Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Samo jedno proceduralno pitanje pre toga. Pošto su amandmani na čl. 18. i 19. uzajamno uslovljeni, da li mogu da iskoristim mogućnost da govorim o oba amandmana, ukupno četiri? (Ne.) Onda ništa, govorim prvo o članu 18, pa ćemo onda dalje.
Dakle, ovde je predviđeno brisanje člana 18. Član 18. govori o tome kako će se opredeliti sredstva od novčanih kazni. Da ne bi bilo zabune, mi nismo tražili brisanje člana 18. jer ne želimo da opredelimo sredstva od naplate novčanih kazni prema budžetskim korisnicima, nego smo tu materiju preselili u dosadašnji član 19. Kasnijim amandmanom smo menjali član 19, o čemu će biti reči, tako da se ovom izmenom u nomotehničkom smislu praktično gubi jedan član, ali materija ostaje ista, raspoređena u dosadašnje članove 17. i 19. To je bila cela ideja.
Sada ću započeti to obrazloženje, a onda ću ga nastaviti kada dođe amandman na član 19. Naime, u članu 17. utvrđuje se finansiranje bezbednosti saobraćaja i kaže da su izvori za obezbeđenje bezbednosti saobraćaja - budžet Republike, naplaćene kazne za prekršaje, pokloni, prilozi i ostali prihodi.
Onda se u članu 18, čije brisanje sada tražimo, govori šta se dešava sa sredstvima od naplaćenih novčanih kazni, pa se kaže da će novčane kazne u visini od 70% sredstava pripasti budžetu Republike. To sada znači da će sredstva koja pripadnu budžetu Republike moći i dalje da se opredeljuju u skladu sa onim kako je ovde rečeno, ali i u skladu s nekim drugim potrebama koje budžet Republike može da ima u zavisnosti od toga koliko se sredstava prikupi i kakav budžet bude bio skrojen za tekuću godinu.
Kada je reč o ostatku, kaže se da 30% pripada budžetu jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji je prekršaj učinjen. E sada, od onih 70% sredstava koja pripadaju budžetu Republike (zato sam rekao da tu postoji to jedno ograničenje), 75% se koristi za opremanje jedinica saobraćajne policije, a onda se u članu 19. kaže da se sva sredstva iz člana 17 (onog prethodnog, koji je bio uopšten i koji je govorio o svim ukupnim sredstvima koja se koriste za potrebe unapređenja saobraćaja) koriste za rad Tela za koordinaciju, unapređenje saobraćajnog vaspitanja i obrazovanja, preventivno-promotivne aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja, za naučnoistraživački rad u ovoj oblasti... Pod 5. kaže ovako: "Tehničko opremanje jedinica saobraćajne policije koje kontrolišu i regulišu saobraćaj na putevima i drugih organa nadležnih za poslove bezbednosti saobraćaja".
Znači, u članu 19. sumiran je deo aktivnosti za koje bi se uložile pare od novčanih kazni predviđenih u članu 18. Iz ovoga proističe sledeće - da policija, kojoj je ovim zakonom data velika nadležnost u više oblasti, u više sfera (što smo prigovorili i smatramo da treba da se promeni), kao što je pitanje obrazovanja vozača, polaganje vozačkih ispita, učešće i način na koji se učestvuje u kontroli saobraćaja i naplaćivanju novčanih kazni, dakle ta ista struktura treba da ubere najveći deo sredstava koja ulaze u novčane kazne, a pre toga u budžet Republike Srbije, i to za aktivnosti koje su krajnje paušalno određene.
Mi smo smatrali da je racionalnije rešenje da se taj broj umanji na 55%, a Vlada jednako, po svom programu, kada bude pravila budžet za narednu budžetsku godinu, može slobodno opredeliti taj ostatak sredstava gde god želi, pa i za ovu svrhu. Dakle, ona ovim amandmanom nisu oduzeta za ovu svrhu, ali se ta sredstva mogu upotrebiti i za tu svrhu.
Međutim, pomera se lestvica na dole, na 55%, pri čemu se još onda, kasnije, brisanjem ovog člana i premeštanjem sadržine tog člana u član 19, na pravilniji nomotehnički način reguliše cela materija i onda se tamo određuje tačno i precizno za koju svrhu se, u ovom konkretnom slučaju, kada je reč o novčanim kaznama, mogu ta sredstva upotrebiti da ne bi došlo do nekih eventualnih kasnijih zloupotreba. To je bila ideja.
Kada bude došao član 19, budući da sam potrošio dva minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe, i tada ću još malo potrošiti na član 19, jer mislim da je ovo jako značajno i treba ga podrobno objasniti. Hvala.

Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi DSS je 15 minuta i 10 sekundi.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Ako znam dobro da računam, oko ovog amandmana se radi u stvari o novcu koji ostaje policiji. Tu ima dva problema. Ako sam dobro izračunao, po predloženom zakonu policiji bi od kazni išlo 52,5% od ukupno naplaćenih kazni. Pošto 70% ide policiji, to je 52 i hajde da uzmemo da je to, a cifre su negde oko 40 miliona evra godišnje, odnosno 30-40 miliona. Tu je otprilike za opremanje saobraćajne policije negde preko 20 miliona evra po predloženom zakonu, a legis DSS bi svukle to za nekih 15%. Jer, kad se preračuna procenat na procenat, ostalo bi 38,5%, dok ovako vam ostaje 52%, što je otprilike razlika od 15%. To je jedan problem.
Zaista ne mogu da sudim onu opciju koju vi želite od kazni. Ja samo strepim da je zakon naštelovan tako da će policija biti prilično motivisana da naplaćuje kazne, što nije loše, jer izvesnost kazne povoljno doprinosi bezbednosti saobraćaja. Sada, pošto policija ne radi, ne kažnjava za pojas itd., objektivno imamo štete zbog toga. Ne sumnjam da policija čeka da se donese zakon pa da bude stroga, kako bi dokazala da je zakon koji je ona pisala fenomenalan. Ali, vratimo se mi na nešto drugo.
Kada kažete da to ide za saobraćajnu policiju, da li su tu i vozila ili samo oprema, radari i sve ono što doprinosi bezbednosti? Ako su vozila, onda ministar sledeće godine može internim aktom policije da vozila iz saobraćajne policije prebaci u kriminalističku policiju, u pograničnu policiju, gde onda, složićete se, novac od kazni ne ide u svrhu povećanja bezbednosti saobraćaja. Svejedno da li 38% ili 52%, govorimo suštinski.

Preostalo vreme na raspolaganju poslaničko grupi LDP je 10 minuta.
Da li još neko želi reč u raspravi po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Ranđelović. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze su prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Konačno dolazimo do ključnog amandmana. Dakle, nakon što smo tražili brisanje člana 18, prebacili smo ono što je materija člana 18. u član 19, gde mu je i mesto, zbog toga što se tu jasno prati sistematika prikupljanja sredstava i trošenja sredstava za ove namene. To je pravnotehnički ili nomotehnički, kako hoćete, savršeno urađeno ovde. Nije da se hvalim, ali to je stvarno dobro napravljeno. Pitanje je samo da li predlagač zakona želi da prihvati ovaj princip ili ne.
Šta smo mi rekli? Kao što je rekao moj prethodnik komentarišući ovaj amandman, najmanji je problem s kojim se možemo suočiti, ne iz želje da neko zloupotrebi ne znam šta, ali znate kako, jedno ministarstvo, jedna državna institucija želi za sebe sve najbolje radi realizacije svojih ukupnih poslova i koristeći priliku da su se inkasirala značajna novčana sredstva od novčanih kazni u budžet Republike Srbije, te da njima pripada jedan adekvatan udeo, onda će oni koristiti ta sredstva za ono što smatraju da im je najpreče, najinteresantnije u tom trenutku.
Dame i gospodo, ovde donosimo zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Elementarna logika je da sredstva od novčanih kazni budu upotrebljena, što je i bila neka prethodna intencija predlagača, upravo za namene održavanja bezbednosti, unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima. Kada je reč o policiji, saobraćajnoj policiji kao značajnom učesniku u unapređenju i održavanju bezbednosti saobraćaja na putevima, onda moramo voditi računa da precizno odredimo na šta ta novčana sredstva idu.
Osim toga što je od ukupnih sredstava to smanjeno na oko 37-38%, kao što je gospodin Ostojić rekao, a ovde u odnosu na 70% od sredstava prikupljenih na 55% od tog dela, mi smatramo, ponoviću još jednom, da onaj ostatak koji smo navodno izbacili pa smanjili, to ne znači da je to izbačeno, da se to neće upotrebiti za ove potrebe i ove svrhe.
Hoće, zato što upravo ovaj zakon to predviđa, samo što je onda Vlada slobodnija da odredi šta će s tim sredstvima. Može ih dati i za vozila saobraćajnoj policiji, to će Vlada svojim programom urediti, nemojte da to ovaj zakon automatski radi.
Ono što ovaj zakon mora automatski da uradi i što je naša obaveza ovde je da odredimo minimum onoga što saobraćajna policija mora da dobije. Ovde treba svi zajedno da se dogovorimo šta je taj minimum. Molim vas da ovo pratite pažljivo. Minimum koji saobraćajna policija (po slovu zakona, ne po odluci Vlade, po tome ima pravo još na svašta, to nemojte da zaboravite, mi ovde nismo to eksponirali), po ovom zakonu treba da dobije je sledeće - 55% od onih 70% sredstava za specifičnu opremu i sredstva za kontrolu i regulisanje saobraćaja jedinica saobraćajne policije. To je minimum. Dajte im ta sredstva za to. Kada se to napiše u zakonu, niko ne može ta sredstva da opredeli za bilo šta drugo, ona moraju biti za to upotrebljena.
A da vam ne bude neka velika žal za ovu razliku između 55% i 70%, ponavljam još jednom i ovo je istina, Vlada Republike Srbije može na osnovu svog programa ta sredstva opredeliti kako god želi, pa ih može opredeliti i za rad MUP-a, pa i za rad policije u okviru MUP-a. To nije sporno, samo se na ovaj način, vrlo jasan i korektan, zaštićuje ono što je društvena potreba, što je sadržaj društvene potrebe, a tiče se neposredno kontrole bezbednosti saobraćaja na putevima.
To je bila cela ideja. Voleo bih da vam se ova ideja dopadne i da ovo usvojite. To bi bilo korektno za sve nas. A dame i gospodo narodni poslanici iz vladajuće većine, verujte mi, ovo nikakve veze sa našom politikom u skupštinskim klupama nema, sa stranačkom surevnjivošću ni bilo čim drugim. Ovo je stvar elementarne logike. Molim naročito one koji su članovi Odbora za saobraćaj i one kojima je to bliska materija da sednu, razgovaraju o ovome u svom poslaničkom klubu i da se u Danu za glasanje dogovorimo, ako prethodno Vlada ne prihvati, da ovaj amandman na čl. 18. i 19. prihvatimo. Hvala.

Preostalo vreme poslaničke grupe DSS je 13 minuta i 10 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz, a posle njega Zoran Ostojić.

Gospođo predsedavajuća, analizirajući Zakon o bezbednosti saobraćaja i uloženi amandman, zaključio sam da je i predloženi član zakona 19. dobar, ali da je dobar i amandman. Dobro je što jedinice lokalne samouprave dobijaju 30% sredstava od naplaćenih novčanih kazni, to je u duhu i decentralizacije finansijskih sredstava države, ali i u duhu razvoja saobraćaja u prostoru kojim upravljaju jedinice lokalne samouprave. Mislim da je amandman umestan i da će sredstva koja se budu naplatila od novčanih kazni ići na pravu stranu.

Reč ima poslanik Zoran Ostojić.

Apelujem ne na vas, gospodine Mrkonjiću, nego na ove kolege pored vas, nisu iz vašeg ministarstva. Kritikujemo vas za ono za šta zaslužujete, hvalićemo vas za ono za šta zaslužujete kada prihvatite amandmane. Učinite nešto da nas ubedite da ste spremni da se odričete tih policijskih monopola u ovoj sferi.
Gospodin Aligrudić je, u stvari, predložio amandman koji ovo znači. Sada, po ovom zakonu, od 40 miliona naplaćenih evra kazni, vama bi, odnosno Upravi saobraćajne policije, pripalo 22 miliona. On predlaže, faktički, da vam pripadne 16, a onih šest do 22 da Vlada odlučuje za šta i kako i kada da vam da. Mislim da je to potpuno razumno, posebno što, da budemo pošteni, i od ovih 30%, tj. od ovih 12 miliona koji idu lokalnim samoupravama, ''ogrebaćete'' se vi prilično dobro.