Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Radi još jedne male dopune trošim vreme poslaničke grupe za ovo. Ako je Zakonodavni odbor rekao da ovo nije u skladu sa nomotehnikom, kako je predloženo, verovatno su pogrešili. Mislili su da nije u skladu sa nomotehnikom ono što je dato u Predlogu zakona u tački 28, a što mi zapravo menjamo. Jer, u tački 28. stoji sledeće: "Naselje je izgrađen funkcionalno objedinjen prostor koji je namenjen za život i rad stanovnika".
Pogledajte sad ovako, zamislite vozača koji vozi kroz izgrađen funkcionalno objedinjen prostor namenjen za život i rad stanovnika, i dok tako vozi putem, on odmah prepozna da je u pitanju funkcionalno objedinjen prostor. Da li ste vi, ljudi, normalni? Kako je moguće da neko vozeći auto sumsumira da je u pitanju funkcionalno objedinjen prostor? Prosto, to ne može biti. To nije u skladu sa nomotehnikom.
Nije u skladu predvideti normu koju je nemoguće primeniti. A sasvim je u skladu sa nomotehnikom naš predlog da kažemo: "naseljeno mesto je funkcionalno objedinjen prostor, čije se granice utvrđuju prostornim, odnosno urbanističkim planom opštine, odnosno grada i koji je označen propisanim saobraćajnim znakom na javnom putu".
Kako ja da znam, ako na putu ne piše – Svilajnac, da je u pitanju Svilajnac? Kako da znam da je počelo to naselje? Da predosetim, kao vozač, da mi se javi? Da odokativno, gledajući okolinu, ukapiram da je u pitanju funkcionalno objedinjen prostor? Ljudi, budite korektni. Ovde se ne radi o politici, niti o našoj potrebi da jedni druge zadevamo. Ovo nije tema kao svaka druga. Pokazalo se da pripadnici ZES imaju isto mišljenje sa nama po brojnim amandmanima, prosto zbog toga što se ovde radi o struci. Ako ijedan zakon treba da preskoči granice bilo kakvog političkog nadmetanja, to je ovaj zakon.
Najlepše vas molim da ovaj amandman prihvatite. U skladu je sa zdravom pameću, u skladu je sa zdravim rezonom i potpuno je u skladu sa nomotehnikom.
Na kraju krajeva, takva definicija je postojala i u prethodnom zakonu i bila je izuzetno korektna. Sve što je pisalo u nekom prethodnom zakonu ne znači da mora da se izmeni samo zato što donosimo nov zakon. Radi se o licima koji su pisali nekada davno taj zakon, koji su svakako znali šta je nomotehnika u ono vreme.

Vreme na raspolaganju poslaničke grupe DSS je 22 minuta i 45 sekundi. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić.
Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Evo opet, da je prihvaćen amandman gospodina Šamija, ja se ne bih javljao, gospodine Mrkonjiću.
Zbog građana, treba praviti razliku zašto smo mi protiv ovakve formulacije naselja. Zato što se kasnije, u članu 159, da izvući pravo policije da kažnjava unutar naseljenog mesta sa tvrdnjom da je u tom naselju, kako je zakonom definisano, ograničenje 60.
Međutim, unutar naselja postoje delovi gde nije ograničenje 60. Pogledajmo Novi Beograd, nema znaka pored SIV-a. Kroz Košutnjak može da se vozi 80 po sadašnjem zakonu. Ali, policija često neuke vozače tu zaustavlja tvrdnjom da je tu, pošto je unutar Beograda, ograničenje 60. A nije tačno. Jer, tu ne možete očekivati pešake, tu je put dovoljno širok, dovoljno bezbedan, nikakvih pešaka okolo nema, nema zgrada da neka deca pretrčavaju.
Zato mislimo da ovaj zakon ima generalni problem, koji se ne može otkloniti ni amandmanima. Doći će neko vreme kada ćemo stvarno donositi evropske zakone, a to znači da policija ne može pisati zakon, otvarati i zatvarati auto-škole, određivati ko može i pod kojim uslovima da obavlja tehnički pregled, davati dozvole, određivati ko je savladao obuku itd. nego će imati samo obavezu da sprovodi zakon.
Pošto to nije tako, pošto policija ima suviše velika ovlašćenja, mi se trudimo da ta ovlašćenja preciziramo, da bismo ostavili manje mogućnosti za slobodno tumačenje. A slobodno tumačenje objektivno ide na štetu pre građana nego policije, dovodi do svađa, nepotrebnih troškova itd.
Zato mislimo da ovaj amandman treba prihvatiti, jer će se ograničiti diskreciono pravo policije da unutar naselja, tamo gde je dozvoljena brzina veća od one koja je propisana u naselju.
Jer, prirodno je da, kada ima četiri trake, dve u jednom pravcu, gde nema zgrada okolo, ograničenje bude 80, da ne kažnjava neuke vozače koji će misliti da je unutar naselja, kao što je Beograd, apsolutno ograničenje recimo 60, ili 50 kako se predlaže, nego da postoje delovi naselja u kojima može da se vozi i 80. To je bila suština.

Narodni poslanik Zoran Ostojić, kao ovlašćeni predstavnik, ima na raspolaganju još 14 minuta.
Da li još neko želi reč u raspravi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Milica Radović i Miroslav Petković. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.

Zahvaljujem, gospođo potpredsednice. Gospodine ministre, zamolio bih vas, ako vam je negde pri ruci tekst zakona, amandman koji smo podneli i tekst obrazloženja, da bismo se razumeli o čemu govorim. Ovim amandmanom smo želeli da dve tačke u ovom članu 7, a ukupno ih ima 97, popravimo i jezički uredimo da ovaj zakon liči na nešto.
Tačka 41 - predvideli smo se da bliže definiše šta je trolejbus, da je to vozilo koje se napaja električnom energijom radi pokretanja motora. Obrazloženje koje nam je dostavila Vlada je potpuno nesuvislo. U obrazloženju navodite činjenicu da je to vozilo koje se razlikuje zato što se taj motor, agregat, napaja električnom energijom.
Tekst zakona kaže: ''Trolejbus je autobus koji se preko provodnika napaja električnom energijom''. Kako se napaja? Svetlo, radio-aparat ili šta? Radi se o specifičnom vozilu, čiji se motor pokreće i napaja električnom energijom i mora biti spojeno sa trolama za izvor energije.
Što se tiče tačke 92, tu uopšte niste dali nikakvo obrazloženje, a ta tačka je vrlo bitna. Pročitaću vam je da biste shvatili o čemu se radi. Kažete: ''saobraćajni znak je znak kojim se upotrebom grafičkih ili svetlosnih ili brojčanih ili slovnih oznaka...'' Šta znači ovo ''ili''? Da li to znači da nešto isključujete? Ako je svetlosnim, na drugom mestu ne možete upotrebom svetlosnih nego nekih drugih?
Kada se nešto nabraja, normalno je da se stavi zarez. Ovako potpuno sluđujete. Ljudi, kada pišete tekst, morate da vodite računa šta pišete, jer to ljude potpuno dovodi u zabludu.
Nejasnoća je puno i namera ovog amandmana je bila samo da ovaj tekst zakona popravimo, da ga razjasnimo, da bude jasan i razumljiv, ništa drugo. A vi dajete nesuvisle odgovore ili čak ne odgovarate na deo tog amandmana koji smo podneli. To je potpuno neprihvatljivo i nerazumljivo. Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Radulović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici: Radovan Radovanović, Momo Čolaković i Dragan Aćimović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Rajkov. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad član 8. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je i u okviru načelne rasprave isticano, po predstavnicima Vlade suština reforme je, kada je u pitanju bezbednost saobraćaja, trebalo da bude sadržana u glavi III. Tu se definišu novi organi, koji bi trebalo da daju doprinos bezbednosti saobraćaja.
Ovom prilikom ću ponoviti konstataciju koja je izrečena prilikom načelne diskusije, da bez obzira na činjenicu što se u okviru ovog zakona i ove glave III definišu novi organi, kao što je Telo za koordinaciju, Agencija za bezbednost i neke druge, utisak koji postoji u javnosti Srbije, kod građana koji prate raspravu o ovom vrlo važnom zakonu, jeste da dominiraju represivne mere radi obezbeđenja bezbednosti saobraćaja.
Verujte da veliki broj građana, prvenstveno vozača, sa strahom i zabrinutošću reaguje gledajući na koji način se koncipiraju rešenja u ovom zakonu. Suštinska stvar koja nije promenjena u odnosu na rešenja još uvek važećeg zakona jeste da je najveća odgovornost u stvari na građaninu, na vozaču.
Država na sve moguće načine izbegava i povlači se kao aktivni učesnik u bezbednosti saobraćaja kada je u pitanju odgovornost, a ostavlja vozača na milost i nemilost organima koji utvrđuju tu odgovornost i faktički je u svakoj saobraćajnoj situaciji vozač taj koji je odgovoran.
Duh ovog zakona koji je nama predložen jeste duboko represivan, duboko negativan prema vozačima. Ono što predlagač zakona pokušava da uradi jeste da ostavi utisak da se upravo kroz formiranje novih organa napravi nekakva ravnoteža između pooštrenih kazni i novih organa koji treba da se bave, po mišljenju DSS-a, upravljanjem bezbednosti.
Kada se pogledaju nadležnosti tih organa, pojedinačno i svi zajedno u vezi, oni kroz strategije, kroz planove, kroz edukaciju treba da se bave upravljanjem. To je suština našeg amandmana.
Radi preciznosti, u definisanju nadležnosti i uloge ovih organa, mi smo u ovom amandmanu tražili da se izmeni naslov i da se kaže da se ovi organi u stvari bave upravljanjem bezbednosti. Jer, to je suština. Nije stvar samo postaviti sistem. Bezbednošću saobraćaja treba da se upravlja - kroz razne mere, razne aktivnosti, razne planove.
Ali, opšti utisak, još jednom ću ponoviti na kraju, jeste taj da, bez obzira na intenciju i nameru da se uključi što više učesnika (mi smo kroz neke amandmane tražili da se taj krug proširi, pa i na Narodnu skupštinu), nije postignut efekat u javnosti i dominiraju represivne mere kao osnovni vid prevencije radi obezbeđivanja bezbednosti saobraćaja.
Na kraju, pozivam predstavnike Vlade da prihvate amandmane DSS-a koji se odnose upravo na onu oblast koja stavlja vozače, građane Srbije, a ne državne organe, ne telo za koordinaciju, ne agencije, ne upravljače puteva, nego građane Srbije, kao najodgovornije za bezbednost saobraćaja.
Ako naše amandmane prihvatite, uspostaviće se ona preko potrebna ravnoteža i, u krajnjoj liniji, postići će se ono što treba da bude cilj zakona - suštinska reforma. Ovako, ostajemo na onom istom kontinuitetu razmišljanja kakav je postojao i u ovom zakonu. Hvala.

Preostalo vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 19 minuta.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

 Odredbom člana 8. Predloga zakona utvrđuje se obaveza za Vladu, izvršne organe lokalnih samouprava i autonomije da organizuju i osnuju koordinaciono telo za poslove u oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima. To je, s jedne strane, u redu. S druge strane, može se i kritikovati, čuli smo argumentaciju.
Međutim, kada je već to tako, ne vidimo nijedan razlog da se u član 8. ne ugradi jedan prethodni stav, koji bi bio stav 1, u kome bi se reklo da je za stanje bezbednosti saobraćaja na putevima odgovorna Vlada Republike Srbije. Izgleda da, kako je predlagač zakona video da smo ovu sentencu napisali, tako se poneo kao da ga je nešto ujelo, kao da ga je nešto strašno zabolelo i odbio je ovaj naš amandman sa sledećim obrazloženjem, koje je fenomenalno.
Prvo, u obrazloženju stoji ono što svi znamo, šta je zadatak ovog člana zakona, da govori o osnivanju koordinacionog tela, tako da je to otkrivanje tople vode, ali u drugom delu obrazloženja se kaže sledeće: ''...članom 14. Predloga zakona predviđeno je da Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju bezbednosti saobraćaja na putevima najmanje jedanput godišnje, čime je postignuta suština predložene izmene''.
Ma, nemojte. Ako već piše da Vlada podnosi izveštaj, kako vi kažete najmanje jedanput godišnje (mi bismo da to bude više, o tome ćemo kasnije), šta onda smeta da onaj koji podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, što je obavezan po zakonu koji donosi ova skupština, taj organ bude označen kao odgovoran za stanje bezbednosti saobraćaja na putevima? Je l' to neki problem? Je l' to boli? Je l' to smeta? Nadam se da ne.