Ako se na putu nalazi kakva prepreka, kakav predmet, kakva materija, neka rupčaga ili tome slučajno, ovaj zakon obavezuje vozače da ono što uoče ili uklone sa puta, ako mogu, a ukoliko ne mogu da otklone prepreku koja se našla na putu, da o tome svakako, bez odlaganja, obaveste saobraćajnu policiju ili putara. Nepostupanje po ovakvoj zakonskoj obavezi povlači za sobom određenu prekršajnu odgovornost. Sa te strane gledano, to je sasvim u redu. To je način na koji učesnici u saobraćaju treba da se ponašaju, u skladu sa saobraćajnom kulturom koju na neki način nameće ovaj zakon.
Problem nastaje u drugom smislu. Šta se događa od trenutka kada savestan vozač obavesti saobraćajnu policiju i putara o tome da se neka njemu neotklonjiva prepreka nalazi na putu, recimo, rupčaga od jednog metra? Po ovom zakonu, baš ništa. Pogledajte odredbe ovog zakona, od prve do poslednje - ništa. A koji je to drugi zakon, pitam vas, koji će urediti tu materiju, nametnuti obavezu nadležnima da reaguju? Nijedan, sem ovoga.
Ono što nomotehnički nismo dobro uradili, nismo imali vremena jer ste nam zakazali sednicu navrat-nanos, nismo stigli amandmanom da reagujemo, pa da nakon obaveze policije i putara da reaguju bez odlaganja na uklanjanju prepreka na putu, nismo stigli da stavimo kaznenu odredbu u kazneni deo zakona.
Ali, to nije smetnja. Ako se prihvati ovaj amandman, Odbor za saobraćaj se još uvek može sastati do okončanja rasprave u pojedinostima i utvrditi amandman na kazneni deo za odgovorno lice, od putara ili nekog od policije, pa vas molim da to prihvatite.
Imate još jedan deo ovog amandmana. U stavu 5. stoji – vlasnik, odnosno korisnik vozila ne sme dozvoliti da se odbačeno vozilo nalazi na putu, odnosno na mestu na kome je dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje vozila. Znam ja šta je pesnik hteo da kaže. Hteo je da kaže da vlasnik ili korisnik vozila, kada mu vozilo više nije u upotrebi jer je odbačeno, ne sme da ga ostavi na mestu gde će ometati saobraćaj. To je jasno kao dan.
Ali, verujte mi, ljudi, ovako kako je napisano, u praksi, pogotovo u prekršajnoj praksi, tumačiće se na sledeći način. Juriće se isključivo vlasnik ili korisnik vozila za vozilo koje je odbačeno i ostavljeno na saobraćajnoj površini, pa čak i u situaciji kada vlasnik ili korisnik vozila nemaju nikakve veze s tim što se to vozilo tu nalazi.
Vrlo prost primer dajem. Imate havariju usled paljenja automobila, posle toga ono postaje odbačeno, ne možete ga koristiti, uradite šta je potrebno, okrenete neku servisnu službu, šlep službu da ga odvedu na neko drugo mesto i da vas obaveste gde su ga odneli, oni navodno radeći svoj posao savesno i korektno to i učine, naplate vam novac za to, a onda ga ostave na nekom parking prostoru.
Utvrdivši da je vozilo vaše, policija podnosi prekršajnu prijavu sudiji za prekršaje i vama stiže poziv kod sudije za prekršaje kao vlasniku vozila da izvolite platiti kaznu zbog toga što je neko za vaš novac, a vi ne znate šta on radi, odneo vozilo na mesto gde ono ne može da bude.
Hoću da vam kažem - niste vi hteli ovu posledicu ovim što ste napisali, loše je napisano. Tako da je ovaj drugi deo amandmana vrlo korektan i kaže - zabranjeno je ostavljanje odbačenog vozila na saobraćajnoj površini, i sudija za prekršaje će lako utvrditi ko je to učinio, čija je osnova odgovornosti i naplatiće kaznu za to što je učinjeno.
Nažalost, ovo je sve deo jednog amandmana, pa je uslovljeno, ako prihvatite jednu stavku, prihvatiće i drugu, ali nema razloga da ne prihvatite.