Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici u ovom momentu prisustvuju 123 narodna poslanika.
Radi tačnog utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 94 narodna poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika, te postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235. Poslovnika? (Da.)
Reč ima gospodin Riza Halimi. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice. Dame i gospodo narodni poslanici, postaviću pitanje ministru za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pod uticajem predstavnika Vlade Republike Srbije u opštini Preševo je raskinuta koalicija formirana nakon prošlogodišnjih lokalnih izbora i formirana nova koalicija, koja je 20. maja na konstitutivnoj sednici izabrala potpuno novo rukovodstvo uz veoma grubo kršenje odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi i Statuta opštine Preševo.
Prilikom razrešenja dosadašnjeg predsednika opštine nisu bili obezbeđeni zakonom predviđeni uslovi za tajno glasanje. Na toj sednici je prvo izabran predsednik opštine, posle je izabrano osam članova opštinskog veća, a da pri tom uopšte nije dat predlog za zamenika predsednika opštine, kao ni za trojicu preostalih članova opštinskog veća koji su predviđeni statutom opštine, a što je u suprotnosti sa stavovima 2. i 3. člana 45. Zakona o lokalnoj samoupravi.
Na ovakav nezakonit način izabrano nekompletno opštinsko veće je na sednici održanoj sutradan, 21. maja razrešilo načelnika opštinske uprave koji je pre osam meseci bio izabran preko javnog oglasa na pet godina, a odmah potom postavljeno je novo lice za vršioca dužnosti načelnika opštine, što takođe nije predviđeno zakonom.
Šta će preduzeti Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu da zaštiti zakonitost u radu organa lokalne samouprave u Preševu da bi sprečilo stvaranje haotičnog stanja, koje je vladalo takođe u toku 2005. godine u ovoj opštini zbog namernog ćutanja takođe nadležnog ministarstva, a i sudskih instanci u to vreme?
Drugo pitanje se tiče opet problematike ovog ministarstva, a i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovih dana u opštini Bujanovac, a i u Preševu, ima problema prilikom izdavanja ličnih dokumenata građanima albanske nacionalnosti. Citiraću jedan deo dopisa koji je dostavljen opštinskoj administraciji od policijske stanice:
„Od vaših mesnih kancelarija policijska stanica Bujanovac dobija zahteve radi određivanja JMBG, pogotovo za lica rođena u inostranstvu. Tom prilikom dostavlja nam se izvod iz matične knjige rođenih sa podacima na albanskom jeziku. Te podatke je referent matičar upisao na osnovu internacionalnog izvoda, što nije sporno, međutim u obavezi je da, prema Zakonu o matičnim knjigama i Uputstvu o vođenju matičnih knjiga, zatraži od stranke, odnosno roditelja prevod internacionalnih izvoda od zvaničnog tumača i u matične knjige upiše sve podatke na srpskom jeziku i ćiriličkim pismom“.
Mi čitavo vreme usvajamo zakone koji bi trebalo da budu kompatibilni sa evropskom regulativom, internacionalni izvodi dolaze nam iz evropskih država, pa se sad postavlja pitanje šta znači prevod na srpski jezik imena i prezimena, imena roditelja, prebivališta i datuma rođenja. Hajde da vidimo šta se tu zapravo prevodi.
Imamo praksu da Albanci sada imaju dvojna imena, ne svi, ali zbog razlike između ćiriličke srpske azbuke i albanskog alfabeta (nekoliko slova je različito) imamo dva imena za isto lice i ljudi imaju dosta problema prilikom rešavanja svojih interesa i uopšte prava u inostranstvu, jer se javljaju sa različitim imenima.
(Predsedavajući Nikola Novaković: Vreme, gospodine Riza.)
Zato je veoma bitno da se ovo spreči i da građani ostvare ta prava u svim državama u Evropi gde trenutno žive. Hvala.

Pitanje će biti prosleđeno Vladi, naravno, uz insistiranje na brzom odgovoru.

Reč ima narodni poslanik gospodin Zoran Ostojić.

Gospodine potpredsedniče, ne znam kome da uputim pitanje, vama ili gospođi Dragutinović. Mi na dnevnom redu imamo sada zakon o spoljnim poslovima i vidimo gospođu Dragutinović kako sedi kao, pretpostavljam, ovlašćeni predstavnik Vlade. Verujem da vas je Vlada ovlastila. Evo, mi ćemo sada da idemo u raspravu u pojedinostima, to su detalji, to je relativno stručnije nego ono u načelu, koleginica Vesna Pešić ima zaista konkretna pitanja i nejasnoće, pa pitam – da li ste vi u stanju na to da odgovorite?
Ako niste, onda zaista mislim da je važnije da se umesto na Rolan Garosu ministar pojavio ovde. Znam da je važan Garos, ali ovlašćenja koja zakonom traži gospodin ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, da pet odsto zaposlenih u diplomatskim konzularnim predstavništvima prima bez konkursa, zaista su velika ovlašćenja. Drugo, pravi se služba bezbednosti koja nije pomenuta u Zakonu o službama bezbednosti. Ja vas zaista cenim, gospođo Dragutinović, ali, iskreno, sumnjam da ste stručni za ova pitanja.

Pitanje je relativno lako, jer na dnevnom redu nije izmena Zakona o spoljnim poslovima, nego pravo iz člana 235, a to pitanje ćemo rešiti kad dođe na dnevni red. Što se tiče konkretnih odgovora, kad počnemo raspravu po dnevnom redu, videćemo kako će to da ide.

Reč ima gospodin Aligrudić. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je pitanje koje upućujem premijeru Cvetkoviću. Nažalost, moram tako iako znam da premijer Cvetković zapravo nije premijer Vlade, iako znamo da je to vlada orkestrirana iz kabineta predsednika države i da zapravo predstavlja marionetsku vladu kabineta Borisa Tadića. Naravno jako lošu, jako nesposobnu, koja uvlači zemlju u katastrofu, u ozbiljnu krizu, veću od one u kojoj bismo, po prirodi stvari, morali biti s obzirom na svetska dešavanja.
Ovo moje pitanje sam, nažalost, u nekim formama i ranije postavio, ali kada postavite pitanje pa ne dobijete adekvatan odgovor, onda ga, naravno, morate iznova postavljati. Vlada Republike Srbije, odnosno pojedini zvaničnici iz Vlade su pre par meseci nagoveštavali sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom. To je trebalo da bude, ili valjda jeste, niko to više ne zna, kreditni aranžman za ukupan iznos do tri milijarde evra.
Tada smo upozorili da se u taj aranžman, ili u pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, ulazi bez formalne odluke Vlade o tome.
Kasnije se razjasnilo zbog čega te formalne odluke Vlade nije ni bilo (o tome ću reći nakon par minuta). Zatim je doneta formalna odluka Vlade o ulasku u razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom, ali nakon što smo mi više puta to pitali i više puta insistirali kroz poslanička pitanja na tako nečemu.
Da nije toga bilo, utisak je da nikada nikakva formalna odluka Vlade o tome ne bi bila doneta.
Na kraju, svi aranžmani tog tipa moraju proći kroz ratifikaciju u Narodnoj skupštini. Nagoveštaja o tome nema, a aranžman sa MMF tog tipa kakav se želi zaključiti je specifičan međunarodni ugovor.
Ono što se postavlja kao ključno pitanje jeste - čemu ta sredstva treba da posluže. Iz izjava čelnika Vlade u početku videlo se da će ta sredstva uglavnom služiti potpori valutne stabilnosti dinara. Kasnije smo čuli razne druge izjave o tome čemu sva ta sredstva koja se povuku na osnovu kredita mogu da služe u odbrani domaće privrede i ekonomske situacije, ali je sve to nejasno.
Da li smo mi ovde ijednom imali raspravu o tome? Poslanička pitanja i paušalni odgovori nisu dovoljni. To je ozbiljna tema. Tri milijarde evra je ozbiljan iznos novca, 400 evra zaduživanja po glavi stanovnika je ozbiljno zaduživanje.
Zamislite, dragi građani koji ovo pratite, da neko dođe na vaša vrata, zazvoni, na grudima mu piše "država", uđe kod vas u stan i kaže - dajte mi odmah 400 evra, vi ga pitate - izvinite, zašto? hteo bih da znam, jer kad plaćam porez, bilo šta drugo, bilo kakve takse, želim da znam na šta se to troši, zbog čega želite da me zadužite za 400 evra, što ću naravno s kamatom otplaćivati?, a vi mu kažete - nisam siguran tačno, imamo raznih ideja.
Nikada nismo pred Narodnom skupštinom otvoreno govorili o tome, nikada nismo predočili program vezan za trošenje tih sredstava, nikada nismo rekli tačno za šta se to koristi i kakav je program tog trošenja, ali smo se uglavnom utrkivali u tome da dokažemo kako je to neophodno zbog stabilnosti dinara.
A onda se taj građanin seti, nadam se, pa vam kaže - dinar je ''otišao'' za preko 20 i nešto dinara u proteklih šest-sedam meseci, posla nemam, ne samo da niste realizovali program zapošljavanja nego dolazi do negativne stope, društveni bruto proizvod ne da ne raste nego pada, privreda ne da napreduje nego nazaduje, nijedan realan program mera za oživljavanje privrede videli nismo i zašto biste vi meni uzeli mojih 400 evra?
Moje pitanje za gospodina Cvetkovića, konačno, jeste – kada ćemo mi o tome ovde ljudski i na lep način raspravljati, ako ništa drugo?

Reč ima narodni poslanik gospodin Tomislav Nikolić.

Već sam postavio pitanje o problemima koje Srbija ima zato što je zatvoren Narodni muzej. Danas bih želeo da ministra podsetim da na pitanja treba da odgovara i da on drugu funkciju i nema osim da Srbija ono blago koje ima može da predstavi ne samo svojim građanima, nego i onima na koje mi računamo da obiđu Beograd i Srbiju.
Da ga podsetim da od više od 30 muzeja u Srbiji radi samo nekoliko. Da je Narodni muzej zatvoren 1. juna 2003. godine zato što je dosovska vlast ustanovila da mikroklima u Narodnom muzeju nije adekvatna za očuvanje eksponata.
Da je austrijska firma "Kunstrans" izgradila u Pančevačkom ritu nekakav depo čiji zakup mesečno plaćamo 35.000 evra. Depo je izgrađen blizu plinare, u kriptodepresiji, dakle ispod nivoa Dunava, tako da preti opasnost da nam ogroman broj eksponata iz Narodnog muzeja bude ili potopljen ili da izgori u požaru.
Narodni muzej ima oko 400.000 eksponata, u njemu se nalazi prsten Stefana Prvovenčanog, prsten kralja Radoslava, prsten kraljice Teodore na kome je prvi put utisnut dvoglavi orao, čiju smo nekakvu imitaciju mi uvrstili u grb Republike Srbije.
Postavlja se jednostavno pitanje – zašto ne radi Narodni muzej? Govori se o sumi od 25 miliona evra, kao neophodnoj za rekonstrukciju muzeja, ali se isto tako govori da bi posle toga troškovi za održavanje muzeja bili enormni.
Čudi me da niko od ljudi iz struke nije pokrenuo pitanje da otvorimo Narodni muzej.
Postavljam pitanje – da li ministar zna koji vredni eksponati nedostaju iz depoa ili iz trezora Narodnog muzeja, pošto postoje otvorene sumnje da je došlo do petooktobarske revolucije u Narodnom muzeju i da su nestali mnogi eksponati.
Pozivam narodne poslanike da obiđu zgradu Narodnog muzeja i da se sami uvere u to da nema države bez Narodnog muzeja i da i vi sami svesno učestvujete u tome da Srbija izgubi mnoge atribute svoje državnosti.
Uz sve to, podsećam vas da ne radi ni Galerija fresaka, u kojoj se čuvaju kopije svih fresaka iz manastira sa KiM, pa se sada, kad ne samo državni funkcioneri, nego nijedan građanin Srbije ne može da ode na KiM, postavlja pitanje zašto mu bar nisu dostupne kopije fresaka koje se nalaze u srednjovekovnim manastirima na KiM.
Poručujem ministru kulture da nije političar, nego da je jedan od ljudi koji o tome treba da brinu, da o ovom pitanju ne treba da razmišlja politički, da za Narodni muzej treba da se bori, da je trebalo da on pokrene akciju "otvorimo Narodni muzej", da postoji bar pet svetskih muzeja koji su spremni da nam odmah finansijski pomognu, ne kreditnim aranžmanima nego bespovratnim sredstvima, zato što je i njih sramota da jedna stara država, država koja ima istoriju, kulturu, tradiciju, koja ima i budućnost, nije adekvatno predstavljena u svetskoj kulturnoj baštini.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik gospodin Dragan Todorović, predsednik poslaničke grupe SRS. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, više bih voleo, gospodine Novakoviću, da je, trenutno samo, gospođa Slavica na tom mestu, zato što bi pitanje, pre svega, trebalo da bude upućeno njoj. Prvo i osnovno, postavljam jedno pitanje – kada ćete dati odgovore na dosadašnja pitanja koja sam postavio? Ima tu nekih težih i nekih lakših pitanja, ali vi, nažalost, uopšte ne odgovarate.
Ovo postaje potpuno besmisleno, farsa. Postavio sam jednostavno pitanje, molim vas, kada ću dobiti odgovor za onu spravu koja se nalazi preko puta poslaničke grupe SRS. Ne znam šta je tu problematično? Čije je to, ko je to postavio, za šta služi, u koje svrhe? Je l' vi ne smete da dogovorite, ne znate da odgovorite? Ili je to možda nešto što ne pripada Skupštini Republike Srbije? Sada već ozbiljno sumnjam da vi krijete nešto ne samo od narodnih poslanika, nego i od građana Srbije. Mislim da je red da napokon odgovorite šta je sa time.
Postavio sam pitanje vezano za imovinu Saveza komunista. Zakonom od 2001. godine dobile su pravo tadašnje parlamentarne stranke da tu imovinu koriste. Rekao sam da ima oko 300 objekata. Jedan od tih objekata je "Ušće". Ima skoro godinu dana kako sam postavio to pitanje, a vi mi ne odgovarate. Ko koristi tu imovinu? Videli smo sa "Ušćem", to ste prodali u bescenje. Tek sada se postavlja pitanje, odnosno pokreću se neke stvari vezano za taj kriminal oko palate "Ušće".
Postavio sam mnoga druga pitanja, a vi ne dajete odgovore. Postavio bih još jedno pitanje, za koje mislim da je vrlo interesantno i prosto sam zaprepašćen da do sada niko ne reaguje na ovu situaciju u kojoj se mi nalazimo, posebno ovi preko puta, ZES.
Vi znate, gospodine Novakoviću, da se na osnovu člana 249. u Skupštini Srbije obrazuju poslaničke grupe prijateljstva. Znate i ulogu tih grupa prijateljstva. Mislim da bi vam možda taj put u Evropu bio skraćen, možda ne bi trebalo da čekate 2025. godinu, možda biste 2023. godine uspeli da budete primljeni u Evropu da postoje te grupe prijateljstva, koje bi, u skladu sa Poslovnikom i ulogom koju su imale, obezbedile Srbiji takvu mogućnost.
Mi smo jedina skupština koja u drugom mandatu 2007, 2008. i 2009. godine apsolutno ima formirane grupe prijateljstva, ali one ne funkcionišu. Ni jedna jedina grupa prijateljstva ne funkcioniše. Pre svega, tu se postavlja pitanje Odbora za inostrane poslove i gospodina Mićunovića. Dobro, razumem gospodina Mićunovića, možda nije u stanju da se bavi ovim problemima, pošto on uspostavlja dobre veze Srbije i Hrvatske. Ali, pošto on nije u stanju, onda je to zadatak i obaveza predsednika Skupštine Republike Srbije gospođe Slavice Đukić-Dejanović. Negde je zapelo. Koji je razlog? Da li neko možda insistira od Skupštine Republike Srbije da se ove grupe ne formiraju? Možda im ne odgovaraju pojedine grupe prijateljstva, zato što postoje formirane grupe prijateljstva sa nekim državama koje nisu po volji Americi. Recimo, grupa prijateljstva sa parlamentom Irana.
Mogu da verujem da je to možda razlog, jer vi znate kakva smo mi država i kako mi funkcionišemo. Jednostavno, dođe Manter i kaže - ovo može, ovo ne može, ovo će malo da sačeka. Vi postupate sa nalozima američkog ambasadora, engleskog, a verovatno još nekih, ali nam onda recite što se bavimo nekim poslovima ako su oni potpuno besmisleni.
Posebno je pitanje sada za šta će nama ovaj poslovnik. Kako vi obavezujete nas da poštujemo Poslovnik, a ne poštujete ga vi? Vi ste pravnik, znate da postoje te uzajamne obaveze i da to ima smisla samo ako se sve strane u ovom parlamentu drže ovog poslovnika i poštuju ga.
Stvarno bih vas molio, pošto izgleda da urgencija gospođe Slavice Đukić-Dejanović nije urodila plodom, da vi pokušate svojim autoritetom kod službe da izdejstvujete da ja napokon dobijem odgovor na pitanje, bar na ovo vezano za onu spravu gore, tj. šta je ono gore na balkonu.