DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 30.11.-0001.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA

30.11.-0001

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 12:10 do 17:15

OBRAĆANJA

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima poslanik Jadranko Vuković.

Jadranko Vuković

Postaviću pitanje gospodinu Šutanovcu, ministru odbrane, vezano za ovu temu oko učešća naših vojnika na manevrima u Gruziji.
Gospodine ministre, verovatno vam je poznato da su obuku gruzijskih vojnika u Gruziji vršili iskusni američki vojnici i dve privatne ugovorne firme. Unajmljene firme MPRI i "American Systems", obe sa sedištem u Virdžiniji, regrutovale su tim od 15 ljudi, bivših specijalaca, da Gruzine obučavaju u njihovim bazama.
Takođe, gospodine ministre, mislim da je i vama poznato da je Pentagon 1995. godine unajmio MPRI za obučavanje hrvatske vojske pred njihovu invaziju na etničko srpski region Srpske Krajine, što je dovelo do raseljavanja 200.000 izbeglica. Ovo je ujedno bio i jedan od najgorih slučajeva etničkog čišćenja tokom balkanskih ratova.
Gospodine ministre, mene interesuje, bez obzira što nije došlo do učešća naše vojske u ovoj misiji u Gruziji, ovo vam postavljam kao moralno pitanje, a ne profesionalno kao ministru, da li biste vi kao ministar ili naša vlada dozvolili, ako je ovo tačno što sam vas pitao, a mislim da je tačno, da učestvuju pripadnici naše vojske zajedno sa ovim ljudima koji su učestvovali u obuci hrvatske vojske kada je napadnuta Srpska Krajina, u mirovnim misijama. Zahvaljujem.

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima ministar Dragan Šutanovac.

Dragan Šutanovac

Moram da kažem da nisam konkretno upoznat sa tom agencijom ili kompanijom, kako se već zove. Znam da postoje neki "Blackwaters" i tome slično, ali mi kao sistem odbrane i kao državni organ nikad ne sarađujemo sa takvim kompanijama i sigurno ne bismo s njima sarađivali nigde u svetu, pa ni u Gruziji.
Ponavljam, vežba koja se održala u Gruziji bila je vežba Partnerstva za mir. Sumnjam da je moguće da se u okviru te vežbe pojavi bilo koja privatna kompanija i da učestvuje u tome, jer to, naprosto, dezavuiše ceo program Partnerstva za mir i mislim da to nema logike. S druge strane, te vežbe, po pravilu, koštaju puno novca i to da neko pozove nekog privatno da tu troši njihova sredstva, malo mi je nelogično.
Ono što morate znati jeste da ja ne definišem apsolutno nijednu vojnu vežbu u kojoj će učestvovati naša vojska. To nije moj posao. Ja, u skladu sa budžetom, odobravam plan koji dobijem od Sektora za politiku odbrane, koji sublimira sve sektore, uključujući Generalštab Vojske Srbije.
Znači, mi dobijemo želje za npr. postdiplomske studije na civilnom fakultetu, da se neko školuje u posebnoj oblasti, da učestvuje na raznim vežbama... Kad mi to sve sublimiramo, vidimo da li imamo sredstava za to. Ukoliko u planu imamo sredstva, mi kažemo - želimo to da radimo. Nakon toga, konkretno Partnerstvo za mir, oni nam kažu - imamo te mogućnosti, da li ste zainteresovani? Mi kažemo - jesmo. Ukoliko se javi dovoljan broj zemalja, onda se definitivno ide sa vežbom, planira se vežba i kaže se da će biti.
Znači, priča vezana za Gruziju ni na koji način ne opterećuje ni Vojsku, ni ministarstvo. A mi smo to, inače, otkazali pre nego što se vežba i održala, tako da to nije tema na koju treba ovoliko vremena da potrošimo. Mislim da u sistemu odbrane postoji mnogo više interesantnih tema koje bih voleo da vam iznesem ovde.
S druge strane, da ponovim, to je komandno-štabna vežba. Znam da vi odlično znate šta znači komandno-štabna vežba. Znači, jedna komandno-štabna vežba može da se održi u prostoru ovog parlamenta, i to nije problem. Tako da zaista nismo nijednog momenta želeli da učestvujemo u nekoj vežbi koja bi imala karakter terenske vežbe, sa bojevom municijom itd.
Naš interes bi bio da učestvujemo na vežbama kao što ćemo ići u Bugarsku. Naša 250. raketna brigada, najčuvenija, slobodan sam da kažem, na svetu, koja je oborila f-117, prvi put od tih godina će imati priliku da gađa u tom centru u Bugarskoj koji se zove Šabli, gde će imati priliku da ispaljuje rakete i da vežba. To je nešto što je veliki doprinos i ja očekujem da to zaista pokaže dobre rezultate.
Ne razumem, gospodine Krasiću, što se tako s nipodaštavanjem odnosite kada pričamo o nečemu što je zaista nacionalni interes. Nacionalni je interes da ta raketna brigada ima mogućnost da gađa u inostranstvu. Verujte mi, svi oficiri koji u tome učestvuju su jako srećni zbog toga jer, kažem, deset godina mi nemamo poligon koji nam to omogućava.
Ukoliko bismo vežbali samo na poligonima koje mi imamo, praktično bismo bili onemogućeni da sprovodimo vežbe koje su neophodne. Znam da vi to znate i bolje od mene, i znam da znate da je neophodno da vojska vežba, jer ukoliko vojska sedi u kasarnama, to onda nije sistem koji garantuje bezbednost i odbranu u našoj zemlji.
Jeste li zadovoljni odgovorom? Hvala.

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Pavel Marčok, a posle njega će pitanje postaviti narodni poslanik Zoran Krasić.

Pavel Marčok

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege poslanici, poštovani ministri i predstavnici ministarstava, hteo bih najpre da izrazim zadovoljstvo što su ministri došli u ovaj dom i što imamo mogućnost da im postavljamo pitanja.
Postavio bih pitanje ministru Đeliću. U odnosu na prethodni izveštaj Evropske komisije, šta mislite da će u novom biti ocenjeno kao napredak, tj. gde je Srbija izvršila reforme, a koje su to oblasti koje će, eventualno, dobiti negativnu ocenu? Hvala.

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima potpredsednik Vlade Božidar Đelić.

Božidar Đelić

Da podsetim, za sve zemlje koje su u procesu priključenja EU, a od avgusta 2003. godine i odluke Saveta ministara EU sve zemlje Zapadnog Balkana imaju tu perspektivu, punopravno članstvo u EU, imamo proces pridruživanja i za svaku od tih zemalja se svake godine priprema godišnji izveštaj, koji je sinteza svih reformi koje su sprovedene. Isto tako, one se, dok se registruju, mere prema određenim standardima koji nisu slobodna procena EU, već ono što se meri prema tzv. "akiko minoteru", tj. pravnim tekovinama EU. Znači, nije po babu i stričevima, nego prema onome što postoji kao konkretan zajednički korpus pravila funkcionisanja svih 27 zemalja članica EU. Samim tim, publikacija tog godišnjeg izveštaja je značajna za sve zemlje, pa i za našu.
Bilo je važno konstatovati prošle godine da je naša zemlja pohvaljena oko određenih domena. Saradnja sa Haškim tribunalom - prvi put smo dobili jednu značajnu pozitivnu ocenu u tom domenu. Istovremeno imamo seriju domena gde napredak može biti samo u nekom kontinuitetu. Ako govorimo o usvajanju one pravne tekovine koja se zove "akiko minoter", naravno to je proces koji traje nekoliko godina i ne treba očekivati ove godine da odjedanput imamo neuporedivo bolju ocenu, tj. apresijaciju onoga što smo radili.
Želim da vam pokažem ovo što je novo i što je urađeno ove godine. Znači, ovo je Nacionalni program za integraciju Srbije u EU. Ne bih čitao svih 800 i nešto stranica, ali to je rad koji se odvijao tokom dve vlade Republike Srbije. Počeli smo da radimo u novembru-decembru 2007. godine. U maju je prva verzija usvojena. U oktobru prošle godine, prekasno za prošlogodišnji izveštaj, ali na vreme za ovogodišnji, usvojili smo ovaj program.
Cilj ovog programa nije toliko komplikovan. To je da do kraja 2012. godine sve naše administracije usvoje u potpunosti pravne tekovine EU. U dva navrata smo u ovom cenjenom domu mogli da predstavimo i ocenu koju mi radimo, ne EU. Mi merimo da li smo napredovali prema planovima ne Evropske unije, nego prema sopstvenom planu napretka. Videli ste da je prva procena bila 29% ispunjenosti, druga 53% ispunjenosti. Stvari rastu, naročito po broju zakona koje je usvojila Narodna skupština, ali isto tako i performanse mnogobrojnih ministarstva.
Možemo očekivati da će Evropska komisija priznati veliki napor koji predstavlja ovaj program. Zapravo, on je već napomenut u nekoliko slučajeva. Mogu reći da je u momentu dobijanja budžetske podrške od sto miliona evra on bio jedan od dokaza posvećenosti Srbije evropskim integracijama. Zbog toga je njegova valjana, profesionalna primena od prvoklasnog značaja.
Naravno, to nije štivo koje će možda zainteresovati sve, kada znate da imamo tri stranice o bojlerima, tri stranice o liftovima, ali veoma je važno da znamo da imamo standarde prema kojima je funkcionisanje i u jednom drugom domenu po evropskim standardima. Jer, kada stvari imaju disfunkcionisanje, znamo do kojih katastrofa može doći i u tom domenu.
Istovremeno, ovaj program je i šansa za našu privredu. Primera radi, kada govorite sa našim privrednicima, u drvnoj industriji, u metalskom kompleksu ili sa ljudima koji se bave primarnom proizvodnjom, uvek stvari dođu do evropskih standarda. Ne zato što oni imaju neko idolopoklonstvo prema tim standardima, nego iz razloga što je to uslov da oni mogu da plasiraju svoje proizvode u Evropskoj uniji, ali isto tako u zemljama Cefte. U tom smislu, ovaj posao je veoma važan.
Želim da kažem da očekujemo da bude naročito apostrofiran napredak u domenu reforme bezbednosti (Vojska i policija), a isto tako, usvojen je ceo set zakona koji se tiče reforme pravosuđa.
U junu se očekuje i mišljenje koje je naša zemlja zatražila od Venecijanske komisije oko kriterijuma za sprovođenje eventualnog reizbora sudija i tužilaca. To je važan momenat, da se izvrši profesionalizacija, a ne politizacija.
Kao što znamo, jedan broj važnih institucija koje su predviđene ovim pravosudnim zakonima koji vode reformu pravosuđa tek treba da se iskažu u punoj meri.
U tom smislu očekujemo da u tom ključnom domenu vidimo velike komplimente za zakone, velike komplimente za one korake koji su preduzeti, ali isto tako očekivanja da npr. Agencija za borbu protiv korupcije, koja treba da u potpunosti profunkcioniše od prvog januara sledeće godine... (Predsedavajuća: Pet minuta.) ...novi nivoi u sudstvu koji tek treba da se iskažu u tom momentu.
Znači, kao i uvek, biće i dobroga i onoga što se tek očekuje, ali znam (Predsedavajuća: Pet minuta.) da će taj izveštaj biti dovoljan kada se ispuni haški uslov da naša zemlja dobije status kandidata.

Gordana Čomić

| Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Krasić

Gospođo Čomić, sada je valjda javnosti jasno zašto smo u ovom predlogu za sazivanje ove sednice sa ovim dnevnim redom na prvo mesto stavili Mirka Cvetkovića, predsednik Vlade, jer ove njegove prve zamene...
Potpredsednik bi (imali su priliku poslanici i javnost u Srbiji da čuju) da izvozi prasetinu u Tursku, a iz Turske da uvozi kolce, da bi pokazao veliki stepen evropske integracije. Pa nam je rekao da ćemo zajedno sa Turskom u EU i pokazao apsolutno neznanje ne samo geopolitike, nego svega i svačega.
Što se tiče gospodina Šutanovca, morate da znate da je on 2002. godine isteran iz Ministarstva odbrane, dobio je 40 plata kao otpremninu da ne bi radio u Ministarstvu odbrane i onda nam ga Tadić vratio za ministra odbrane. Onda nije ni čudo što je na početku napravio grešku, da upozorava poslanike da je današnja tema "mirovne operacije", a zaboravio nastavak "i druge aktivnosti u inostranstvu".
Ta priča o našem učešću, pa makar i simboličnom, sa dva oficira za vezu, ili štabna oficira, na nekim manevrima u nekoj državi jeste materija koja podleže onom zakonu, a to znači da ništa ne može da se odluči bez Narodne skupštine. Zato sutra na dnevnom redu imamo nešto što je slično ovome.
Međutim, ono što je vrlo važno, ne znam zašto se ovako nekritički približavamo NATO-u.
Partnerstvo za mir je, među nama rečeno, jedno pevačko društvo koje treba da pronađe neku novu ulogu NATO-a posle Hladnog rata, posle 1992. godine, kada je NATO izgubio svoj rezon za postojanje. Neka saradnja u kombinaciji Partnerstvo za mir postoji, i Rusi su u tom procesu, i ovo ministarstvo odbrane je odabralo od hiljadu i nešto projekata nekih 130 projekata za tu simboličnu saradnju.
Ali, moramo da bežimo što dalje od NATO-a. Gospodine Šutanovac, ako odete na Dedinje, neko je prodao zgradu Maršalata za američku ambasadu. Porušili su onu ruševinu, i temelj su odneli, isekli one borove i one lepe jele, iskopali još tri metra duboku rupu, izbacili kompletno zemlju i sada donose novu nezagađenu zemlju.
Zar vam se ne čini, ta vrsta nekritičkog približavanja, a to pravdate time što "Simpo" izvozi drvene tenkove nekoj od država NATO-a... Svačega smo se naslušali danas, ali stvarno smo se svačega naslušali. (Predsedavajuća: Tri minuta.) Imaću i dopunsko pitanje.