Evo, gospodine Novakoviću, kao što smo i rekli, vidite koliko je ovo važan zakon, promenio se i ovlašćeni predstavnik Vlade. Kao u hokeju, samo je falio još bodiček, onaj udarac.
Sada je došao gospodin Milosavljević. On stvarno ima diplomatskog iskustva. Krajem 2001. godine je vodio Zorana Đinđića u Dubai na doček Nove godine, pa tamo našli jednog poslovnog partnera, uslikali se i onda rekli - epohalni rezultati, diplomatska saradnja, velika pobeda, uskoro će iz Dubaija velika sredstva da dođu u Srbiju. Od toga je ostalo samo sećanje na lepo provedenu Novu godinu.
Nego, nisam se javio zbog toga. Malopre sam bio odsutan zato što je neki prozor landarao ovde u hodniku, pa sam išao da ga zatvorim da bi bio neki red u sali, da bismo mogli da se čujemo.
Gospodine Novakoviću, trebalo bi da Vladu upozorite da, kada predlaže neke izmene i dopune nekog zakona, ipak malo pogledaju u knjige. Znate, što se tiče diplomatije, napisani su tomovi i tomovi knjiga. Imali smo i imamo velikog stručnjaka za diplomatiju, gospođu Smilju Avramov, koja je držala diplomatsku školu i u inostranstvu i učila strane diplomate kako se obavlja taj posao.
Naša javnost mora da shvati koliko je devalvirana naša diplomatska služba za proteklih osam-devet godina. To je strašno. Diplomatijom se bavi svako. I onaj ko je više proveo ispod šljive nego što je držao knjigu u ruci ili, kad je držao knjigu u ruci, naišao je na dlaku, pa mu se smučila knjiga, pa je više ne uzima u ruke.
Molim vas, postoje neki principi, postoje neka pravila, postoji nešto što mora da se poštuje, počevši od diplomatskog protokola, pa nadalje. Ova odredba kojom se daju ovakva diskreciona ovlašćenja ministru spoljnih poslova je nešto što je nezabeleženo, nešto što nema ni u udžbenicima. Nigde tako nešto nije napisano.
Naravno da iza toga stoji neki uskostranački politički interes. On se zasniva na principu udomljavanja. Pre svega, udomljavanja. Setite se da je pomoćnik ministra inostranih poslova nekada bio profesor solfeđa. A znate zašto je bio profesor solfeđa u diplomatiji? Zato što je Zoran Đinđić rekao - ako je mogla da savlada solfeđo i da bude toliko uporna, verovatno će da savlada i poslove diplomatije.
Molim vas, kakav je to kriterijum? To treba da budu ljudi koji predstavljaju ovu državu i štite interese ove države u inostranstvu.
Mogao bih da vam navodim i primere nekih naših ambasadora koji su svojski štitili interese Republike Srbije u inostranstvu i starali se o građanima Srbije i državljanima Republike Srbije kad se nađu u inostranstvu, čak se i lično angažovali da pomognu građanima. Ali, ovde ne pričamo o tome.
Ovde pričamo, kroz ovaj zakon, kroz ovaj član i kroz ove amandmane, o jednoj vrsti zloupotrebe, koja se legalizuje usvajajući ovaj zakon. I mi smo protiv toga. Mi smo protiv svojevrsne legalizacije nečega što, moram da vam kažem, nema čak ni u udžbenicima.
Zato je potrebno u životu da se znanje stiče preko knjiga, a ne - rekao mi jedan čovek, kao što smo imali prilike da gledamo u Haškom tribunalu, gde se pojavljuje svedok veštak, pa kaže - rekao mi jedan čovek da je njemu rekao jedan student u Beogradu. Je li to ozbiljno? Nije ozbiljno. Ne može znanje da se stiče preko interneta i preko televizije. Ne, mora preko knjiga da se uzme, bez obzira da li ima dlaka u knjizi - pomeri se dlaka pa se čita knjiga do kraja.
U tom smislu mi i diskutujemo. Ponavljam, nećemo biti ovde tog dana kada se glasa o ovom predlogu zakona i na taj način ćemo javnosti da pokažemo da ne želimo ni fizički da stvorimo utisak kod nekoga da saučestvujemo u ovome što se radi. Od ovoga neće biti nikakve koristi, biće samo štete. Jer je naša diplomatska služba, znate i sami, u velikim problemima.
Samo da vas podsetim, ministar ne vraća na posao one ljude koji su dobili sudski spor da se vrate na posao, kao što ne vraća ili ne poštuje odluke suda ni guverner Narodne banke, ni druga ministarstva, ni drugi ministri. To mora da se prekine. Mora da zavlada princip legaliteta. Moraju Ustav i zakon da budu okvir u kome treba da se ponašaju državni funkcioneri.
Ali ako vi u zakonu date ovako široka vrata kao što dajete sada ministru spoljnih poslova, onda mi, suštinski, nemamo zakon. Onda je moguće da se taj zakon svede samo na jedan član - biće onako kako ministar odluči. A koji su kriterijumi?
Moram da vam skrenem pažnju, postoje neki standardi (da vas podsetim) iz Saveta Evrope, koji kažu kada se koja mera može primeniti, da mora zakonom sve da bude propisano, da to odgovara demokratskom društvu i da postoje neki opravdani razlozi. Ovde imamo klasičan primer apsolutne samovolje. Mi smo protiv toga da državni službenik poseduje tu vrstu samovolje.