Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Suština amandmana koji sam predložio je da se uvede obaveza za jedinice lokalne samouprave da osnuju telo, komisiju, savet ili slično, inspektora, može da bude inokosno telo, jedan čovek koji bi usklađivao poslove bezbednosti saobraćaja na putevima koji su iz delokruga te jedinice lokalne samouprave.
Zakon ne predviđa obavezu, nego kaže - može da osnuje. Zaista mislim da, ako je svima do promene slike saobraćaja u Srbiji i smanjenja štete koju trpi društvo zbog saobraćajnih nesreća, onda treba uvesti obavezu.
U obrazloženju se kaže da neke jedinice teritorijalne samouprave nisu u stanju da u roku od šest meseci to formiraju. Mislim da je i najsiromašnija opština u stanju da odredi jednog ili dva službenika koji će se baviti tim poslovima ako to bude zakonska obaveza.
Sama ta aktivnost će doprineti poboljšanju bezbednosti saobraćaja u toj opštini, za koju vi ne kažete konkretno, ali u obrazloženju imate nekakvu fiktivnu nerazvijenu, siromašnu opštinu, pretpostavljam s juga Srbije, koja to neće biti u stanju. Naterajte ih. To je i njihov interes, i kod njih se dešavaju saobraćajne nesreće. Ova zakonska obaveza će doprineti, bar u nekom procentu, bezbednosti saobraćaja.
To je bio smisao amandmana. Ne vidim zašto predlagač vodi računa o tome da li će neko to moći u roku od šest meseci, da li će mu biti teško, da li ima para... Ako je to zakonska obaveza, onda će se formirati takvo telo bez sumnje. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Jelena Budimirović i Milan Škrbić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo, podnela sam amandman u cilju poboljšanja ovog predloga zakona koji je, po mišljenju mnogih, pun nedostataka i koji je doživeo mnoge kritike od strane stručnih lica, a čije mišljenje deli SNS.
Na bezbednost u saobraćaju utiču vozilo, čovek i put, te se stoga ne može sva odgovornost svaliti na vozača, kako je ovim predlogom zakona predviđeno. Ovaj predlog zakona predviđa rigorozne mere za vozače koje će se sprovoditi izricanjem visokih novčanih kazni, ali i kaznenih bodova, čiji ukupan broj iznosi 18.
SNS smatra da je sistem kaznenih bodova dobar za ukorenjivanje pravila ponašanja kod mladih vozača, ali mi imamo toliko delikatnih saobraćajnih situacija koje je nemoguće bodovati, pa će policiji biti potrebno opširno uputstvo kako da primene ovaj sistem, a zatim i da prijave prekršaj na osnovu kog će sudija izreći kaznu. Ovaj predlog zakona jeste urađen po evropskim standardima, ali naši putevi i standard građana Srbije su, nažalost, daleko ispod tih standarda, pa će se teško primenjivati ovaj zakon. Osim što predviđa rigorozne mere za vozače, ovaj zakon predviđa uvođenje Agencije za bezbednost saobraćaja.
Amandmanom sam predložila brisanje člana 9, koji se odnosi na formiranje još jedne od preko sto do sada formiranih agencija. SNS smatra da bezbednost saobraćaja na putevima treba da bude na najvišem nivou i svakako predloženim zakonom treba da se poveća bezbednost svih učesnika u saobraćaju, ali takođe smatramo da bezbednost u saobraćaju ne treba da bude izgovor za izmišljanje novog državnog organa i novih nameta da bi se taj državni organ finansirao.
Agencija se osniva na predlog ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja. Ako ministarstvo prebacuje poslove iz svoje nadležnosti na Agenciju za bezbednost saobraćaja i Telo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima, zašto se ta agencija ne bi mogla finansirati od sredstava koja su iz budžeta Republike Srbije namenjena nadležnom ministarstvu?
Umesto toga, za osnivanje Agencije se iz budžeta Republike Srbije izdvaja više od 98 miliona dinara, a Agencija će se, između ostalog, finansirati od donacija, priloga i drugih bespovratnih davanja datih osnivaču ili agenciji.
Da li je ovo socijalno odgovorna Vlada? Da li je stvarno neophodno iz budžeta Republike Srbije izdvajati ogromne pare za veliki broj agencija u vreme kada građani Srbije žive na rubu egzistencije, boreći se za svaki dinar, srećni ako imaju posao?
SNS smatra da je formiranje Agencije potpuno nepotrebno, jer je posao koji bi obavljala Agencija u nadležnosti ministarstva, i pitamo se kada će prestati osnivanje paralelnih državnih institucija koje dodatno opterećuju budžet Republike Srbije i uvećavaju ionako glomazni državni aparat, konkretno osnivanjem ove agencije za još 38 radnih mesta. Stoga predlažem da usvojite ovaj amandman. Hvala.

Preostalo vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi Napred Srbijo je 20 minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Ostojić. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Drage koleginice i kolege, ovaj amandman je jedan od pokušaja da napravimo evropski zakon. Šta je suština ovog amandmana? Pošto se već formira Agencija, i dobro je što se formira (za razliku od levih i desnih radikala, mislim da je Agencija dobra stvar), mislim da licence za one koji organizuju i sprovode vozačke ispite treba da daje ta agencija. To znači da policija nema šta da traži u tom procesu.
Policija treba da kontroliše primenu ovog zakona, ali da otvara auto-škole, zatvara auto-škole, kontroliše rad, daje dozvole za tehničke preglede i još određuje ko je položio vozački ispit, sedi u komisiji - to nije duh evropskog zakona. Treba izvući to, kao što je to u Evropi, iz policije. Zna se šta policija radi.
Gospodine Mrkonjiću, ta agencija je pri vašem ministarstvu, odnosno vi biste je formirali. To znači da ta agencija, prirodno, onaj ko je zadužen za saobraćaj, uzima u svoje ruke i polaganje vozačkih ispita.
Znam da se u vozačkim ispitima, u obukama, vrte desetine miliona evra godišnje. Samo 150.000 godišnje ima prijavljenih vozačkih ispita, to je veliki novac. Ali, u obrazloženju ima jedna čudna formulacija: ''U tom smislu'' (pošto policija već kontroliše saobraćaj) ''Vlada smatra da je neophodno da prilikom utvrđivanja nivoa znanja budućih vozača policijski službenici učestvuju u proveri''.
Ne kažem da policijski službenici ne treba da učestvuju u proveri, mislim da Agencija treba da da licencu onome ko je sposoban to da radi. I ne kažem da policijski službenici treba da budu isključeni. Mogu policajci, ako dobiju licencu od Agencije, da učestvuju, ali zašto ne bismo, evo, gospodin Šami i ja to isto mogli ako dobijemo licencu? Zašto ne taksista? Po čemu je policajac taj koji zna ko zna da vozi, a ko ne? Je li osnovno zanimanje policajca da vozi? Ne. Taksista je mnogo kvalifikovaniji da učestvuje u proveri znanja nego policajac, ako ćemo pošteno. Raznosač pica isto vozi, možda vozi i više nego policajac. Policajac valjda ima nekakva druga posla, pa usput i vozi.
Mislim da svako ko hoće, zna, ume i dobije licencu od Agencije, treba da učestvuje u tome. Pa neka to bude tezga nekom taksisti, bože moj, šta je to strašno. Ne kažem da policajci ne treba da učestvuju, ali da policija i dalje ima presudnu reč o tome ko će dobiti dozvolu..., a ima, jer ih dvojica sede, jedan je policajac, pa ako policajac kaže ''nisi položio'' - nema dozvole.
Mislim da će ovo rešenje otkloniti mnoge izvore korupcije, o čemu neću da pričam, da ne trošim vreme, jer je mnogo važno da ljudima približimo rešenja iz ovog zakona kroz ovu raspravu, ali ''depolicizacija'' ovog procesa je nužna i ovo je amandman koji tome doprinosi.

Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi LDP je 12 minuta i 30 sekundi.
Za reč se u raspravi u pojedinostima javio narodni poslanik Zoran Šami. Izvolite.

Zahvaljujem. Moram da kažem da ovo takođe spada u izuzetno značajne amandmane. DSS nije podneo amandman na član 9, ali je u kasnijim članovima na nekoliko mesta insistirala da se Agencija bavi vozačkim ispitima. To je ključno pitanje. Policija nema šta da traži ni u auto-školama, ni na vozačkim ispitima.
Ako su nam usta puna Evrope, onda to tako ne ide. Policija ima izuzetan značaj u organizovanju i kontroli bezbednosti saobraćaja, to niko ne spori i to joj niko oteti neće, ali školovanjem budućih vozača ne treba da se bavi. Mi, naprosto, nismo podneli amandman na ovaj član zato što je ovo posledica amandmana, pa smo računali da se to kasnije uvek može srediti.
Sad bih još samo jednu stvar da kažem. Ako se Agencija, koja se osniva i čije osnivanje DSS pozdravlja, ne bavi ispitima, izvinite, onda bih bio sklon da se složim sa predlozima da se Agencija uopšte i ne organizuje. Ako će ona da bude pevačko društvo, kako je napravljeno u ovom zakonu, onda ne treba ni da postoji. Hvala.

Vreme na raspolaganju ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe DSS je 11 minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandmane su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Dragan Stevanović i Ljiljana Miladinović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS i ja u njeno ime smo kroz ovaj amandman pokušali da izrazimo naš politički stav i odnos prema principu formiranja paralelnih državnih institucija, u ovom slučaju Agencije za bezbednost saobraćaja.
Čini mi se, koliko god da je nizak nivo i kakav god da je nivo bezbednosti u saobraćaju danas, u Srbiji je postojao neki i funkcionisao je bez Agencije za bezbednost saobraćaja i nije moguće da će ključna stvar za afirmaciju bezbednosti u saobraćaju biti agencija koju predlažete i predviđate da formirate.
U obrazloženju da ste odbili amandmane između ostalog stoji da je ovakav sistem u skladu sa svetskom dobrom praksom, a zemlje koje danas postižu najbolje rezultate u bezbednosti saobraćaja, pa navodite koje su to, sličan sistem su uspostavile još krajem 50-ih, odnosno početkom 60-ih godina prošlog veka.
Srbija se danas, po mišljenju SRS, sreće sa jednim problemom, a to je zloupotreba dobre prakse iz razvijenog sveta od strane izvršne vlasti kada su u pitanju agencije. Možda bi u nečijim drugim rukama agencija koju planirate da formirate bila i efikasna i svrsishodna, ali smo ubeđeni da i ova agencija na isti način ima da promoviše ovu vlast kao što je promovišu i stotine drugih agencija, o kojima smo u proteklim mesecima pričali svi. O istima ste ponajviše pričali vi, sa aspekta mera štednje, i kada su vam puna usta mera štednje, vi predviđate formiranje nove agencije.
Ovo nije jedina agencija ili novoformirano telo koje planirate, planirate vi još neko, ali nemoguće je da u javnosti, u sredstvima javnog informisanja, svojim političkim delovanjem i nastupima pričate o merama štednje, a da predviđate neke nove agencije i neka nova tela.
Bespredmetno je pričati o novoj agenciji koja će uposliti 40 ljudi, a da govorite o reformama državne uprave. Lako je tražiti da do kraja godine lokalna samouprava otpusti pet ili deset hiljada ljudi, koliko planirate. I lokalnoj samoupravi će ova agencija nametnuti neke obaveze. Postavlja se jedno objektivno pitanje, to smo spominjali u našoj načelnoj raspravi – da li će lokalne samouprave u Srbiji imati kapaciteta da se bave obavezama koja će ova, za nas neprihvatljiva, agencija da im stavi na teret?
U prethodnom nacrtu zakona takođe je bila planirana agencija. Bez obzira u kojoj verziji, ponavljam da je za SRS kategorija agencije nepotrebna i neprihvatljiva. Evo, pročitaću nekoliko nadležnosti agencije predviđene u prethodnoj verziji zakona: razvoj i unapređenje teorijskih i praktičnih znanja, obezbeđenje uslova za rad saveta, informisanje Vlade Republike Srbije i javnosti o stanju problema u saobraćaju, praćenje i unapređenje sistema saobraćajnog obrazovnog vaspitanja, sprovođenje preventivno-propagandnih aktivnosti itd.
Kada ove nadležnosti uporedite sa agencijom koju sada planirate i predviđate u zakonu, nameću se određeni zaključci. Samo ću nekoliko tačaka iz nadležnosti ove agencije pročitati, a onda izreći te neke zaključke: sprovodi stručni ispit, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja proveru znanja za predavače teorijske nastave u obuci vozača, organizuje seminare unapređenja znanja i obavlja proveru znanja za instruktora vožnje i za profesionalnog vozača, sprovodi stručni ispit za ispitivača, organizuje obuku i organizuje i sprovodi stručni ispit itd.
Ova agencija ima, rekao bih, komercijalni karakter. I nije to sporno. Da se razumemo, SRS nije protiv uvođenja tržišnih principa, pa čak i u ovu oblast, ali se postavlja jedno objektivno pitanje – da li danas u Srbiji, koja nije rešila sve preduslove da bi sprovodila ovaj zakon na ovakav način, ima mesta za uvođenje agencije koja će biti novi balast?
I u obrazloženju jeste rekli, stoji da će se sredstva iz budžeta Republike Srbije opredeliti samo za početak rada, ali sredstva, koja bi po tržišnom principu trebalo da ubire ova vaša agencija, mogli su da ubiru i državni organi koji postoje, koji se bave bezbednošću u saobraćaju možda i na adekvatniji i kompetentniji način nego što će to da radi ova agencija.
Predviđate zakonom da Agencija ima 38 zaposlenih. Budžet Agencije za 2009. godinu trebalo bi da bude 98 miliona. S obzirom da ste prihvatili amandman poslanika opozicije i da ćete primenu ovog zakona odložiti za šest meseci (što je, mora se priznati, jedino racionalno, jer je njegova primena bila obesmišljena u verziji kakvu ste predvideli, a o tome ćemo pričati kasnije, pretpostavljam), od tih 98 miliona 60% novca ići će na poreze i bruto plate zaposlenih u toj agenciji.
To je besmisao. To nije unapređenje nivoa bezbednosti saobraćaja u Srbiji. Nisu to sredstva kojima će se moći postići krucijalni efekti i podići nivo bezbednosti u saobraćaju, saobraćajne infrastrukture, puteva u Srbiji itd. Ali, taj novac se mnogo racionalnije mogao trošiti kroz institucije koje ova država već ima i poseduje, od ministarstva saobraćaja, Instituta za bezbednost saobraćaja, pa zašto ne reći na kraju, i policije.
SRS smatra da ste u nagomilanoj državnoj upravi, da ste hteli, mogli da nađete resurse da poslove predviđene za Agenciju poverite istima, a da različitim podzakonskim aktima definišete tela koja će se time baviti u okviru tih sektora koji će biti nadležni da sprovode Zakon o bezbednosti saobraćaja.
Primera radi, Ministarstvo infrastrukture je (gospodine Mrkonjiću, reći ćete mi ako nisam u pravu) u februaru imalo 196 zaposlenih. To je zvaničan izveštaj Vlade i Ministarstva finansija. Pošto insistirate na toj evropskoj kategoriji multisektoralnosti, broj zaposlenih u ministarstvima koja će sprovoditi mere predviđene u ovom zakonu je 1.868 ljudi, bez MUP-a.
Da u 1.900 ljudi ne možete da nađete i definišete sistematizacijom ili bilo kojim drugim aktom organ ili telo koje će se baviti ovim – pa, to je nemoguće. Nego ćete na ovaj broj dodati još 40 zaposlenih, ali ćete to opravdati - pa, nisu na budžetu, ali sredstvima koja će agencije ubirati na osnovu svojih usluga finansiraće se ljudi koje ćemo zaposliti. Ljudi koji će, ubeđeni smo, a na to nas upućuje praksa i iskustvo sa svim ostalim agencijama, u Agenciji biti isključivo, nažalost, po političkoj liniji ili političkoj osnovi.
Vi danas govorite o merama štednje i formirate nove agencije. Činite sve oprečno i suprotno onome što su mere štednje. Napravite paralelu. Ministarstvo za nauku i tehnologiju ima 55 zaposlenih, 55 izvršilaca, a vi predviđate jednu agenciju sa 40 zaposlenih. S druge strane, imate Upravu za slobodne zone koja ima jednog zaposlenog i predviđeno je da ima 15,5 miliona za tekuću godinu na raspolaganju. To su nonsensi, apsurdi kojima ste skloni, a praksa i kroz ovu agenciju definitivno neće biti prekinuta.
Niz primera dokazuje da sve priče o merama štednje nemaju nikakvo uporište u vašem činjenju, u vašoj praksi, u vašem opredeljenju da zaista uspostavite štednju, odnosno da se ponesete racionalno, kroz organizovanje državne uprave, i da na takav način pokažete da realno sagledavate stvarnost u kojoj se Srbija danas nalazi. Novac, ponavljam, koji ćete ubirati kroz ovu agenciju, mogle su da ubiru institucije koje već postoje i mogao je umesto na plate, poreze i doprinose da se troši mnogo pametnije i mnogo racionalnije.
Srbiji trebaju radna mesta, ali ne obezbeđena i definisana na ovakav način. Gospodine ministre, vaš sektor bi mogao da podigne Srbiju. Investicije u putnu i saobraćajnu infrastrukturu - s jedne strane da otvara nova radna mesta, a s druge strane da stvara uslove da sprovodite zakon koji je moderan, koji je evropski i koji je u duhu preporuka Svetske banke, UN, Holandije i šta ja znam koga sve ne.
Ovo pitanje nije upućeno sada vama, ali pitam – da li je Srbija, s aspekta unapređenja saobraćajne infrastrukture i bezbednosti saobraćaja, osetila u poslednje tri godine milijardu uloženih evra kroz NIP? Koji je to veliki kapitalni ili ne znam kakav objekat kojim Srbija može danas da se pohvali i da opravda utrošenih milijardu evra od strane nerazumnih pojedinaca u Vladi? Preko 90 milijardi dinara, ali efekata nema.
Mi smo priču o saobraćajnoj infrastrukturi sveli na Koridor 10. O tome smo govorili u načelnoj raspravi. To je ironija, to je neozbiljno. Možda ste vi čovek velikih ambicija, možda bi čak bilo dobro da sve što hoćete ili želite treba da ostvarite, slažem se s vama, ali ste deo koncepta koji je, jednostavno, indolentan i površan. To sam rekao danas i ponoviću do kraja rasprave još ko zna koliko puta.
Kakva je investiciona klima kada je oblast bezbednosti saobraćaja i saobraćajne infrastrukture u pitanju? Nikakva, kao i u ostalim branšama i ostalim segmentima. Kakvu smo poruku poslali domaćoj javnosti, međunarodnoj, inostranim investitorima na osnovu činjenice da smo sami sebe diskreditovali oko koncesije Horgoš-Požega? Uopšte nećemo ulaziti u odgovornost bilo čiju, globalno i generalno pitamo - kakva je poruka poslata onima koji bi kroz ovaj vid investicija hteli da budu prisutni ovde?
Vlada, nažalost, danas pokazuje interesovanje za strane investicije kada je bezbednost saobraćaja u pitanju samo kroz jedan uski segment. Ne jedino, ali najviše. To je uvođenje telekomunikacijskih i informatičkih tehnologija.
Tehnologija kojima ćete, znate šta, poboljšati sistem saobraćajne kontrole i naplate putarina i samo onoga što će obezbediti dodatna sredstva u budžetu, samo onoga što će krpiti rupe budžetskog deficita, koji će u ovoj godini, sasvim je sigurno, biti sto milijardi dinara.
U takvoj atmosferi mi pričamo i govorimo o formiranju nove agencije. Za SRS to je neprihvatljivo. Smatramo da koncepcijski potpuno drugačije, jednim odgovornim pristupom ova oblast može da se uredi, može da se kontroliše, može da se definiše kroz nadležna ministarstva, nadležne državne institucije, ali da nam agencija još jedna, stotinu i ko zna koja, svakako nije potrebna. Hvala.