Ovaj član Predloga zakona reguliše upotrebu mobilnih telefona i drugih uređaja za komunikaciju u vozilu. Prvi stav kaže da ''vozač ne sme da koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku za vreme vožnje''.
Mislim da je ovaj član zakona generalno prilično loše formulisan. Recimo, iz ovoga zaključujem da može da kuca poruke. Kada ga pažljivo pročitate, omogućava mi da telefoniram sa „hends fri“, da imam uređaj, ali mogu da koristim telefon.
Stav 4. ovog člana se poziva na odredbe iz stava 1. ovog člana, koje se odnose na druge uređaje, valjda ne na telefon, nego pretpostavljam na radio-stanice i ostalo. On se ne primenjuje na vozila sa prvenstvom prolaza, na vozila pod pratnjom i vozače auto-taksi prevoza u obavljanju službene dužnosti.
Nema ovde nekakve suštinske primedbe, kao kod one uzajamne solidarnosti, ili kako već beše, i nekih drugih članova koji će doći, kao što je npr. verodostojni dokument, zapisnik itd. Ovo je samo stilska formulacija, koja je jasnija, po mom sudu, u mojoj formulaciji.
Zanimljivo je da ovaj dodatak, u kome predlažem da ''u naseljenom mestu vozač ne sme da iz neopravdanog razloga stvara buku vozilom'' (to je dodatak na ovo o mobilnim telefonima), vi odbacujete ovaj moj amandman sa obrazloženjem: ''Vlada ne prihvata ovaj amandman jer je pitanje zabrane stvaranja buke vozilom određeno članom 164. stav 2'', a uopšte ne pominjete ovo što sam formulisao oko mobilnih telefona.
Mislim da mnogo preciznije mora da se formuliše ovaj član oko mobilnih telefona. Zaista u praksi, imam iskustva iz drugih zemalja, predviđam prilično nesporazuma sa policijom i građanima oko mobilnih telefona i ovih drugih uređaja, posebno za ove javne službe itd. Jer, ovde ste samo pomenuli taksi, niste pomenuli vozila pod pratnjom, vozila sa prvenstvom i ima ih još, predvideo sam i korisnike drugih uređaja, radio-stanica, koje vi niste predvideli, tako da će oni biti van zakona.