeste problem.
Ovde ćemo da rešimo, uskladićemo zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, predvidećemo drakonske kazne za nesavesne vozače. To će u nekom periodu, godinu-dve, da da rezultat, ali vaš državni organ je taj koji svojim radnjama, preventivnim radom, treba da spreči da vozač uopšte dođe u situaciju da bude kažnjen. A ovaj zakon to ne predviđa. Predviđate seminare, predviđate ovoga, onoga, ali vam kažem – vaši policajci ne znaju svoj posao, ne znaju zakon o saobraćaju. Šta ćete više?