Pre svega, na tragu ovoga što je govorio kolega Maraš, svi smo bili svedoci da jedno od najvećih predizbornih obećanja koja su davana od strane DS-a kao nosioca sadašnje skupštinske većine i vlasti, ali i od drugih stranaka, da će upravo poljoprivreda kada dođete na vlast procvetati i kako će subvencije poljoprivrednim proizvođačima biti i više nego dovoljni podsticaj da se poljoprivredna proizvodnja ojača, a sada smo suočeni sa uredbom gde se zapravo poljoprivrednim penzionerima uskraćuje pravo na 12.000 dinara po hektaru.
Postavljam pitanje šta bi bilo da je to rečeno u kampanji? Da li bi tada poljoprivredni proizvođači, a svi znamo da je starosna struktura na našem selu jako nepovoljna, da li bi tada naši poljoprivredni penzioneri i to oni koji su redovno uplaćivali u PIO fond, da li bi oni tako zdušno glasali za DS i za stranke vladajuće koalicije?
Mislim da ne bi i mislim da je ovakva uredba koja dolazi 15. maja jeste nož u leđa mnogim poljoprivrednim proizvođačima, a da ne govorim o retroaktivnosti koja je izuzetno sporna i mislim da apsolutno ne može da stoji da se uredba koja bude doneta 15. maja odnosi na poljoprivrednog penzionera koji je recimo 1. maja podneo urednu dokumentaciju i očekivao sredstva.
Sa ovog mesta pozivam poljoprivredne penzionere koji su predali pre 15. maja da tuže državu, da tuže Ministarstvo i da tuže Vladu, jer Vlada se ponaša osiono i koristi svoj autoritet da unazad pokušava nekome da oduzme sredstva na koje je računao i na koje je imao prava, koja su mu obećana i prema pozitivnim propisima, u vremenu kada je predao tu dokumentaciju, na taj novac je imao pravo.
Dakle, ne znam šta se radi na Vladi, ako postoji stranka koja štiti interese penzionera, pa i poljoprivrednih penzionera, ako je to taj uski segment vašeg delovanja, onda nikako nije smelo da vam se dogodi da na Vladi prođe jedna ovakva uredba. Vrlo je važno da znamo da li je PUPS glasao za ovu uredbu, da li je bio uzdržan ili je na Vladi digao glas protiv ovakve uredbe. Ne verujem da je digao glas, ali nije kasno, imamo sada i ovu skupštinsku raspravu, ima dosta vremena pred vama. U vama vidim saveznike u ovom poslu, da se na neki način ovakva uredba spreči.
Ovo je jako loš signal onim poljoprivrednim proizvođačima od kojih se očekuje da uplaćuju u PIO fond. Koliko znam, svi regresi, sve subvencije će biti vezane za izmirenje obaveza prema PIO fondu, pa ako država na ovaj način tretira one koji su uredno izmirivali svoje obaveze, a na selu sjajno stanje nije, to svi znamo, onda je to jedan jasan signal da jednostavno mnoge poljoprivredne proizvođače guramo u sivu ekonomiju, da ne izmiruju svoje obaveze, samim tim neće moći da koriste sredstva od države. Ovo što se dogodilo sa ovom uredbom, što će imati faktički realne posledice na mnoge poljoprivredne proizvođače, jeste zapravo najbolji pokazatelj šta se u državi dešava. Mi danas raspravljamo o 15 zakona o poljoprivredi, za to imamo nekih 10 sati svi ukupno vremena, 1.200 amandmana.
Najverovatnije danas i sutra kada o ovome budemo raspravljali nećemo stići da progovorimo o zakonu o poljoprivrednom zemljištu, nećemo stići da progovorimo o zakonu o stočarstvu, jer je jednostavno to taj dični Poslovnik koji je usvojila skupštinska većina, kojim se diči, kojim se ponosi, a to je da narodni poslanici neće moći da progovore o amandmanima po tako bitnim zakonima, a pretpostavljam da se apsolutno ne sporimo da je zakon o poljoprivrednom zemljištu bitan, ali pre toga treba odraditi 1.000 amandmana da bi do toga uopšte došli.
To je sada stvar brzine i kvaliteta. Vi želite brzo u Evropu i za to je sada DS najodgovornija, koja je donela ovako restriktivan Poslovnik, gde se faktički sužava pravo poslanika i uskraćuje pravo poslanika da govori o bitnim zakonima.
Niko ne spori da su ovi zakoni bitni i da će imati pozitivne posledice i za poljoprivredu uopšte, ali od evropskih zakona do faktičnog stanja postoji jedan ogroman prostor koji je neusklađen i koji zapravo ukazuju da ovi zakoni i ova priča o približavanju našeg zakonodavstva u sferi poljoprivrede EU, nemaju realne posledice po seljake, po poljoprivredne proizvođače, jer ih evo sada ovom uredbom kažnjavamo, jedan veliki broj.
Pitanje je, s obzirom na visinu budžeta koji ima, kojim je agrarnim budžet izmasakriran, dakle, nešto je viši od 2% ukupnog budžeta, prirodno je – novca nema, pa se mora kresati, mora se rezati gde god to može. Ovo je sad prvi momenat gde se kreše i gde se sredstva oduzimaju onim poljoprivrednim proizvođačima koji imaju pravo na ta sredstva.
Ko zna šta će se desiti u junu, julu ili u septembru, kada budemo imali jedan novi rebalans, kada novca bude još manje.
Ministre, znajte da u opozicionim poslanicima i onima kojima je stalo do poljoprivrede imate saradnike da ne dozvolite da se više ijedna para uzme od ovog agrarnog budžeta. Postoje mogućnosti gde se mogu uzeti na nekoj drugoj strani, ali od agrarnog budžeta se ne može uzeti više ni jedan dinar.
Dakle, retroaktivnost ove uredbe, ona je i sama po sebi sporna i udara tamo gde je najtanje, u poljoprivrednoj proizvodnji, ali retroaktivnost koja je data kao objašnjenje je apsolutno nedopustiva. Pozivam, između ostalog, i ovaj primer koji je kolega Maraš naveo, tog poljoprivrednog proizvođača, ali i sve ostale koji su predali pre uredbe da tuže državu.