Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Bilo je postavljeno pitanje za aerodrom u Lađevcima. Želim da kažem da Ministarstvo odbrane ima u posedu, odnosno gazduje sa više aerodroma u Srbiji, od kojih su trenutno u upotrebi dva aerodroma - u Lađevcima i Batajnici. Takođe, postoje aerodromi koji, nažalost, nisu u upotrebi jer su 1999. godine uništeni bombama, ali mogu da se stave u neku funkciju, za šta bi trebala velika investicija i veliki novac.
Aerodrom Lađevci se nalazi geografski na jako dobrom položaju. Kao što znate, otprilike dva miliona ljudi inklinira tom delu Srbije, iz centralne i zapadne Srbije, uključujući i jedan deo iz Crne Gore. Smatramo da bi, omogućavajući da tu lete i civilni avioni, omogućili da se taj ceo region ekonomski pospešuje.
Mi smo ovu inicijativu pokrenuli iz našeg ministarstva pre godinu i po dana, ali je jako dobro to što su lokalne samouprave koje su naslonjene na taj region u proteklom periodu pokrenule tu inicijativu, čak su neke, u želji da budu prve, rekle da Ministarstvo odbrane podržava njihovu inicijativu.
Nije važno ko koga podržava, bitno je da smo svi našli zajednički interes i da ta stvar ne bi ugrozila odbranu i bezbednost zemlje, s jedne strane, a s druge strane, moje duboko ubeđenje je da bismo sa relativno malim investicijama dobijali određena novčana sredstva koja bi mogla da opremaju naše vazduhoplovstvo, odnosno protivvazdušnu odbranu, čime bismo imali jedan benefit koji sada nemamo.
Ista nam je ideja i sa aerodromom Batajnica. "Batajnica" je aerodrom koji ima, kažu, bolji geografski položaj od aerodroma "Nikola Tesla".
Na moje pitanje - zašto, rekli su da je Vojska prva birala i da je tzv. ruža vetrova na tom aerodromu kudikamo bolja nego na aerodromu "Nikola Tesla" i da ima, navodno, manje maglovitih i više sunčanih dana i da sa tim može da bude sigurniji i češće u upotrebi. Sa druge strane, taj aerodrom je postavljen tako, uostalom kao i "Nikola Tesla", da je vrlo blizu i jedna i druga reka. Aerodrom "Batajnica" ima čak i prugu koja dolazi do samog aerodroma, a vrlo blizu je i Novi Sad.
Smatramo da bi taj aerodrom isto mogao da se stavi u funkciju jednog kargo sistema, da pomogne privredi Srbije i da se na taj način, s jedne strane, rastereti aerodrom "Nikola Tesla", a s druge strane, uvede nešto što je sasvim normalno, a to je da imamo jedan savremeni aerodrom gde mogu da sleću veliki avioni sa kargo transportom koji bi se dalje distribuirao širom Srbije.
Postoji ideja da se i aerodrom u Nišu proširi, odnosno da se i on stavi pod civilnu kontrolu. O tome trenutno razgovaramo sa lokalnom samoupravom u Nišu. To je takođe jedan veliki projekat, koji treba da omogući da ceo taj region ima ekonomski prosperitet.
(Žagor u sali.) Molim vas, ukoliko ne mogu da odgovaram na pitanja, kažite mi šta da radim. Da dostavim odgovore u pisanoj formi?

Molim narodne poslanike da ne dobacuju. Tok sednice je prema Poslovniku i ministar odbrane Dragan Šutanovac odgovara na pitanje koje mu je postavio narodni poslanik Ivan Jovanović. Molim vas da se ponašamo u skladu sa odredbama Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Sad mi je jasno zašto je potpredsednik Vlade istovremeno i ministar nauke i tehnološkog razvoja. Ni na jedno pitanje potpredsednik Vlade nije odgovorio. Pravo doktorski, onako kako nalaže doktrina.
Ministre i potpredsedniče, jasna su i možda malo duža, ali sada će biti kratka pitanja. Da li Vlada ima analizu ili nema? Koji su pozitivni, a koji negativni efekti? Kolika je direktna šteta od smanjenja carine i da li postoji analiza? Mora da postoji analiza. Ministar finansija Diana Dragutinović nijednog trenutka za skupštinskom govornicom, niti u medijima, nije iznela taj podatak. Da li ga imate vi, da li ga ima Vlada? Šta kaže tu analiza, ako je imate?
Dalje, šta će značiti povećanje deficita od 4% u odnosu na bruto društveni proizvod? To je novi rebalans budžeta. Budžet smo pre mesec dana usvojili. Zar ćemo svaki mesec usvajati rebalans budžeta?
To samo govori o neozbiljnosti Vlade, o tome da nemate analize, ne pravite analize. Jer, da pravite analize, onda biste obuhvatili sve ono što predstavlja prenesenu krizu iz sveta i domaće efekte, koji su samerljivi, koji se moraju finansijski i ekonomski sagledati i iskazati. To je onda jedna celina i imamo jasne podatke. Vi ih nemate.

Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Gospodine Buha, čini mi se da je moje izlaganje baš bilo puno podataka, ali hajde ponovo. Analiza postoji, nadležna služba za to je Upravna carina, koja je u sklopu Ministarstva finansija. Od momenta kada je stupio na snagu SSP mi smo napravili analizu šta bi bilo da nije primenjena razlika u carinama koje su primenjene na tri meseca i odgovor je - 17 miliona evra.
U to su, ponavljam, uključeni efekti koji su značajni, između trećine i polovine toga. Činjenica je da smo otišli, umesto predviđenih 16,6% carine na uvoz automobila, na 10% kao pogodnost za naše građane koji žele da kupe automobil.
U tom smislu dao sam jednu drugu cifru, koja mora da se uporedi, a to je - da nemamo ove trgovinske odnose sa Evropom, naši izvoznici bi morali da plate 385 miliona evra. To je na mesečnom nivou sedam puta više carine koju bismo mi morali da platimo nego koliko smo imali smanjenje carina sa naše strane. Moramo gledati i jednu i drugu stranu.
Što se tiče proizvodnje i analiza, naravno da mi radimo analize. Uzmite Svetsku banku, uzmite Evropsku komisiju, uzmite OECD, uzmite MMF, to su neki od međunarodnih izvora podataka na makroekonomskom nivou. Nikada, a ovo pratim već tridesetak godina (da, dosta sam rano počeo s tim), nisam video da u tako brzoj sukcesiji, tako brzo i tako često menjaju prognoze.
Ova kriza je najdublja koja se desila posle Drugog svetskog rata i njena propagacija je bila najbrža od svih recesija koje smo do sada videli. Primera radi, Evropska unija, koja je očekivala rast od 2% ove godine, prešla je na nulu i na minus četiri posto za šest meseci.
U tom smislu, ono što vidimo u proteklih nekoliko meseci, a to je da smo imali od oktobra do januara-februara ubrzavanje pada svuda u Evropi, u svetu, pa i kod nas. Po raznim indikatorima se ta stvar sada stabilizuje na određenom, nažalost niskom nivou i pratimo pomno ono što se dešava.
Na vaše pitanje koje se tiče budžetskog deficita, Republika Srbija sa planiranim budžetskim deficitom od 3% je na najmanjem budžetskom nivou od svih evropskih zemalja.
Ne kažem da je to primer, ali npr. Velika Britanija će imati 12% deficita kada ga izrazi u BDP, Nemačka 6%, Holandija 7%, Francuska oko 5%. Tako da je, u principu, ovaj budžetski deficit, koji imamo pod ovim okolnostima, skroman.
Nije toliko pitanje koliki je deficit i da li veći deficit može da ugrozi makroekonomsku stabilnost, tj. dinar i inflaciju. Više je pitanje, a to je pitanje opreznosti sa kojom mora da se vode javne finansije, da li naša zemlja može da finansira veći deficit. Procena koju imamo u Vladi, i to je iskustvo koje smo imali u protekla dva meseca, jeste da Srbija može finansirati budžetski deficit od 4%, a da ne mora da poseže za merama poput povećanja PDV-a.

Reč ima narodni poslanik Radoslav Milovanović, a nakon odgovora ministra i potpredsednika Vlade, reč će imati narodni poslanik Jadranko Vuković. Izvolite.

Poštovana potpredsednice Skupštine, poštovani potpredsedniče Vlade, uvaženi ministre odbrane, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, veliko mi je zadovoljstvo što imamo priliku, a što se nije dešavalo u ranijim sazivima Skupštine, da se obraćamo ministrima u Vladi Republike Srbije, a imali smo prilike da se obratimo i premijeru Vlade Republike Srbije u više navrata.
Moje pitanje je vezano za Ministarstvo odbrane i za ministra odbrane gospodina Dragana Šutanovca. Dokle smo stigli u reformama u sistemu odbrane, procesu profesionalizacije Vojske i na kom smo mi nivou u odnosu na najviše standarde u sistemima odbrane zemalja u okruženju?
Koliko nas stepenica deli do dostignuća tih najviših standarda? Kakve su sve pogodnosti našim pristupanjem Partnerstvu za mir koje možemo da iskoristimo u svim segmentima društva? Hvala.

Reč ima ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Samo da kažem da radimo zaista sveobuhvatne reforme u sistemu odbrane. Ono što je, uslovno rečeno, problem je što se to u javnosti ne vidi u meri u kojoj se to zaista dešava unutra. Ono što će se videti u javnosti definitivno, to je završetak procesa profesionalizacije, za koju smatram da je moguće uraditi je do kraja 2010. godine. To je nešto što je predsednik Srbije zacrtao kao datum u svom planu, mi smo rekli da ćemo pokušati to da ispunimo i, ukoliko se ekonomska kriza ne bude dramatično promenila, mislim da idemo u dobrom pravcu i da imamo zaista dosta dobar vetar u leđa u okviru sistema.
Ono što je bitno reći, mi smo u ranijim godinama kada se raspisuju konkursi za zapošljavanje tzv. vojnika po ugovoru (sada ih zovemo profesionalni vojnici), uvek imali manje kandidata od ponuđenih mesta. Naprosto, ta pozicija nije bila primamljiva, nije bio dovoljan broj kandidata i zbog toga je postojao problem profesionalizacije. Međutim, u proteklih godinu dana ta stvar se dramatično menja. Pre nego što je nastupila svetska ekonomska kriza, mi imamo sada višestruko veći broj kandidata po jednom mestu.
Samo da vam kažem, trenutna situacija je da na dve i po hiljade raspisanih mesta za pozicije u okviru profesionalnih pripadnika Vojske imamo preko šest i po hiljada, možda već i sedam hiljada kandidata, što ukazuje da je višestruko veće interesovanje, a moje duboko ubeđenje je da to znači i veće poverenje i veći pozitivan uticaj Vojske u našem društvu.
Malopre sam naglasio da imamo enormno povećanje kandidata za Vojnu akademiju. Reći ću vam samo da je 2006. godine bilo 27 kandidata iz civilstva na 250 mesta. Možda je to vama smešno, možda i nije, ali to je tako bilo. Danas imamo gotovo hiljadu kandidata na 250 mesta. To su četiri kandidata na jednu poziciju na Vojnoj akademiji. Ne znam koliki broj fakulteta u Srbiji ima četiri puta više kandidata u odnosu na broj studenata. Plus kandidati koji dolaze iz naše Vojne gimnazije, kojih, takođe, ima oko 80. Imamo veliko interesovanje za Vojnu gimnaziju, što ukazuje da naše vojno školstvo, u kojem vršimo reformu, zaista dobija na težini. Radimo po Bolonji. Na kraju krajeva, u toku protekle nedelje smo dobili i zvaničnu akreditaciju, VMA i instituti koji funkcionišu u okviru Vojne akademije su dobile akreditaciju kao naučne, odnosno obrazovne ustanove.
Danas naši oficiri koji završe Vojnu akademiju imaju mogućnost da dobiju i civilne diplome. To znači da, ukoliko dođe do nekih problema u njihovom radu nekada, a to mogu da budu i zdravstveni, oni ne ostaju kao ljudi bez mogućnosti da nastave da rade svoj posao, neki drugi, za koji su se školovali na Vojnoj akademiji. Time praktično čuvamo, tako da kažem, ljude koje smo mukotrpno edukovali na račun našeg budžeta.
Ono što je takođe važno reći, mi smo u protekloj godini uradili veliku reformu u oblasti vojnog zdravstva. Znam da veliki broj pripadnika ovog parlamenta i ljudi koji se bave politikom dolaze na VMA. Mi smo u toku protekle godine uložili preko deset miliona evra u opremanje VMA. Danas smo napokon dobili akreditaciju i naš VMA postaje fakultet za školovanje vojnog saniteta, odnosno lekara koji će biti specijalizovani za vojno zdravstvo. To je veliki doprinos sistemu odbrane, imajući u vidu da su naši vojni lekari širom sveta prepoznatljivi kao kvalitetni, i to može da bude, uslovno rečeno, jedan brend Srbije.
VMA je treća po veličini u svetu vojna bolnica. Želimo da je opremimo na način da bude treća i po kvalitetu. Smatramo da će ova godina biti jako važna, imajući u vidu da u ovoj godini očekujemo da nabavljamo neku opremu koja još nije, tako da kažem, viđena na prostorima Jugoistočne Evrope i Balkana. Ono što je bitno reći takođe, sve ove nabavke koje vršimo u okviru VMA ne idu na teret budžeta, najveći deo ne ide. Prošle godine je VMA ostvario oko 40 miliona evra prihoda, što je rekordno visok prihod. Očekujemo da to ponovimo i ove godine i da, praktično, VMA započne sam sa svojim finansiranjem.
Jako nam je važno što smo stvorili mogućnost školovanja studenata na našoj akademiji, sa idejom da ponudimo i stranim studentima da dođu u Beograd na studije, pre svega iz zemalja koje kupuju naše naoružanje i vojnu opremu i koje su s nama partneri. Smatram da za to postoji interesovanje i siguran sam da će biti dobar odziv, imajući u vidu da u velikoj meri i vrlo često se dešavalo da, kada odemo da potpisujemo sporazume ili utvrđujemo neki projekat koji se tiče vojno-ekonomske saradnje, po pravilu, sa druge strane stola sedi neko ko je studirao Vojnu akademiju ili vojno-tehničku akademiju u Splitu, u bivšoj Jugoslaviji. Hvala.