Poštovano predsedništvo, gospodine ministre i saradnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana je da se nacionalni program ruralnog razvoja poljoprivrede u suštini donosi na najduži period od četiri godine, a ne ovako kako je predlagač predložio – sedam godina.
Opet iz istih razloga, što je prosto nemoguće ni ovim zakonom, ni bilo kakvom drugom odlukom neku novu Vladu teoretski, posle izbora koji će biti za tri ili četiri godine, nije u krajnjem bitno, ili posle godinu dana od donošenja ovog zakona, obavezati neku sledeću Vladu da ona doslovce u celosti poštuje nacionalni program ili strategiju tako kako je donela prethodna Vlada.
Svakako se slažem da treba da postoji nekakav kontinuitet, pogotovo u poljoprivrednoj proizvodnji. Međutim, pozivajući se na određena dokumenta i zakonska rešenja u zemljama EU, da se ona donose na taj period i da to obavezuje i nas, nije jak argument i nešto je što ne može biti apsolutno prihvatljivo. U krajnjem, kada govorimo o ruralnom razvoju poljoprivrede, mislim da i ova vlada, a i prethodne vlade iskazuju jednu priličnu nebrigu prema razvoju poljoprivredne proizvodnje upravo u tim ruralnim, pogotovo u marginalnim sredinama.
Iz godine u godinu se smanjuju ta sredstva i prema projekcijama raspodele budžetskih sredstava, koja je raspravljana na Odboru za poljoprivredu, pre rebalansa budžeta ta sredstva su bila relativno mala. Ona su sada posle rebalansa budžeta još manja, a svi smo svedoci kakvo je stanje poljoprivredne proizvodnje upravo u tim ruralnim sredinama, koliko teško žive i opstaju poljoprivredni proizvođači u tim sredinama.
Veliki broj naših sela je devastirano. Iz godine u godinu se smanjuje broj stanovnika u tim sredinama. Sve manji broj mladih ljudi ostaje da se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u tim ruralnim sredinama, da formiraju svoje porodice, da se bave poljoprivredom i žive od poljoprivrede.
Objektivno imamo potencijala upravo u tim sredinama i tim prostorima da se u mnogo većem obimu razvija poljoprivredna proizvodnja, kako klasična, tako i organska poljoprivredna proizvodnja, jer su upravo te sredine najmanje zagađene i pružaju se velike mogućnosti razvoja.
Mislim da ova vlada i svaka naredna mora krajnje ozbiljno prići razvoju poljoprivredne proizvodnje u ruralnim sredinama, jer u protivnom ćemo ostati bez tzv. individualnih poljoprivrednih proizvođača.
Većina sela će ostariti i ostaće samo, da kažem, one latifundije koje imaju svoju mehanizaciju i koje će moći da uzimaju veće komplekse zemljišta od tih staračkih domaćinstava za obradu.
Bojim se da će upravo u tim sredinama biti veliki broj i velike površine, bolje rečeno, obradivog zemljišta neobrađeno, zaraslo u parlog i korov. To nije ničiji interes i mislim da Vlada, a u krajnjem i Ministarstvo poljoprivrede, mnogo više da posveti poljoprivrednoj proizvodnji u tim sredinama.
Svakako se zalažem da se donese nacionalni program razvoja poljoprivrede u ruralnim sredinama, jer on kao takav nije postojao i koliko znam Ministarstvo već radi ili je već završilo taj dokument. Treba ga što pre usvojiti i u skladu s njim učiniti na ukupnom poboljšanju ekonomskog stanja poljoprivrednih proizvođača u ruralnim sredinama, ne samo razvojem poljoprivrede, nego i razvojem drugih infrastrukturnih činilaca, puteva, vodovoda, kanalizacije i poboljšanja energetskog snabdevanja, svega onoga što će u mnogo većem obimu poboljšati život ljudi koji žive u tim sredinama, a pogotovo uticati da ostaje mnogo veći broj mladih ljudi da se bavi poljoprivredom, da žive od poljoprivrede, da izdržavaju svoje porodice, jer samo tako možemo povećati u značajnijem obimu ukupan obim poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji.
