Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas, gospođo Đukić-Dejanović, nemojte tako brzo da prelazite preko ovih amandmana. Kada se malo uđe u suštinu amandmana koje je podneo Odbor za pravosuđe i upravu, onda se vidi u stvari kakva konfuzija vlada u vladajućoj koaliciji.
Ispred sebe imam materijal Odbora za pravosuđe i upravu od 26. maja 2009. godine. To je zaprimljeno na pisarnici Narodne skupštine 26. maja 2009. godine u 15.15 časova.
Pazite šta se, između ostalog, kaže u ovom materijalu: Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, Odbor za pravosuđe i upravu podnosi - pa onda slušajte kako glasi naziv predloga zakona po mišljenju Odbora za pravosuđe i upravu - na Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
A predlog zakona se ne zove tako, nego se zove Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Ono što je neverovatno, to je sledeća stvar. Ovaj materijal Odbora za pravosuđe i upravu zaprimljen je na pisarnici Narodne skupštine Republike Srbije 26. maja 2009. godine u 15.15 časova. U isto vreme zaprimljen je na pisarnici Narodne skupštine, dakle bukvalno u isto vreme, u 15.15 časova, dopis grupe narodnih poslanika da je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda Radovan Radovanović, narodni poslanik poslaničke grupe ZES.
Ono što je najsmešnije je da se u ovom dopisu narodnih poslanika LSV ovaj predlog zakona drugačije naziva. Predlog zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja.
Dakle, bukvalno istoga sata i istoga minuta pisarnica Narodne skupštine zaprima dva različita akta u kojima se predlog zakona drugačije naziva.
Sada se ovde postavlja jedno elementarno pitanje – kako je moguće da na pisarnicu stignu dva akta bukvalno u istom momentu (ako je, naravno, tačno ono što piše na prijemnom pečatu), u 15.15 časova?
Sad se ovde postavlja jedno logičko pitanje - o kom predlogu zakona mi govorimo? Da li o onom predlogu zakona koji je studirao Odbor za pravosuđe i upravu ili o predlogu zakona koji su podneli narodni poslanici: Nenad Čanak, Olena Papuga, Radovan Radovanović, Aleksandra Jerkov i Bojan Kostreš?
Dakle, potpuna je terminološka konfuzija oko naziva predloga zakona. Zamislite kakva nas konfuzija čeka kada uđemo u normativni deo predloga zakona, kada počnemo da čitamo član 1, član 2, član 3. itd. Pa onda neonacizam, pa nacizam, pa fašizam, pa nacionalsocijalizam, pa nacionalizam, pa neonacionalizam, pa ko zna šta sve ne. Dakle, potpuna konfuzija, potpuna zbrka. Uopšte se ne zna kako se zove predlog zakona o kome mi govorimo.
Tu molbu sam uputio gospođi Slavici Đukić-Dejanović. Ona je izašla. Evo, molim vas, gospodine Novakoviću, nemojte da žurite kada čitate amandmane. Razumem da su narodni poslanici umorni, razumem da je prošlo 19.00 časova, razumem da je pala koncentracija, ali čitajte polako, smireno, amandman po amandman, i videćete kakva konfuzija nas čeka kada je reč o ovom predlogu zakona i kolika je neozbiljnost sadržana u ovim materijalima o kojima smo mi prinuđeni danas da raspravljamo samo zato što je postignut politički dil između Borisa Tadića i Nenada Čanka.
Boris Tadić je rekao - ne može statut Vojvodine, ali onda je dopustio - može Čankov predlog zakona, po hitnom postupku u skupštinsku proceduru. Doduše, ne znamo kako se predlog zakona tačno zove. Boško Ristić ga krsti na svoj način, Nenad Čanak na svoj način, ali u svakom slučaju, prinuđeni smo da o ovoj konfuziji danas raspravljamo samo zbog činjenice da je postignut krajnje nekorektan politički dogovor između DS i LSV.