Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Mašić.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre i saradnici u Ministarstvu poljoprivrede, dame i gospodo narodni poslanici, opet bih na početku hteo da ukažem na besmislenost ovakve rasprave koju smo vodili o ovako važnim zakonima, kako u načelu, tako i sada, o započetoj raspravi po podnetim amandmanima na ovoliki broj zakona.
Već smo gotovo jedan sat izgubili u raspravi oko jednog zakona i to došli smo tek do drugog člana ovog prvog zakona iz tog seta od 15 zakona i realna je bojazan da određene zakone i amandmane na određeni broj zakona jednostavno nećemo ni dotaći, niti će biti spomenuti i uopšte ne znam kakvu će sudbinu imati ti podneti amandmani, i koji su prihvaćeni od strane predlagača ili pak koje je Odbor predložio, neće javnost, u najmanju ruku naši poljoprivredni proizvođači neće moći ni čuti šta je prihvaćeno, a šta je odbijeno.
Mislim da ne bi trebalo nikada više ne samo o ovako značajnim zakonima kakva je poljoprivreda, nego i o mnogim drugim zakonima da se o ovolikom broju zakona vodi načelna rasprava jer je ona krajnje, krajnje besmislena, niti se mogu amandmani na pravi način obrazložiti, niti se suštinski može sagledati šta se želelo amandmanima menjati.
Podneo sam na član 2, tačku 2) amandman u želji da se bolje i jasnije definiše šta je poljoprivredna proizvodnja. Ona je Predlogom zakona definisana tako da je to proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, uzgoj ribe, odnosno drugi oblici poljoprivredne proizvodnje (gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i drugo), koja se obavlja na poljoprivrednom zemljištu, kao i na drugom zemljištu ili građevinskoj celini koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije.
Predlog mog amandmana se odnosi na to da se iza reči "ribe" dodaje reč "pčele", jer smatram da je pčelarska proizvodnja jedna od značajnih poljoprivrednih proizvodnji, da relativno veliki broj naših građana se bavi tom proizvodnjom, da je to proizvodnja koja se delimično izvozi i da nije na odmet da se ovde jasnije definiše da u okviru poljoprivredne proizvodnje jasnije stoji i uzgoj riba i pčela.
Predlagač, tj. Vlada, u obrazloženju odbijanja, tj. neprihvatanja ovog amandmana navodi da je poljoprivredna proizvodnja proces proizvodnje biljnih i stočarskih proizvoda, odnosno drugih oblika poljoprivredne proizvodnje, što podrazumeva i uzgoj pčela. Ako sam bio jasan, jasno sam podvukao šta je u Predlogu zakona definisano kao drugi oblici poljoprivredne proizvodnje, a ponoviću, gajenje pečuraka, puževa, staklenička, plastenička proizvodnja, gajenje začinskog i lekovitog bilja i dr. Znači, ovo i drugo, moglo bi se podvesti i pčelarstvo i uzgoj pčela.
Mislim da je bilo mnogo osnova da predlagač zakona prihvati ovu dopunu i prihvati, u krajnjem, ovaj amandman. Sa žaljenjem moram da konstatujem da se nije imalo razumevanja, a mislim da je amandman krajnje suvisao, da mu je mesto ovde i da suštinski popravlja ovu definiciju poljoprivredne proizvodnje. Toliko bih oko amandmana.
Ako mi dozvolite, koristiću ono vreme koje imam kao ovlašćeni predstavnik. Hteo bih da se nadovežem na ono što je gospodin Batić rekao vezano za stanje veterinarske službe. Istina je da je ono izuzetno teško i dobrim delom podržavam ono što je rečeno. Mislim da bi Ministarstvo trebalo stvarno u narednom periodu da učini značajan napor da se krene pre svega u realizaciju programa mera zdravstvene zaštite životinja jer već ističe maj mesec, s programom se počinjalo mnogo ranije, jednostavno, realizacija programa je značajna iz više razloga.
Normalno, trebalo bi učiniti napore da se isplate i sva dugovanja veterinarskim subjektima, jer većina stanica je danas privatizovana, i u tim stanicama veterinari realizuju program mera i troše sopstvena sredstva u okviru realizacije i trebalo bi, kao naknadu, da dobiju deo onih sredstava koja su u budžetu izdvojena, znači novčanih sredstava za sprovođenje tog programa mera.
Ono što želim da demantujem, a što je rečeno ovde, pre svega sa aspekta uznemiravanja javnosti, da na teritoriji nekoliko opština, mislim da je rečeno tri opštine, vlada epidemija besnila. Mislim da to ne stoji i da je pogrešno upotrebljen izraz. Nikakva epidemija ne vlada, besnilo je zarazna bolest i životinja i ljudi, znači zoonoza, ona egzistira na području naše zemlje, povremeno se javlja, tj. dijagnostikuje, pre svega kod divljih životinja, poneki put i kod neke od domaćih životinja.
Na sreću, u poslednjih gotovo 50 godina nije gotovo nijedan čovek oboleo od besnila, jer je to neizlečiva bolest, i kada se utvrdi jedna zaražena životinja na području jedne opštine, onda se proglašava zaraženo stanje i preduzimaju mere vakcinacije potencijalno moguće zaraženih životinja, pre svega pasa i mačaka, ali i ako ima rezervata i nekih divljih životinja.
Svakako, naša zemlja bi trebalo da pređe toj tzv. peroralnoj vakcinaciji potencijalnih nosilaca ove virusne bolesti i da se time izvrši eradikacija ove bolesti. Za sada je drugi način vakcinacije i zato ta bolest egzistira na našim prostorima, ali prosto da bi se imala prava informacija, da ne bi bilo nikakvo uznemiravanje javnosti, ne postoji nikakva epidemija, nego je moguće da je registrovana jedna ili dve obolele životinje na teritoriji tih opština, i da je po tom osnovu, u skladu sa Zakonom o veterinarstvu, proglašeno zaraženo područje, i da se sprovode sve druge veterinarske mere.

Reč ima ministar Saša Dragin.

Zahvaljujem se gospodinu profesoru Mašiću na dobroj diskusiji i posle elaboracije podnetog amandmana na član 2. Predloga zakona mislim da Vlada može da usvoji taj amandman i zaista mislim da bi dodavanje pčela na tu listu bilo potrebno.

Ono što bih hteo da kažem je da to ide u korist Vladine politike da prvi put od ove godine se po pčelinjem društvu daje subvencija od 400 dinara po košnici, odnosno jako je bitno da kažemo još jednu stvar, da je program mera usvojen, za razliku od nekih prethodnih diskutanata koji su rekli da nije usvojen. Program mera počinje da se izvršava.

Ono što bih takođe ponovo želeo da pomenem jeste da je iz budžeta još dodato 400 miliona za veterinu i mi ćemo gledati da narednih meseci postignemo ono što nam je bio cilj, sa kašnjenjem od 9 meseci, koliko je bilo u plaćanju od onog trenutka kad smo preuzeli administraciju, da stignemo plaćanje mesec za mesec ili barem dva meseca, koliko je prihvatljivo za sve veterinarske stanice, jer je to zaista jako bitno i zaista predstavlja sad u ovom trenutku problem.

Konstatujem da je predstavnik predlagača prihvatio amandman, ali s obzirom da Odbor za poljoprivredu nije, onda će ili na sednici Odbora biti izjašnjavanja, pa time postati sastavni deo Predloga zakona ili će se u danu za glasanje Narodna skupština izjasniti o amandmanu koji je predstavnik predlagača prihvatio, a podneo narodni poslanik Zoran Mašić na član 2.
Sada određujem pauzu. Nakon prepodnevnog dela, popodnevni deo počinjemo u 15.05 časova raspravom u pojedinostima, amandmanom na član 4, koji je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu, raspravom u pojedinostima i amandmanima na tačke dnevnog reda od 4. do 18.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Da.) Poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o članu 4. stav 3. smatram da strategiju donosi Narodna skupština, na predlog Vlade, na period od najmanje deset godina.
Naime, ovaj predlog zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju smatram i obrazlažem zbog čega bi to trebalo da bude najmanje deset godina. Baš na Odboru za poljoprivredu, ministre, ako se sećate da smo pričali, čak ste i vi sami rekli, jedan mandat nas poslanika, zajedno sa ministrom, traje četiri godine. To je taj maksimum.
Bez obzira koji ministar, na predlog Vlade, ministarstva, EU, u koju toliko mi tobože žurimo, smatram da ministar, bez obzira koji, koliko i kakav zakon doneo, morao bi da ima neku dužu strategiju. Doći će novi ministar, novi ministar će predložiti nešto drugo, nešto što će se možda kositi što vi smatrate da je dovoljno, sedam godina, obzirom da je to osnova u EU, donošenje na period od sedam godina.
Prema tome, mislim da bi kada predlažete zakone oni trebalo biti u dužem periodu od onoga što ste vi predložili. U protivnom, smatram da sada, u ovoj situaciji, ponavljam, u kakvoj se nalazi agrar Srbije, vi bi morali da napravite jednu ključnu analizu koja bi bila osnov za svaki dalji razvoj poljoprivredne proizvodnje.
Ta ključna analiza je preduslov za stvaranje strategije za duži period, onaj period koji predlažem. Samo tako može i paor, tj. Seljak, onaj koji proizvodi i pšenicu i kukuruz, ko proizvodi malinu, ko proizvodi grožđe, jabuke, kruške, kupine, tek kroz tu strategiju može da bude siguran da, kad napravi neku novu kulturu na svom zemljištu, da bude siguran da će taj njegov proizvod biti plasiran i siguran bar u narednih deset godina, a ne u narednih sedam godina, koliko predlažete.
To je suština zbog čega tražim da to bude duže od sedam godina. Smatram da će taj predlog zakona ili bilo koji, a posebno sada kada je reč o poljoprivredi i ruralnom razvoju, period od deset godina imati neku sigurnost kod tog paora i tog seljaka ili poljoprivrednog proizvođača. Neka osnova bude tih sedam godina koje propisuje EU kao, ali bi trebalo to povećati na deset godina. Uvek se ranije pravio neki petogodišnji plan, ali smatram da je poljoprivreda sada u situaciji kada bi trebalo da se pravi plan i strategija razvija poljoprivrede za nekih deset godina.

 Pre nego što dam reč ministru Saši Draginu, obaveštavam Narodnu skupštinu, a na osnovu člana 85. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a raspravom o tački koja u tom trenutku treba da bude na dnevnom redu. Sekretar Narodne skupštine, gospodin Veljko Odalović, dobio je obaveštenje od generalnog sekretara RTS Stanislava Veljkovića da u ponedeljak, 25. maja 2009. godine, direktan prenos sednice će biti do 17.55 časova, zbog ranije preuzetih programskih obaveza. Nakon toga se neće vršiti prenos, a naš rad će biti emitovan u odloženom prenosu.
Reč ima ministar Saša Dragin.

Verovatno niste dobro videli, strategija jeste predviđena na period od deset godina, a program je do sedam godina. Faktički to jeste ono što ste vi kazali, tako da se i nalazi u zakonu.

 Da li još neko želi reč?(Ne.)
Na član 4. amandman je podnela Jorgovanka Tabaković
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Zoran Mašić.